Print Friendly

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

На основу члана 22 Статута Брчко дистрикта Босне и Херцеговине („Службени гласник

Брчко дистрикта БиХ„ број   3/07), Скупштина Брчко дистрикта БиХ, на 50. сједници одржаној 14. јуна 2007. године, усваја

 

ПОРОДИЧНИ ЗАКОН

БРЧКО ДИСТРИКТА БиХ

Службени гласник БД БиХ бр. 23/07

 

ГЛАВА I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1

(Предмет)

(1) Овим законом уређују се породично-правни односи између брачних партнера, родитеља и дјеце, усвојилаца и усвојеника, стараоца и штићеника и односи између сродника у брачној, ванбрачној или усвојеничкој породици, те поступци надлежних органа у вези с породично-правним односима и старатељством.

(2) Породично-правни односи у смислу овог закона су: закључење брака, лична права и дужности брачних партнера, престанак брака, односи родитеља и дјеце и других сродника, усвојење, старатељство, издржавање, имовински односи између брачних, ванбрачних партнера и других сродника и одређени облици правне заштите породице.

 

Члан 2

(Породица)

(1) Породица, у смислу овог закона, јесте животна заједница родитеља и дјеце и других сродника.

(2) Односи у породици заснивају се на:

а) заштити приватности породичног живота;

б) равноправности, међусобном помагању и поштовању чланова породице;

ц) обавези родитеља да обезбиједе заштиту интереса и добробити дјетета и њиховој одговорности у подизању, васпитању и образовању дјетета;

д) обавези Брчко дистрикта БиХ да обезбиједи заштиту породице, мајке и дјетета у складу с међународним конвенцијама из ових области;

е) пружању старатељске заштите дјеци без родитељског старања и заштити одраслих лица која нису способна да се сама старају о себи, својим правима, интересима и имовини.

(3) За пружање стручне помоћи и заштите права и интереса дјетета и осталих чланова породице, за рјешавање спорова између чланова породице, као и у свим случајевима поремећених породичних односа надлежно је Одјељење за здравство и остале услуге – Пододјељење за социјалну заштиту, као орган старатељства (у даљем тексту: орган старатељства).

 

Члан 3

(Насилничко понашање)

(1) У породици није дозвољено насилничко понашање брачних партнера иил било ког другог члана породице.

(2) Под насилничким понашањем подразумијева се свако понашање које има обиљежја кривичног дјела насиља у породици прописаног Кривичним законом Брчко дистрикта БиХ.

 

Члан 4

(Појам брака)

(1) Брак је законом уређена заједница живота жене и мушкарца.

(2) Брак се заснива на: слободној одлуци мушкарца и жене да закључе брак, равноправности брачних партнера, међусобном поштовању и узајамном помагању.

 

Члан 5

(Појам ванбрачне заједнице)

(1) Ванбрачна заједница, у смислу овог закона, јесте заједница живота жене и мушкарца који нису у браку или ванбрачној заједници са другим лицима и која траје најмање три (3) године ако немају дјецу или краће ако је у њој рођено заједничко дијете.

(2) Ванбрачна заједница је изједначена с брачном заједницом у погледу права на међусобно издржавање и других имовинско-правних односа, под условима и на начин

прописан овим законом.

 

ГЛАВА II. ЗАКЉУЧЕЊЕ БРАКА

 

Члан 6

(Услови за постојање брака)

(1) Брак закључују два (2) лица различитог пола, слободним пристанком, пред надлежним матичарем Брчко дистрикта БиХ.

(2) Ако при закључењу брака није испуњен неки од услова из става 1 овог члана, сматра се да брак није ни постојао.

 

Члан 7

(Право на тужбу)

Право на тужбу за утврђивање да ли брак постоји или не постоји припада сваком лицу које за то има правни интерес, као и органу старатељства.

 

А) Поступак за закључење брака

 

Члан 8

(Пријава намјере закључења брака)

(1) Лица која намјеравају да закључе брак лично подносе пријаву матичној служби на територији Брчко дистрикта БиХ, надлежној по мјесту закључења брака.(2) Уз пријаву из става 1 овог члана лица рођена на територији БиХ прилажу Извод

из матичне књиге рођених и Увјерење о слободном брачном стању издате од стране надлежног матичара по мјесту рођења који нису старији од тридесет (30) дана од дана пријаве, овјерену копију важећег идентификационог документа (лична карта, пасош или возачка дозвола), када је то потребно и друге исправе, док су лица која су рођена у иностранству, изузев држава насталих од република бивше СФРЈ дужна да приложе и пријаву боравка издану од надлежног органа на територији БиХ.

 

Члан 9

(Провјера услова за закључење брака)

(1) Матичар ће, на основу изјава лица која желе да закључе брак, а по потреби и на други начин провјерити постоји ли која од брачних сметњи (чланови од 19 до 26) или забрана за закључење брака (чланови 27 и 28).

(2) Ако утврди да постоји која од брачних сметњи или забрана, матичар ће усмено саопштити подносиоцима пријаве, да не могу закључити брак и о томе сачинити службену забиљешку.

(3) Лица која су поднијела пријаву за закључење брака, уколико нису сагласна са усменим саопштењем из става 2 овог члана, могу у року од осам (8) дана од дана саопштења, да уложе приговор надлежном одјељењу, које је дужно приговор да размотри одмах и донесе рјешење.

 

Члан 10

(Термин за закључење брака)

Дан и вријеме за закључење брака одређује матичар у споразуму с лицима која желе да закључе брак.

 

Члан 11

(Поступак матичара)

(1) Матичар ће препоручити лицима која желе да закључе брак да се, до дана закључења брака, узајамно обавијесте о стању здравља,  да посјете породично савјетовалиште и упознају се са стручним мишљењем о условима за развој кладних брачних и породичних односа, као и да посјете установе у области здравства ради упознавања с могућностима и предностима планирања породице.

(2) Матичар ће лица која желе да закључе брак упознати с могућношћу уређења имовинских односа из члана 235 овог закона.

(3) Матичар ће лица која желе да закључе брак упознати с могућношћу споразумијевања о презимену из члана 30 овог закона и узеће њихове изјаве о презимену.

 

Члан 12

(Повлачење пријаве за закључење брака)

Ако на дан одређен за закључење брака не дође један или оба брачна партнера, а изостанак не оправдају, сматраће се да је пријава намјере за закључење брака повучена.

 

Члан 13

(Мјесто за закључење брака)

Закључење брака врши се на свечан начин у посебно одређеној службеној просторији или на неком другом мјесту у договору с будућим брачним партнерима.

 

Члан 14

(Лица која присуствују закључењу брака)

Закључењу брака присуствују оба будућа брачна партнера, два пунољетна свједока и матичар.

 

Члан 15

(Закључење брака на основу пуномоћи)

(1) У нарочито оправданим случајевима, надлежни орган управе може рјешењем дозволити да се брак закључи уз присуство само једног од будућих брачних партнера и пуномоћника другог.

(2) У пуномоћи, која мора бити овјерена, морају бити тачно означени лични подаци даваоца пуномоћи, пуномоћника и лица с којим давалац пуномоћи жели закључити брак и датум издавања пуномоћи.

(3) Пуномоћ из става 2 овог члана важи шездесет (60) дана од дана овјеравања.

 

Члан 16

(Извјештај матичара)

Закључење брака почиње извјештајем матичара да су закључењу брака приступили подносиоци пријаве и да је на основу њихових исправа, изјава, и изјава свједока утврђено да не постоје брачне сметње (чланови од 19 до 26) нити забране за закључење брака (чланови 27 и 28).

 

Члан 17

(Упознавање с правима и дужностима брачних партнера)

Након што утврди да на његов извјештај нема приговора, матичар ће упознати будуће брачне партнере с њиховим правима и дужностима, тако што ће прочитати одредбе чланова 29 и 30 и чланове од 228 до 230 овог закона послије чега ће упитати појединачно сваког од брачних партнера да ли пристају да међусобно закључе брак и о томе како су се споразумјели о презимену које ће носити након закљученог брака.

 

Члан 18

(Чин закључења брака)

(1) Брак је закључен када будући брачни партнери изјаве свој пристанак.

(2) Након пристанка, матичар објављује да је брак закључен.

(3) Матичар уписује у Матичну књигу вјенчаних закључен брак и изјаве о презимену узете у складу с чланом 30 овог закона.

(4) Након што се брачни партнери, свједоци и матичар потпишу у Матичну књигу вјенчаних, матичар брачним партнерима одмах издаје Извод из матичне књиге вјенчаних.

 

Б) Сметње за закључење брака

 

Члан 19

(Кад брак није ваљан)

Брак није ваљан ако није закључен ради заједнице живота брачних партнера.

 

Члан 20

(Разлози због којих брак није ваљан)

(1) Брак није ваљан ако је на његово закључење брачни партнер пристао у страху изазваном озбиљном пријетњом.

(2) Брак није ваљан ако је на његово закључење брачни партнер пристао у заблуди

о личности другог брачног партнера или о његовој битној особини.

(3) Заблуда о личности брачног партнера постоји када је брачни партнер мислио да закључује брак с једним лицем, а закључио је брак с другим.

(4) Заблуда о битној особини брачног партнера постоји кад се ради о особини,

односно околности која би другог брачног партнера одвратила од закључења брака да је за њу знао, а нарочито у случају крајње опасне или тешке болести, противприродне навике, полне немоћи, трудноће жене с другим мушкарцем, нечасног занимања и раније осуде због кривичног дјела учињеног из нечасних побуда.

 

Члан 21

(Престанак ранијег брака)

Брак се не може закључити док ранији брак не престане.

 

Члан 22

(Лица која не могу закључити брак)

Брак не може закључити лице које због душевне болести, душевне неразвијености или из других разлога није способно за расуђивање.

 

Члан 23

(Сродници и закључење брака)

(1) Брак не могу закључити међу собом: крвни сродници у правој линији, сестра и брат, сестра и брат по мајци или оцу, стриц и братична, ујак и сестричина, тетка и братић, тетка и сестрић, и дјеца браће или сестара, као ни дјеца браће и сестара по оцу или мајци.

(2) Одредбе из става 1 овог члана примјењују се и на однос потпуног усвојења.

 

Члан 24

(Изједначење брачног и ванбрачног сродства)

У погледу услова за ваљаност закључења брака, ванбрачно сродство је изједначено с брачним сродством.

 

Члан 25

(Лица која не могу закључити брак међу собом)

(1) Брак не могу закључити међу собом: свекар и снаха, зет и ташта, очух и пасторка и маћеха и пасторак, без обзира да ли је брак усљед чијег су закључења дошли у ово сродство престао.

(2) Из оправданих разлога суд може у ванпарничном поступку дозволити закључење брака сродницима из става 1 овог члана.

 

Члан 26

(Пунољетство као услов за закључење брака)

(1) Брак не може закључити лице које није навршило осамнаест (18) година живота.

(2) Из оправданих разлога суд може у ванпарничном поступку дозволити закључење брака малољетнику старијем од шеснаест (16) година.

 

Ц) Забране за закључење брака

 

Члан 27

(Брак усвојеника и усвојиоца)

(1) Брак не могу закључити усвојеник и усвојилац за вријеме трајања непотпуног усвојења.

(2) Из оправданих разлога суд може, у ванпарничном поступку лицима из претходног става, на њихов захтјев да дозволи закључење брака.

(3) Брак закључен у складу са одредбом става 2 овог члана не може се поништити.

 

Члан 28

(Брак штићеника и стараоца)

(1) Брак не могу закључити штићеник и старалац за вријеме трајања старатељства. (2) Из оправданих разлога суд може, у ванпарничном поступку лицима из претходног става, на њихов захтјев да дозволи закључење брака.

(3) Брак закључен у складу са одредбом става 2 овог члана не може се поништити.

 

Члан 29

(Лична права и дужности брачних партнера)

(1) Брачни партнери су равноправни у браку.

(2) Брачни партнери су дужни један другоме бити вјерни, узајамно се поштовати и помагати.

(3) Брачни партнери споразумно одређују мјесто становања.

(4) Брачни партнери споразумно и равноправно  одлучују о рађању, подизању заједничке дјеце и о обављању послова који се тичу брачне, односно породичне заједнице.

 

Члан 30

(Споразум брачних партнера о презимену)

(1) Брачни партнери ће се споразумјети приликом закључења брака да за презиме узму:

  1. a) презимеједногили другог брачног партнера;
  2. b) дасвакибрачни партнер задржи своје презиме;
  3. c) дасвакибрачни партнер свом презимену дода презиме другог брачног партнера и споразумију се о редослиједу;
  4. d) даједанбрачни партнер узме презиме другог брачног партнера и том презимену

дода своје презиме.

(2) Брачни партнери су дужни да се приликом закључења брака изјасне о презимену у складу са ставом 1 овог члана, а изјаве брачних партнера матичар ће уписати у Матичну књигу вјенчаних.

(3) Ако брачни партнери немају исто презиме споразумно ће одредити презиме дјетета, а ако се о томе не споразумију о презимену дјетета одлучиће орган старатељства.

 

Члан 31

(Престанак брака)

(1) Брак престаје: смрћу брачног партнера, проглашењем несталог брачног партнера умрлим, поништењем и разводом брака.

(2) Ако је нестали брачни партнер проглашен умрлим, брак престаје даном који је по правоснажној одлуци суда утврђен као дан његове смрти.

(3) Брак престаје поништењем и разводом кад пресуда суда о поништењу, односно

разводу брака постане пуноважна.

 

Члан 32

(Поништење брака)

Брак ће се поништити ако се утврди да је приликом његовог закључења постојала

која од брачних сметњи наведених у члановима од 19 до 26 овог закона.

 

Члан 33

(Услови за поништење брака)

(1) Поништење брака закљученог у страху, изазваном озбиљном пријетњом може тражити само брачни партнер         који је под утицајем пријетње закључио брак. Тужба се може поднијети у року од једне (1) године од дана када је опасност од извршења пријетње престала, а брачни партнери су за то вријеме живјели заједно.

(2) Поништење брака закљученог у заблуди може тражити само брачни партнер

који је у заблуди пристао на брак. Тужба се може поднијети у року од једне (1) године од дана сазнања за заблуду, а брачни партнери су за то вријеме живјели заједно.

 

Члан 34

(Право на тужбу за поништење брака)

(1) Право на тужбу за поништење брака из разлога наведених у члановима 19 и 21 овог закона припада брачним партнерима, сваком лицу које има правни интерес да брак буде поништен и органу старатељства.

(2) Суд неће поништити нови брак који је закључен за вријеме трајања ранијег брака једног од брачних партнера ако је ранији брак престао прије закључења главне расправе.

 

Члан 35

(Права брачних партнера и органа старатељства код поништења брака)

(1) Право на тужбу за поништење брака за вријеме док траје разлог из члана 22 овог закона припада брачним партнерима и органу старатељства.

(2) Након престанка разлога из претходног става, право на тужбу за поништење брака припада само брачном партнеру којем је враћена пословна способност, односно који је био неспособан за расуђивање.

(3) Тужба из става 2 овог члана може се поднијети у року од једне (1) године од престанка неспособности за расуђивање, а ако је брачном партнеру одузета или ограничена пословна способност у року од једне     (1) године од правоснажности одлуке о враћању пословне способности.

 

Члан 36

(Право на тужбу брачних партнера и органа старатељства)

Право на тужбу за поништење брака у случајевима из члана 23 овог закона припада брачним партнерима и органу старатељства.

 

Члан 37

(Брачни партнери и право на поништење брака)

(1) Право на тужбу за поништење брака у случајевима из члана 25 овог закона припада брачним партнерима.

(2) Суд може одбити захтјев за поништење брака који је закључен без дозволе суда између сродника по тазбини, ако утврди да су у вријеме закључења брака постојали или су накнадно настали важни разлози због којих се могло дозволити закључење брака међу овим сродницима.

 

Члан 38

(Право на тужбу за поништење брака)

(1) Право на тужбу за поништење брака кога је без дозволе суда закључило лице

које није навршило осамнаест (18) година живота, припада органу старатељства, малољетном брачном партнеру и његовим родитељима само ако нису недопуштеним радњама омогућили закључење тога брака.

(2) Суд може одбити тужбени захтјев за поништење брака ако су у вријеме закључења брака постојали или су накнадно настали оправдани разлози због којих се може дозволити закључење брака прије пунољетности брачног партнера.

(3) Брак се не може поништити након што је малољетни брачни партнер навршио

осамнаест (18) година живота, али брачни партнер који је постао пунољетан може поднијети тужбу за поништење брака у року од једне (1) године од пунољетности.

 

Д) Развод брака

 

Члан 39

(Разлози за развод брака)

Брачни партнер може да тражи развод брака, ако су брачни односи тешко и трајно поремећени.

 

Члан 40

(Споразумни предлог за развод брака)

(1) Брачни партнери који имају заједничку малољетну или усвојену дјецу, или дјецу над којом је продужено родитељско право, могу поднијети споразумни предлог за развод брака да се, из разлога наведених у члану 39 овог закона, разведе њихов брак.

