Print Friendly, PDF & Email

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

Устав РС - Ћирилична верзија

 

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

Члан 1. замјењен је Амандманом XLIV, који гласи:

"Република Српска је држава српског народа и свих њених грађана".

 

Члан 2.

Став 1. члана 2. замјењен је Амандманом XLV, који гласи:

"Територија Републике је јединствена, недјељива и неотуђива."

Став 2. члана 2. замјењен је Амандманом LV, који гласи:

"Споразум о промјени границе између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине може се изнијети и на потврду путем референдума у Републици".

 

Члан 3.

Члан 3. замијењен је тачком 1. Амандмана LV, која гласи:

"Републици припадају све државне функције и надлежности осим оних које су Уставом Босне и Херцеговине изричито пренесене на њене институције."

 

Члан 4.

Члан 4. замијењен је тачком 2. Амандмана LV, која гласи:

"Република може, сходно Уставу Босне и Херцеговине, да успоставља специјалне паралелне односе са Савезном Републиком Југославијом и њеним републикама чланицама."

 

Члан 5.

Уставно уређење Републике темељи се на:

- гарантовању и заштитиу људских слобода и права у складу са међународним стандардима;

- обезбјеђивање националних равноправности;

- социјалној правди;

- тржишној привреди;

- Вишестраначком систему;

- парламентарној демократији и подјели власти;

- слободним изборима;

- локалној самоуправи;

- заштити права етничких група и других мањина.

 

Члан 6.

Став 1. члана 6. замјењен је Амандманом XLVII, који гласи:

"Грађани Републике имају држављанство Републике Српске".

Члан 6. допуњен је Амандманом XXX, који гласи:

"Грађанин Републике не може бити лишен држављанства, прогнан или екстрадиран".

 

Члан 7.

У Републици је у службеној употреби српски језик ијекавског и екавског изговора и ћирилично писмо, а латинично писмо на начин одређен законом.

На подручјима гдје живе друге језичке групе у службеној употреби су и њихови језици и писма, на начин одређен законом.

 

Члан 8.

Република има заставу, грб и химну.

Изглед заставе и грба и текст химне уређују се уставним законом.

 

Члан 9.

Главни град Републике је Сарајево.

 

II. ЉУДСКА ПРАВА И СЛОБОДЕ

 

Члан 10.

Грађани Републике су равноправни у слободама, правима и дужностима, једнаки су пред законом и уживају исту правну заштиту без обзира на расу, пол, језик, национални припадност, вјероисповијест, социјално поријекло, рођење, образовање, имовно стање, политичко и друго увјерење, друштвени положај или друго лично својство.

 

Члан 11.

Живот човјека је неприкосновен.

Смртна казна може се изузетно прописати и изрећи само за најтеже облике тешких кривичних дјела.

 

Члан 12.

Слобода и лична безбједност човјека су неповриједиви.

Никоме се не може одузети или ограничити слобода, осим у случајевима и по поступку који су утврђени законом.

 

Члан 13.

Људско достојанство, тјелесни и душевни интегритет, човјекова приватност, лични и породични живот су неповриједиви.

 

Члан 14.

Нико не смије бити подвргнут мучењу, свирепом, нехуманом или понижавајућем поступању или кажњавању.

Забрањено је и кажњиво свако изнуђивање признања и изјава.
Забрањено је на било ком лицу, без његовог пристанка, вршити медицинске и друге научне огледе.

 

Члан 15.

Незаконито лишавање слободе је кажњиво.

Лишавање слободе може трајати само док постоје законски услови за то.
Лице за које постоји основана сумња да је извршило кривично дјело може бити притворено и задржано у притвору само кад је то неопходно ради вођења кривичног поступка или ради безбједности људи.

Притвор се одређује одлуком суда, а само изузетно, под условима одређеним законом, одлуком другог законом овлашћеног органа - најдуже до три дана.
Лицу које је притворено мора се уручити писмено образложено рјешење у часу притварања. Против овог рјешења притворено лица има право жалбе.

 

Члан 16.

Свако има право на једнаку заштиту совјих права у поступку пред судом и другим државним органом и организацијом.

Свакоме је зајамчено право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се рјешава о његовом праву или на законом заснованом интересу.

 

Члан 17.

Свако има право на накнаду штете коју му незаконитим или неправилним радом наносе службено лице или државни орган, односно организација која врши јавна овлашћења.
Лице које је неоправдано осуђено или незаконито и без основа лишено слободе, има право на рехабилитацију, накнаду штете, јавно извињење и друга законом утврђена права.

