Print Friendly

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

ЗАКОН

О ПОРЕЗУ НА ДОХОДАК

 

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Предмет закона

Члан 1.

(1) Порез на доходак плаћају, у складу са одредбама овог закона, физичка лица која остварују доходак.

(2) Опорезивање дохотка физичких лица уређује се искључиво овим законом.

(3) Пореска ослобађања и олакшице могу се уводити само овим законом.

 

Предмет опорезивања

Члан 2.

(1) Доходак физичких лица је збир опорезивих прихода остварених у пореској години.

(2) Порез на доходак физичких лица плаћа се на нето приходе из свих извора, изузев прихода који су ослобођени овим законом.

(3) Нето приход представља разлику између укупног прихода, који је по неком од основа из члана 3. овог закона остварило физичко лице, и трошкова које је имало при његовом остваривању и очувању.

(4) Трошкови из става 3.  овог члана одбијају се за сваку врсту прихода посебно.

 

Приходи који подлијежу опорезивању

Члан 3.

(1) Порез на доходак физичких лица обрачунава се и плаћа на слиједеће врсте прихода:

а) лична примања;

б) приходе од самосталне дјелатности;

в) приходе од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине;

г) приходе од капитала прописане овим законом и

д) капиталне добитке.

(2) Приходи из става 1. овог члана опорезују се било да су остварени у новцу, у натури, чињењем или на други начин.

                                        

Пореска стопа

Члан 4.

(1) Годишњи доходак до износа којег чини дванаест најнижих плата утврђених Општим колективним уговором, се не опорезује.

(2) На годишњи доходак  преко износа из става 1. овог члана до износа од четири просјечне годишње нето плате у претходној години, према подацима надлежног органа за статистику у Републици Српској,  примјењује се пореска стопа од 10 %.

(3) На годишњи доходак изнад износа из става 2. овог члана примјењује се пореска стопа од 15 %.

 

II ПОРЕСКИ ОБВЕЗНИК

 

Порески обвезник

Члан 5.

(1) Порески обвезник је физичко лице које по одредбама овог закона остварује опорезиви доходак (у даљем тексту: обвезник).

(2) Обвезник пореза на доходак је резидент Републике Српске (у даљем тексту: резидент), за доходак остварен у Републици Српској, другом ентитету, Брчко Дистрикту или  другој држави.

(3) Резидент, у смислу овог закона, јесте физичко лице које:

а) на територији Републике Српске  има пребивалиште;

б) на територији Републике Српске, непрекидно или са прекидима, борави 183 или више дана у периоду од 12 мјесеци који почиње или се завршава у односној календарској години.

(4) Обвезник пореза на доходак је и нерезидент Републике Српске (у даљем тексту: нерезидент), за доходак остварен у Републици Српској.

(5) Нерезидент, у смислу овог закона, јесте физичко лице које има пребивалиште на територији другог ентитета, дистрикта или државе.

 

III  ПОРЕСКА  ОСНОВИЦА

 

Пореска основица

Члан 6.

Основица за обрачун пореза је сваки нето приход из члана 3. овог закона, који се појединачно утврђује за сваку врсту прихода.

 

IV ПОРЕСКА ОСЛОБАЂАЊА

 

Приходи који су ослобођени пореза

Члан 7.

(1) Порез на лична примања не плаћа се на:

а) отпремнине код одласка у пензију,

б) отпремнине код отпуштања са посла,

в) накнаду из здравственог осигурања, осим накнада плате,

г) накнаде за трошкове сахране, помоћ за губитке настале као посљедица елементарних непогода и помоћи по основу озљеда и болести  које исплаћује послодавац за запосленог или члана његове породице исплаћене до висине утврђене по посебним прописима,

д) смјештај који послодавац осигурава запосленом на мјесту гдје се обавља дјелатност ако је неопходно да запослени користи смјештај ради обављања радног задатка,

ђ) смјештај и плаћање трошкова смјештаја осигураног за јавне службенике, запослене у дипломатским и конзуларним представништвима у иностранству, службенике одбране, јавног реда и безбједности у складу са прописима,

е) накнаде за превоз на посао и са посла исплаћене до висине по посебним прописима,

ж) накнаде путних трошкова и дневница у сврху пословних путовања или привременог обављања радних задатака исплаћене до висине по посебним прописима,

з) накнаде за признавања трошкова пресељења у сврху промјене мјеста запослења исплаћене до висине по посебним прописима,

и) поклони које дају послодавци за дјецу запослених поводом празника до износа од 30% просјечне плате у Републици Српској за тај мјесец.