(2) Ако један од брачних партнера одустане од споразумног предлога за развод брака, а други се изјасни да остаје при предлогу да се брак разведе, тај предлог сматра- ће се тужбом за развод брака.

 

Члан 41

(Задржавање презимена)

У случају развода брака, сваки од брачних партнера може задржати презиме које је имао у вријеме развода брака.

 

Е) Мирење брачних партнера

 

Члан 42

(Покретање поступка мирења брачних партнера)

По пријему тужбе, односно споразумног захтјева за развод брака, ако брачни партнери имају заједничку малољетну или усвојену дјецу или дјецу над којом је продужено родитељско право, суд ће затражити од органа старатељства да покуша мирење брачних партнера и доставиће му примјерак тужбе, односно споразумног захтјева за развод брака са свим прилозима.

 

Члан 43

(Заказивање рочишта за покушај мирења)

(1) Орган старатељства заказаће рочиште за покушај мирења на које ће позвати оба брачна партнера.

(2) Пуномоћници не могу на рочишту за покушај мирења заступати брачне партнере нити могу присуствовати рочишту.

 

Члан 44

(Рочиште за покушај мирења)

1) На рочишту за покушај мирења орган старатељства покушаће да измири брачне

партнере, а по потреби препоручиће им да се обрате савјетовалиштима или другим установама које им могу дати потребан савјет.

2) Ако на рочишту за покушај мирења не дође до измирења брачних партнера, а орган старатељства оцијени да би до измирења могло доћи, може одредити ново рочиште.

 

Члан 45

(Споразум о заштити, васпитању и издржавању заједничке малољетне дјеце)

Ако се у поступку пред органом старатељства брачни партнери не измире, орган старатељства настојаће да се споразуме о заштити, васпитању и издржавању заједничке малољетне дјеце.

 

Члан 46

(Записник са рочишта о покушају мирења)

(1) О рочишту за покушај мирења орган старатељства ће сачинити записник који ће

садржавати изјаве брачних партнера да ли су се измирили, односно да мирење није успјело као и споразум из претходног члана, ако је до таквог споразума дошло.

(2) Записник из претходног става потписују странке.

(3) Орган старатељства дужан је да у року од два мјесеца спроведе поступак мирења брачних партнера и да о резултату покушаја мирења достави записник из претходног става суду којем је поднесена тужба за развод брака.

 

Члан 47

(Изузеци о заказивању рочишта за покушај мирења )

Изузетно, орган старатељства није дужан да закаже рочиште за покушај мирења:

а) ако је боравиште једног од брачних партнера непознато најмање шест (6) мјесеци;

б) ако је један од брачних партнера неспособан за расуђивање;

ц) ако један или оба брачна партнера живе у иностранству.

 

Члан 48

(Повлачење тужбе)

Ако се у поступку пред органом старатељства брачни партнери измире сматраће се да је тужба повучена.

 

ГЛАВА III. ОДНОСИ РОДИТЕЉА И ДЈЕЦЕ

 

А) Материнство и очинство

 

Члан 49

(Појам материнства)

Мајка дјетета у смислу овог закона је жена која је дијете родила.

 

Члан 50

(Појам очинства)

(1) Оцем дјетета рођеног у браку или у периоду до тристо (300) дана по престанку брака, сматра се муж мајке дјетета.

(2) Оцем дјетета које је рођено ван брака, сматра се лице које дијете призна за своје или чије се очинство утврди правоснажном судском пресудом.

(3) Ако је дијете рођено у ванбрачној заједници, а одлука о разводу брака мајке дјетета није пуноважна, оцем дјетета сматра се мушкарац који уз сагласност с мајком дјетета призна дијете за своје.

 

Члан 51

(Утврђивање материнства и очинства)

Ако се материнство или очинство дјетета не може утврдити на начин како прописују члан 49 и члан 50 ставови 1 и 2 овог закона, утврђује се признањем родитеља или судском одлуком.

 

Члан 52

(Признавање материнства и очинства)

(1) Материнство и очинство се могу признати у поступку пред матичарем, органом

старатељства, судом или записничарем.

(2) Примјерак записника или одлуке из става 1 овог члана без одлагања се доставља матичару надлежном за упис дјетета у матичну књигу рођених.

(3) Ако је дијете навршило шеснаест (16) година и способно је да схвати значење

признања материнства или очинства, потребан је и његов пристанак који даје пред органима наведеним у ставу 1 овог члана.

 

Члан 53

(Признавања материнства и очинства малољетним лицима)

Материнство и очинство дјетета може признати и малољетно лице које је навршило шеснаест (16) година и лице коме је ограничена пословна способност, ако су они способни да схвате значење изјаве о признању.

 

Члан 54

( Признавање материнства и очинства послије смрти)

(1) Материнство и очинство се може признати и послије смрти дјетета само ако је

дијете оставило потомство.

(2) Под условима из става 1 овог члана лица овлашћена овим законом за подношење тужбе за утврђивање материнства и очинства могу тужбом захтијевати да се утврди материнство и очинство умрлог дјетета.

 

Члан 55

(Неопозивост)

Признање материнства и очинства је неопозиво.

 

Члан 56

(Признавање очинства прије рођења дјетета)

(1) Очинство се може признати и прије рођења дјетета.

(2) У случају из претходног става признање очинства производи правни учинак ако

се дијете роди живо.

 

Члан 57

(Пристанак и сагласност мајке дјетета на признање очинства)

(1) За упис признања очинства у Матичну књигу рођених потребан је пристанак мајке дјетета.

(2) Ако је мајка млађа од шеснаест (16) година, или није жива, или је проглашена умрлом, или јој је одузета пословна способност, или јој је боравиште непознато најмање три (3) мјесеца, сагласност на признање очинства даје орган старатељства.

(3) Ако је дијете млађе од шеснаест (16) година или је старије од шеснаест (16) година али није способно да схвати значење признања, а мајка из разлога наведених у ставу 2 овог члана не може дати пристанак, сагласност на признање очинства даје орган старатељства.

 

Члан 58

(Поступање матичара код признања очинства)

(1) Када прими изјаву, или записник о признању очинства, или тестамент уз који није приложена изјава мајке о пристанку на признање очинства, матичар надлежан за упис рођења дјетета одмах ће позвати мајку да у року од петнаест (15) дана да ову изјаву.

(2) Ако је за признање потребан пристанак дјетета, односно сагласност органа старатељства, матичар ће од надлежног органа старатељства одмах затражити да у року од петнаест (15) дана       достави изјаву о пристанку дјетета, односно сагласност органа старатељства.

 

Члан 59

(Обавјештавање о признавању материнства и очинства)

(1) Лице које је признало материнство или очинство, матичар је дужан обавијестити

да ли је добијен пристанак, односно сагласност из чланова 57 и 58 овог закона.

(2) Ако пристанак, односно сагласност из става 1 овог члана нису дати у предвиђеном року, лице које је признало материнство или очинство може покренути судски поступак за утврђивање материнства или очинства у роковима одређеним у члановима од 60 до 65 овог закона.

 

Б) Утврђивање материнства и очинства судском одлуком

 

Члан 60

(Тужба ради утврђивања)

(1) Тужбу ради утврђивања материнства и очинства дијете може поднијети до навршене двадесет пете (25) године живота.

(2) Ако је дијете малољетно или пословно неспособно тужбу у његово име подноси

мајка, односно отац, ако врше родитељско право, односно старалац уз сагласност органа старатељства.

(3) Тужбу из става 1 овог члана може поднијети и малољетно дијете, ако је стекло пословну способност прије пунољетства.

 

Члан 61

(Тужба жене која себе сматра мајком дјетета)

Жена која себе сматра мајком дјетета, а није уписана у матичну књигу рођених као

биолошка мајка, може поднијети тужбу за утврђивање материнства у року од једне (1) године од дана сазнања да није уписана у матичну књигу рођених као биолошка мајка, а најкасније до навршене осамнаесте (18) године живота дјетета, односно и прије пунољетства дјетета, ако је малољетно дијете стекло пословну способност прије пунољетства.

 

Члан 62

(Тужба мушкарца који себе сматра оцем дјетета)

Мушкарац који себе сматра оцем дјетета може поднијети тужбу ради утврђивања очинства у року од једне (1) године од дана сазнања за рођење дјетета, а најкасније до навршене осамнаесте (18) године живота дјетета, односно и прије пунољетства дјетета, ако је малољетно дијете стекло пословну способност прије пунољетства.

 

Члан 63

(Рокови за подношење тужбе ради утврђивања очинства)

(1) Мајка дјетета може поднијети тужбу ради утврђивања очинства до осамнаесте

(18) године живота дјетета.

(2) Мушкарац који себе сматра оцем дјетета може поднијети тужбу ради утврђивања очинства у року од једне (1) године од пријема обавјештења о томе да није добијен пристанак мајке и дјетета, односно сагласност органа старатељства из члана 57 овог закона, а најкасније до навршене осамнаесте (18) године живота дјетета, односно и прије пунољетства дјетета, ако је малољетно дијете стекло пословну способност прије пунољетства.

 

Члан 64

(Поступање органа старатељства)

(1) Орган старатељства може поднијети тужбу ради утврђивања материнства и очинства.

2) Тужба из става 1 овог члана може се поднијети до навршене осамнаесте (18) године живота дјетета, односно и прије пунољетства дјетета, ако је малољетно дијете стекло пословну способност прије пунољетства.

 

Члан 65

(Тужба против законских заступника умрлих лица)

(1) Послије смрти лица за које се сматра да је мајка, односно отац дјетета, тужба ради утврђивања материнства или очинства подноси се против законских насљедникаумрлог лица.

(2) Тужба из става 1 овог члана може се поднијети у року од једне (1) године од смрти лица за које се тврди да је мајка, односно отац дјетета, односно једне (1) године од правоснажности рјешења о насљеђивању.

 

Ц) Оспоравање материнства и очинства

 

Члан 66

(Оспоравање материнства и очинства од стране дјетета)

(1) Дијете може оспоравати да му је мајка или отац лице које је у матичну књигу рођених уписано као његова мајка или отац, осим у случају када је материнсво или очинство утврђено правоснажном судском пресудом.

(2) Тужбу из претходног става дијете може поднијети до навршене двадесет пете (25) године живота.

(3) У име дјетета које је малољетно или над којим родитељ остварује родитељско старање након пунољетства, тужбу из става 1 овог члана подноси старалац за посебан случај постављен за ту парницу.

 

Члан 67

(Оспоравање материнства)

(1) Жена која је у матичну књигу рођених уписана као мајка дјетета може оспоравати материнство.

(2) Тужбу из става 1 овог члана жена може поднијети у року од једне (1) године од сазнања за чињеницу која искључује њено материнство, а најкасније до навршене десете (10) године живота дјетета.

(3) Жена која себе сматра мајком дјетета може оспоравати материнство жени која је у матичну књигу рођених уписана као мајка, ако истовремено тражи да се утврди њено материнство.

(4) Тужбу из става 3 овог члана, жена може поднијети у року од једне (1) године од сазнања да је мајка дјетета, а најкасније до навршене десете (10) године живота дјетета.

(5) Ако је жени одузета пословна способност, тужбу ради оспоравања материнства из ставова 2 и 4 овог члана, може поднијети њен старалац уз одобрење органа старатељства.

 

Члан 68

(Оспоравање очинства)

(1) Муж мајке може да оспорава очинство дјетета рођеног у браку или у периоду до триста (300) дана од престанка брака, ако сматра да му није отац.

(2) Ако је мужу потпуно одузета пословна способност, тужбу ради оспоравања из става 1 овог члана, може поднијети његов старалац уз одобрење органа старатељстава.

(3) Тужба из ставова 1 и 2 овог члана може се поднијети у року од једне (1) године од дана сазнања за чињеницу која доводи у сумњу очинство, а најкасније до навршене осамнаесте (18) године живота дјетета.

 

Члан 69

(Оспоравање очинства од стране мајке дјетета)

(1) Мајка може оспоравати очинство дјетета рођеног у браку или у периоду до триста (300) дана од престанка брака.

(2) Ако је мајци одузета пословна способност, тужбу ради оспоравања очинства може поднијети њен старалац уз одобрење органа старатељства.

(3) Тужба из ставова 1 и 2 овог члана, може се поднијети у року од једне (1) године од рођења дјетета.

 

Члан 70

(Оспоравање очинства од стране мушкарца који себе сматра оцем дјетета)

(1) Мушкарац који себе сматра оцем дјетета рођеног у браку или у периоду до триста (300) дана од дана престанка брака може оспоравати очинство мужу мајке дјетета ако је живио у заједници с мајком дјетета у вријеме зачећа дјетета или је заједницу живота с њом засновао прије рођења дјетета, под условом да истом тужбом тражи да се утврди његово очинство.

(2) Тужба за оспоравање очинства из става 1 овог члана може се поднијети у року од једне (1) године од дана сазнања за рођење дјетета а најкасније до навршене осамнаесте (18) године живота дјетета.

 

Члан 71

(Тужба за оспоравање и признање очинства)

(1) Мушкарац који је признао очинство, а касније сазнао за чињеницу која искључује његово очинство, може поднијети тужбу за оспоравање свог очинства.

(2) Тужба из претходног става може се поднијети у року од једне (1) године по сазнању за околности које би искључивале очинство, а најкасније у року од пет (5) година од давања изјаве о признавању очинства.

 

Члан 72

(Тужба за оспоравање и истовремено утврђивање очинства)

(1) Мушкарац који себе сматра оцем дјетета може тужбом оспоравати очинство мушкарцу који је то дијете признао за своје, ако истовремено тражи да се утврди његово очинство.

(2) Тужба из става 1 овог члана се може поднијети у року од једне (1) године од дана сазнања чињенице за признање очинства у матичну књигу рођених.

 

Члан 73

(Материнство и очинство који се не могу оспоравати)

(1) Није дозвољено оспоравање материнства и очинства утврђеног правоснажном судском одлуком.

(2) Није дозвољено оспоравање материнства и очинства послије смрти дјетета.

 

Д) Утврђивање и оспоравање очинства дјетета зачетог медицински помогнутом оплодњом

 

Члан 74

(Очинство дјетета зачетог медицински помогнутом оплодњом)

Није дозвољено у судском поступку утврђивати или оспоравати материнство и очинство дјетета које је зачето медицински помогнутом оплодњом.

 

Члан 75

(Оспоравање материнства дјетету рођеном медицински помогнутом оплодњом)

(1) Изузетно, жена која је родила дијете зачето из јајне ћелије друге жене, може оспоравати своје материнство ако је у поступку медицински помогнуте оплодње дијете зачето без њене писмене сагласности.

(2) Муж мајке може да оспорава очинство дјетета рођеног у браку или у периоду до

триста (300) дана од престанка брака, ако је у поступку медицински помогнуте оплодње дијете зачето сјеменом другог мушкарца без писмене сагласности мужа.

(3) Тужба ради оспоравања материнства, односно очинства може се поднијети у року од једне (1) године од дана сазнања за зачеће дјетета на начин из ставова 1 и 2 овог члана, а најкасније до навршене осамнаесте (18) године живота дјетета.

 

ГЛАВА IV. УСВОЈЕЊЕ

 

Члан 76

(Појам усвојења)

(1) Усвојење је посебан облик породично-правне заштите дјеце без родитеља или без одговарајућег родитељског старања, којим се заснива родитељски, односно сроднички однос.

(2) Усвојење се може засновати као непотпуно и потпуно.

 

Члан 77

(Право дјетета)

Дијете има право да зна да је усвојено.

 

А) Услови за заснивање усвојења

 

Члан 78

(Ограничења код усвојења)

(1) Усвојење се може засновати само ако је у интересу усвојеника.

(2) Не може се усвојити сродник по крви у правој линији, ни брат ни сестра.

(3) Старалац не може усвојити свог штићеника док га орган старатељства не разријеши дужности стараоца.

 

Члан 79

(Усвојење новорођенчета)

(1) Не може се усвојити дијете док не прођу три (3) мјесеца од његовог рођења.

(2) Не може се усвојити дијете малољетних родитеља. Изузетно ово се дијете може усвојити по истеку једне (1) године од дана рођења, ако нема изгледа да ће се подизати у породици родитеља, односно других ближих сродника.

(3) Дијете чији су родитељи непознати може да се усвоји по истеку три (3) мјесеца

од његовог напуштања.

 

Члан 80

(Услови у погледу држављанства усвојиоца)

(1) Усвојилац може бити држављанин Босне и Херцеговине.

(2) Усвојилац може бити и страни држављанин ако за то постоје нарочито оправдани разлози, односно ако је усвојење у најбољем интересу за дијете, и ако дијете не може бити усвојено у Босни и Херцеговини.

(3) Усвојење из става 2 овог члана не може засновати без претходног одобрења органа старатељства.