 

Члан 18.

Лицу оптуженом за кривично дјело јамчи се праведно суђење.
Оптужено лице мора бити у најкрацем законском року обавјештено о разлозима оптужбе.
Оптуженом лицу не може се судити у његовој одсутности.

Оптуженом који није доступан суду може се судити у одсутности само у законом одређеним случајевима.

 

Члан 19.

Зајамчено је право на одбрану.

Јамчи се право на слободан избор браниоца и несметано општење са њим.
Бранилац не може бити позван на одговорност за радње предузете у поступку одбране.

 

Члан 20.

Нико не може бити кажњен за дјело које, прије него што је учињено, није било законом предвиђено као кажњиво дјело, нити му се може изреци казна која за то дјело није законом била предвиђена.

Нико не може бити сматран кривим за кривично дјело док то не буде утврдено правоснажном судском одлуком.

 

Члан 21.

Градани се могу слободно кретати, настањивати и боравити на територији Републике, слободно напуштати ту територију и на њу се слободно враћати.

Законом се могу увести ограничења кретања само ако је то неопходно ради вођења кривичног поступка или ради заштите безбједности и здравља људи.

Никаква ограничења из политичких разлога не могу бити установљена.

 

Члан 22.

У члану 22. брисане су ријечи: "и Југославије" (Амандман LVII тачка 4.).

Слобода и тајност дописивања и других облика општења су неповредиви.
Законом се може прописати да се само на основу одлуке суда може одступити од начела неповредивости слободе и тајности дописивања и других облика општења, ако је то неопходно ради провођења кривичног поступка или ради безбједности Републике.

 

Члан 23.

Зајамчена је заштита тајности података о личности. Прикупљање, обрада и сврха коришћења личних података, уређује се законом.

Забрањено је коришћење података о личности које је супротно утврђеној сврси њиховог прикупљања.
Грађани имају право да траже и добијају све податке о себи, садржане у актима државних органа и у другим службеним евиденцијама.

 

Члан 24.

Стан је неповредив.

Законом се може прописати да службено лице на основу налога суда може ући у стан или друге просторије против воље њиховог држаоца и извршити претрес. Претрес се врши у присуству два свједока.

Службено лице може под условима утврђеним законом, ући у туђи стан или друге просторије и без одлуке суда и извршити претрес ако је то неопходно ради хватања учиниоца кривичног дјела или ради спасавања људи и имовине.

 

Члан 25.

Зајамчена је слобода мисли и опредјељења, савјести и увјерења, као и јавног изражавања мишљења.

 

Члан 26.

Зајамчена је слобода штампе и других средстава јавног обавјештавања.
У ставу 2. члана 26. ријеч "неовисних" замјењена је ријечју "новинских" (Амандман XLIII тачка 1.).

Слободно је оснивање новинских и издавачких предузећа, издавање новина и јавно обавјештавање другим средствима у складу са законом.

Цензура штампе и других видова јавног обавјештавања је забрањена.
Средства јавног обавјештавања дужна су да благовремено, истинито и објективно обавјештавају јавност.

Јамчи се право на исправку неистинитог обавјештавања којим се повређује нечије право или на закону засновани интерес, као и право на накнаду штете настале на том основу.

 

Члан 27.

Научно, културно и умјетничко стварање је слободно.

Зајамчена је заштита моралних и имовинских права по основу научног, културног, умјетничког и другог интелектуалног стваралаштва.

 

Члан 28.

Јамчи се слобода вјероисповијести.

Вјерске заједнице су једнаке пред законом, слободне и вршењу вјерских послова и вјерских обреда, могу оснивати вјерске школе и изводити вјерску наставу у свим школама свих степена образовања, бавити се привредним и другим дјелатностима, примати поклоне, стварати задужбине и њима управљати, у складу са законом.

Српска православна црква је црква српског народа и других народа православне вјере.
Држава материјално помаже православну цркву, сарађује са њом у свим областима, а нарочито на чувању, његовању и развијању културних, традиционалних и других духовних вриједности.

 

Члан 29.

Грађанин који је навршио 18 година живота има право да бира и да буде биран.
Бирачко право је опште и једнако, избори су непосредни, а гласање тајно.
члан 29. допуњен је тачком 5. Амандман LVII, која гласи:

"Бирачко право на основу члана 29. стиче се након претходног пребивалишта у одређеном мјесту у трајању које се утврђује законом."

 

Члан 30.

Грађани имају право на мирно окупљање и јавни протест.