(2) Порез на доходак не плаћа се на:

а) пензије;

б) примања по основу права утврђених прописима из области борачко - инвалидске заштите и заштите цивилних жртава рата;

в) примања по основу дјечијег и материнског додатка и новчане помоћи за опрему новорођене дјеце;

г) примања по основу стипендија до 75% просјечне мјесечне нето плате по запосленом у Републици Српској према посљедњем објављеном податку органа надлежног за послове статистике (у даљем тексту: просјечна мјесечна нето плата);

д) накнаду за вријеме незапослености;

ђ) примања по основу материјалног обезбјеђења у складу са законом;

е) примања по основу организоване социјалне и хуманитарне помоћи;

ж) исплату осигураних сума осигурања имовине и лица, коначну исплату осигурања животне штедње, као и исплата осигураних сума осигурања лица којима се надокнађује претрпљена штета, изузев исплата осигурања за измаклу корист или добит;

з) накнаду стварне материјалне и нематеријалне штете;

и) накнаду за туђу помоћ и његу и накнада за тјелесно оштећење;

ј) приходе од продаје имовине  која је коришћена у личне сврхе;

к) приходе по основу камате на штедњу у банкама, штедионицама, и штедно-кредитним задругама, банковним рачунима (жиро-рачун, девизни рачуни, и др.) и камате на државне обвезнице и дивиденде;

л) премије, субвенције и регрес из Буџета Републике Српске, као и ПДВ надокнаде у складу са законом којим се уређује порез на додатну вриједност, које се исплаћују на посебан намјенски рачун отворен код пословне банке обвезницима пореза на приход од пољопривреде и шумарства.

 

Физичка лица која су ослобођена од плаћања пореза

Члан 8.

Обавезе плаћања пореза на лична примања остварена за рад у страним дипломатским и конзуларним представништвима или међународним организацијама, односно код представника или службеника таквих представништава или организација, ослобођени су:

а) шефови страних дипломатских мисија акредитовани у Републици Српској, особље страних дипломатских мисија у Републици Српској, као и чланови њихових домаћинстава, уколико ти чланови домаћинстава нису држављани или резиденти Републике Српске;

б) шефови страних конзулата у Републици Српској и конзуларни функционери овлашћени да обављају конзуларне функције, као и чланови њихових домаћинстава, уколико ти чланови нису држављани или резиденти Републике Српске;

в) функционери и стручњаци програма за техничку помоћ Организације уједињених нација и њених специјализованих агенција, уколико нису држављани или резиденти Републике Српске;

г) запослени у страним дипломатским или конзуларним представништвима и међународним организацијама, као и код лица из овог члана, уколико није држављанин или резидента Републике Српске;

д) почасни конзули страних држава, за примања исплаћена од државе која их је именовала за обављање функције почасног конзула;

ђ) физичка лица у другим организацијама изузета по основу билатералних споразума закључених између Босне и Херцеговине и других земаља, уколико нису држављани или резиденти Републике Српске.

 

Умањење пореске основице

Члан 9.

(1) Пореска основица из члана 6. умањује се за:

а) 20% неопорезивог дијела дохотка из члана 4. став 1. по сваком издржаваном члану уже породице,

б) износ камате плаћене на стамбене кредите.

(2) Издржаваним члановима уже породице из става 1. овог члана сматрају се брачни друг, дјеца и родитељи пореског обвезника који, у смислу овог закона, не остварују доходак и чији доходак и други приходи који се у смислу  овог закона не сматрају дохотком, не прелазе  износ из члана 4. став 1. Ако више лица издржава члана или чланове уже породице, лични одбитак за та лица равномјерно се распоређује на сва лица која те чланове издржавају, осим ако се не договоре другачије.

(3) Под каматом из става 1. тачка б. подразумјева се камата плаћена у пореској години на стамбене кредите које је порески обвезник узео у циљу рјешавања свог стамбеног проблема и то за једну и једину некретнину.

(4) Умањење пореске основице из става 1. овог члана остварује се на основу рјешења Пореске управе.

 

V ПРИХОДИ ПО ОСНОВУ ЛИЧНИХ ПРИМАЊА

 

Лична примања

Члан 10.

 (1) Лична примања на која се плаћа порез на доходак су нето плата и сви новчани и неновчани приходи, накнаде и користи које порески обвезник оствари по било ком основу, уколико овим законом нису ослобођени или другачије опорезовани.

(2) Личним примањима на која се плаћа порез сматрају се и :

а)  накнаде исплаћене за обављени посао по налогу или захтјеву послодавца,   

б)  додатни приходи по основу накнада, помоћи и сл. које послодавац исплати запосленима изнад прописаног износа,

в)  плате које умјесто послодавца исплати друго лице,

г)  стипендије изнад износа који чини 75% просјечне мјесечне нето плате по запосленом према посљедњем објављеном податку Републичког завода за статистику.