 

Члан 81

(Старосна доб усвојиоца)

(1) Усвојити може лице које је у животној доби од двадесет пет (25) до четрдесет пет (45) година и да је старије од усвојеника најмање осамнаест (18) година.

(2) Усвојиоци који заједнички усвајају исто дијете, могу га усвојити и ако само једно од њих испуњава услове из става 1 овог члана.

(3) Ако постоје лично оправдани разлози усвојилац може бити и лице старије од четрдесет пет (45) година, али старосна разлика између усвојиоца и усвојеника не смије бити већа од четрдесет пет (45) година.

 

Члан 82

(Услови у погледу лица као усвојиоца)

(1) Усвојити не може лице:

а) коме је одузето родитељско право;

б) коме је ограничена или одузета пословна способност;

ц) које не пружа довољно сигурности да ће правилно остваривати родитељско старање.

(2) Усвојити не може ни лице код чијег брачног партнера постоји један од разлога из става 1 овог члана.

 

Члан 83

(Усвојење с пристанком родитеља)

(1) За усвојење је потребан пристанак оба родитеља или једног родитеља дјетета, ако овим законом није другачије одређено.

(2) Пристанак родитеља мора бити изричит у односу на врсту усвојења.

 

Члан 84

(Усвојење без пристанка родитеља)

За усвојење није потребан пристанак родитеља усвојеника:

а) коме је одузето родитељско право;

б) који не живи с дјететом, а три (3) мјесеца је у већој мјери запустио старање о дјетету,

ц) који је малољетан, а није способан да схвати значење усвојења;

д) коме је ограничена или одузета пословна способност;

е) коме је боравиште непознато најмање шест (6) мјесеци, а у том периоду се не брине за дијете.

 

Члан 85

(Усвојење уз пристанак стараоца)

(1) За усвојење дјетета под старатељством потребан је пристанак стараоца, осим ако пристанак даје малољетни родитељ.

(2) Ако је старалац лице запослено у органу старатељства, пристанак за усвојење даје старалац за посебан случај.

 

Члан 86

(Посебни услови за потпуно усвојење)

(1) Потпуно се може усвојити дијете до десете (10) године живота.

(2) Потпуно могу усвојити дијете брачни партнери заједнички, те маћеха или очух дјетета које се усваја.

(3) Ванбрачни партнери који живе у ванбрачној заједници најмање пет (5) година

могу потпуно усвојити дијете ако за то постоје нарочито оправдани разлози.

 

Члан 87

(Посебни услови за непотпуно усвојење)

(1) Непотпуно се може усвојити дијете до навршене осамнаесте (18) година живота. (2) За усвојење дјетета старијег од десет (10) година потребан је његов пристанак.

(3) Непотпуно могу усвојити брачни партнери заједнички, један брачни партнер уз пристанак другог и маћеха или очух дјетета које се усваја.

(4) Лице које није у браку и ванбрачни партнери који живе у ванбрачној заједници која траје најмање пет (5) година могу непотпуно усвојити дијете ако за то постоје нарочито оправдани разлози.

 

Б) Поступак заснивања усвојења

 

Члан 88

(Надлежност органа старатељства)

(1) За вођење поступка заснивања усвојења надлежан је орган старатељства по мјесту пребивалишта, односно боравишта дјетета, ако се његово пребивалиште не може утврдити.

(2) Лице које жели усвојити дијете подноси захтјев органу старатељства.

(3) У поступку заснивања усвојења дјетета искључена је јавност.

 

Члан 89

(Утврђивање испуњавања услова за заснивање усвојења)

(1) Орган старатељства, на основу приложених, односно по службеној дужности прибављених доказа, утврђује да ли су испуњени услови за заснивање усвојења прописаних овим законом.

(2) Орган старатељства, по службеној дужности прибавља мишљење о постојању услова и подобности лица које жели усвојити дијете од органа старатељства према пребивалишту тог лица, и других одговарајућих организација и стручњака (социјални радник, психолог, љекар, педагог и други).

 

Члан 90

(Пристанак за усвојење)

(1) У поступку заснивања усвојења родитељ дјетета, брачни партнер лица које намјерава да усвоји дијете и дијете дају свој пристанак за усвојење пред органом старатељства који води поступак или пред органом старатељства свог пребивалишта, односно боравишта, ако се пребивалиште не може утврдити.

(2) Ако је пристанак дат пред органом старатељства који не води поступак заснивања усвојења, овај орган ће овјерени записник одмах доставити органу који води поступак.

(3) Дијете свој пристанак на усвојење даје без присуства родитеља и лица које га жели усвојити.

 

Члан 91

(Пристанак на усвојење прије покретања поступка)

(1) Родитељ свој пристанак на усвојење може дати и прије покретања поступка заснивања усвојења, али тек када дијете наврши три (3) мјесеца живота.

(2) Орган старатељства ће упознати родитеља с правним посљедицама његовог пристанка и усвојења прије него он да пристанак на усвојење.

(3) Пристанак се даје на записник, а овјерени препис записника уручује се родитељу.

(4) Родитељ чији пристанак на усвојење дјетета није потребан, као и родитељ који је пристао да дијете усвоје њему непознати усвојиоци, није странка у поступку.

 

Члан 92

(Упозорење на обавезе и упознавање с правним посљедицама усвојења)

(1) У поступку заснивања усвојења орган старатељства упозориће усвојиоце на обавезе из члана 77 овог закона.

(2) У поступку заснивања усвојења орган старатељства упознаће родитеље дјетета, усвојиоце и дијете старије од десет (10) година с правним посљедицама усвојења.

 

Члан 93

(Смјештај будућег усвојеника у породицу)

(1) Прије доношења рјешења о заснивању усвојења орган старатељства ће, без накнаде, смјестити дијете у породицу будућег усвојиоца на период од шест (6) мјесеци или краће ако је то у интересу дјетета.

(2) За вријеме трајања смјештаја из става 1 овог члана дијете ће бити под личним надзором органа старатељства како би се утврдило да ли је усвојење у његовом најбољем интересу.

 

Члан 94

(Рјешење о заснивању усвојења)

(1) У изреци рјешења о заснивању усвојења орган старатељства наводи: лично име усвојеника, датум и мјесто рођења, држављанство усвојеника, лично име једног родитеља, матични број и држављанство усвојиоца, врсту усвојења и ново лично име усвојеника.

(2) Против рјешења о заснивању усвојења странка може поднијети жалбу у року од осам (8) дана од његовог пријема.

(3) Усвојење је засновано када рјешење о заснивању постане правоснажно.

(4) Орган старатељства дужан је правоснажно рјешење о заснивању усвојења одмах доставити надлежном матичару ради уписа у матичну књигу рођених.

 

Члан 95

(Евиденција о усвојеној дјеци)

(1) Орган старатељства води спис предмета о усвојеној дјеци.

(2) Подаци о усвојењу службена су тајна.

(3) Увид у спис предмета о усвојењу допустиће се пунољетном усвојенику, усвојиоцу и родитељу дјетета који је дао пристанак за усвојење, у складу с чланом 83 овог закона.

(4) Орган старатељства ће допустити увид у спис предмета малољетном усвојенику уколико утврди да је у његовом интересу.

(5) Увид у спис предмета неће се допустити родитељу којем је одузето родитељско право, нити родитељу који је пристао да дијете усвоје њему непознати усвојиоци.

(6) Градоначелник Брчко дистрикта БиХ ће у року од три (3) мјесеца од дана ступања на снагу овог закона донијети Упутство о начину и вођењу евиденције о лицима која су усвојена на предлог Одјељења за здравство и остале услуге – Пододјељења за социјалну заштиту.

 

Ц) Права и дужности из потпуног усвојења

 

Члан 96

(Потпуно усвојење)

(1) Потпуним усвојењем се између усвојиоца и његових сродника са једне стране и усвојеника и његових потомака са друге стране, заснива нераскидиви однос сродства, једнак крвном сродству.

(2) У матичну књигу рођених усвојиоци се уписују као родитељи усвојеника.

 

(Члан 97)

(Престанак међусобних права и дужности)

Потпуним усвојењем престају међусобна права и дужности усвојеника и његових крвних сродника, осим ако дијете усвоји маћеха или очух.

 

Члан 98

(Одређивање личног имена усвојеника)

(1) Усвојиоци споразумно одређују име усвојенику.

(2) Усвојеник добија заједничко презиме усвојилаца. Ако усвојиоци немају заједничко презиме, споразумно ће одредити презиме усвојеника.

(3) Ако се не постигне споразум из ставова 1 и 2 овог члана, о личном имену усвојеника ће одлучити орган старатељства.

 

Члан 99

(Ограничење права на оспоравање и утврђивање материнства и очинства)

Оспоравање и утврђивање материнства и очинства није дозвољено након заснивања потпуног усвојења.

 

Д) Права и дужности из непотпуног усвојења

 

Члан 100

(Непотпуно усвојење)

(1) Непотпуним усвојењем настају између усвојиоца, са једне стране, те усвојеника и његових потомака са друге стране, права и дужности који према закону постоје између родитеља и дјеце, осим ако овим законом није другачије одређено.

(2) Непотпуно усвојење не утиче на права и дужности усвојеника према његовим родитељима и другим сродницима.

 

Члан 101

(Одређивање личног имена код непотпуног усвојења)

(1) Усвојиоци могу одредити име усвојенику.

(2) Усвојеник добија презиме усвојиоца, осим ако усвојилац одлучи да усвојеник задржи своје презиме или да свом презимену дода презиме усвојиоца.

(3) За промјену личног имена потребан је пристанак усвојеника старијег од десет (10) година.

 

Члан 102

(Ограничење или искључење из права насљеђивања)

Усвојилац може усвојеника да ограничи или искључи из права насљеђивања, под условима предвиђеним у Закону о насљеђивању.

 

Е) Раскид непотпуног усвојења

 

Члан 103

(Услови за раскид непотпуног усвојења)

Непотпуно усвојење може раскинути орган старатељства по службеној дужности или на предлог усвојиоца, ако утврди да то захтијевају оправдани интереси малољетног усвојеника.

 

Члан 104

(Захтјев за раскид непотпуног усвојења)

О раскиду непотпуног усвојења орган старатељства може да одлучи и на појединачан или заједнички захтјев усвојиоца и пунољетног усвојеника, ако утврди да за то постоје оправдани разлози.

 

Члан 105

(Издржавање код раскида непотпуног усвојења)

(1) Ако малољетни усвојеник нема крвних сродника који су га по закону дужни издржавати или га они нису у стању издржавати, орган старатељства може рјешењем о раскиду усвојења обавезати усвојиоце да издржавају усвојеника.

(2) Ако усвојилац није способан за рад и нема довољно средстава за живот, орган

старатељства може рјешењем о раскиду усвојења обавезати пунољетног усвојеника да издржава усвојиоца, узимајући у обзир и разлоге који су довели до раскида усвојења.

(3) Рјешењем из ставова 1 и 2 овог члана, издржавање може да се одреди најдуже до једне године.

 

Члан 106

(Правне посљедице правоснажног рјешења о раскиду усвојења)

(1) Усвојење престаје када рјешење о раскиду усвојења постане правоснажно.

(2) У случају раскида усвојења усвојеник може задржати презиме усвојиоца.

(3) Рјешење о раскиду усвојења орган старатељства дужан је у року од осам (8) дана од дана правоснажности рјешења да достави надлежном матичару ради уписа у матичну књигу рођених.

 

ГЛАВА V. ПРАВА И ДУЖНОСТИ РОДИТЕЉА И ДЈЕЦЕ

 

А) Права и дужности дјетета

 

Члан 107

(Право дјетета на старање)

(1) Дијете има право на старање о животу, здрављу и развоју личности.

(2) Дијете има право да живи с родитељима. Ако не живи са оба родитеља или са једним родитељом, право је дјетета да редовно одржава личне односе и непосредне контакте с родитељом с којим не живи. Дијете има право да одржава личне односе и непосредне контакте и с баком и дједом.

(3) Дијете има право на заштиту од незаконитог мијешања у његову приватност и породицу.

 

Члан 108

(Право на изражавање и уважавање властитог мишљења)

(1) Дијете има право на изражавање и уважавање властитог мишљења у складу с

његовим узрастом и зрелошћу.

(2) Право је дјетета да тражи заштиту својих права пред надлежним органом.

(3) Дијете има право на посебног стараоца у случајевима предвиђеним овим законом.

(4) Посебног стараоца именује орган старатељства. У случајевима у којима је за заштиту права дјетета надлежан орган старатељства, посебног стараоца именује суд.

 

Члан 109

(Право на образовање, избор школе и занимање)

(1) Дијете има право на: образовање, избор школе и занимање, у складу са својим

способностима и склоностима.

(2) Дијете има право на запослење које није штетно за његово здравље и његов развој.

 

Члан 110

(Право на заштиту од свих облика насиља)

Дијете у породици има право на заштиту од свих облика насиља, злоупотребе, запостављања и занемаривања.

 

Члан 111

(Дужности дјетета)

(1) Дијете је дужно да поштује родитеље и остале чланове породице. (2) Дужност дјетета је да помаже родитељима.

 

Б) Родитељско старање

 

Члан 112

(Појам родитељског старања)

(1) Родитељско старање је скуп одговорности, дужности и права родитеља који имају за циљ заштиту личних и имовинских права и интереса.

(2) Родитељско старање остварује се у најбољем интересу дјетета.

 

Члан 113

(Одговорност родитеља)

(1) Родитељи су заједнички и првенствено одговорни за развој и васпитање дјетета. (2) Родитељи треба да обезбиједе заштиту дјетета која је нужна за његову добробит.

 

Члан 114

(Ограничење и одузимање родитељског старања)

(1) Ограничење и одузимање родитељског старања могуће је одлуком надлежног органа, из разлога и на начин прописан овим законом.

(2) Родитељ се не може одрећи родитељског старања.

 

Члан 115

(Упознавање дјетета с његовим правима)

Родитељи су обавезни и одговорни да упознају дијете с његовим правима и омогуће му њихово остварење.

 

Члан 116

(Споразум о одређивању личног имена дјетета)

(1) Родитељи споразумно одређују лично име дјетета.

(2) Ако не постигну споразум из става 1 овог члана, о личном имену дјетета одлучиће орган старатељства.

 

Члан 117

(Дужности родитеља)

(1) Родитељи су дужни да се старају о животу и здрављу дјетета.

(2) Родитељи су дужни да чувају дијете, задовоље његове потребе и штите га од свих облика порока и преступа: дрога, алкохол, скитничење, разбојништво, крађа, проституција, просјачење, као и свих облика малољетничке деликвенције, те насиља, повреда, економске експлоатације, сексуалне злоупотребе и свих других асоцијалних појава.

(3) Ради заштите интереса дјетета родитељи су дужни у складу са узрастом и зрелошћу дјетета контролисати његово понашање.

 

Члан 118

(Садржај васпитања дјетета)

Родитељи имају дужност и право да васпитају дијете у духу мира, достојанства, толеранције, слободе, равноправности и солидарности, а у складу са узрастом и зрелошћу дјетета, да унапређују његово право и одговорност на слободу мишљења, савјест и вјероисповијест.

 

Члан 119

(Образовање дјеце)

(1) Родитељи имају дужност и право да се старају о образовању своје дјеце. Образовање треба да буде усмјерено на развој личности дјетета и његових психофизичких способности, на поштовање права и основних слобода човјека, на припремање дјетета за одговорност живота у друштву, те поштовање природне околине.

(2) Родитељи су дужни да се брину о редовном основном и средњем школовању дјетета.

(3) Родитељи су дужни према својим могућностима и према способностима дјетета бринути се и о његовом високом образовању.

 

Члан 120

(Заступање дјеце)

(1) Дужност и право родитеља је  заступање дјетета, осим ако је овим законом другачије одређено.

(2) Малољетник који је навршио шеснаест (16) година може сам склапати правне послове којима стиче права, ако закон не одређује другачије. Правне послове којима располаже имовином или преузима обавезе малољетник може склапати само уз сагласност родитеља.

(3) Малољетник који радом остварује приходе може располагати личним дохотком

и зарадом и при томе дужан је да доприноси за своје издржавање, васпитање и образовање.

(4) Ако малољетном дјетету треба нешто уручити или саопштити то се може правоснажно учинити једном или другом родитељу, а ако родитељи не живе заједно оном родитељу с којим дијете живи.

 

Члан 121

(Издржавање дјеце)

(1) Родитељи имају дужност и право да издржавају дијете у складу са одредбама овог закона.

(2) Дужност је родитеља да дјетету обезбиједе животне услове потребне за његов

развој.

 

Члан 122

(Управљање имовином дјетета)

Дужност и право родитеља је да у складу са одредбама овог закона управљају имовином дјетета до његовог пунољетства.

 

Члан 123

(Право живљења с дјететом)

(1) Родитељи имају право да живе са својим дјететом осим ако то није у интересу дјетета.