Слобода окупљања може се законом ограничити само ради заштите безбједности људи и имовине.

 

Члан 31.

Зајамчена је слобода политичког организовања и дјеловања у складу са законом.
Забрањено је политичко организовање и дјеловање усмјерено на угрозавање демократије, нарушавање интегритета Републике, кршења Уставом зајамчених слобода и права и распиривање националне, расне или вјерске мржње и нетрпељивости.

 

Члан 32.

Грађани имају право да јавно износе мишљење о раду државних органа и других органа и организација, да им подносе представке, петиције и приједлоге и да на њих добију одговор.
Нико не може бити позван на одговорност нити трпјети друге штетне посљедице због јавно израженог мишљења о раду државних органа или ставова изнесених у представци, петицији и приједлогу, осим ако је тиме учинио кривично дјело.

 

Члан 33.

Грађани имају право да учествују у обављању јавних послова и да под једнаким условима буду примљени у јавну службу.

 

Члан 34.

Грађанину се гарантује слобода изражавања националне припадности и културе и право употребе свог језика и писма.

Нико није дужан да се изјашњава о својој националној припадности.

Став 3. члана 34. брисан је на основу тачке 6. Амандмана LVII.

 

Члан 35.

Човјек има право на здраву животну средину. Свако је, у складу са законом дужан да у оквиру својих могућности штити и унапређује животну околину.

 

Члан 36.

Породица, мајка и дијете имају посебну заштиту.

Брак и односи у браку и породици уређују се законом.

Право је човјека да слободно одлучује о рађању дјеце.

Родитељи имају право и дужност да се старају о подизању и васпитању своје дјеце.

Дјеца су дужна да се старају о својим родитељима којима је потребна помоћ.

Дјеца рођена ван брака имају једнака права и дужности као и дјеца рођена у браку.

Малољетници о којима се родитељи не старају, као и лица која нису у могућности да се сама старају о себи и заштити својих права и интереса, имају посебну заститу.

 

Члан 37.

Свако има право на заштиту здравља.

Зајамчено је право на здравствену заштиту, у складу са законом.

Дјеца, труднице и стара лица имају право на здравствену заштиту из јавних прихода, а друга лица под условом утврђеним законом.

 

Члан 38.

Свако има право на сколовање под једнаким условима.

Основно школовање је обавезно и бесплатно.

Свакоме је под једнаким условима доступно средњошколско и високошколско образовање.
У ставу 4. члана 38. ријечи "и училишта" брисане су (Амандман XLVIII тачка 2).

Грађани могу оснивати приватне школе, у складу са законом.

 

Члан 39.

Свако има право на рад и слободу рада.

Принудни рад је забрањен.

Свако је слободан у избору занимања и запослења и под једнаким условима му је доступно радно мјесто и функција.

Запосленима може престати радни однос противно њиховој вољи на начин и под условима који су утврђени законом и колективним уговором.

Свако по основу рада има право на зараду, у складу са законом и колективним уговором.

 

Члан 40.

Запослени имају правона ограничено радно вријеме, дневни и седмични одмор, те плаћени годишњи одмор и одсуства, у складу са законом и колективним уговором.

Запослени имају право на заштиту на раду, у складу са законом.

Омладина, жене и инвалиди имају посебну заштиту.

 

Члан 41.

Зајамчена је слобода синдикалног организовања и дјеловања.

 

Члан 42.

Запослени имају право на штрајк, под условима утврђеним законом.

 

Члан 43.

Право запослених и чланова њихових породица на социјалну сигурност и социјално осигурање уређује се законом и колективним уговором.

Јамчи се, под условима утврђеним законом, право на материјално обезбјеђење за вријеме привремене незапослености.

Грађани који су дјелимично способни за рад обезбједују се оспособљавањем за одговарајући посао и услови за њихово запошљавање, у складу са законом.

Република обезбјеђује помоћ и социјалну сигурност грађанима који су неспособни за рад и немају средства за издржавање.

 

Члан 44.

Странци имају људска права и слободе утврђене уставом и друга права утврђена законом и међународним уговорима.

Страни држављани и лица без држављанства могу добити азил у Републици ако су прогоњени због учешћа у покретима за социјално и национално ослобођење, због залагања за демократију, људска права и основне слободе или за слободу научног и умјетничког стварања.

 

Члан 45.

Свако је дужан да се придржава Устава и закона.

Свако је дужан да савјесно и одговорно врши повјерену му јавну функцију.

 

Члан 46.

Свако је дужан да другом пружи помоћ у невољи и да учествује у отклањању опште опасности.