(3) Користи примљене по основу рада улазе у доходак на који се плаћа порез, и то:

а)  коришћење возила и других средстава за личне потребе,

б)  смјештај, храна као и коришћење других добара и услуга које се користе бесплатно или по цијени која је нижа од тржишне цијене,

в)  одобрени бескаматни кредити или кредити по стопи која је нижа од  тржишне каматне стопе,

г)  измиривање личних трошкова од стране послодавца,

д)  отказивање или опрост дужничке обавезе.

 

VI ПРИХОД ОД САМОСТАЛНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ

 

Приход од самосталне дјелатности

Члан 11.

Приходом од самосталне дјелатности сматра се приход остварен самосталним обављањем дјелатности.

 

Плаћање пореза

Члан 12.

Порез на приход од самосталне дјелатности плаћа се:

а) на нето приход од самосталне дјелатности или

б) на укупан приход остварен обављањем самосталне дјелатности малог обима (паушал).

 

Пореска основица код самосталне дјелатности

Члан 13.

(1) Пореска основица за обрачун пореза на приход од самосталне дјелатности је нето приход који представља разлику између прихода и расхода насталих самосталним обављањем дјелатности у пореском периоду.

(2) Пореска основица се утврђује примјеном принципа простог књиговодства (принцип благајне).

 

Приходи

Члан 14.

(1) Приходом од самосталне дјелатности сматрају се сви приходи стечени из било којег извора примљени у готовом новцу, стварима и услугама остварени самосталним или заједничким обављањем дјелатности без обзира да ли је физичко лице регистровано или није за  обављање те дјелатности.

(2) Ако је приход остварен у виду имовине (изузев готовог новца) или услуга  износ прихода једнак је тржишној вриједности добијене имовине или извршене услуге.

(3) Тржишна вриједност у смислу става 2. овог члана, представља износ који би самостални неповезани купац платио самостално неповезаном продавцу у исто вријеме и на истом мјесту за иста или слична добра или услуге под условима тржишне конкуренције.

 

Расходи

Члан 15.

(1) Расходи који се могу одбити од прихода су плаћени трошкови у току једног пореског периода који су у потпуности изричито и директно повезани са обављањем те самосталне дјелатности.

(2) Расходи који се признају су и слиједећи, уколико су неопходни за ваљано обављање самосталне дјелатности:

а) годишње таксе или обавезе плаћене стручним удружењима или струковним коморама уколико су везане за обављање дјелатности пореског обвезника;

б) трошкови оброка и пића који се осигуравају запосленим у просторијама послодавца у износу који не прелази висину утврђену по посебним прописима;

в) порез на доходак који је плаћен страној држави али само уколико није признат као порески кредит за порез на приход;

г) расходи који су настали коришћењем аутомобила укључујући бензин и одржавања аутомобила који се искључиво користи за обављање  самосталне дјелатности пореског обвезника;

д) плаћени доприноси на плату за запослене;

ђ) трошкови настали у вези образовања запослених, као и учење страних језика;

е) користи или накнаде дате запосленим који су укључени у плате запослених  до прописаног износа;

ж) плаћени порези (на имовину) и таксе  који се признају по овом закону;

з) камате на кредите и позајмице у сврху пословања;

и) награде запосленим  исплаћене у складу са посебним прописима,

ј) трошкови путовања у складу са посебним прописима;

к) трошкови поправке, одржавања основних средстава највише до 5% повећања вриједности средства (трошкови прије амортизације). У случају када износ повећања прелази 5% усклађене вриједности тај износ се додаје усклађеној вриједности у сврху амортизације;

л) оглашавање и рекламирање;

љ) спонзорство и донације у висини до 2% прихода у хуманитарне, културне, образовне или спортске сврхе;

м) амортизација основних средстава у складу са чланом­­­­­­­­­ 16. овог закона.

(3) Расходи који се не признају:

а) плаћени порези на доходак у Републици Српској;

б) камате  и казне  које су плаћене због кршења закона и другог прописа;

в) расходи који нису настали у вези са стицањем прихода;

г) расходи који су евидентирани у пословним књигама а за које не постоји вјеродостојна документација;

д) премије осигурања које плаћа послодавац за свог запосленог, изузев премија које су укључене у плату запосленог;

ђ) расходи који су настали у вези са пословањем повезаних лица, у износу који прелази тржишну вриједност добара или услуга на тржишту;

е) губитак од продаје или преноса било које имовине између повезаних лица;

ж) донације политичким странкама.

 

Амортизација основних средстава која се користе у обављању самосталне дјелатности

Члан 16.

(1) Амортизација се признаје као расход за основна средства која подлијежу амортизацији и која се налазе у употреби.