(2) Ако не живе с дјететом, оба родитеља су дужна одржавати личне односе и непосредне контакте с дјететом и поштовати везе дјетета са другим родитељом, уколико суд не одреди другачије.

 

Члан 124

(Старање о дјетету)

(1) Родитељи се заједнички, споразумно и равноправно старају о дјетету, осим ако је другачије уређено овим законом.

(2) О дјетету се стара само један родитељ, као самохрани родитељ, под условом да је други родитељ умро, проглашен умрлим, непознатог боравишта најмање шест (6) мјесеци, ако му је одузето родитељско старање и ако му је одузета или ограничена пословна способност.

(3) У случају спора између родитеља о остваривању родитељског старања, одлуку

доноси орган старатељства на чијем подручју дијете има пребивалиште.

 

Члан 125

(Старање једног родитеља)

(1) Ако родитељи не живе у породичној заједници, родитељско старање остварује родитељ с којим дијете живи. У случају када је родитељ спријечен да се стара о дјетету, непознатог боравишта, дуже не извршава обавезу издржавања или је недоступан, родитељ с којим дијете живи  самостално одлучује о заштити личних, имовинских и других интереса дјетета и није потребна сагласност другог родитеља.

(2) Родитељ с којим дијете не живи има право да буде информисан од другог родитеља о важним стварима које се тичу живота дјетета. Ако се не слаже с неким поступком или мјером другог родитеља може се обратити органу старатељства који ће о томе одлучити.

(3) Ако су оба родитеља неспособна или спријечена да се старају о дјетету, орган старатељства ће одлучити о смјештају дјетета у другу породицу или у установу.

(4) У одлуци из става 3 овог члана, орган старатељства одлучује о одговорностима,

појединим дужностима и правима сваког родитеља према дјетету.

(5) Родитељ с којим дијете живи мора претходно и благовремено да обавијести орган старатељства и другог родитеља о промјени пребивалишта или боравишта која утиче на обављање дужности другог родитеља.

 

Члан 126

(Измјена одлуке о старању о дјетету)

Ако то захтијевају промијењене околности, суд ће, по тужби једног од родитеља или на захтјев органа старатељства, донијети нову одлуку о старању о дјетету.

 

Члан 127

(Старање дјетета у случају смрти родитеља)

(1) У случају смрти родитеља с којим је дијете живјело, или је чување и васпитање дјетета повјерио другом лицу, орган старатељства ће одлучити о даљем старању о дјетету.

(2) Ако се дијете без правног основа налази код другог лица које спречава родитеља да остварује родитељско старање, суд ће по тужби родитеља или органа старатељства одлучити о даљем старању о дјетету.

(3) Поступак у случајевима из ставова 1 и 2 овог члана је хитан.

 

Члан 128

(Одржавање личних односа с дјететом)

(1) Одржавање личних односа и непосредних контаката дјетета с родитељом с којим не живи уредиће орган старатељства.

(2) У доношењу одлуке из става 1 овог члана орган старатељства ће уважити споразум родитеља, ако је у најбољем интересу дјетета.

(3) Одржавање личних односа и непосредних контаката дјетета с родитељом може се ограничити или забранити само ради заштите интереса дјетета.

(4) Орган старатељства ће донијети одлуку о престанку ограничења или забране одржавања личних односа и непосредних контаката дјетета с родитељом ако је то у интересу дјетета.

(5) Ако то захтијева интерес дјетета, суд ће у ванпарничном поступку на предлог родитеља дјетета или органа старатељства забранити родитељу који не живи с дјететом да се неовлашћено приближава дјетету и узнемирава га. Рјешење о забрани приближавања дјетету суд доставља органу старатељства и Полицији Брчко дистрикта БиХ која је дужна у случају потребе интервенисати и пружити асистенцију.

 

Члан 129

(Повјеравање дјетета)

(1) Оба родитеља или родитељ који се сам стара о дјетету, могу привремено повјерити чување и васпитање дјетета установи или лицу које испуњава услове за стараоца уз претходну сагласност органа старатељства.

(2) Ако лице из става 1 овог члана не испуњава услове за стараоца, о повјеравању, чувању и васпитању дјетета одлучиће орган старатељства.

 

Члан 130

(Смјештај дјетета)

(1) На захтјев једног или оба родитеља или по службеној дужности орган старатељства може да одлучи о смјештају дјетета и повјеравању његовог чувања и васпитања другом лицу или установи, ако је то потребно ради заштите најбољег интереса дјетета.

(2) Одлуку из става 1 овог члана орган старатељства ће донијети без пристанка родитеља ако су они одсутни, спријечени или неспособни старати се о дјетету, а нису повјерили чување и васпитање дјетета лицу које испуњава услове за стараоца.

(3) Смјештај, чување и васпитање дјетета одређени у складу са ставом 2 овог члана могу трајати док то захтијева интерес дјетета.

(4) Жалба на одлуку из става 2 овог члана не одлаже њено извршење.

 

Члан 131

(Одржавање личних односа унучета с баком и дједом)

(1) На предлог баке и дједа или дјетета орган старатељства ће одредити начин одржавања личних односа и непосредних контаката дјетета с баком и дједом, осим ако то није у интересу дјетета.

(2) На предлог родитеља који не живи с дјететом орган старатељства ће одлучити и о одржавању личних односа и непосредних контаката између дјеце која не живе са истим родитељом.

(3) Ако је то у интересу дјетета орган старатељства може да одлучи о одржавању личних односа и непосредних контаката дјетета са другим лицима.

(4) У доношењу одлуке из ставова 1, 2 и 3 овог члана орган старатељства ће утврдити најбољи интерес дјетета.

 

Члан 132

(Упознавање дјетета)

(1) У свим поступцима у којима се одлучује о родитељском старању и повјеравању, чувања и васпитања дјетета, надлежни орган треба дати дјетету потребан савјет, упознати га са околностима важним за одлучивање и омогућити му да изрази своје мишљење о тим околностима.

(2) Мишљење дјетета ће се узети у обзир у складу с његовим узрастом и зрелоћу.

 

Ц) Заштита права и интереса дјетета

 

Члан 133

(Заштита личних права и интереса дјетета)

(1) Орган старатељства дужан је по службеној дужности предузети потребне мјере ради заштите права и најбољих интереса дјетета, а на основу непосредних сазнања и обавјештења.

(2) Обавјештење о повреди дјететових права, а нарочито о насиљу, злостављању, полним злоупотребама и занемаривању дјетета, дужни су без одлагања доставити органу старатељства сви органи, организације и физичка лица.

(3) Суд пред којим је покренут прекршајни или кривични поступак у вези с повредом права дјетета, дужан је о томе да обавијести орган старатељства и да достави правоснажну одлуку донесену у том поступку.

(4) Помоћ органу старатељства у предузимању мјера из става 1 овог члана по службеној дужности пружа Полиција Брчко дистрикта БиХ.

(5) Прије предузимања мјера из става 1 овог члана орган старатељства ће о околностима важним за одлучивање саслушати малољетно дијете, ако је оно у стању да схвати о чему се ради. Мишљење малољетног дјетета ће се посебно уважити и цијенити у случају предузимања мјера којима се дијете одваја од родитеља.

(6) Поступак из претходних ставова је хитан.

(7) Жалба на рјешење не одлаже извршење.

 

Члан 134

(Упозорење на пропусте и пружање помоћи )

(1) Орган старатељства ће упозорити родитеље на пропусте о старању о дјетету и

помоћи им у њиховом отклањању.

(2) Орган старатељства ће пружити помоћ родитељима у сређивању њихових социјалних, материјалних и личних прилика и односа, а ако интерес дјетета то захтијева упутиће родитеље у одговарајуће савјетовалиште.

 

Члан 135

(Одузимање родитељу права да живи с дјететом)

(1) Суд ће у ванпраничном поступку родитељу одузети право да живи с дјететом, а

чување и васпитање дјетета повјерити другом лицу или установи ако родитељи, односно родитељ с којим дијете живи угрожава интерес дјетета и у већој мјери занемарује подизање дјетета, васпитање и образовање дјетета или не спречава другог родитеља или члана породичне заједнице да се на овај начин понаша према дјетету или ако је код дјетета дошло до већег поремећаја у васпитању.

(2) Изрицањем  мјере из става 1 овог члана не престају остале дужности, одговорности и права према дјетету.

(3) Мјера одузимања права родитељу да живи с дјететом изриче се у трајању од једне године.

(4) За вријеме трајања ове мјере суд може, када утврди да је то у интересу дјетета,

изрећи другу мјеру за заштиту дјетета или поново изрећи исту мјеру.

(5) Суд ће на захтјев родитеља коме је ово право одузето или по службеној дужности, а по претходно прибављеном мишљењу органа старатељства, одлучити о враћању права родитељу да живи с дјететом.

(6) О изрицању мјере из става 1 овог члана суд ће обавијестити орган старатељства који ће дјетету ради заштите његових права и интереса за вријеме трајања ове мјере именовати посебног стараоца.

(7) Жалба против одлуке из ставова 1 и 5 овог члана не одлаже извршење.

 

Члан 136

(Одузимање родитељског старања)

(1) Родитељу који злоупотребом својих права или грубим занемаривањем својих дужности или напуштањем дјетета или нестарањем о дјетету с којим не живи очигледно ставља у опасност здравље или морал дјетета или који не заштити дијете од оваквог понашања другог родитеља или другог лица, суд ће у ванпарничном поступку одузети родитељско старање.

(2) Злоупотреба права постоји нарочито у случајевима физичког и душевног насиља над        дјететом, полног искоришћавања  дјетета, навођења дјетета на друштвено неприхватљиво понашање, те грубог кршење дјететових права на други начин.

(3) Грубо занемаривање дужности постоји нарочито у случајевима ако родитељ не

извршава обавезе издржавања дјетета дуже од три (3) мјесеца, не придржава се раније одређених мјера ради заштите права и интереса дјетета, не спречава дијете у уживању алкохолних пића, дрога или других опојних средстава и у касним ноћним изласцима дијете млађе од шеснаест (16) година.

(4) Родитељско старање може се одузети и родитељу којем је одузето право да живи с дјететом ако за вријеме од једне године не извршава обавезе и права која му нису престала изрицањем ове мјере и не створи услове за враћање ових права.

(5) Родитељско старање може се одузети и родитељу који не ствара услове за одржавање личних односа и непосредних контаката са другим родитељом или онемогућава, односно спречава њихово одржавање.

(6) У поступку за одузимање родитељског старања родитељима или једном родитељу дјетета, орган старатељства ће именовати дјетету посебног стараоца. Овај старалац врши дужност и након изрицања мјере из става 1 овог члана.

(7) Изрицањем ове мјере престају обавезе и права родитеља према дјетету, осим обавезе издржавања дјетета.

(8) Родитељско старање ће се вратити одлуком суда када престану разлози због којих је она одузета.

(9) Правоснажну одлуку о одузимању и враћању родитељског старања суд ће доставити надлежном матичару ради            уписа у матичну књигу рођених, органу старатељства, а ако дијете има неко право над некретнинама одлука ће се доставити земљишно-књижном уреду надлежног суда ради забиљешке.

 

Д) Заштита имовинских права и интереса дјетета

 

Члан 137

(Заштита имовинских права и интереса дјетета)

(1) Орган старатељства може у свако доба захтијевати од родитеља полагање рачуна о управљању имовином дјетета и о приходима који се остварују за потребе дјетета.

(2) Орган старатељства може ради заштите имовинских интереса дјетета, одлучити да родитељ у погледу управљања имовином дјетета имају положај стараоца.

(3) Орган старатељства може ради  заштите имовинских интереса  дјетета захтијевати да суд у ванпарничном поступку одреди мјере обезбјеђења на имовини родитеља.

 

Члан 138

(Престанак родитељског старања)

Родитељско старање престаје кад дијете стекне пословну способност или кад буде усвојено, односно када дијете постане пунољетно или кад прије пунољетства закључи брак.

 

Члан 139

(Стицање пословне способности)

(1) Пословна способност се стиче пунољетством или закључењем брака прије пунољетства.

(2) Пунољетним постаје лице које наврши осамнаест (18) година живота

(3) Пословну способност може стећи и малољетно лице старије од шеснаест (16) година које је постало родитељ.

(4) О стицању пословне способности на начин утврђен у ставу 3 овог члана одлучује суд у ванпарничном поступку на предлог малољетног лица, узимајући у обзир његову душевну зрелост.

(5) Малољетник с навршених четрнаест (14) година живота стиче ограничену пословну способност.

 

Члан 140

(Родитељско старање након пунољетства)

(1) Суд у ванпарничном поступку може одлучити да родитељ остварује родитељско

старање и након пунољетства дјетета којем је одузета или ограничена пословна способност, а уколико су родитељи способни и пристану на то.

(2) Ако родитељи више нису у стању да се старају о дјетету, суд ће у ванпраничном поступку одлучити о престанку родитељског старања и о стављању дјетета подстаратељство.

 

ГЛАВА VI. СТАРАТЕЉСТВО

 

А) Заједничке одредбе

 

Члан 141

(Појам старатељства)

(1) Старатељство је облик заштите малољетних лица без родитељског старања и пунољетних лица која нису способна или која нису у могућности старати се о себи, својим правима, интересима и обавезама.

(2) Штићеници су лица под старатељством.

 

Члан 142

(Сврха старатељства)

Сврха старатељства је замјена родитељског старања, односно заштита личности и

интереса пунољетних штићеника, нарочито њиховим лијечењем и оспособљавањем за самосталан живот и рад.

 

Члан 143

(Орган старатељства)

Послове старатељства врши орган старатељства одређен у члану 2 ставу 3 овог закона.

 

Члан 144

(Начин вршења старатељства)

Орган старатељства послове старатељства врши преко именованог стараоца или непосредно преко стручног лица.

 

Члан 145

( Поступање органа старатељства)

(1) Орган старатељства предузима потребне мјере да се на најбољи начин оствари сврха старатељства.

(2) Орган старатељства у припремању, доношењу и спровођењу својих рјешења, односно појединих мјера, користи све облике социјалне заштите, методе социјалног и другог стручног рада, као и услуге социјалних, здравствених, образовно-васпитних и других организација и установа.

(3) Орган старатељства може основати стручно тијело састављено од одговарајућих стручњака (љекара, педагога, правника, психолога, социјалног радника и других), са задатком да разматра стручна питања и даје органу старатељства предлоге за предузимање појединих циљева старатељства.

 

Б) Старалац

 

Члан 146

(Именовање стараоца)

(1) Штићенику орган старатељства именује стараоца, уколико не одлучи да дужност

стараоца врши непосредно.

2) За стараоца се именује лице које има лична својства и способност за вршење дужности стараоца, а које претходно да пристанак да буде старалац.

(3) При именовању стараоца, орган старатељства узеће у обзир и жеље штићеника ако је овај у стању да их изрази, као и жеље блиских сродника штићеника.

(4) Орган старатељства дужност стараоца врши непосредно ако то захтијева интерес штићеника и околности случаја. За вршење дужности стараоца именује се лице запослено у органу старатељстава.

 

Члан 147

(Старалац за више штићеника)

Исто лице може се поставити за стараоца за више штићеника, ако то није у супротности с њиховим интересима.

 

Члан 148

(Старалац штићеника смјештеног у образовно-васпитну и другу установу)

Штићенику који је смјештен у образовно-васпитну, здравствену или другу установу,

орган старатељства поставља стараоца за вршење оних послова старатељства које та установа не врши у оквиру својих редовних дјелатности.

 

Члан 149

(Рјешење о именовању стараоца)

(1) У рјешењу о именовању стараоца орган старатељства одређује његове дужности и права.

(2) Орган старатељства може рјешењем ограничити овлашћења стараоца ако је то у интересу штићеника и одлучити да поједине послове стараоца врши непосредно.

(3) Ако орган старатељства врши дужност стараоца у смислу става 2 овог члана, може да поједине послове повјери стручним лицима да их врше у његово име и под његовим надзором.

(4) Орган старатељства прије доношења рјешења из става 1 овог члана упознаје лице које намјерава да постави за стараоца са значајем старатељства, с правима и дужностима стараоца и са другим важним подацима потребним за вршење дужности стараоца.

 

Члан 150

(Услови у погледу лица стараоца)

За стараоца се не може поставити лице:

а) коме је одузето родитељско старање;

б) коме је одузета или ограничена пословна способност;

ц) чији су интереси у супротности са интересима штићеника;

д) од кога се, с обзиром на његово раније и садашње владање, лична својства и односе са штићеником и његовим родитељима, не може очекивати да ће правилно вршити дужност стараоца;

е) с којим је штићеник склопио уговор о доживотном издржавању.

 

Члан 151

(Достава рјешења о стављању под старатељство)

(1) О стављању под старатељство и о престанку старатељства орган старатељства доставља рјешење надлежном матичару у року од петнаест     (15)  ана од дана правоснажности рјешења.

(2) Ако лице стављено под старатељство има непокретну имовину, орган старатељства обавјештава надлежни земљишно-књижни уред мјесног надлежног суда ради уписа старатељства у земљишну књигу.

