Print Friendly, PDF & Email

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

Извештај о повраћају имовине верских заједница у Србији бриге агенције за повратак

 

Дирекција за реституцију, основана је Законом о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама из 2006. године, организационо је конститусана почетком 2007.године, а почела је ефективно да ради крајем 2007. године, да би 1.3.2012. године Агенција за реституцију сходно члану 63. став2. Закона о враћању одузете имовине и обештећењу преузела предмете, средства за рад, архиву и запослене Дирекције за реституцију.

Након 1990. године било је случајева враћања без накнаде одузете имовине, као што је враћање имовине сељацима по Закону о начину и условима признавања права и враћању земљишта које је прешло у друштвену својину по основу пољопривредног земљишног фонда и конфискацијом због неизвршених обавеза из обавезног откупа пољопривредних производа (1991) и враћање имовине задругама по Закону о начину и условима враћања имовине стечене радом и пословањем задруга и задругара после 1. јула 1953. године (1990. и 1996). Међутим, код конфесионалне реституције (2006) по први пут је образован један специјализовани државни орган који се бавио само материјом реституције, што до тада није био случај.

Утолико је већи значај рада Дирекције за реституцију с обзиром да је она кроз ову „малу реституцију“ враћала имовину одузету пре више од пола века, чиме је формирала специфичну правну праксу у области имовинско-правних односа, која ће бити од значаја и за предстојећу „велику реституцију“.

 

ПРИМЉЕНИ ЗАХТЕВИ ЗА РЕСТИТУЦИЈУ

У току 24-месечног рока за подношење захтева за реституцију (1. октобар 2006. - 30. септембар 2008. године) све цркве и верске заједнице поднеле су Дирекцији за реституцију 3.049 захтева за повраћај имовине.

 

ПРЕГЛЕД БРОЈА ПРИМЉЕНИХ ЗАХТЕВА У ДИРЕКЦИЈИ ЗА РЕСТИТУЦИЈУ

(у законском року: 1.октобар 2006 – 30.септембар 2008)

 

црква / верска заједница / остали

укупно

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

1.602

Бачка епархија

435

Сремска епархија

309

Жичка епархија

67

Шумадијска епархија

160

Браничевска епархија

59

Рашко-призренска

31

Банатска епархија

133

Ваљевска епархија

26

Шабачка епархија

47

Нишка епархија

72

Врањска епархија

78

Тимочка епархија

17

Милешевска епархија

24

Архиепископија

41

Патријаршија

103

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА

467

ГРКОКАТОЛИЧКА ЦРКВА

42

ЈЕВРЕЈСКА ВЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА

520

СЛОВАЧКА ЕВАНГЕЛИЧКА ЦРКВА А.В.

236

ЕВАНГЕЛИЧКА ХРИШЋАНСКА ЦРКВА

28

РУМУНСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА

37

ЈЕРМЕНСКА КАТОЛИЧКА ЦРКВА

1

ИСЛАМСКА ВЕРСКА ЗАЈЕДИЦА

56

РЕФОРМАТСКА ХРИШЋАНСКА ЦРКВА

25

ЕВАНГЕЛИЧКА МЕТОДИСТИЧКА ЦРКВА

9

ХРИШЋАНСКА БАПТИСТИЧКА ЦРКВА

1

САВЕЗ БАПТИСТИЧКИХ ЦРКАВА

2

ХРИШЋАНСКА АДВЕНТИСТИЧКА ЦРКВА

2

ХРИШЋАН. НАЗАРЕНСКА ЗАЈЕДН.

1

ЦРКВА БОЖЈА

1

ФИЗИЧКА ЛИЦА И ДРУГА ПРАВНА ЛИЦА

19

укупно: сви захтеви

3.049

 

Српска православна црква, као најбројнија конфесионална организација у Србији, поднела је, по природи ствари, највише захтева – 1.602, а унутар Српске православне цркве, од 14 епархија највише захтева поднеле су четири: Бачка, Сремска, Шумадијска и Банатска епархија (укупно 1.037 захтева).

Од других цркава и верских заједница највише захтева поднела је Јеврејска верска заједница (520), као и Римокатоличка црква (467).

Поред цркава и верских заједница, захтеве је поднело и 19 физичких лица и других правних лица, који немају активну легитимацију да покрену поступак по одредбама Закона о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама.