(2) Амортизација се признаје само на средства која се користе на територији Републике Српске.

(3) Материјална и нематеријална добра која су набављена или произведена за мање од  1.000 КМ, а која се користе у сврху обављања дјелатности физичког лица у Републици Српској  могу се одбити  у цијелом износу у пореском периоду  у којем је  добро набављено или произведено.

(4) У случају када се користи финансијски лизинг, примјењују се слиједећа правила:

а) закупац се третира као власник  изнајмљеног  добра и по том основу има право  на признавање амортизације на  изнајмљено добро,

б) плаћања закупца закуподавцу  се раздваја на главницу и камату у складу са принципима позајмљивања који користе банке и друге овлаштене кредитне институције,

в) камата која је платива под финансијским закупом се укључује у пореску основу закуподавца и умањује се код закупца а предмет је ограничења код финансијског лизинга.

(5) У случају када се  користи оперативни закуп:

а) закуподавац  се третира као  власник  изнајмљеног добра и има право  на умањење  за амортизацију  у вези са  изнајмљивањем добра,

б) закупнина која се плаћа под оперативним закупом је укључена у  опорезиви приход закуподавца и одбитак је код закупца.

 

Заједничко обављање самосталне дјелатности

Члан 17.

(1) Ако више лица остварује доходак  заједничким обављањем самосталне дјелатности, свако од њих плаћа порез на дио који му припада од заједнички оствареног дохотка.

(2) Доходак који оствари физичко лице заједничким обављањем самосталне дјелатности из претходног става, утврђује се као јединствени доходак који се дијели сваком од учесника у дохотку, у пропорцији која је утврђена међусобним уговором, а ако није утврђено уговором, доходак се дијели на једнаке дијелове.

(3) Дијелу дохотка или губитка који припада појединцу по основу заједнички оствареног дохотка, утврђеног на основу става 2. овог члана, додају се и приходи које је свако од њих остварио за свој рад као и друге накнаде, ако су као пословни расходи смањили заједнички остварени доходак. Од дијела дохотка или губитка сваког лица, утврђеног према ставу 2. овог члана, одбијају се расходи који је имало поједино лице, а који као пословни расходи нису утицали на смањење дохотка од заједничке дјелатности.

(4) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на случајеве када више лица заједнички остварују доходак од имовине и имовинских права.

(5) У заједнички доходак који се утврђује на основу  става 2. овог члана, улазе и удјели у добити пословног удружења који остварују учесници у заједничком дохотку, ако ти удјели нису опорезовани као добит пословног удружења.

(6) Лица која остварују заједнички доходак из ст. 1. до 4. овог члана обавезна су да именују носиоца заједничке дјелатности који је одговоран за вођење пословних књига, плаћање пореских и других обавеза, подношење пријава и извршавање других прописаних обавеза које произилазе из заједничке дјелатности и заједничке имовине и имовинских права. Нерезидент не може бити именован за носиоца заједничке дјелатности. Уколико носилац заједничке дјелатности није именован, именоваће га надлежни порески орган.

(7) Носилац заједничке дјелатности из става 6. овог члана обавезан је по истеку пореског периода, у законом прописаном року, надлежном пореском органу према свом пребивалишту или уобичајеном боравишту, поднијети пријаву о утврђеном дохотку од заједничке дјелатности.

 

Губитак из самосталне дјелатности

Члан 18.

(1) Уколико трошкови који су предмет одбитка у било којем пореском периоду прелазе приходе за тај порески период, разлика, односно губитак се може пренијети у пет узастопних пореских периода и користи се за смањење пореске основице у тим пореским периодима.

(2) У случају страних физичких лица која послују путем сталних мјеста пословања у Републици Српској, став 1. се примјењује узимајући у обзир само опорезиви приход и расходе који су предмет одбитака, а који се приписује том сталном мјесту пословања.

(3) У случају да физичко лице из Републике Српске има стално мјесто пословања у иностранству које остварује губитке, ти губици се не могу признати као одбитак приликом утврђивања дохотка физичког лица у Републици Српској.

 

Самостална дјелатност малог обима  (мали предузетник)

Члан 19.

Мали предузетник који испуњава услове из члана 20. овог закона може изабрати да плаћа порез на доходак малог предузетника, у складу са одредбама овог закона.

 

Дефиниција малог предузетника

Члан 20.

(1) Мали предузетник, у смислу овог закона, је физичко лице које испуњава сваки од слиједећих услова током цијеле пореске године:

а) да то физичко лице обавља самосталну дјелатност, изузев финансијских услуга и организовања игара на срећу;

б)  да мали предузетник не запошљава више од три радника;

в) да укупан годишњи приход малог предузетника по основу обављања те дјелатности не прелази износ од 50.000 КМ.