 

Члан 47.

Члан 47. брисан је на основу тачке 7. Амандмана LVII.

 

Члан 48.

Права и слободе зајамачени овим уставом не могу се одузети ни ограничити.
Став 2. члана 48. брисан је на основу тачке 8. Амандмана LVII.

Обезбјеђује се судска заштита слобода и права зајамчених овим уставом.
Ко се огријешио о људска права и основне слободе зајамчене овим уставом, лично је одговоран за то и не може се правдати ничијим наређењем.

 

Члан 49.

Слободе и права се остварују, а дужности испуњавају непосредно на основу устава, осим када је уставом предвиђено да се услови за остваривање појединих од њих утврђују законом.
Законом се мозе прописати начин остваривања појединих права и слобода само када је то неопходно за њихово остваривање.

Став 3. члана 49. брисан је Амандманом XXXV тачка 3.

Поглавље о људским правима и основним слободама допуњено је тач. 1. до 3. Амандмана LVII, које гласе:

" У случају различитости у одредбама о правима и слободама између устава Републике Српске и устава Босне и Херцеговине, примјењују се оне одредбе које су за појединца повољније.
Одредбе чланова 10, 21, 30, 32, 33, 34, 38, и 43. Устава о правима и слободама грађана третирају се као одребе о људским правима и основним слободама и односе се на све, а не само на грађане.

Одредбе чланова 13, 22, 23, 24, 25, 26, 28. и 30. Устава о правима и слободама оствариће се у складу са одговарајућим одредбама чланова 8. до 11. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода".

 

III. ЕКОНОМСКО И СОЦИЈАЛНО УРЕЂЕЊЕ

 

Члан 50.

Економско и социјално уредење заснива се на равноправности свих облика својине и слободном привређивању, самосталности предузећа и других облика привређивања у стицању и расподјели добити и слободном кретању робе, рада и капитала у Републици као јединственом привредном простору.

 

Члан 51.

Република мјерама економске и социјалне политике подстиче економски развој и повећање социјалног благостања грађана.

 

Члан 52.

Слободно предузетниство може се законом ограничити ради заштите интереса Републике, човјекове околине, здравља и безбједности људи.

Забрањени су монополи.

 

Члан 53.

Република обезбјеђује заштиту потрошача.

 

Члан 54.

Сви облици својине имају једнаку правну заштиту.

 

Члан 55.

Јамчи се право насљеђивања, у складу са законом.

 

Члан 56.

Законом се може ограничити или одузети право својине, уз правичну накнаду.
Члан 56. допуњен је тачком 1. Амандмана XXXI, која гласи:

"За вријеме ратног стања, непосредне ратне опасности или ванредног стања законом се може ограничити располагање или утврдити посебан начин коришћења дијела средстава правних и физичких лица.

 

Члан 57.

Члан 57. замјењен је Амандманом XLVIII, која гласи:

"Страна лица могу стицати право својине и права на основу улагања капитала, у складу са законом.

Својинска и друга права страног улагача стечена на основу уложеног капитала, не могу се ограничити или одузети законом или другим прописом.
Јамчи се право страном лицу да обавља привредну или другу дјелатност и права по основу пословања, под условима који се не могу мијењати на његову штету.
Страном улагачу јамчи се слободно изношење добити и уложеног капитала из Републике.
Законом се може изузетно када то захтијева општи друштвени интерес, утврдити у којим дјелатностима, односно подручјима, страно лице не може основати властито предузече".

 

Члан 58.

Својинска права и обавезе над средствима у друштвеној својини и услови под којима се та средства преносе у друге облике својине уређују се законом.
Став 2. члана 58. замјењен је тачком 2. Амандмана XXXI, која гласи:

"Средства у друственој и државној својини могу се отуђивати, по правилу, само по тржишним критеријима.

 

Члан 59.

Природна богатства, градско грађевинско земљиште, некретнине и ствари од нарочитог привредног, културног и историјског значаја, за које је законом одређено да су од општег интереса, у државној су својини.

Поједина добра од општег интереса могу бити и у приватној својини под условима утврденим законом.

На добрима од општег интереса и на градском грађевинском земљишту може се, под условима утврђеним законом, стећи право коришћења.
Употреба и искоришћавање ствара од посебног културног, научног, умјетничког или историјског значаја или од значаја за заштиту природе и човјекове околине могу се на основу закона ограничити, уз пуну накнаду власнику.

Законом се уређује заштита, коришћење,унапређивање и управљање добрима од општег интереса ради плаћања накнаде за коришћење добара од општег интереса и градског грађевинског земљишта.