Број поднетих захтева даје само формалну али не и реалну слику, јер су неки подносиоци за сваки објекат, па чак и за сваки посебни физички део зграде, поднели посебан захтев, Стога, број поднетих захтева не мора да значи да је квантум имовине коју тражи подносилац са више поднетих захтева већи од квантума имовине онога који је поднео мање захтева.

 

ИМОВИНА ЧИЈЕ ВРАЋАЊЕ ЈЕ ПРЕДМЕТ ЗАХТЕВА

У току двогодишњег рока за подношење захтева, до 30. септембром 2008. године, цркве и верске заједнице поднеле су укупно 3.049 захтева, којима траже враћање 82.197 ха земљишта, од чега 47.451 ха пољопривредног земљишта, 33.867 ха шума и шумског земљишта и 880 ха грађевинског земљишта. Кад су у питању објекти, укупно се потражује 699 пословних објеката, чија процењена површина [1] износи 233.269 м2 и 1205 стамбених објеката, чија процењена површина [2] износи 149.123 м2. Поред тога, потражује се и 249 гробаља, у 161 захтеву матичне књиге, те 5 уметничких слика.

Српска православна црква поднела је 1.602 захтева којима тражи враћање 73.150 ха земљишта, од чега 38.988 ха пољопривредног земљишта, 33.799 ха шума и шумског земљишта и 363 ха грађевинског земљишта. Тражи и 451 пословни објекат, процењене укупне површине од 135.558 м2, 696 стамбених објеката, укупне процењене површине од 55.816 м2, 83 гробља, у 83 захтева матичне књиге и 2 уметничке слике.

Римокатоличка црква у поступку реституције тражи враћање 3.998 ха земљишта, од чега 3.956 ха пољопривредног земљишта и 42 ха грађевинског земљишта, 81 пословни објекат укупне процењене површине од 49.400 м2 и 167 стамбених објеката, укупне површине од 64.461 м2. РКЦ потражује и 37 гробаља, 3 уметничке слике и у 73 захтева матичне књиге.

Јеврејска заједница тражи у поступку реституције повраћај 199 ха земљишта, од чега 182 ха пољопривредног земљишта и 17 ха грађевинског земљишта, 63 пословна објекта, укупне површине од 16.036 м2 и 205 стамбених објеката, укупне површине од 18.260 м2. Тражи и 59 гробаља.

Исламска заједница поднела је 56 захтева за реституцију имовине, у којима се тражи враћање 51 ха земљишта, од чега 30 ха пољопривредног земљишта, 3 ха шума и шумског земљишта и 18 ха грађевинског земљишта. Траже се и 33 пословна и 5 стамбених објеката, укупне процењене површине од 9.900 м2, односно 400 м2. Тражи и 18 гробаља. Истоветну имовину у поступку реституције траже два субјекта: Исламска заједница Србије, са седиштем у Београду, и Исламска заједница у Србији са седиштем у Новом Пазару.

Словачка евангеличка црква а.в. у Републици Србији у поступку реституције тражи да јој се врати 2.075 ха земљишта, од чега 1.802 ха пољопривредног земљишта, 65 ха шума и шумског земљишта, 208 ха грађевинског земљишта. Тражи и 39 пословних објеката, чија је укупна површина 10.151 м2 и 64 стамбена објекта, укупне површине 5.176 м2, као и 17 гробаља. СЕЦ има 236 захтева, од чега се 41 односи на Немачки сениорат.

Евангеличка хришћанска црква а.в. у Републици Србији као правни следбеник бивше Немачке евангеличко-хришћанске цркве а.в. у Краљевини Југославији тражи враћање 358 ха пољопривредног земљишта и 1 ха грађевинског земљишта, 21 пословни објекат, укупне процењене површине од 6.300 м2 и 32 стамбена објекта, укупне процењене површине од 2.560 м2. Тражи и 23 гробља.

Реформатска хришћанска црква у Републици Србији тражи 420 ха земљишта, од чега 419 ха пољопривредног земљишта и 1 ха грађевинског земљишта, 2 стамбена објекта, површине од 160 м2 и 5 пословних објеката, укупне површине 400 м2. У два захтева траже се и матичне књиге.