(2) Физичко лице које остварује приход заједничким обављањем самосталне дјелатности, не може стећи статус малог предузетника.

 

Порез малог предузетника  (паушал)

Члан 21.

(1) Годишњи порез малог предузетника обрачунава се по стопи од 2%  на укупно остварени приход малог предузетника.

(2) Годишњи порез малог предузетника не може бити мањи од 600 КМ.

 

Мјесечно плаћање пореза

Члан 22.

(1) Мали предузетник плаћа порез на укупан мјесечни приход до 10-ог у мјесецу за претходни мјесец, с тим да мјесечни износ пореза не може бити мањи од 50 КМ.

(2) Плаћени порез малог предузетника који је обрачунат на укупно остварени приход у току пореске године сматра се коначном пореском обавезом и не укључује се у  годишњу пореску пријаву.

 

Избор статуса малог предузетника

Члан 23.

(1) Порески обвезник који обавља самосталну дјелатност, а жели да буде опорезован као мали предузетник, дужан је да достави обавјештење надлежном пореском органу са доказима о испуњавању услова из члана 20. овог закона, до 31. јануара године на коју ће се статус малог предузетника односити.

(2) Уколико физичко лице по први пут у току календарске године почиње са обављањем самосталне дјелатности и изабере да се у тој години опорезује као мали предузетник, то физичко лице је дужно  да у року од 30 дана од дана почетка обављања дјелатности достави захтјев надлежном пореском органу. У свом захтјеву, физичко лице је дужно  да наведе све податке о испуњавању услова из члана 20. овог закона.

 

Опозив статуса малог предузетника

Члан 24.

(1) Уколико мали предузетник не испуњава услове из члана 20. овог закона током било ког дијела календарске године или одустане од избора да буде опорезован као мали предузетник, у том случају се статус малог предузетника опозива.

(2) У години опозива, мали предузетник доставља годишњу пореску пријаву и плаћа порез у складу са чланом 41. став 1. овог закона, одбијајући од пореза на доходак износ који је мали предузетник платио у току године опозива.

(3) Уколико је статус малог предузетника опозван у складу са ставом 1. овог члана, у том случају мали предузетник не може поново тражити статус малог предузетника у периоду од три године од године опозива.

 

Књиге и евиденције

Члан 25.

(1) Обвезник пореза који обавља самосталну дјелатност из члана 11. овог закона дужан је да утврди доходак на основу података из прописаних пословних књига и евиденција, изузев малог предузетника.

(2) Пословне књиге и евиденције из става 1. овог члана су књиге прихода и расхода, пописна листа сталне имовине и евиденције о потраживањима и обавезама.

(3) Мали предузетник води само књигу промета.

(4) Порески обвезник је дужан у књизи прихода и расхода или другим евиденцијама да осигура податке о оствареном дневном промету.

(5) За сваку продају односно обављену услугу порески обвезник је дужан да изда рачун.

(6) Пословне књиге и евиденције се воде по готовинском принципу, који значи да се приходом сматра стварно примљен приход од стране обвезника у тренутку пријема, или приход који му је стављен на располагање или је примљен у корист обвезника, а расходи се евидентирају када су плаћени.

(7) Министар финансија прописује Правилником за примјену Закона о порезу на доходак (у даљем тексту: Правилник), садржај и начин вођења књига и евиденција.

Отварање рачуна

Члан 26.

Обвезник пореза од самосталног обављања дјелатности дужан је да отвори код организација надлежних за послове платног промета рачун преко кога се врши наплата прихода и плаћање расхода.

 

VII ПРИХОДИ ОД АУТОРСКИХ ПРАВА, ПРАВА СРОДНИХ АУТОРСКОМ ПРАВУ И ПРАВА ИНДУСТРИЈСКЕ СВОЈИНЕ

 

Пореска основица

Члан 27.

Пореска основица за обрачун пореза на приход од ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине је нето приход остварен од ових права, која се добије када се од укупног прихода одбију трошкови које је обвезник имао при остваривању и очувању тих прихода.

 

VIII ПРИХОДИ ОД КАПИТАЛА

 

Приходи од капитала

Члан 28.

(1) Приходи од капитала, у смислу овог закона, су приходи  остварени издавањем у закуп или подзакуп покретне и непокретне имовине.

(2) Приходом од капитала у смислу овог закона, сматра се и камата на зајмове, као и камата на средства која је члан ортачког друштва, командитар или комплементар у командитном друштву, односно оснивач ортачке радње, дао на кориштење друштву односно ортачкој радњи, најмање у висини камате на орочена средства на штедњу за исти период у Републици Српској.