 

Члан 60.

Физичка и правна лица остварују својинска права на непокретности према њиховој природи и намјени, у складу са законом.

Јамчи се својина на пољопривредно земљиште, на шуме и шумско земљиште у законом утврђеним границама.

 

Члан 61.

Република јамчи минимум социјалне сигурности грађана и обезбјеђује функционисање јавних служби, у складу са законом.

Финансирање јавних служби врши се преко фондова и буџета, у складу са законом.

 

Члан 62.

Република и општина буџетом утврђују јавне приходе и јавне расходе.
Средства буџета су порези, таксе и други законом утврђени приходи.

 

Члан 63.

Обавеза плаћања пореза и других дажбина је општа и утврђује се према економској снази обвезника.

 

Члан 64.

Република штити и подстиче:

- рационално коришћење природних богатстава у циљу заштите и побољшања квалитета живота и заштите и обнове средине у општем интересу;

- очување и обогаћивање историјског, културног и умјетничког блага;

- научноистраживачки рад;

- штедњу у свим њеним облицима, а посебно штедњу која је усмјерена на привредне активности и откуп станова;

- задруге и задругарство;

- занатство;

- физичку културу и спорт.

 

Члан 65.

Запослени имају право учешћа у управљању предузећем, у складу са законом.
У управљању фондовима и добрима у државној својини законом се обезбјеђује утицај грађана.

 

IV. ПРАВА И ДУЖНОСТИ РЕПУБЛИКЕ

 

Члан 66.

Права и дужности Републике врше Уставом одређени републички органи.
Људска права и слободе, једнакост пред законом, самосталност и једнак положај предузећа и других организација, уставни положај и права јединица локалне самоуправе основа су и мјера овлашћења и одговорности републичких органа.

 

Члан 67.

Републички органи, у оквиру уставом утврђених права и дужности Републике, утврђују политику, доносе и извршавају законе, друге прописе и опште акте, врше заштиту уставности и законитости.

Органима и организацијама у општинама може се повјерити извршавање закона и осталих прописа и општих аката из оквира права и дужности Републике.
Законом се уређује одговорност за извршавање закона, других прописа и општих аката.

 

Члан 68.

Члан 68, замјењен је Амандманом XXXII, који гласи:

"Република уређује и обезбјеђује:

1) Интегритет, уставни поредак и територијалну цјелокупност Републике;

У подтачци 1) Амандмана XXXII ријечи "сувереност, независност" замјењене су ријечима:

интегритет, уставни поредак" (тачка 1. Амандмана LVIII).

2) одбрану и безбједност;

3) мјере за случај ратног стања, непосредне ратне опасности и ванредног стања;

4) уставност и законитост;

5) остваривање и заштиту људских права и слобода;

6) својинске и облигационе односе и заштиту свих облика својине, правни положај предузећа и других организација, њихових удружења и комора, економске односе са иностранство, који нису пренесени на институције Босне и Херцеговине, тржиште и планирање;
У подтачци 6) Амандман XXXII иза ријечи: "економске односе са иностранством" додате су ријечи: "који нису пренесени на институције Босне и Херцеговине" (тачка 2. Амандмана LVIII).
7) Банкарски и порески систем;

У подтачци 7) Амандмана XXXII ријечи "монетарни", "девизни" и царински" се бришу (тачка 3. Амандмана LVIII).

8) основне циљеве и правце привредног, научног, технолошког демографског и социјалног развоја, развоја пољопривреде и села, коришћење простора, политику и мјере за усмјеравање развоја и робне резерве;

9) контролу законитости располагања средствима правних лица и прикупљање статистичких и других података од општег интереса;

10) организацију, надлежности и рад државних органа;

11) систем јавних служби,

12) радне односе, заштиту на раду, запошљавање, социјално осигурање и друге облике социјалне заштите, здравство, борачку и инвалидску заштиту, бригу о дјеци и омладини, образовање, културу и заштиту културних добара, физичку културу;

13) заштиту животне средине;

14) систем јавног информисања;

15) међународну сарадњу, осим оне која је пренесена институцијама Босне и Херцеговине.
У подтачци 15) Амандмана XXXII додате су ријечи: "осим оне која је пренесена институцијама Босне и Херцеговине" (тачка 4. Амандмана LVIII)

16) сарадњу са српским народом изван Републике;

17) финансирање остваривања права и дужности Републике;

18) друге односе од интереса за Републику, у складу са Уставом".

 

V. ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ

 

Члан 69.