 

Члан 152

(Дужности стараоца)

Старалац је дужан да се савјесно стара о личности, правима, обавезама и интересима

штићеника и управљању његовом имовином, при чему је дужан цијенити мишљење

штићеника који је способан да схвати о чему се ради.

 

Члан 153

(Заштита имовине штићеника)

(1) Ако штићеник има имовину, орган старатељства предузима мјере да се та имовина попише, процијени и преда старатељу на управљање.

(2) Попис имовине врши комисија коју образује орган старатељства, а присуствују јој старалац, штићеник ако је у стању да схвати о чему се ради и држалац имовине штићеника.

 

Члан 154

(Попис и процјена имовине штићеника)

(1) Орган старатељства, након што је покренут поступак да се неко лице стави под

старатељство, може пописати и процијенити његову имовину и предузети друге мјере за обезбјеђење те имовине и прије доношења рјешења о стављању тог лица под старатељство.

(2) У случају непосредне опасности по интерес штићеника у погледу његове непокретне имовине, орган старатељства може и прије пописа и процјене имовине затражити од суда забиљешку у земљишној књизи о покретању поступка за стављање тог лица под старатељство.

 

Члан 155

(Старалац неопходан за издржавање и спровођење)

(1) Старалац је дужан да уз помоћ органа старатељства предузме све потребне мјере да се прибаве средства неопходна за издржавање и спровођење мјера, које је у интересу штићеника одредио орган старатељства.

(2) Средства из става 1 овог члана прибављају се из:

а) прихода штићеника;

б) средстава добијених од лица која су обавезна да издржавају штићеника;

ц) имовине штићеника;

д) средстава добијених за штићеника по основу социјалне заштите; и

е) других извора.

 

Члан 156

(Заступање штићеника)

(1) Старалац заступа штићеника.

(2) Орган старатељства заступа штићеника ако дужност стараоца врши непосредно или ако је ограничио овлашћење стараоца и одлучио да штићеника сам заступа.

 

Члан 157

(Самосталност стараоца у вршењу послова штићеника)

(1) Старалац самостално, у име штићеника и за његов рачун, врши послове који спадају у редовно пословање и управљање имовином.

(2) При предузимању сваког важнијег посла старалац ће, када је то могуће, узети у

обзир мишљење штићеника, ако је овај у стању да разумије о чему се ради.

 

Члан 158

(Закључење правног посла са штићеником)

(1) Старалац може да закључи правни посао са штићеником само ако орган старатељства нађе да то захтијевају интереси штићеника и то претходно одобри.

(2) Старалац не може обавезивати штићеника као жиранта.

 

Члан 159

(Одобрење органа старатељства)

Старалац не може без претходног одобрења органа старатељства предузимати послове који прелазе оквир редовног пословања или управљања штићениковом имовином.

 

Члан 160

(Обављање послова уз претходно одобрење органа старатељства)

(1) Старалац може само уз претходно одобрење органа старатељства, у погледу располагања и управљања имовином и правима штићеника, предузимати сљедеће послове:

а) отуђити или оптеретити непокретну имовину штићеника;

б) отуђити из имовине штићеника покретне ствари веће и посебне личне

вриједности или располагати имовинским правима веће вриједности;

ц) одрећи се насљедства или легата, или одбити поклон;

д) предузимати друге мјере одређене законом.

(2) Орган старатељства, у поступку давања одобрења стараоцу из става 1 овог члана, одређује намјену прибављених средстава и надзире њихову употребу.

 

Члан 161

(Извјештај стараоца)

(1) Старалац је дужан поднијети органу старатељства извјештај о свом раду и о стању штићеникове имовине сваке године, као и када то затражи орган старатељства. У случају непосредног старатељства, извјештај је дужан да поднесе лице из става 4 члана 146 овог закона.

(2) Из извјештаја се мора видјети како се старалац или лице из става 4 члана 146 овог закона стара о личности штићеника и заштити његових интереса, а нарочито о његовом здрављу, васпитању и образовању.

(3) Извјештај мора садржавати и податке о управљању и располагању штићениковом имовином и о свим штићениковим приходима и расходима у протеклој години и коначном стању штићеникове имовине.

(4) Орган старатељства дужан је да савјесно размотри извјештај стараоца и по потреби предузме одговарајуће мјере за заштиту интереса штићеника.

(5) Поред контроле рада стараоца прихватањем извјештаја о његовом раду, орган

старатељства дужан је и повремено, личним увидом, контролисати како старалац врши своје дужности према штићенику.

 

Члан 162

(Право стараоца на накнаду)

(1) Старалац има право на накнаду, зависно о раду и залагању у заштити штићеникових права и интереса.

(2) Право на накнаду из става 1 овог члана нема старалац који је по овом закону обавезан да издржава штићеника.

(3) Орган старатељства може да одреди стараоцу из става 1 овог члана награду ако се посебно залагао и истакао у вршењу дужности.

(4) Старалац има право на накнаду оправданих трошкова учињених у вршењу својих дужности.

(5) Висину накнаде трошкова стараоцу утврђује орган старатељства у складу са Законом о социјалној заштити Брчко дистрикта БиХ.

(6) Награду и накнаду трошкова одобрава орган старатељства из средстава наведених одредбама става 2 члана 155 овог закона, изузев средстава добијених за штићеника по основу социјалне заштите, ако се тиме не угрожава подмирење основних животних потреба штићеника.

 

Члан 163

(Одговорност стараоца)

(1) Старалац одговара штићенику за штету коју је скривио у обављању дужности стараоца.

(2) Орган старатељства утврђује износ штете и позива стараоца да у одређеном року штету надокнади. Уколико старалац не надокнади утврђену штету у одређеном року, орган старатељства непосредно надокнађује штету штићенику.

(3) Орган старатељства може поднијети тужбу код надлежног суда против стараоца ради накнаде исплаћеног износа из става 2 овог члана, ако је ту штету старалац починио намјерно или из крајње непажње.

(4) Ради обезбјеђења права штићеника, која су повријеђена неправилним радом стараоца, орган старатељства дужан је према стараоцу предузети и друге мјере предвиђене овим законом.

 

Члан 164

(Мјере за заштиту интереса стараоца)

Ако старалац умре или самовољно престане да врши своју дужност или ако настану околности које га спречавају у вршењу дужности, орган старатељства дужан је да без одлагања предузме мјере за заштиту интереса штићеника до именовања новог стараоца.

 

Члан 165

(Разрјешење стараоца од дужности)

(1) Орган старатељства разријешиће стараоца од дужности ако утврди да је у вршењу дужности стараоца немаран, да злоупотребљава своја овлашћења, да угрожава интересе штићеника, или ако оцјени да би за штићеника било корисније да му се постави други старалац.

(2) При разрјешењу стараоца орган старатељства ће цијенити мишљење штићеника који је способан да схвати о чему се ради.

(3) Орган старатељства разријешиће стараоца дужности ако он то затражи, а најкасније у року од три (3) мјесеца од дана подношења захтјева. Орган старатељства мора истовремено предузети све потребне мјере за заштиту интереса штићеника.

(4) У случају разрјешења орган старатељства је дужан без одлагања штићенику именовати новог стараоца.

(5) Старалац коме је престала дужност дужан је поднијети извјештај и предати сву имовину на управљање органу старатељства. Предаја имовине се врши у присуству представника органа старатељства и штићеника, ако је он способан да схвати о чему се ради.

 

Члан 166

(Предаја имовине и подношење извјештаја)

(1) У случају престанка старатељства, орган старатељства позива стараоца да у одређеном року поднесе извјештај о свом раду и о стању штићеникове имовине, и да преда сву имовину на управљање штићенику, односно родитељу.

(2) Предаја имовине врши се у присуству стараоца, штићеника, односно родитеља и представника органа старатељства о чему се саставља записник.

 

Ц) Старатељство над малољетним лицима

 

Члан 167

(Услови за старање над малољетним лицем)

Под старатељство ставиће се малољетно лице:

а) чији су родитељи умрли, нестали, непознати или су непознатог боравишта дуже од три(3) мјесеца;

б) чијим родитељима је одузето родитељско старање;

ц) чијим родитељима је одузета пословна способност, односно који још нису стекли пословну способност или им је пословна способност ограничена;

д) чији су родитељи кроз дуже вријеме занемарили чување и васпитање дјеце;

е) чији су родитељи одсутни и нису у могућности да се редовно старају о своме дјетету, а нису га повјерили на чување и васпитање лицу за које је орган старатељства утврдио да испуњава услове за стараоца.

 

Члан 168

(Дужност стараоца)

(1) Чување и васпитање малољетног штићеника орган старатељства може да повјери стараоцу, другом лицу или установи.

(2) Старалац малољетног штићеника дужан је да се као родитељ стара о његовој личности, а нарочито о здрављу, образовању и оспособљавању за самосталан живот и рад.

(3) Лице или установа из става 1 овог члана дужна је да се стара о личности и правима штићеника и да извјештава стараоца и орган старатељства о свим важнијим промјенама у погледу живота, здравља, васпитања и образовања штићеника.

(4) Лице или установа из става 1 овог члана не може се ослободити дужности чувања малољетног штићеника без претходне сагласности стараоца, односно органа старатељства.

 

Члан 169

(Овлашћење стараоца)

(1) Старалац је овлашћен да у име и за рачун штићеника закључује правне послове.

За оне правне послове које старалац, у смислу овог закона, не може сам закључивати, потребно је одобрење органа старатељства.

(2) Малољетни штићеник који је навршио четрнаест (14) година живота може сам склапати правне послове којима стиче права, ако закон не одреди другачије. Правне послове којима располаже имовином или преузима обавезе може склапати само уз одобрење стараоца, ако закон не одреди другачије.

(3) Малољетни штићеник који радом остварује приходе може располагати оствареним личних дохотком и зарадом. При томе је дужан да доприноси за своје издржавање, васпитање и образовање.

 

Члан 170

(Одобрење органа старатељства)

Старалац може само са одобрењем органа старатељства:

а) да одлучи о избору или промјени и занимања малољетног штићеника, о прекиду његовог школовања или његовом запослењу; и

б) да предузима и друге мјере у погледу личности штићеника.

 

Члан 171

(Престанак старатељства)

(1) Старатељство над малољетним штићеником престаје стицањем пословне способности, усвојењем или престанком разлога из члана 167 овог закона.

(2) Орган старатељства ће продужити да пружа одговарајуће облике социјалне и друге заштите лицу над којим је престало старатељство због наступања пунољетства, ако се оно до тог времена није успјело оспособити за самосталан живот и рад.

 

Члан 172

(Продужење старатељства)

Ако лице над којим је  по наступању пунољетства престало старатељство због психофизичких недостатака није способно                                                         да се брине о својој личности, правима и интересима, старалац,  уз одобрење органа старатељства, или орган старатељства непосредно, покреће код надлежног суда поступак за одузимање пословне способности овом лицу, ради поновног стављања под старатељство.

 

Д) Старатељство над пунољетним лицима

 

Члан 173

(Услови за старатељством над пунољетним лицем)

(1) Пунољетном лицу које због душевне болести, заосталог душевног развоја или прекомјерног уживања алкохола или опојних дрога, сенилности или других узрока није способно да се само брине о својим правима и интересима одузима се пословна способност.

(2) Пунољетном лицу које због узрока из става 1 овог члана непосредно угрожава своја права и интересе или права и            интересе других лица, ограничава се пословна

способност.

(3) Правоснажну одлуку о одузимању, односно ограничењу пословне способности, суд је дужан без одлагања да достави надлежном органу старатељства који ће у року од тридесет (30) дана од дана пријема одлуке, лице коме је одузета или ограничена пословна способност ставити под старатељство.

 

Члан 174

(Дужности стараоца)

Старалац лица коме је одузета или ограничена пословна способност дужан је нарочито се старати о његовој личности, водећи рачуна о узроцима због којих му је одузета, односно ограничена пословна способност, и настојати да се узроци отклоне и то лице оспособи за самосталан рад.

 

Члан 175

(Дужности и права лица коме је одузета пословна способност)

(1) Старалац лица коме је одузета пословна способност, у дужностима и правима изједначен је са стараоцем малољетног лица које није навршило четрнаест (14) година живота.

(2) Старалац лица коме је ограничена пословна способност има дужности и права стараоца малољетног лица које је навршило четрнаест (14) година живота, али орган старатељства може, кад је то потребно, да одреди послове које лице са ограниченом пословном способношћу може предузимати самостално.

(3) Штићеник којем је ограничена пословна способност може сам склапати правне послове којима стиче права, а ако законом није другачије одређено. Правне послове којима располаже имовином или преузима обавезе може да склапа само уз сагласност стараоца.

(4) Лице коме је ограничена пословна способност може самостално давати изјаве које се тичу личних стања, осим ако овим законом или одлуком органа старатељства није другачије одлучено.

 

Члан 176

(Учешће суда)

(1) Суд код кога је покренут поступак да се неком лицу одузме или ограничи пословна способност дужан је да одмах извијести о томе орган старатељства који ће, ако је потребно, том лицу поставити привременог стараоца.

(2) Дужност привременог стараоца престаје кад се именује стални старалац или кад одлука суда којом се утврђује да нема мјеста одузимању, односно ограничењу пословне способности постане пуноважна.

 

Члан 177

(Престанак старатељства и враћање пословне способности)

(1) Старатељство над лицима којима је одузета, односно ограничена пословна способност престаје када им се одлуком суда донесеном у ванпарничном поступку врати пословна способност.

(2) Правоснажну одлуку о враћању пословне способности суд одмах доставља органу старатељства и надлежном матичару.

 

Е) Старатељи за посебне случајеве

 

Члан 178

(Посебан старалац за поједине послове)

(1) Орган старатељства именоваће посебног стараоца за поједине послове или одређену врсту послова одсутном лицу чије је боравиште непознато, а које нема заступника, непознатом власнику имовине када је потребно да се неко о тој имовини стара, као и у другим случајевима када је то потребно ради заштите права и интереса одређеног лица.

(2) Лицима из става 1 овог члана може, под условима одређеним законом, поставити стараоца и орган пред којим се води поступак. Овај орган дужан је о томе без одлагања да обавијести надлежни орган старатељства .

(3) Орган старатељства има према старатељу постављеном у смислу претходног става 2 овог члана сва овлашћења као и према старатељу кога је сам поставио.

 

Члан 179

(Посебан старалац дјетету и штићенику)

(1) Посебан старалац именоваће се дјетету у поступку оспоравања материнства и очинства, у поступку одузимања родитељу права да живи с дјететом и одузимања родитељског старања, за вођење спора и за закључивање појединих правних послова између њега и његових родитеља, као и у другим случајевима када су њихови интереси у супротности и када је то нормирано овим законом.

(2) Посебан старалац именоваће се и дјетету над којим старање остварује само један родитељ, ако су интереси дјетета и родитеља који не остварује родитељско старање у супротности.

(3) Штићенику ће се именовати посебан старалац за вођење спора и за закључивање правних послова између њега и стараоца, као и у другим случајевима када су њихови интереси у супротности.

(4) Кад међу малољетницима над којима исто лице остварује родитељско старање

или међу штићеницима који имају истог стараоца треба водити поступак или закључити правни посао у коме су интереси малољетника, односно штићеника у супротности, именоваће се сваком од њих посебан старалац за вођење поступка, односно закључење посла.

(5) Када родитељ, старалац или поједини органи, односно организације у вршењу

својих послова сазнају за случајеве из ставова од 1 до 4 овог члана дужни су да о томе обавијесте надлежни орган старатељства.

 

Члан 180

(Мјере за заштиту личности, права и интереса страног држављанина)

Ако међународним уговором није другачије одређено, орган старатељства у случајевима предвиђеним овим законом предузеће потребне мјере за заштиту личности, права и интереса страног држављанина, док орган државе чији је он држављанин не донесе потребну одлуку и не предузме одређене мјере.

 

Члан 181

(Именовање стараоца за поједине послове)

(1) На захтјев лица које због болести, старости или других оправданих разлога није способно да се само стара о себи, својим правима и интересима, орган старатељства може му именовати стараоца за поједине послове или за одређену врсту послова.

(2) На захтјев лица из става 1 овог члана орган старатељства ће стараоца разријешити дужности.

 

Члан 182

(Обим дужности и права стараоца)

При именовању посебног стараоца, орган старатељства одредиће обим дужности и

права стараоца имајући у виду околности сваког појединог случаја.

 

Ф) Надлежност и поступак

 

Члан 183

(Мјесна надлежност органа старатељства)

(1) Мјесна надлежност органа старатељства одређује се према пребивалишту, а ако се оно не може утврдити, према боравишту лица које треба ставити под старатељство или које треба именовати посебног стараоца.

(2) Пребивалиште, односно боравиште одређује се према времену када су се стекли услови за стављање одређеног лица под старатељство.