(3) Камата из става 2. овог члана не сматра се приходом од капитала у смислу овог закона ако из пословног биланса друштва, односно ортачке радње из става 2. овог члана произлази да су средства дата на кориштење у циљу обављања дјелатности друштва, односно ортачке радње.

 

Приход од закупа

Члан 29.

Приходима од непокретне и покретне имовине из члана 28. став 1. сматрају се приходи које обвезник оствари давањем у закуп или подзакуп имовине и вриједност свих реализованих обавеза и услуга на које се обавезао закупац непокретности (земљишта, стамбених и пословних зграда, дијелова тих зграда, станова, дијелова станова, пословних просторија, гаража и сл.), односно покретне имовине (опреме, транспортних средстава и друге покретне имовине).

 

Пореска основица

Члан 30.

(1) Пореска основица за приходе из члана 28. став 1.  овог закона је нето приход остварен давањем у закуп непокретне, односно покретне имовине, која се добија када се од укупног прихода одбију трошкови у висини од 20%.

(2) Пореском обвезнику који то захтијева и документује, надлежни порески орган умјесто трошкова из става 1. овог члана, признаје стварне трошкове амортизације, финансирања, инвестиционог и текућег одржавања имовине и друге трошкове које је закуподавац имао у вези са имовином коју је дао у закуп.

(3) Ако је порески обвезник закупац који предмет закупа издаје у подзакуп, од закупнине коју остварује одбија се закупнина коју плаћа закуподавцу.

 

Авансирани приход од закупа

Члан 31.

(1) Нето приход од закупнине која је примљена за више година одједном, приликом утврђивања пореске основице, дијели се на захтјев пореског обвезника на онолико једнаких дијелова колики је број година за које је закупнина плаћена, али не дуже од пет.

(2) У случају из става 1. овог члана, у свакој години опорезује се сразмјерни дио нето прихода.

 

IX КАПИТАЛНИ ДОБИЦИ И ГУБИЦИ

 

Продаја имовине

Члан 32.

(1) Капитални добитак представља позитивну разлику између продајне цијене права и имовине и његове набавне вриједности, којег обвезник оствари продајом, односно другим преносом уз накнаду (у даљем тексту: продаја):

а) стварних права на непокретностима;

б) права коришћења и права градње на градском грађевинском земљишту;

в) имовинских права, ауторских права, патената, лиценци, франшиза и остале имовине која се састоји само од права;

г) имовине кориштене за самосталну дјелатност;

(2) Капитални губитак представља негативну разлику из става 1. овог члана.

 

Продајна цијена

Члан 33.

(1) У сврху одређивања капиталног добитка и капиталног губитка, у смислу овог закона, продајном цијеном се сматра уговорена цијена, односно тржишна цијена коју утврђује надлежни порески орган, ако оцијени да је уговорена цијена нижа од тржишне.

(2) Као уговорена, односно тржишна цијена из става 1. овог члана, узима се цијена без пореза на пренос апсолутних права.

(3) Код преноса права путем размјене за друго право, продајном цијеном се сматра тржишна цијена права коју обвезник даје у размјену.

 

Набавна цијена

Члан 34.

(1) У сврху одређивања капиталног добитка и капиталног губитка, у смислу овог закона, набавном цијеном се сматра цијена по којој је обвезник стекао право и имовину из члана 32. овог закона, односно цијена коју је утврдио надлежни порески орган, у складу са овим законом.

(2) Код продаје непокретности коју је обвезник сам изградио, набавном цијеном из става 1. овог члана, сматра се тржишна цијена непокретности у години завршетка изградње или износ трошкова изградње које обвезник може доказати.

(3) Код продаје непокретности у изградњи, набавну цијену из става 1. овог члана, чини износ трошкова изградње које је обвезник имао до дана продаје или тржишна вриједност новоизграђеног објекта коригована степеном изградње.

 

Поклони и наслијеђе

Члан 35.

Ако је обвезник право или имовину стекао поклоном или наслеђем, набавном цијеном из члана 34. овог закона сматра се тржишна цијена права или имовине у години у којој је то право или имовина стечено.

 

Капитални губитак

Члан 36.

Капитални губитак остварен продајом једног права и имовине може се пребити капиталним добитком оствареним продајом другог права и имовине у истој години. Нето капитални губитак се одузима од прихода код утврђивања пореске основице пореског обвезника.

 

Продаја инвестиционих добара

Члан 37.

(1) Инвестициона добра су добра која су набављена искључиво у сврху улагања.