Државна власт у Републици организује се на начелу подјеле власти.

Уставотворну и законодавну власт остварује Народна скупштина.

Став 3. члана 69. замјењен је Амандманом XXXII, који гласи:

"Републику представља и њено државно јединство изражава предсједник Републике".

Извршну власт врши Влада.

Судска власт припада судовима.

Заштиту уставности и законитости обезбјеђује Уставни суд.

 

I. Народна скупштина

 

Члан 70.

Народна скупштина:

1. одлучује о примјени Устава;

2. доноси законе, друге прописе и опште акте;

3. доноси план развоја, просторни план, буџет и завршни рачун;

4. утврђује територијалну организацију Републике;

5. расписује републички референдум;

6. расписује републички јавни зајам и одлучује о задужењу Републике;

7. расписује изборе за народне посланике и за предсједника Републике;

8. бира, именује и разријешава функционере, у складу са Уставом и законом;

9. врши контролу рада Владе и других органа који су јој одговорни, у складу са Уставом и законом;
10. даје амнестију;

11. обавља и друге послове у складу са Уставом и законом.

Члан 70. допуњен је Амандманом LIX, који гласи:

"Народна скупштина:

1. бира делегате из Републике и Вијеће народа Парламента скупштине Босне и Херцеговине;
2. ратификује споразуме које Република закључи са државама и међународним организацијама уз пристанак парламентарне скупштине Босне и Херцеговине".

Члан 70. допуњен је и измијењен Амандманом XXXV и Амандманом LXI, који гласе:

"Народна скупштина, у складу са законом, проглашава:

1. ратно стање у случају оружаног напада на Републику;

2. непосредну ратну опасност у случају постојања озбиљне пријетње од избијања рата;

3. ванредно стање за Републику или дио Републике у случају угрожавања безбједности, људских права и слобода и нормалног функционисања уставних органа".

Члан 70. допуњен је и Амандманом XXXV тачка 3. (види члан 81. Устава.)

 

Члан 71.

Став 1. члана 71. замијењен је Амандманом LII, који гласи:

"Народна скупштина има 83 народна посланика".

Став 2. члана 71. замијењен је тачком 2. Амандмана XXXVI, који гласи:

"Изборним законима се утврђују изборне јединице и систем подјеле мандата којима се обезбјеђује да све општине буду на одговарајући начин заступљене у Народној скупштини".
Народни посланици се бирају непосредно и тајним гласањем.

Избор и престанак мандата народних посланика и образовање изборних јединица уређују се законом.

 

Члан 72.

Народни посланици се бирају на четири године.

Члан 72. допуњен је Амандманом XXXIX и Амандманом LX, који гласе:

"На предлог најмање 30 народних посланика, Народна скупштина може, двотрећинском већином гласова од укупног броја посланика, скратити свој мандат.
За вријеме ратног стања и непосредне ратне опасности мандат Народне скупштине се продужава док то стање траје.

Народна скупштина не може скратити свој мандат за вријеме ратног стања и непосредне ратне опасности.

У случају да Народна скупштина скрати свој мандат или буде распуштена, избори за нову Народну скупштину морају се одржати у року од 60 дана од дана доношења одлуке о скраћивању мандата. Изборе расписује предсједник Републике.

Скраћењем мандата Народне скупштине престаје и мандат Владе.

Предсједник Републике може пошто саслуша мишљење предсједника Владе и предсједника Народне скупштине, одлучити да Народна скупштина буде распуштена."

У ставу 4. тачке 1. Амандмана XXXIX иза ријечи: "скрати свој мандат" додате су ријечи: "или буде распуштена" (тачка 2. Амандмана LX).

 

Члан 73.

Народни посланици уживају имунитет.

Народни посланик не може бити позван на кривичну одговорност, притворен или кажњен за изражено мишљење или давање гласа у Народној скупштини.

Народни посланик не може бити притворен без одобрења Народне скупштине, осим ако је затечен у вршењу кривичног дјела за које је прописана казна затвора у трајању дужем од пет година.
Против народног посланика који се позове на имунитет не може се, без одобрења Народне скупштине, покренути кривични поступак.

 

Члан 74.

Народна скупштина ради у сталном засједању.

Сједнице Народне скупштине сазива и предсједава им предсједник Скупштине.
Прредсједник је дужан сазвати сједницу на захтјев једне трећине народних посланика, предсједника Републике и Владе.

 

Члан 75.

Члан 75. замјењен је Амандманом XXXVII, који гласи:

"Народна скупштина одлучује већином гласова свих народних посланика, ако Уставом није предвиђена посебна већина".