Румунска православна црква тражи повраћај 1.136 ха земљишта, све пољопривредно, те 3 пословна објекта, укупне површине 672 м2 и 6 стамбених објеката, укупне површине 420 м2. Тражи и 2 гробља и у два захтева матичне књиге.

Евангеличка методистичка црква тражи повраћај 0,31 ха грађевинског земљишта, 1 пословни објекат, укупне површине 300 м2 и 8 стамбених објеката, укупне површине 670 м2.

Гркокатоличка црква у РС у поступку реституције тражи 766 ха земљишта, од чега 537 ха пољопривредног земљишта и 229 ха грађевинског земљишта. Тражи и 6 пословних објеката, укупне површине 1.532 м2 и 11 стамбених објеката, укупне површине од 880 м2, као и 10 гробаља а у једном захтеву и матичне књиге.

Хришћанска адвентистичка црква у поступку реституције тражи враћање 2 зграде, пословни и стамбени објекат укупне површине 3.096 м2, као и грађевинско земљиште у Београду.

Савез баптистичких цркава је поднео 2 захтева за реституцију имовине. У једном, у којем постоји само захтев, траже се 3 куће (једна у Фекетићу, једна у Ловћенцу и једна у Црвенки), а у другом се тражи стамбена зграда у Н. Саду, али се ради о експропријацији (акт из 1967. године). Дакле, траже се 4 стамбена објекта, укупне површине од 320 м2.

Хришћанска баптистичка црква је поднела један захтев за реституцију имовине, у којем тражи два локала, трособни стан и грађевинско земљиште у Београду у Булевару краља Александра 264.

Хришћанска назаренска заједница је поднела један захтев за реституцију имовине, у којем тражи молитвени дом у Н. Саду.

Црква божја је поднела један захтев за реституцију имовине, а који се односи на грађевинско земљиште у Сремској Митровици.

 

ИМОВИНА ВРАЋЕНА ОДЛУКАМА ДИРЕКЦИЈЕ ЗА РЕСТИТУЦИЈУ

Закључно са 31. децембром 2010. године,у поступцима пред Дирекцијом за реституцију, црквама и верским заједницама враћено је 33.288 ха 80 а 96 м2 земљишта, од чега 10.028 ха 37 а 85 м2 пољопривредног земљишта, 23.195 ха 72 а 96 м2 шума и шумског земљишта и 64 ха 70 а 15 м2 грађевинског земљишта. Враћено је и пословних и стамбених објеката у површини од 62.362 м2, од чега 49.055 м2 пословних објеката, 9.905 м2 стамбених објеката и 3402 м2 осталих објеката, углавном комбинованих стамбено-пословних објеката и нешто мало објеката пољопривреде. Од покретних ствари, враћена је једна уметничка слика. У погледу реституције матичних књига Влада Републике Србије је донела закључак којим је прописано да ће Влада закључити посебне уговоре са црквама и верским заједницама о враћању матичних књига „узетих на преписивање“.

Таб.1 ВРАЋЕНО ЗЕМЉИШТЕ (2007. - 2010.)
Таб.2 ВРАЋЕНИ ОБЈЕКТИ (2007. - 2010.)
Таб.3 ВРАЋЕНА ИМОВИНА - СПЦ (2007. - 2010.)
Таб.4 ВРАЋЕНА ИМОВИНА - РКЦ (2007. - 2010.)
Таб.5 ВРАЋЕНА ИМОВИНА - ОСТАЛЕ ЦРКВЕ / ВЗ (2007. - 2010.)

Према томе, у поступку реституције у Републици Србији, црквама и верским заједницама највише је враћено шума и шумског земљишта – 68.49 % и пољопривредног земљишта – 21.13 %, а знатно мање грађевинског земљишта – нешто преко 7% од укупно траженог. У погледу објеката, знатно је више враћено пословних објеката и просторија – преко 20%, у односу на стамбене објекте и просторије којих је враћено, у истој сразмени, три пута мање – нешто преко 6%.

Укупно, кад је реч о земљишту, враћено је преко 40% у односу на тражено земљиште, а кад је реч о објектима проценат враћеног, у односу на тражено, је 16.31 %. Треба имати у виду да се овде ради само о имовини враћеној кроз натуралну реституцију (ин натура), док један знатан део имовине, очекивано око 40-45%, треба бити реституисан кроз новчано обештећење.