(2) Инвестициона добра не укључују:

а) инвентар,

б) имовину која се држи за продају клијентима и у вези са пословном дјелатношћу пореског обвезника,

в) пословну имовину која се амортизује,

г) зграде које порески обвезник користи у својој пословној дјелатности,

д) ауторска права и

ђ) финансијске инструменте који свједоче о обавези која произилази из пословне дјелатности пореског обвезника.

(3) Износ капиталног добитка или губитка је разлика између продајне цијене и трошкова добра. Продајна цијена је цијена по којој је инвестиционо добро продато. Трошак добра представља износ који је порески обвезник платио за добро.

(4) Код продаје инвестиционих добара која су се налазила у посједу више од 12 мјесеци опорезује се 50% вриједности опорезивог капиталног добитка.

 

X ПРОМЕТ ИЗМЕЂУ ПОВЕЗАНИХ ЛИЦА

 

Промет између повезаних лица

Члан 38.

(1) Трансферном цијеном сматра се цијена настала у вези са трансакцијама средстава или стварањем обавеза међу повезаним и неповезаним лицима уколико та трансакција крши стандарде тржишне цијене.

(2) У случају трансакција из става 1. овог члана надлежна јединица Пореске управе Републике Српске може увећати износ дохотка или расхода да би се одразила тржишна цијена пружених добара и услуга у трансакцији.

(3) Министар финансија ће Правилником прописати начин утврђивања тржишне вриједности трансакције.

(4) Тржишна цијена представља износ који би независни, неповезани купац или корисник услуге платио неповезаном продавцу у исто вријеме и на истом мјесту за иста или слична добра и услуге у условима фер конкуренције.

(5) Повезаним лицима сматрају се лица која имају посебну везу која може материјално утицати на економске резултате трансакције између њих. Посебне везе укључују:

а) лица која су пословни партнери,

б) лица која су у односу послодавац – запослени,

в) лица која су чланови уже и шире породице, укључујући супружнике, директне претке и потомке, рођене сестре и браћу, супружниковог брата и сестру, сестру и брата родитеља или супружникових родитеља.

 

XI ПОРЕСКЕ ПРИЈАВЕ И ПЛАЋАЊЕ ПОРЕЗА

 

Аконтациони порез    

Члан 39.

(1) Аконтациони порез  на приходе из члана 3. овог закона плаћа се:

а) у моменту исплате сваког појединачног прихода (у даљем тексту: порез по одбитку) и

б) на основу пореске пријаве.

(2) Само исплатиоци мјесечне нето плате умањују основицу за обрачун аконтације пореза по одбитку за износ најниже плате утврђене Општим колективним уговором.  

(3) Исплатиоци мјесечне нето плате обрачунавају и плаћају аконтациони порез по стопи из члана 4. овог закона, а исплатиоци осталих прихода по стопи из члана 4. ст. 2. и 3. овог закона, у зависности од висине исплаћених прихода у току пореског периода.

(4) Износ плаћеног пореза из става 1. овог члана порески обвезник одбија од утврђеног годишњег износа пореза на доходак.

 

Годишњи порез

Члан 40.

Годишњи порез на доходак физичког лица плаћа се на основу годишње пореске пријаве физичког лица на доходак остварен у календарској години, у складу са овим законом.

 

Подношење пореске пријаве

Члан 41.

(1) У годишњој пореској пријави исказују се сви приходи остварени у току пореске године и плаћени порези, изузев прихода и плаћеног пореза  малог предузетника из члана 22. став 2. овог закона.

(2) Порески обвезник који остварује приход у смислу овог закона, дужан је да поднесе пореску пријаву надлежном пореском органу, осим ако је другачије наведено у овом закону, до 31. марта текуће године за претходну годину.

(3) Порески обвезници за које је преплаћен порез по одбитку дужни су тражити поврат пореза подношењем годишње пореске пријаве.

(4) Запослени за које послодавац плаћа порез по одбитку није дужан подносити годишњу пореску пријаву уколико не остварује приход из других извора.

 

Облик и садржај пореских пријава и пореске картице

Члан 42.

Облик и садржај пореских пријава  и пореске картице прописује се Правилником.

 

Плаћање пореза

Члан 43.

(1) На основу пореске пријаве плаћа се порез на слиједеће приходе:

а)  од самосталног обављања дјелатности;

б) на капиталне добитке;

в) приходе од капитала на које није плаћен порез по одбитку и

г) уколико је плаћен мањи износ пореза по одбитку по основу личних примања.

(2) Порез по одбитку за сваки појединачни остварени нето приход плаћа се у моменту исплате:

а) личних примања;

б) прихода од ауторских права, права сродних ауторским правима и права индустријске својине и

в) прихода од капитала.

 

Порез по одбитку

Члан 44.