 

Члан 184

(Промјена надлежности)

Ако се промијени пребивалиште штићеника мијења се и надлежност органа старатељства.

 

Члан 185

(Случајеви немијењања надлежности)

Не мијења се надлежност органа старатељства за вријеме док се штићеник налази привремено ван подручја тог органа, због школовања, професионалне рехабилитације, социјалне или здравствене заштите или из сличних разлога.

 

Члан 186

(Поступак за стављање под старатељство)

(1) Поступак за стављање под старатељство, за именовање стараоца и престанак старатељства покреће се и води по службеној дужности.

(2) Поступак из става 1 овог члана хитан је.

(3) У прибављању података потребним за покретање и вођење поступка из става 1

овог члана, орган старатељства сарађује са органима, организацијама и лицима из члана 187 овог закона.

 

Члан 187

(Покретање поступка)

Поступак за стављање неког лица под старатељство или за примјену неког другог облика заштите покреће орган старатељства, на основу непосредног сазнања или поводом обавјештења које су му дужни доставити:

а) матичар, судски и други органи власти, те здравствене, социјалне, васпитно-образовне и друге установе, када у вршењу својих дужности сазнају за такав случај;

б) брачни друг, сродници, други чланови домаћинства и лица која имају увид у животне прилике таквог лица.

 

Члан 188

(Мјере за заштиту личности, права и интереса лица које се ставља под старатељство)

(1) Кад покрене поступак из члана 187 овог закона, орган старатељства одмах предузима потребне мјере за заштиту личности, права и интереса тог лица.

(2) Орган старатељства, у случају из става 1 овог члана, дужан је, према потреби, да одреди одговарајуће привремене мјере које сматра неопходним.

(3) Приликом одлучивања о мјерама које ће се примијенити на штићеника, орган старатељства ће се руководити првенствено интересима штићеника и материјалним могућностима које му стоје на располагању, примјењујући при том одговарајуће методе социјалног и другог стручног рада.

(4) Код одређивања мјера, у смислу става 3 овог члана, орган старатељства дужан је да прибави мишљење одговарајућих организација, односно стручњака и ради што

потпуније заштите личности, права и интереса штићеника и његове породице, сарађивати с њима.

 

Члан 189

(Заштита непокретне имовине штићеника)

(1) Ако штићеник  има непокретну имовину на подручју другог органа старатељства, надлежни орган старатељства може ту имовину повјерити на старање том органу старатељства и овластити га да именује посебног стараоца за бригу о њој.

(2) Одобрење за располагање имовином из става 1 овог члана даје орган старатељства надлежан за цјелокупно старање о штићенику.

 

Члан 190

(Примјена прописа)

(1) Орган старатељства поступа по одредбама закона којим је уређен управни поступак кад одлучује о стављању неког лица под старатељство, кад именује или разрјешава дужности стараоца, кад одлучује о обиму овлашћења стараоца и о правима и интересима штићеника.

(2) Орган старатељства може да мијења своја раније донесена рјешења кад то захтијевају интереси штићеника, ако се тиме не вријеђају права трећих лица.

 

Члан 191

(Евиденција лица под старатељством)

(1) Орган старатељства дужан је да води евиденцију о лицима стављеним под старатељство, о предузетим мјерама старатељства и о имовини штићеника.

(2) Градоначелник Брчко дистрикта БиХ ће у року од три (3) мјесеца од дана доношења овог закона донијети Упутство о вођењу евиденције и документације из става 1 овог члана на предлог Одјељења за здравство и остале услуге – Пододјељења за социјалну заштиту.

 

ГЛАВА VI. ИЗДРЖАВАЊЕ

 

А) Заједничке одредбе

 

Члан 192

(Права и дужности међусобног издржавања)

(1) Међусобно издржавање брачних и ванбрачних партнера, родитеља, дјеце и других сродника њихова је дужност и право, када је то предвиђено овим законом.

(2) У случајевима у којима се међусобно издржавање лица из става 1 овог члана не

може остварити у цијелости или дјелимично, друштвена заједница пружа, под условима одређеним законом, неосигураним члановима породице средства неопходна за издржавање.

(3) Одрицање од права и дужности издржавање нема правног учинка.

 

Члан 193

(Обим међусобног издржавања)

Лица из става 1 члана 192 овог закона међусобном издржавању доприносе сразмјерно својим могућностима и потребама издржаваног лица.

 

Б) Издржавање дјеце, родитеља и других сродника

 

Члан 194

(Издржавање малољетног дјетета)

Родитељи су дужни издржавати малољетно дијете и у извршавању те обавезе морају искористити све своје могућности и способности.

 

Члан 195

(Издржавање пунољетног дјетета)

(1) Ако се дјеца налазе на редовном школовању, родитељи су дужни према својим могућностима да му осигурају издржавање и након пунољетности, а најдаље до навршене двадесет шесте (26) године живота.

(2) Ако је пунољетно дијете због болести, физичких или психичких недостатака неспособно за рад, а нема довољно средстава за живот или их не може остварити из своје имовине, родитељи су дужни да га издржавају док та неспособност траје.

 

Члан 196

(Дужности малољетног дјетета)

Малољетно дијете које остварује приходе радом или од своје имовине, дужно је доприносити за своје издржавање, као и за издржавање чланова породице у којој живи, под условима из става 1 члана 198 овог закона.

 

Члан 197

(Немогућност ослобађања од дужности издржавања дјетета)

Родитељ који не остварује родитељско старање или којем је ограничено или одузето родитељско старање, не ослобађа се од дужности издржавања дјетета.

 

Члан 198

(Дужност пунољетног дјетета)

(1) Пунољетна дјеца су дужна да издржавају своје родитеље који су неспособни за рад, а немају довољно средстава за живот или их не могу остварити из своје имовине.

(2) Дијете може да се ослободи дужности издржавања родитеља који га из неоправданих разлога није издржавао у вријеме кад је био обавезан, у складу са одредбама овог закона.

 

Члан 199

(Дужност очуха или маћехе)

(1) Очух или маћеха дужни су да издржавају своје малољетне пасторке, ако они не могу остваривати издржавање од родитеља.

(2) Очух или маћеха имају обавезу из става 1 овог члана и након смрти родитеља дјетета, ако је у часу његове смрти постојала породична заједница између очуха или маћехе и пасторака.

(3) Ако је брак између родитеља и маћехе или очуха дјетета поништен или разведен маћеха или очух нису дужни да издржавају пасторке.

 

Члан 200

(Дужност пасторка)

(1) Пасторак је дужан да, под условима из чланова 196 и 198 овог закона, издржава очуха или маћеху, ако су ови њега дуже времена издржавали или се бринули о њему.

(2) Ако очух или маћеха имају и своју дјецу, дужност издржавања је заједничка за дјецу и пасторке.

 

Члан 201

(Дужност баке и дједа)

(1) Бака и дјед дужни су да издржавају малољетног унука. Обавеза издржавања пунољетног унука постоји под условима из члана 195 овог закона.

(2) Унук је дужан да издржава баку и дједа под условима из чланова 196 и 198 овог закона.

(3) Обавеза издржавања постоји између сестара и браће и браће по мајци или оцу у односу на малољетна лица.

 

Члан 202

(Ред остваривања права на издржавање)

(1) Право на издржавање остварује се оним редом којим су даваоци издржавања позвани на насљеђивање.

(2) Ако обавеза издржавања пада на више лица заједно, она се дијели међу њима према њиховим могућностима.

 

Ц) Издржавање брачног партнера

 

Члан 203

(Издржавање брачног партнера)

Брачни партнер који нема довољно средстава за живот, или их не може остварити из своје имовине, а неспособан је за рад или се не може запослити, има право на издржавање од свог брачног партнера сразмјерно његовим могућностима.

 

Члан 204

(Захтјев за издржавање)

(1) Захтјев за издржавање брачни партнер може да постави до закључења главне

расправе у поступку за развод или поништење брака.

(2) Суд је дужан да упозна брачног партнера с правима из става 1 овог члана.

(3) Изузетно, бивши брачни партнер може тужбом тражити издржавање у року од

једне године од престанка брака, ако су услови за издржавање, предвиђени у члану 203 овог       закона, постојали у вријеме закључења главне расправе у поступку за развод или поништење брака и без престанка трајали до закључења главне расправе у поступку за издржавање.

 

Члан 205

(Одбијање захтјева за издржавање због понашања брачног партнера)

(1) Суд може одбити захтјев за издржавање брачног, односно разведеног брачног партнера, ако се он без озбиљног повода од стране другог брачног партнера грубо или недолично понашао у брачној заједници, или ако би његов захтјев представљао очигледну неправду, за другог брачног партнера.

(2) Суд може одбити захтјев за издржавање брачног партнера у поступку за поништење брака, односно брачног партнера из поништеног брака, ако би обавеза за издржавање представљала очигледну неправду за другог брачног партнера.

 

Члан 206

(Одбијање захтјева за издржавање због материјалног положаја)

Суд може одбити захтјев за издржавање ако су брачни партнери, кроз дужи период одвојеног живота, потпуно самостално обезбјеђивали средства за властито издржавање, или ако се из околности случаја утврди да брачни партнер који захтијева издржавање, престанком брака који је трајао краће вријеме, није доведен у тежи материјални положај од оног у коме се налазио приликом ступања у брак.

 

Члан 207

(Издржавање које траје одређено вријеме)

(1) Суд може одлучити да обавеза издржавања брачног партнера траје одређено вријеме, нарочито у случајевима када је брак трајао краће вријеме или када је тражилац издржавања у могућности да у догледно вријеме на други начин обезбиједи средства за живот.

(2) У оправданим случајевима суд може обавезу плаћања издржавања да продужи. (3)Тужба за продужење давања издржавања може се поднијети само до истека времена за које је издржавање одређено.

 

Члан 208

(Престанак права на издржавање)

Право на издржавање престаје ако разведени брачни партнер или брачни партнер из поништеног брака, закључи нови брак или заснује ванбрачну заједницу или постане недостојан тог права или ако више не постоје неки од услова из члана 203 овог закона.

 

Д) Издржавање ванбрачног партнера

 

Члан 209

(Права ванбрачног партнера на издржавање)

(1) Ванбрачни партнер који испуњава услове из чланова 5 и 203 овог члана Закона има право на издржавање од другог ванбрачног партнера након престанка ванбрачне заједнице.

(2) Тужба за издржавање из става 1 овог члана може се поднијети у року од једне године од престанка ванбрачне заједнице.

 

Члан 210

(Одбијање захтјева за издржавање због понашања ванбрачног партнера)

Суд може одбити захтјев за издржавање ванбрачног партнера, ако се он без озбиљног повода од стране другог ванбрачног партнера грубо или недолично понашао у ванбрачној заједници, или ако би обавеза издржавања представљала очигледну неправду за другог ванбрачног партнера.

 

Члан 211

(Издржавање ванбрачног партнера које траје одређено вријеме)

(1) Суд може одлучити да обавеза издржавања ванбрачног партнера траје одређено вријеме, нарочито у случају када је тражилац издржавања у могућности да у догледно вријеме на други начин обезбиједи и средства за живот.

(2) У оправданим случајевима суд може обавезу издржавања продужити.

(3) Тужба за продужење издржавања може се поднијети само до истека времена за које је издржавање одређено.

 

Члан 212

(Престанак права на издржавање ванбрачног партнера)

Право на издржавање престаје када издржавани ванбрачни партнер закључи брак или заснује нову ванбрачну заједницу или постане недостојан тог права или ако више не постоји неки од разлога утврђених у члану 203 овог закона.

 

Е) Издржавање мајке ванбрачног дјетета

 

Члан 213

(Издржавање мајке ванбрачног дјетета)

Отац ванбрачног дјетета дужан је, сразмјерно својим могућностима, да издржава мајку свог ванбрачног дјетета за вријеме од три (3) мјесеца прије порођаја и једну годину након порођаја, ако се мајка стара о дјетету, а нема довољно средстава за живот.

 

Ф) Одређивање издржавања

 

Члан 214

(Одлука суда о издржавању)

(1) У поступку за издржавање суд ће утврдити укупан износ средстава потребних за издржавање.

(2) Приликом утврђивања потреба лица које захтијева издржавање, суд ће узети у

обзир његово имовинско стање, способност за рад, могућност запослења, здравствено стање и друге околности од којих зависи оцјена његових потреба.

(3) Приликом утврђивања могућности лица које је дужно да даје издржавање, суд ће узети у обзир сва његова примања и стварне могућности да стиче повећану зараду, као и њене властите потребе и законске обавезе издржавања.

 

Члан 215

(Околности од значаја за одлуку суда о издржавању)

(1) Кад се издржавање захтијева за дијете, суд ће поред околности из члана 214 овог закона узети у обзир узраст дјетета, као и потребе за његово школовање.

(2) У поступку за издржавање дјетета, суд ће посебно цијенити као допринос за издржавање дјетета, рад и бригу које у васпитању и образовању дјетета улаже родитељ с којим дијете живи.

(3) Радно способан родитељ не може да се ослободи дужности издржавања малољетног дјетета.

 

Члан 216

(Споразум о добробити дјетета)

(1) Орган старатељства ће водећи рачуна о добробити дјетета настојати да се родитељи споразумију о висини, односно о повећању доприноса за издржавање дјетета када то захтијевају повећане потребе дјетета или то омогућавају боље материјалне прилике родитеља.

(2) Споразум из става 1 овог члана родитељи могу закључити и пред биљежником у форми биљежнички обрађене исправе. Биљежник је ову исправу дужан да достави органу старатељства.

(3) Споразум из ставова 1 и 2 овог члана има снагу извршне исправе.

 

Члан 217

(Покретање и вођење поступка у име малољетног дјетета)

(1) Орган старатељства може у име малољетног дјетета покренути и водити поступак за издржавање, односно за повећање издржавања ако родитељ с којим дијете живи без оправданих разлога не користи то право.

(2) Ако родитељ не тражи извршење одлуке о издржавању, орган старатељства ће у име малољетног дјетета поднијети суду предлог за извршење.

 

Члан 218

(Учешће органа старатељства у поступку пред судом)

(1) Ако се у поступку одлучује о издржавању малољетног дјетета или пунољетног дјетета из става 2 члана 195 овог закона, орган старатељства учествује у том поступку ради заштите интереса дјетета.

(2) Суд који одлучује у парници о издржавању извијестиће орган старатељства о

поступку и позивати га на сва рочишта, као и достављати му све одлуке донесене у поступку.

 

Члан 219

(Дужност органа старатељства)

Орган старатељства дужан је на захтјев суда да прибави све податке од значаја за доношење одлуке о издржавању.

 

Члан 220

(Орган старатељства као пуномоћник старих и социјално угрожених лица)

Орган старатељства ће, у својству пуномоћника старих и социјално угрожених лица, уколико она сама то не могу учинити, покренути и водити поступак за остваривање њиховог права на издржавање према сродницима који су по одредбама овог закона дужни да их издржавају.

 

Члан 221

(Мјесечни износ издржавања)

Лице које је дужно да даје издржавање суд ће обавезати на плаћање будућих мјесечних износа издржавања у одређеном новчаном износу.

 

Члан 222

(Измјене одлуке о издржавању)

(1) Издржавано лице, као и обвезник издржавања, може тражити да суд повиси, снизи или укине издржавање досуђено ранијом правоснажном пресудом или споразумом постигнутим пред органом старатељства или у форми биљежнички обрађене исправе, ако су се измијениле околности на основу којих је донесена ранија пресуда, односно споразум.

(2) Права и обавезе утврђени измијењеном одлуком не могу дјеловати прије подношења захтјева.

 

Члан 223

(Право на накнаду трошкова)

Физичко или правно лице које је имало трошкове ради издржавања неког лица, може тужбом тражити накнаду тих трошкова од лица које га је по закону дужно издржавати, ако су учињени трошкови били оправдани.

 

Члан 224

(Обавезе обвезника издржавања)

Обвезник издржавања коме је престао радни однос и који је засновао нови радни однос дужан је податке о постојању извршне исправе за издржавање, те име и адресу лица коме то потраживање треба исплаћивати, да достави послодавцу код кога је засновао радни однос.

 

Члан 225

(Обавезе послодавца обвезника издржавања)

Послодавац код кога је обвезник издржавања засновао нови радни однос дужан је одмах да обавијести издржавано лице о заснованом радном односу, односно да му да потребна обавјештења о обвезнику издржавања који је код њега засновао нови радни однос.

 

Члан 226

(Привремене мјере)

(1) У поступку за издржавање малољетног дјетета или пунољетног дјетета над којим родитељи остварују родитељско старање, суд може по службеној дужности да одреди привремену мјеру ради давања издржавања.

(2) У осталим парницама за издржавање суд ће одредити привремену мјеру ради давања издржавања само на предлог лица које тражи издржавање.

(3) Привремену мјеру суд ће одредити ако се учини вјероватним постојање чињеница од којих зависи право на издржавање, а у поступцима за утврђивање материнства или очинства и ако се учини вјероватним да је тужено лице родитељ дјетета.