 

Члан 76.

Члан 76. замијењен је Амандманом XXXVIII, који гласи:

"Право предлагања закона, других прописа и општих аката имају предсједник Републике, Влада, сваки народни посланик или најмање 3.000 бирача.

Право предлагања закона, других прописа и општих аката из области
монетарног девизног и кредитног система има и Народна банка."

 

Члан 77.

Народна скупштина може одлучити да о појединим питањима из своје надлежности одлуку донесе након претходног изјашњавања грађана на референдуму.

 

Члан 78.

Народна скупштина уређује свој рад и организацију и начин остваривања права и дужности посланика.

 

Члан 79.

Народна скупштина има предсједника и два потпредсједника које бира на период од четири године.

 

2. Предсједник Републике

 

Члан 80.

Предсједник Републике:

1. представља Републику;

2. предлаже Народној скупштини кандидата за предсједника Владе;

3. предлаже Народној скупштини кандидате за предсједника и судије Уставног суда;

Тачка 4. члана 80. замијењена је тачком 2. амандмана XL., која гласи:

"4. Предсједник Републике указом прогласава закон у року од седам дана од његовог усвајања у Народној скупштини. У том року предсједник Републике може захтијевати од Народне скупштине да поново одлучује о закону.

Предсједник Републике је дужан да прогласи закон који је поново усвојен у Народној скупштини".
5. даје помиловања;

6. додјељује одликовања и признања утврђена законом;

7. обавља и друге послове у складу са Уставом.

члан 80. допуњен је тачком 1. Амандмана XL, која гласи:

"Предсједник Републике:

1) обавља, у складу са Уставом и законом, послове из области одбране, безбједности и односа Републике са другим државама и међународним организацијама,
Подтачка 2 ( тачке 1. Амандмана XL замијењена је Амандманом L, који гласи:

"2) Предсједник Републике указом, на предлог Владе, поставља и опозива сефове представништва Републике Српске у иностранству и предлаже амбасадоре и друге међународне представнике Босне и Херцеговине из Републике Српске".

3) образује савјетодавна тијела и стручне службе за обављање послова из своје надлежности."
Потпредсједници Републике помажу предсједнику Републике у обављању послова које им повјери предсједник Републике.

Став 3. члана 80. замијењен је тачком 3. Амандмана XL, која гласи:
"Предсједник Републике одређује који ће га потпредсједник Републике замјењивати у случају привремене спријечености да обавља своје функције."

 

Члан 81.

Када Народна скупштина, због ванредних околности, није у могућности да се састане, предсједник Републике, по прибављеном мишљењу Владе, утврђује постојање ванредних прилика и налазе мјере за њихово отклањање, у складу са Уставом и законом.
Став 2. члана 81. замијењен је тачком 2. Амандмана XXXV, која гласи:

"У случају немогућности да се Народна скупштина састане, што се констатује на основу изјаве предсједника Народне скупштине, ратно стање или непосредну ратну опасност проглашава предсједник Републике.

Предсједник Републике за вријеме ратног стања и непосредне ратне опасности, ако Народна скупштина не може да се састане, на предлог Владе или по сопственој иницијативи, и након сто саслуша мишљење предсједника Народне скупстине, доноси уредбе са законском снагом о питањима из надлежности народне скупштине и именује и разрјешава функционере које бира односно именује и разрјешава Народна скупштина.
Ове уредбе односно одлуке о именовању и разрјешењу предсједник Републике подноси на потврду Народној скупштини чим она буде у могућности да се састане.

Члан 81. допуњен је тачком 3. Амандмана XXXV, која гласи:

"Актима Народне скупштине, односно актима предсједника Републике ако Народна скупштина не може да се састане, за вријеме ратног стања и непосредне ратне опасности могу се, изузетно, док то стање траје, обуставити поједине одредбе Устава које се односе на доношење закона, других прописа и општих аката и предузимања мјера републичких органа и на поједине људске слободе и права, осим слободе и права из чл. 10, 11,13, 14, 15, 17, 18, 19, 20, 24. и 25. Устава, мијењати организација и овлашћења извршних, управних и правосудних органа и њихов персонални састав, као и територијална организација у Републици".

 

Члан 82.

Предсједник Републике може тражити од Владе да изложи ставове о појединим питањима од значаја за Републику, сазвати сједницу Владе и ставити на дневни ред питања из њене надлежности.

 

Члан 83.