Исламској верској заједници, Евангеличкој методистичкој цркви, Хришћанској баптистичкој цркви, Савезу баптистичких цркава, Хришћанској назаренској заједници и Цркви божјој до 1.3.2012. године није враћана имовина.

Исламској верској заједници (ИВЗ) није враћана имовина из разлога што су обе садашње исламске заједнице поднеле захтеве за враћање идентичне имовине, у својству правних следбеника ИВЗ Југославије (како они тврде) која је као једна јединствена заједница постојала у Краљевини, а и у послератној Југославији. С обзиром да постоје два старешинства исламске заједнице која себе сматрају правним следбеником Исламске верске заједнице Краљевине Југославије, односно ФНРЈ, која је имала седиште у Београду и на чијем челу је био реис-ул-улема, такође са седиштем у Београду, којој је правни субјетивитет признат још Законом о исламској верској заједници Краљевине Југославије из 1930. године, основно је питање која од ове две заједнице је њен правни следбеник.

 

ПРЕГЛЕД ВЕЋИХ ВРАЋЕНИХ ЗЕМЉИШНИХ КОМПЛЕКСА И „КАПИТАЛНИХ“ ОБЈЕКАТА

У више случајева Дирекција за реституцију је, након спроведене усмене расправе и доказног поступка, својим решењима вратила бившим власницима и неке капиталније земљишне целине и пословне и стамбене објекте, од којих се неки већи дају у доњем прегледу:

враћено Српској православној цркви:

  1. шума и шумско земљиште Манастира Манасија, Браничевска епархија, површине 3.794 хектара,
  2. шума и шумско земљиште манастира Св. Прохор Пчињски, Врањска епархија, површине 784 хектара,
  3. шума и шумско земљиште и делом пољопривредно земљиште Манастира Наупаре, Нишка епархија, површине 1.479 хектара,
  4. пословни простори на Булевару краља Александра 17 (ЈАТ, Симпо итд.)
  5. станови и пословни простори на Булевару краља Александра 20 (површине 330 м2)
  6. станови на Студентском тргу 8, укупне површине 530 м2
  7. пословна зграда у Н. Саду, Змај Јовина 4 (новосадска „Кнез Михајлова“)
  8. 4 пословне зграде у Сремским Карловцима (укупне површине око 12000 м2)
  9. пословни простори и станови на Теразијама 22 и Балканској 3 површ. 500 м2 итд.

враћено Римокатоличкој цркви:

  1. зграда Техничке школе Суботица у Матије Гупца 8-10 у Суботици (2577 м2)
  2. зграда у Харамбашићевој 5 у Суботици (површине 414 м2)
  3. пословни простори у Католичкој порти 1 и Његошевој 2 у Н. Саду (најстрожи центар града, укупне површине 1.400 м2)
  4. пословна зграда у Змај Јовиној 4 у Панчеву површине 1.200 м2
  5. штапска зграда у Панчеву површине 3.082 м2
  6. бивша Медицинска школа у Зрењанину површине 886 м2
  7. зграда у Земуну, Карађорђев трг 9, површине 1.344 м2 итд.

враћено Јеврејској верској заједници:

  1. пословни простор површине од 623 м2 у Краља Петра 71 у Београду
  2. пословни простор површине од 340 м2 у Суботици, Д. Туцовића 11
  3. зграда у Суботици, у којој је смештена Економска школа „Боса Милићевић“, површине 2.000 м2
  4. пословна зграда у Суботици, у ул. Франкопанској бр. 14, површине 506 м2 итд.

враћено Евангеличкој хришћанској цркви а.в.

  1. зграда цркве у Фекетићу (у листу непокретности означена као „објекат пољопривреде“, јер је после рата била магацин за брашно)
  2. 2/3 идеалних делова бивше Евангеличке школе у Фекетићу, површине 500 м2
  3. пословни простори у Кикинди и Сомбору итд.

враћено Хришћанској адвентистичкој цркви

  1. зграда у Радослава Грујића 4 на Врачару површине 3.016 м2 итд.

 

ЗАКЉУЧНА КОНСТАТАЦИЈА О ТРАЖЕНОЈ И ВРАЋЕНОЈ ИМОВИНИ

Српска православна црква у односу на Римокатоличку цркву, као и у односу на друге цркве и верске заједнице у Србији, тражи враћање највише имовине, па тако скоро 90% конфесионалне имовине која је предмет реституције, потражује та црква. Српској православној цркви је и номинално и пропорционално у односу на друге, враћено највише имовине.