 

ГЛАВА VII. ИМОВИНСКИ ОДНОСИ

 

  1. A) Имовински односи брачних партнера

 

Члан 227

(Брачна тековина и посебна имовина)

Брачни партнери могу имати брачну тековину и посебну имовину.

 

Б) Брачна тековина

 

 

Члан 228

(Брачна тековина)

(1) Брачну тековину чини имовина коју су брачни партнери стекли радом за вријеме трајања брачне заједнице, као и приход из те имовине.

(2) Поклони трећих лица учињени за вријеме трајања брачне заједнице (у новцу, стварима, пружању помоћи радом, и сл.) улазе у брачну тековину, без обзира на то који их је брачни партнер примио, уколико другачије не произлази из намјене поклона или се из околности у моменту давања поклона може закључити да је поклонодавац желио учинити поклон само једном од брачних партнера.

(3) Добитак од игара на срећу је брачна тековина.

(4) Приходи од интелектуалног власништва остварени за вријеме трајања брачне заједнице брачна су тековина.

 

Члан 229

(Величина удјела брачних партнера)

 

(1) Брачни партнери су у једнаким дијеловима сувласници у брачним тековинама, ако нису другачије уговорили.

(2) Будући брачни партнери, односно брачни партнери могу брачним уговором другачије уредити своје односе везане за брачну тековину.

(3) Уколико је у земљишне књиге као власник тековине уписан један брачни партнер, други брачни партнер може да захтијева исправку уписа.

 

Ц) Управљање брачном тековином

 

Члан 230

(Управљање брачном тековином)

На брачну тековину примјењују се одредбе имовинског и облигационог права ако

овим законом није другачије одређено.

 

Д) Посебна имовина

 

Члан 231

(Посебна имовина)

(1) Имовина коју брачни партнер има у часу закључења брака остаје његова посебна имовина.

(2) Посебна је и имовина коју за вријеме трајања брачне заједнице један брачни партнер стекне по правном основу другачије од наведеног у члану 228 овог закона.

 

Е) Подјела брачне тековине

 

Члан 232

(Начин подјеле брачне тековине)

(1) Подјела брачне тековине врши се уговором брачних партнера.

(2) Ако брачни партнери не закључе уговор из става 1 овог члана, подјелу брачне тековине извршиће суд на захтјев брачних партнера или повјериоца брачног партнера, како током, тако и након престанка брака.

 

Члан 233

(Право брачног партнера којем је повјерено чување и васпитање дјетета)

(1) Брачни партнер којем је повјерено чување и васпитање дјетета добиће при подјели брачне тековине, поред његовог дијела и ствари које су намијењене непосредној употреби дјетета.

(2) Ако се одлука о повјеравању чувања и васпитања дјетета измијени, брачни партнер из става 1 овог члана предаће ствари из става 1 овог члана другом родитељу, односно лицу коме се повјери чување и васпитање дјетета.

 

Члан 234

(Право прече куповине)

Ако је суд одлучио да се подјела изврши продајом ствари због тога што је физичка диоба ствари немогућа или је могућа уз знатно смањење вриједности ствари, брачни партнер има право прече куповине те ствари.

 

Ф) Брачни уговор

 

Члан 235

(Уређење имовинских односа брачних партнера)

(1) Брачним уговором могу се уредити имовински односи брачних партнера приликом закључења брака, као и током трајања брачне заједнице.

(2) За правоснажност уговора нужно је да исправа буде састављена и овјерена код

надлежног органа или биљежнички обрађена.

 

Члан 236

(Закључење брачног уговора од стране стараоца)

Брачни уговор може у име брачног партнера којем је одузета пословна способност да закључи његов старалац са одобрењем органа старатељства.

 

Члан 237

(Искључење примјене права друге државе)

Брачни партнери не могу уговорити примјену права друге државе у имовинско-правне односе.

 

Г) Одговорност брачних другова за обавезе према трећим лицима

 

Члан 238

( Појединачна одговорност брачног партнера)

(1) За обавезе које је један брачни партнер имао прије закључења брака не одговара други брачни партнер.

(2) За обавезе из става 1 овог члана, брачни партнер одговара својом посебном имовином и својим дијелом у брачној тековини.

 

Члан 239

(Солидарна одговорност брачних партнера)

За обавезе које је један брачни партнер преузео ради подмирења текућих потреба брачне, односно породичне заједнице, као и за обавезе за које по закону одговарају заједнички оба брачна партнера, одговарају брачни партнери солидарно како брачном тековином, тако и својом посебном имовином.

 

Х) Имовински односи ванбрачних партнера

 

Члан 240

(Имовински односи ванбрачних партнера)

(1) Имовина коју су ванбрачни партнери стекли радом у ванбрачној заједници која

испуњава услове из члана 5 овог закона сматра се њиховом ванбрачном тековином.

(2) На имовину из става 1 овог члана сходно се примјењују одредбе овог закона о брачној тековини.

 

И) Имовински односи родитеља и дјеце

 

Члан 241

(Управљање имовином малољетног дјетета)

Имовином малољетног дјетета до његове пунољетности у његовом интересу управљају родитељи малољетника, осим оне коју је малољетник стекао радом.

 

Члан 242

(Коришћење прихода са имовине дјетета)

(1) Приходе из имовине малољетног дјетета родитељи првенствено могу користити за његово издржавање, лијечење, васпитање и образовање или ако то захтијева други интерес дјетета.

(2) Родитељи могу приходе из става 1 овог члана користити и за издржавање чланова породице у складу с чланом 197 овог закона.

 

Члан 243

(Отуђење и оптерећење имовине дјетета)

(1) Родитељи могу само са одобрењем надлежног органа старатељства отуђити или оптеретити вредније ствари и права из имовине малољетног дјетета ради његовог издржавања, лијечења, васпитања и образовања или ако то захтијева други важан интерес дјетета.

(2) Само са одобрењем органа старатељства родитељи могу предузимати пред судом или другим органима процесне радње које се односе на имовину дјетета.

 

Члан 244

(Трошкови трудноће и порођаја ванбрачног дјетета)

(1) Трошкове изазване трудноћом и порођајем ванбрачног дјетета сносе мајка и отац у складу са својим имовинским могућностима.

(2) У случају спора суд ће, на захтјев једног родитеља, одредити удио сваког од њих у сношењу трошкова из става 1 овог члана.

 

ГЛАВА VIII. ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ

 

А) Опште одредбе

 

Члан 245

(Примјена правила и прописа)

(1) Одредбама овог дијела закона одређују се правила према којима поступају судови кад у посебним поступцима одлучују о предметима у односима родитеља и дјеце, брачним и другим предметима који се уређују овим законом.

(2) У поступцима из става 1 овог члана примјењиваће се одредбе Закона о парничном поступку, Закона о ванпарничном поступку, Закона о извршном поступку, уколико овим законом није другачије одређено.

(3) У поступку из става 1 овог члана, а посебно при одређивању рокова и рочишта суд ће увијек обраћати нарочиту пажњу на потребу хитног рјешавања спора ради заштите интереса дјетета.

 

Члан 246

(Заштита права и интереса)

(1) Суд мора по службеној дужности током поступка нарочито пазити да се заштите права и интереси дјеце и других лица која нису способна да се сама брину о себи и својим правима и интересима.

(2) Ради заштите права и интереса дјетета орган старатељства ће именовати посебног стараоца у свим поступцима у којима се одлучује о правима дјетета.

 

Члан 247

(Учешће пословно неспособне странке)

(1) Уколико странка није способна да се сама брине о својим правима и интересима у поступку, а није јој одузета пословна способност, суд ће о томе обавијестити орган старатељства ради покретања одговарајућег поступка.

(2) Суд ће прекинути поступак док се не спроведе поступак одузимања пословне способности, односно, док га орган старатељства не обавијести о обустави. За вријеме прекида поступка могу се предузети само радње за које постоји опасност од одгађања, а нарочито оне којима треба обезбиједити или заштити права странке која није способна да се сама брине о својим правима и интересима.

(3) У случају из става 1 овог члана суд може да постави привременог заступника свакој странци у поступку. О постављању овог заступника суд ће без одгађања обавијестити орган старатељства.

 

Члан 248

(Учешће дјетета с навршених четрнаест (14) година)

(1) Дијете које је навршило четрнаест (14) година и лице коме је ограничена пословна способност, за које суд утврди да су способни да схвате значење и правне посљедице својих радњи, могу као странка или учесник у поступку самостално предузимати парничне радње.

(2) Током поступка у којем одлучује о томе с којим ће родитељом дијете живјети, о личним односима и непосредним контактима дјетета с родитељом с којим не живи, те о родитељском старању, суд мора на одговарајући начин да обавијести дијете које је способно да схвати значење правне посљедице одлуке о вођењу поступка и његовом праву да изрази своје мишљење. Судија обавља неформални разговор с дјететом на суду или ван суда уз посредовање органа старатељства о чему саставља записник.

(3) Законски заступник лица из става 1 овог члана може предузимати радње у поступку док она не изјаве да сама преузимају парницу.

(4) Лица из става 1 овог члана за која суд утврди да нису способна да схвате значење и правне посљедице својих радњи, као и дијете које није навршило четрнаест (14) година живота, у поступку заступа законски заступник.

(5) Суд ће дјетету поставити посебног заступника ако су интереси дјетета и његовог законског заступника у супротности, као и у другим случајевима у којима, с обзиром на околности случаја, утврди да је то потребно ради заштите дјететових интереса.

 

Б) Посебни парнични поступак

 

Члан 249

(Појам брачног спора и спора из односа родитеља и дјеце)

(1) Брачни спор је спор о утврђивању постојања или непостојања брака, о поништењу и разводу брака.

(2) Спорови из односа родитеља и дјеце су спорови о утврђивању и оспоравању материнства или очинства, те спорови о томе с којим ће родитељом дијете живјети, начину одржавања личних односа и непосредних контаката дјетета са другим родитељом и о родитељском старању и спорови о издржавању дјетета, без обзира на то да ли се рјешава самостално или заједно с брачним споровима и споровима о утврђивању материнства и очинства.

(3) Радње у поступцима из ставова 1 и 2 овог члана предузимају се хитно.

(4) Против пресуде донесене у другом степену у споровима из ставова 1 и 2 овог члана ревизија није допуштена.

 

Члан 250

(Одлагање рочишта)

На предлог странке суд може да одложи започето рочиште ако на рочишту није могуће извести неки од доказа чије је извођење одређено, а који је важан ради заштите интереса дјетета.

 

Члан 251

(Привремене мјере)

(1) У току поступка у брачним споровима и споровима за утврђивање и оспоравање материнства или очинства суд може по службеној дужности, рјешењем да одреди привремене мјере ради давања издржавања малољетној дјеци као и њиховог смјештаја.

(2) У брачном спору привремене мјере из става 1 овог члана суд може да одреди и у корист брачног партнера по његовом предлогу.

(3) Жалба против рјешења из ставова 1 и 2 овог члана не задржава извршење рјешења.

 

Члан 252

(Искључење јавности)

У поступку у брачним споровима и споровима из односа родитеља и дјеце јавност је искључена.

 

Члан 253

(Ограничење располагања правима у поступку)

(1) У поступку у брачним споровима и споровима из односа родитеља и дјеце странке се не могу одрећи захтјева, признати захтјев противне странке, нити се нагодити.

(2) У поступку из става 1 овог члана не може се донијети пресуда због пропуштања,

пресуда на основу признања, ни пресуда на основу одрицања.

(3) У поступку из става 1 овог члана одрицање од тужбеног захтјева има исто правно дејство као и повлачење тужбе.

(4) У поступку из става 1 овог члана суд може утврђивати и чињенице које странке нису изнијеле, а може доказивати и чињенице које су странке признале у поступку, осим ако се захтијева споразумни развод брака.

 

Члан 254

(Ограничење обима навода у жалби)

У жалби се не могу изнијети нове чињенице и предлагати нови докази, осим ако

жалилац докаже да их без своје кривице није могао изнијети, односно предложити до закључења главне расправе код првостепеног суда и ако се њиховим изношењем, односно предлагањем штите права и интереси дјетета.

 

Члан 255

(Трошкови поступка)

(1) О трошковима поступка у статусним стварима суд ће одлучити слободно, водећи рачуна о околностима случаја и о исходу поступка.

(2) Странка је дужна по налогу суда унапријед да положи износ потребан за подмирење трошкова извођења доказа којег је она предложила. Изузетно ако суд у

поступку у спору за утврђивање и оспоравање материнства или очинства одреди извођење доказа анализом ДНК а странке не положе одређени износ, трошкови одређени за његово извођење ће се исплатити из средстава суда.

(3) Предвиђене трошкове из става 2 овог члана сносиће коначно странка која је изгубила парницу.

 

Члан 256

(Учешће органа старатељства)

(1) Када се у поступку пред судом одлучује о томе с којим ће родитељом дијете живјети и о личним односима и непосредним контактима дјетета с родитељом с којим не живи, о издржавању малољетног дјетета или пунољетног дјетета из става 2 члана 195 овог закона, те о другим садржајима родитељског старања, суд позива орган старатељства да учествује у томе поступку ради заштите интереса дјетета.

(2) Орган старатељства учествује у поступку извршења и обезбјеђења, који се спроводи ради остваривања одлуке донесене у поступку из става 1 овог члана.

 

Члан 257

(Овлашћења и обавезе органа старатељства)

(1) Орган старатељства дужан је да се одазове позиву суда и да учествује у поступку пред судом.

(2) Када учествује у поступку пред судом, орган старатељства је овлашћен да поднесе свој предлог и предузима друге радње у поступку ради заштите права и интереса дјетета, а нарочито износи чињенице које странке нису навеле, предлаже извођење доказа и улаже правне лијекове.

(3) Суд пред којим се спроводи поступак из става 1 члана 256 овог закона обавијестиће орган старатељства о покретању поступка, позивати га на рочиште и достављати му поднеске странака и одлуке, без обзира учествује ли орган старатељства у поступку.

 

Члан 258

(Прикупљање и испитивање података)

(1) Орган старатељства дужан је на захтјев суда да прикупи податке о личним и породичним приликама дјетета и странака у поступку, када суд сматра да је то потребно ради доношења одлуке.

(2) У поступку у којем одлучује о издржавању малољетног дјетета и пунољетног дјетета из става 2 члана 195 овог закона, орган старатељства је дужан на захтјев суда прикупити и испитати податке о личним и породичним приликама дјетета и странака у поступку, те имовинске прилике странака, а нарочито да ли приказани приходи одговарају стварном стању.

 

Ц) Поступак у брачним споровима

 

Члан 259

(Покретање поступка)

(1) Поступак у брачним споровима покреће се тужбом.

(2) Ако оба брачна партнера захтијевају развод брака, поступак се покреће споразумним предлогом за развод брака.

(3) Ако један брачни партнер поднесе тужбу за развод брака, а други најкасније до закључења главне расправе изричито изјави да не оспорава основаност тужбеног захтјева, сматраће се да су брачни другови поднијели споразумни предлог за развод  брака.

(4) Ако један брачни партнер одустане од споразумног предлога за развод брака, а други остане при захтјеву да се брак разведе, такав захтјев сматраће се тужбом за развод брака.

 

Члан 260

(Противтужба)

(1) Тужени брачни партнер може против другог брачног партнера у брачном спору истом суду поднијети противтужбу ради утврђивања непостојања брака или за поништење брака.

(2) О тужби и противтужби суд ће, по правилу, одлучити истом пресудом.

(3) Противтужба се може поднијети и из разлога из којих се тужба не би могла поднијети због истека рока за њено подношење.

 

Члан 261

(Застара права на поступак)

(1) Право на тужбу у брачном спору не застаријева, нити је ограничено другим роковима и условима, уколико овим законом није другачије одређено.

(2) Право на тужбу за поништење или развод брака не прелази на насљеднике брачних партнера, али насљедници брачног партнера који је поднио тужбу могу наставити већ започети поступак ради утврђивања да је постојала основа за поништење или развод брака.

(3) Захтјев за настављање поступка из става 2 овог члана може се истаћи у року од шест (6) мјесеци од смрти брачног партнера. Након истека овог рока, захтјев се може истакнути само у посебној парници.

(4) Одредбе из ставова 2 и 3 овог члана примјењиваће се и када је поднесен захтјев за споразумни развод брака.

 

Члан 262

(Пуномоћ за покретање поступка)

(1) Ако тужбу у поступку у брачним споровима подноси пуномоћник странке, у пуномоћи се мора навести коју ће тужбу пуномоћник поднијети.

(2) У пуномоћи која се издаје за подношење тужбе за поништење брака, мора се изричито навести разлог из кога се тужба мора поднијети.

 

Члан 263

(Повлачење тужбе или захтјева)

(1) У парницама за развод брака тужилац може тужбу повући до закључења главне расправе без пристанка туженог, а с пристанком туженог док се поступак правоснажно не заврши.