(1) Порез по одбитку за сваког обвезника и за сваки појединачно исплаћени приход из члана 43. став 2. овог закона, исплатилац обрачунава и уплаћује на прописане рачуне у моменту исплате прихода.

(2) Исплатилац из става 1. овог члана обавезан је да обвезнику приликом сваке исплате, као и по истеку пореске године, изда пореску картицу са подацима о нето приходу, трошковима, ослобађањима и износу плаћеног пореза. Физичко лице које врши исплату другом физичком лицу не сматра се исплатиоцем, изузев физичког лица предузетника.

(3) Исплатилац је дужан пореску картицу доставити Пореској управи најкасније  до 31. марта текуће године за претходну годину.

 

Рок за плаћање пореза

Члан 45.

Порески обвезници за приходе из члана 43. став 1. тачка а. до в. овог закона, плаћају порез до 10. у мјесецу за претходни мјесец.

 

Мјесто плаћања пореза

Члан 46.

(1) Порез на доходак плаћа се према мјесту пребивалишта пореског обвезника за приходе остварене по основу:

а) личних примања,

б) ауторских права, права сродних ауторском праву и права индустријске својине,

в) прихода од капитала остварених издавањем у закуп и подзакуп покретне имовине,

г) капиталног добитка од покретне имовине.

(2) Порез на доходак од самосталне дјелатности плаћа се према мјесту регистровања дјелатности. Ако се дјелатност обавља у више мјеста, једно од тих мјеста обвезник је дужан да одреди као пословно сједиште у сврху извршавања пореских обавеза.

(3) Порез на приходе од капитала остварене од закупа или подзакупа  непокретне имовине, капиталних добитака од непокретне имовине плаћа се према мјесту гдје се непокретност налази.

(4) Нерезидент плаћа порез на доходак према мјесту остварења прихода.

 

Приход из страних извора

Члан 47.

Порески обвезник који остварује лична примања у другим дијеловима Босне и Херцеговине или у иностранству, као и обвезник који остварује лична примања код дипломатског или конзуларног представништва стране земље, односно међународне организације или код представника или службеника таквог представништва, односно организација која има дипломатски имунитет, обавезан је да у року од седам дана од дана наплате примања сам обрачуна и уплати порез по одбитку, ако тај порез не обрачуна и не уплати исплатилац, те да поднесе годишњу пореску пријаву.

 

Порески кредит

Члан  48.

(1) Ако физичко лице из Републике Српске оствари приход у другим дијеловима Босне и Херцеговине  или у иностранству, а остварени приход се опорезује и у Републици Српској и у другим дијеловима Босне и Херцеговине и у иностранству, у том случају порез на доходак који је плаћен у другим дијеловима Босне и Херцеговине или у иностранству се умањује од пореза на доходак у Републици Српској.

(2) Умањење пореза на доходак у Републици Српској  за плаћене порезе у другим дијеловима Босне и Херцеговине или у иностранству у пореском периоду не може прећи висину пореза на доходак израчунатог примјеном стопе пореза на доходак Републике Српске за пореског обвезника за тај порески период.

(3) Обвезнику пореза на доходак у Републици Српској може се умањити порез на доходак који је платио у другим дијеловима Босне и Херцеговине или у иностранству искључиво на основу вјеродостојне документације овјерене од стране  надлежног органа  код кога је порез плаћен.

 

Сходна примјена закона

Члан 49.

За све оно што није прописано овим законом, а односи се на поступак утврђивања и наплате пореза на доходак, примјењује се Закон о пореској управи.

 

XII КАЗНЕНА ОДРЕДБА

 

Казнена одредба

Члан 50.

За повреде одредаба овог закона, које имају обиљежја прекршаја, као и одговорности и санкције за прекршаје, примјењује се Закон о Пореској управи.

 

XIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Доношење Правилника

Члан 51.

(1) Министар финансија је надлежан за доношење Правилника за примјену Закона о порезу на доходак.

(2) Министар финасија дужан је да донесе Правилник у року од 90 дана од дана ступања на снагу овог закона.

 

Прелазне одредбе

Члан 52.

(1) Даном почетка примјене овог закона престаје да важи Закон о порезу на доходак грађана ("Службени гласник Републике Српске", број: 51/01, 68/01 и 65/03).

(2) Поступак утврђивања и наплате пореза на доходак закључно са 2006. годином окончаће се према одредбама Закона о порезу на доходак грађана ("Службени гласник Републике Српске", број: 51/01, 68/01 и 65/03).

 

Ступање на снагу и примјена

Члан 53.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Српске", а примјењиваће се почев од 1. јануара 2007. године.     

 

Број: 01-1144/06                                                                              

Датум: 31. августа 2006. Године

 

ПРЕДСЈЕДНИК

НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ

мр Игор Радојичић