То није резултат било какве повлашћености те цркве, јер се Дирекција за реституцију конзистентно држала неприкосновеног начела једнакости свих цркава и верских заједница у поступку враћања имовине, и уопште, уставног начела једнакости свих пред законом, већ је последица објективних околности. Примера ради, укупну до сада враћену конфесионалну имовину у највећем делу чине шуме (69.41%), а 99% тих шума потражује Српска православна црква, односно њени манастири. Уз све процесноправне формалности, враћање шума је било и најлакше јер су од самог одузимања у државној својини, нису мењале власнике, а често су задржани и исти бројеви шумских парцела. Затим, кад је реч о пољопривредном земљишту, све цркве и верске заједнице потражују мале и разбацане парцеле површине до највише неколико хектара, а изузетно од неколико десетина хектара, које су лако мењале власнике и често су данас у приватној својини, док неки манастири СПЦ траже враћање огромних комплекса пољопривредног земљишта на једном месту, и хиљаду хектара, који су стицајем околности (завучен положај, користили велики пољопривредни комбинати и задруге) остали у државној својини и могу бити предмет реституције. Све цркве и верске заједнице имале су углавном имовину, како земљиште тако и објекте, у урбаним подручјима на којима је прометовање непокретности било најактивније и стога је реституција отежана, док је Српска православна црква највише земљишта, као и знатан број објеката имала изван градских подручја.

Горњи подаци односе се на натуралну реституцију, а сва имовина која не буде могла бити враћена на тај начин, биће враћена у виду новчаног обештећења у поступцима пред Агенцијом за реституцију, у складу са законом.

 

ЕФИКАСНОСТ РЕШАВАЊА И ПРОЦЕСНИ СТАТУС ПРЕДМЕТА У ДИРЕКЦИЈИ ЗА РЕСТИТУЦИЈУ

Као што је већ речено, у двогодишњем законском року Дирекцији за реституцију поднето је 3.049 захтева цркава и верских заједница за враћање имовине. Дирекција је због административних проблема и пропуста била почела са радом са више од годину дана закашњења.

До 31. децембра 2010. године, црквама и верским заједницама враћено је 33.288 ха 80 а 96 м2 земљишта, од чега 10.028 ха 37 а 85 м2 пољопривредног земљишта, 23.195 ха 72 а 96 м2 шума и шумског земљишта и 64 ха 70 а 15 м2 грађевинског земљишта. Враћено је и пословних и стамбених објеката у површини од 62.362 м2, од чега 49.055 м2 пословних објеката, 9.905 м2 стамбених објеката и 3.402 м2 осталих објеката, међу које спадају пословно-стамбени објекти, објекти пољопривреде и помоћни објекти. Од покретних ствари, враћена је једна уметничка слика. Процентуално, у поступку реституције црквама и верским заједницама од траженог земљишта, враћено је 40.50 %, а од тражених објеката 16.31 %. Према стању на дан 31. децембра 2010. године у електронској Бази података Дирекције за реституцију била су евидентирана укупно 3.594 предмета реституције, од којих су 3.049 оформљени на основу поднетих захтева, а додатних 545 је формирано током поступка услед раздвајања предмета у циљу процесне економичности и бржег решавања.

Од почетка 2008. године до 31. децембра 2010. године решено је 788 предмета, што чини 26 % од укупно поднетих захтева, са укупно донетих 509 извршних решења и 278 закључака. У једном предмету је закључено поравнање између подносиоца захтева и обвезника реституције.

Од 509 донетих решења, 485 су тзв. позитивна решења којима је реституцијски захтев усвојен у целости или у одређеном делу, и црквама и верским заједницама враћено је око 33.289 хектара земљишта и око 62.500 м2 пословног и стамбеног простора. Од тога су 109 делимична решења, а донето је и 7 допунских решења и у 3 решења су захтеви делимично усвојени (већим делом) и делимично одбијени. Донета су 24 тзв. негативна решења којима је захтев за враћање имовине одбијен због неиспуњености услова за реституцију.