(2) Споразумни предлог за развод брака могу брачни партнери повући док се поступак правоснажно не заврши.

(3) У случајевима из ставова 1 и 2 овог члана ако је повлачење тужбе и споразумног предлога за развод брака услиједило након доношења првостепене пресуде, првостепени суд ће рјешењем утврдити да је пресуда без правног основа и да се поступак обуставља.

Овако ће суд поступити и када је од споразумног предлога за развод брака одустао само један од брачних партнера.

 

Члан 264

(Побијање пресуде)

Пресуда којом се брак разводи на основу споразумног предлога за развод брака може се побијати само због битних повреда одредаба парничног поступка, због тога што је пристанак на развод брака дат у заблуди или под утицајем силе или преваре.

 

Члан 265

(Понављање поступка и повраћај у претходно стање)

Правоснажна пресуда којом је утврђено да брак не постоји или којом је брак поништен или разведен, не може се поводом предлога за понављање поступка или

предлога за повраћај у претходно стање измијенити у дијелу о престанку брака, без обзира да ли је нека од странака закључила нови брак.

 

Д) Поступак ради утврђивања или оспоравања материнства или очинства

 

Члан 266

(Тужба)

(1) Поступак у споровима ради утврђивања или оспоравања материнства или очинства покреће се тужбом.

(2) Тужбу из става 1 овог члана дијете може подићи било пред судом опште мјесне надлежности, било пред судом на чијем подручју има пребивалиште, односно боравиште.

(3) Ако је у споровима ради утврђивања или оспоравања материнства или очинства суд у Брчко дистрикту БиХ надлежан зато што тужилац има пребивалиште у Брчко дистрикту БиХ, мјесно је надлежан суд на чијем подручју тужилац има пребивалиште.

 

Члан 267

(Странке у поступку ради утврђивања материнства или очинства)

(1) Странке у поступку ради утврђивања материнства су дијете, жена која себе сматра мајком дјетета из члана 61 и члана 75 става 3, мушкарац који себе сматра оцем дјетета, орган старатељства, насљедници из члана 65 овог закона и жена чије се материнство утврђује.

(2) Странке у поступку ради утврђивања очинства су дијете, мајка дјетета, мушкарац који себе сматра оцем дјетета из става 2 члана 63 и члана 70 овог закона, орган старатељства, насљедници из члана 65 овог закона и мушкарац чије се очинство утврђује.

 

Члан 268

(Странке у поступку оспоравања материнства или очинства)

(1) Странке у поступку ради оспоравања материнства су дијете, жена која је уписана као мајка дјетета, жена која себе сматра мајком из става 3 члана 67 овог закона и дјететов отац.

(2) Странке у поступку ради оспоравања очинства су дијете, мајка дјетета, муж мајке дјетета, мушкарац који себе сматра оцем дјетета из чланова 70 и 72 овог закона, као и мушкарац који је признао очинство.

 

Члан 269

(Допуна тужбе)

(1) Ако тужбом ради утврђивања и оспоравања материнства и очинства нису обухваћена сва лица која, према одредбама чланова 267 и 268 овог закона, морају бити странке у поступку, суд ће тужиоцу вратити тужбу ради допуне наводећи да као странку мора означити и лице које тужбом није обухваћено.

(2) Ако тужилац у року који је суд одредио, а који не може бити дужи од осам (8) дана, не изврши допуну, суд ће одбацити тужбу.

 

Члан 270

(Јединствени супарничари)

Сва лица која су у положају тужиоца или туженика су јединствени супарничари.

 

Члан 271

(Приступање тужби)

Када тужбу поднесе један од тужилаца у законском року, тужби може да приступи и лице коме је истекао рок за подношење тужбе.

 

Члан 272

(Противни интереси у поступку утврђивања или оспоравања материнства или очинства)

(1) Ако дијете и родитељ који према закону заступа дијете заједно поднесу тужбу ради утврђивања или оспоравања материнства или очинства ако су тужени истом тужбом, тај ће родитељ заступати дијете и у парници, али ће орган старатељства дјетету поставити посебног стараоца, ако између дјетета и родитеља у тој парници постоје противни интереси.

(2) Ако се тужби дјетета ради оспоравања и утврђивања материнства или очинства придружио родитељ који по закону заступа дијете, а којем му је истекао рок за тужбу, орган старатељства ће дјетету именовати посебног стараоца.

(3) Ако су дијете и родитељ који по закону заступа дијете, у парници у противним страначким улогама, орган старатељства именоваће дјетету посебног стараоца.

 

Члан 273

(Медицинско вјештачење као доказ)

(1) Чињенице од којих зависи одлучивање о предмету спора суд може утврђивати и извођењем доказа медицинским вјештачењем.

(2) У рјешењу о извођењу доказа медицинским вјештачењем суд ће одредити рок до којег доказ треба да се изведе, узимајући при томе у обзир све околности случаја, а нарочито хитност поступка.

(3) Позив за извођење медицинског вјештачења уз који се доставља рјешење из става 2 овог члана, суд доставља лично странкама.

У позиву мора бити наведена установа у којој ће се вјештачење извршити и вријеме његовог извршења.

(4) Странке су обавезне да се одазову на позив из става 3 овог члана и подвргну се медицинском вјештачењу.

(5) Ако се странка, уредно позвана да приступи вјештачењу анализом ДНК није одазвала позиву или се није подвргла овом вјештачењу, суд ће издати налог судској полицији за њено привођење на вјештачење. Трошкове овог привођења сноси приведена странка.

(6) Ако вјештачење примјеном других медицинских метода није изведено због неодазивања странке или због ускраћивања његовог извођења, суд ће оцијенити од каквог је то значаја.

 

Члан 274

(Садржај одлуке након спроведеног медицинског вјештачења)

(1) У поступку из става 3 члана 67 и става 1 члана 72 овог закона суд ће на трошак тужитељке, односно тужиоца одредити извођење доказа медицинским вјештачењем ради утврђивања материнства, односно очинства.

(2) Ако се медицинским вјештачењем утврди да тужитељка, односно тужилац није родитељ дјетета суд ће одбити тужбени захтјев у цјелости.

(3) Ако се медицинским вјештачењем утврди да су тужитељка, односно тужилац родитељи дјетета, суд ће наставити да расправља и о захтјеву за оспоравање материнства, односно очинства и у једној пресуди одлучити о оба захтјева.

 

Е) Поступак одлучивања о питањима с којим ће родитељом дијете живјети, о начину одржавању односа и непосредних контаката дјетета са родитељом и о родитељском старању

 

Члан 275

(Садржај одлуке суда)

(1) Одлуком којом се утврђује да брак не постоји или се поништава или разводи, којом се утврђује материнство или очинство, као и одлуком донесеном у другим случајевима одвојеног живота родитеља, суд ће одлучити о томе с којим родитељом ће живјети малољетно дијете или дијете над којим се остварује родитељско старање након пунољетства.

(2) Одлуком из става 1 овог члана суд може да одлучи о смјештају дјетета и повјеравању његовог чувања и васпитања другом лицу или установи, ако је то потребно ради заштите најбољег интереса дјетета.

(3) Када утврди постојање разлога из члана 136 овог закона, суд ће одлуком из става 1 овог члана изрећи мјеру одузимања родитељског старања.

 

Члан 276

(Мишљење и предлог органа старатељства)

(1) Прије доношења одлуке из става 1 члана 275 овог закона суд ће затражити мишљење и предлог органа старатељства. У случају развода брака родитеља, орган старатељства дужан је узети у обзир мишљење лица овлашћеног за посредовање.

(2) Мишљење и предлог из става 1 овог члана орган старатељства је дужан хитно да достави суду.

(3) У поступку доношења одлуке из става 1 овог члана суд није везан захтјевима

странака.

 

Члан 277

(Налагање предаје дјетета)

(1) У одлуци о томе с којим ће родитељом дијете живјети суд ће, ако је то потребно, наложити лицу код кога се дијете налази да га преда родитељу.

(2) Одлука из става 1 овог члана обавезује странке, орган старатељства и лице код којег се дијете налази.

(3) У одлуци из става 1 овог члана, суд ће одредити рок за предају дјетета или наложити да се дијете преда одмах.

 

Члан 278

(Споразум родитеља)

Суд може да прихвати споразум родитеља о томе с којим ће родитељом дијете живјети и о начину одржавања личних односа и непосредних контаката дјетета са другим родитељом и о родитељском старању, уколико оцијени да је споразум у најбољем интересу дјетета.

 

Ф) Поступак у споровима о издржавању

 

Члан 279

(Одлука о издржавању дјетета)

(1) О издржавању малољетног дјетета или пунољетног дјетета под условима одређеним у члану 195 овог закона суд ће одлучити одлуком којом утврђује да брак не постоји или се поништава или разводи и одлуком којом утврђује материнство или очинство.

(2) Одлуку о издржавању дјетета из става 1 овог члана суд ће донијети и у другим

случајевима одвојеног живота родитеља.

(3) Суд ће одлуку о издржавању из ставова 1 и 2 овог члана доставити надлежном

органу старатељства.

 

Члан 280

(Покретање поступка)

Поступак у споровима о издржавању покреће се на захтјев лица коме је одредбама овог закона признато право на издржавање као и органа старатељства у складу са ставом 1 члана 217 овог закона.

 

Члан 281

(Примјена прописа)

У поступку у споровима о издржавању неће се примјењивати одредбе закона о парничном поступку које се односе на поступак у споровима мале вриједности.

 

Г) Мјере обезбјеђења ради издржавања

 

Члан 282

(Врсте мјера обезбјеђења ради издржавања)

(1) Мјере обезбјеђења према одредбама овог закона привремена су мјера ради издржавања и претходна мјера ради издржавања.

(2) Привремену мјеру ради издржавања суд може да одреди прије и у току поступка у споровима о издржавању.

(3) Претходну мјеру ради издржавања суд може да одреди након правоснажности одлуке којом се дужнику налаже давање издржавања, која још није извршна.

(4) Привремену мјеру ради издржавања малољетног дјетета или пунољетног дјетета из става 2 члана 195 овог закона, суд може да одреди у сваком поступку у којем се по одредбама овог закона одлучује о правима и интересима дјетета.

 

Члан 283

(Привремена и претходна мјера ради издржавања)

(1) Привремена мјера ради издржавања може да се одреди ако предлагач обезбјеђења учини вјероватним постојање обавезе издржавања, те да без доношења те мјере постоји опасност за његове личне или друге важне интересе, или опасност да ће без те мјере обезбјеђења противник      обезбјеђења           спријечити или знатно отежати остварење издржавања.

(2) Претходна мјера ради издржавања може да се одреди ако предлагач обезбјеђења учини вјероватним да би        до наступања извршности одлуке којом је наложено давање извршавања били доведени у опасност његови лични или други важни интереси, или би без те мјере обезбјеђења било спријечено или знатно отежено остварење издржавања.

(3) Сматра се да постоји опасност за личне или друге важне интересе предлагача

обезбјеђења ако се мјере обезбјеђења уздржавања одређују у корист малољетног дјетета или пунољетног дјетета из става 2 члана 195 овог закона, осим ако се потраживање односи на дио издржавања у повећаном износу у складу с повећаним могућностима појединог родитеља.

(4) Када се привремена мјера ради издржавања одређује у поступку ради утврђивања материнства или очинства, предлагач обезбјеђења треба да учини вјероватним да је лице против кога се мјера одређује родитељ дјетета.

 

Члан 284

(Привремена мјера обезбјеђења)

(1) Привремене мјере обезбјеђења ради издржавања малољетног дјетета или пунољетног дјетета из става 2 члана 195 овог закона суд ће, ако за то постоји потреба, одредити и спровести по службеној дужности.

(2) У другим случајевима мјере обезбјеђења ради издржавања суд може да одреди само на предлог повјериоца издржавања.

(3) Орган старатељства може поднијети предлог за одређивање мјере обезбјеђења кад је према одредбама овог закона овлашћен да поднесе предлог за извршење.

 

Члан 285

(Обим привремене и претходне мјере)

(1) Привременом мјером ради издржавања може се противнику обезбјеђења наложити давање издржавања у висини која је неопходна за задовољавање основних животних потреба предлагача обезбјеђења, а може се одредити и свака друга мјера из члана 271 Закона о парничном поступку.

(2) Претходном мјером ради издржавања може се противнику обезбјеђења наложити давање издржавања у висини која је одређена одлуком о издржавању или у мањем износу.

 

Члан 286

(Садржај одлуке о привременој мјери)

(1) У одлуци којом се одређује мјера обезбјеђења суд ће одредити вријеме трајања те мјере.

(2) Када је одлука о привременој мјери ради издржавања донесена прије покретања поступка о издржавању, суд ће ту одлуку доставити лицу које је овлашћено да покрене поступак и одредиће рок у коме треба поднијети тужбу ради издржавања.

 

Члан 287

(Примјена прописа)

У поступцима ради одређивања и спровођења мјера обезбјеђења примјењиваће се на одговарајући начин одредбе Закона о парничном поступку.

 

ГЛАВА IX. ПОСЕБНИ ПОСТУПЦИ

 

  1. A) Поступак заштите од насилничког понашања у породици

 

Члан 288

(Право на заштиту од насилничког понашања у породици)

(1) Право на заштиту од насилничког понашања у породици, имају брачни партнери, ванбрачни партнери и сви чланови породице.

(2) Заштиту од насилничког понашања дужни су да пруже Полиција Брчко дистрикта БиХ и орган старатељства.

(3) Сва физичка и правна лица дужна су одмах по сазнању за насилничко понашање о томе доставити обавјештење Полицији Брчко дистрикта БиХ или Тужилаштву Брчко дистрикта БиХ.

 

Члан 289

(Поступање Полиције Брчко дистрикта БиХ)

(1) Полиција Брчко дистрикта БиХ и Тужилаштво Брчко дистрикта БиХ ће одмах по пријему пријаве о насиљу у породици предузети све мјере прописане Законом о кривичном поступку Брчко дистрикта БиХ.

 

ГЛАВА X. КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 290

(Казнене одредбе)

(1) Новчаном казном од 2.000 до 20.000 КМ казниће се за прекршај правно лице, односно установа, ако:

а) примјерак записника о признању очинства без одлагања не достави надлежном матичару (члан 52);

б) не достави записник о заснивању усвојења (члан 90);

ц) не достави правоснажно рјешење о заснивању усвојења надлежном матичару (члан 94);

д) не достави рјешење о раскиду усвојења надлежном матичару (члан 106);

е) не обавијести орган старатељства о повреди права дјетета, а нарочито о насиљу,

злостављању, полним злоупотребама и занемаривању дјетета (члан 136);

ф) родитељу одузме право да живи с дјететом (члан 136);

г) не обавијести надлежног матичара о стављању под старатељство и о престанку старатељства или не обавијести земљишно-књижни уред надлежног суда ради уписа старатељства у земљишну књигу (члан 151);

х) не предузме мјере за заштиту интереса штићеника до именовања новог стараоца (члан165);

и) не обавијести тражиоца издржавања о заснивању новог радног односа обавезника издржавања (члан 225);

ј) не одстрани лице које се насилнички понаша или од кога пријети опасност од насилничког понашања (члан 289).

(2) Новчаном казном од 500 до 3.000 КМ казниће се за прекршај из става 1 овог члана и одговорно лице.

 

ГЛАВА XI. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 291

(Примјена Закона)

(1) Поступак у предметима у којима до дана ступања на снагу овог закона не буде донесена првостепена одлука суда и органа старатељства завршиће се по одредбама овог закона.

(2) Поступак по редовним и ванредним правним лијековима у предметима у којима није одлучено до дана ступања на снагу овог закона, завршиће се по одредбама ранијег закона.

(3) Уколико по редовним и ванредним правним лијековима првостепена пресуда буде укинута поступак ће се водити по одредбама овог закона.

(4) Пресуда и рјешење који су постали правоснажни прије ступања на снагу овог закона извршиће се по овом закону.

 

Члан 292

(Усклађивање непотпуног усвојења)

Непотпуно усвојење засновано по одредбама Породичног закона (“Службени гласник СР БиХ” бројеви 21/79 и 44/89) може се на захтјев усвојиоца ускладити са одредбама овог закона ако су услови за заснивање потпуног усвојења постојали у моменту заснивања непотпуног усвојења и ако постоје у моменту подношења захтјева.

 

Члан 293

(Престанак важења прописа)

Даном почетка примјене овог закона престаје примјена Породичног закона БиХ (“Службени лист СР БиХ“ бројеви 21/79 и 44/89).

 

Члан 294

(Ступање на снагу)

Овај закон ступа на снагу осмог (8) дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Брчко дистрикта БиХ”, а примјењиваће се истеком рока од три (3) мјесеца од дана ступања на снагу.

 

Предсједник

Број: 0-02-022-66/07                                                Скупштине Брчко дистрикта БиХ

Брчко, 14. јуна 2007. године                                        Проф. др Милан Томић