Свих 278 закључака донето је у предметима у којима су захтеви одбачени због непостојања процесних услова за вођење поступка (непостојање активне легитимације странака, ненадлежност Дирекције, неблаговременост захтева) или је констатовано повлачење захтева.
На донете одлуке уложена је 171 тужба Управном суду Србије, од чега 68 на донета решења (39%), а 103 тужбе на донете закључке (61%). Управни суд је по тим тужбама до 1. децембра 2010. године донео 53 пресуде у управном спору непуне јурисдикције. У 50 предмета одбио је тужбу као неосновану и потврдио решење Дирекције за реституцију као правилно и на закону засновано (у тај број улази и неколико одбачених тужби и обустављених поступака). У 3 предмета Управни суд је усвојио тужбу, поништио одлуку Дирекције и вратио јој предмет на поновно решавање.

Према томе, стопа утуживости (оспоравања) решења Дирекције за реституцију била је 14,5%, а стопа утуживости закључака је 48%. Општи проценат утуживости је 25%, а према актима, оспорено је свако седмо решење и сваки други закључак.

Посматрано, међутим, према коначном исходу управног спора, Управни суд је својим одлукама потврдио да је 94% одлука Дирекције за реституцију правилно и на закону засновано, а само у 6% случајева тужба је усвојена и одлука поништена, што указује на висок степен професионалности, стручности и законитости у раду тог реституцијског органа.

 

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ

Дирекција није имала законодавну надлежност, већ је водила управни поступак и решавала захтеве за реституцију, али и пратила сложену својинску област и имовинске односе на које се наталожила патина протеклих 60 година.

Поред пријема, тријаже и обраде 3.000 предмета, Дирекција је до децембра 2010. године, урадила више програма и пројеката, одобрених Програмом рада Владе, који су у функцији боље и ефикасније имплементације Закона о враћању (реституцији) имовине црквама и верским заједницама, стручнијег рада и обраде предмета, пружања стручне помоћи подносиоцима захтева, анализе реституције као својеврсног транзиционог процеса, коришћења добара враћених кроз реституцију, поједностављења законских процедура, анализирања ефеката примене Закона, правног амбијента у ком се врши реституција, фактора који успоравају реституцију, утврђивања параметара за процену вредности одузете имовине и обештећење, као и маркирања и иницирања даљих праваца реституције на легислативном, финансијском, организационом и практичном плану.

Сем тога, установљена је електронска база података Дирекције за реституцију. Израда и развој аутентичне и оригиналне базе података Дирекције за реституцију започела је израдом идејног концепта и аутентичног софтверског решења у стандарду МyСQЛ са 4Д апликацијом и конвертовањем, аутоматском обрадом и уносом више стотина хиљада података које је прикупила посебна Комисија Владе у периоду 2004-2006.године, а потом уносом података из пристиглих захтева за реституцију. Припремљен је специфичан софтверски програм за обраду, претраживање и архивирање захтева за реституцију, који утврђује критеријуме претраживања по субјектима и објектима реституције, по обвезницима и корисницима, по подносиоцима, по општинама, по кат.општинама, по врсти тражене имовине, по режиму својине и др. Од 2009. године, након што је набављен лиценцирани софтвер - мрежни пакет 4Д, База је у оперативној функцији, извршена је почетна обука корисника – свих запосленика у Дирекцији за реституцију и вршен је перманентан унос нових података. Бројност предмета, усавршавање процедура и формирање нових правних ставова чинили су електронску Базу података Дирекције за реституцију веома динамичном, уз стално могућа и неопходна унапређења и усавршавања.

У оквиру свог делокруга Дирекција је вршила и све друге послове и предузимала активности којима је, као и други државни органи, извршавала своја права и обавезе, у складу са законом, са примарним усмерењем ка повећању ажурности и ефикасности у решавању предмета реституције.

 

[1] Имајући у виду да је правило да у земљишним књигама, али и у новоуспостављеном катастру непокретности, нису исказане површине објеката, већ само површине кат. парцела на којима се исти налазе и узимајући у обзир досадашњу праксу Дирекције за реституцију, као просечна вредност објеката, тамо где површине нису наведене, узета је вредност од 300 м2 по објекту.

[2] Ситуација са стамбеним објектима је истоветна напред наведеној са пословним објектима, само што је узета просечна вредност од 80 м2 по објекту.

 

Trascina file per caricare