Члан 83. замијењен је тач. 4. и 5. Амандмана XL, које гласе:

"На првим непосредним изборима бираче се само један потпредсједник Републике.

Предсједника и потпредсједника Републике бирају грађани непосредним и тајним гласањем на вријеме од пет година.

Предсједник и потпредсједник Републике бирају се истовремено, са исте изборне листе.

Исто лице може бити изабрано за предсједника или потпредсједника Републике највише два пута узастопно".

 

Члан 84.

Предсједник Републике и потпредсједници Републике приликом ступања на дужност полажу заклетву пред Народном скупштином.

 

Члан 85.

У случају непосредне ратне опасности или ратног стања, мандат предсједника Републике продужава се док такво стање траје, односно док се не створе услови за избор предсједника Републике.
Члан 85. допуњен је тачком 6. Амандмана XL, која гласи:

"Одредбе члана 85. до 89. Устава о предсједнику Републике односе се и на потпредсједника Републике".

 

Члан 86.

Предсједник Републике ужива имунитет као и народни посланици.

Члан 86. допуњен је тачком 6. Амандмана XL, која гласи:

"Одредбе чл. 85. до 89. Устава о предсједнику Републике односе се и на потпредсједника Републике".

 

Члан 87.

Предсједнику Републике престаје мандат прије истека времена на које је биран у случају оставке или опозива.

Члан 87. допуњен је тачком 6. Амандмана XL, која гласи:

"Одредбе чл. 85. до 89. Устава о предсједнику Републике односе се и на потпредсједника Републике".

 

Члан 88.

Предсједник Републике је одговоран граданима и они га могу опозвати истим поступком по коме су га и изабрали.

Члан 88. допуњен је тачком 6. Амандмана XL, која гласи:

"Одредбе чл. 85. до 89. Устава о предсједнику Републике односе се и на потпредсједника Републике".

 

Члан 89.

Поступак предлагања, избора и опозива предсједника Републике уређује се законом.
Члан 89. допуњен је тачком 6. Амандмана XL, која гласи:

"Одредбе члана 85. до 89. Уства о предсједнику Републике односе се и на потпредсједника Републике".
Одредбе Устава о предсједнику Републике допуњене су Амандманом LIII, који гласи:

"Савјетодавно тијело највисих уставних институција Републике Српске је Сенат.

Сенат разматра питања од посебног значаја за политички, национални, економски и културни развој Републике Српске и највишим уставним институцијама даје мишљење о питањима из њихове надлежности.

Сенат има до 55 чланова које именује предсједник Републике.

За чланове Сената именују се истакнуте личности из јавног, научног и културног живота.
Чланови Сената уживају имунитет као и народни посланици.

Сједнице Сената сазива и предсједава им предсједник Републике.

Организација и начин функционисања Сената уређује се законом."

 

3. Влада и републичка управа

 

Члан 90.

Влада:
1. предлаже законе, друге прописе и опште акте;

2. предлаже план развоја,просторни план, буџет и завршни рачун;

3. обезбјеђује провођење и извршава законе, друге прописе и опште акте;

4. доноси уредбе, одлуке и друга акта за извршавање закона;

5. даје мишљење о приједлозима закона, другим прописима и општих аката које Народној скупштини подноси други предлагач;

6. утврђује начела за унутрашњу организацију министарстава и других републичких органа управе и управних организација, поставља и разријешава функционере у министарствима, другим републичким органима и управним организацијама;

7. усклађује и усмјерава рад министарстава и других републичких органа и управних организација;
8. врши надзор над радом министарстава и других републичких органа и управних организација и укида или поништава њихове акте који су у супротности са законом или прописом Владе;

9. обавља и друге послове у складу са Уставом и законом.
члан 90. допуњен је тачком 1. Амандмана XLI и измијењен Амандманом LXI, који гласе:

"Влада одлучује о образовању представништава Републике у иностранству".

 

Члан 91.

Влада се бира на период од четири године.

Послије сваког конституисања новоизабране Народне скупштине бира се нова Влада.

 

Члан 92.

Владу сачињавају предсједник, потпредсједници и министри.

Став 2. члана 92. замјењен је тачком 2. Амандмана XLI, која гласи:

"Народни посланик који је предложен за предсједника или потпресједника Владе или министра не може учествовати у одлучивању о избору Владе, а народни посланик који је изабран на те функције не може учествовати у изглашавању неповјерења Влади, у гласању о свом разрјешењу и о извјештају Владе или министарства којим руководи."

 

Члан 93.

Кандидат за предсједника Владе излаже Народној скупштини програм Владе и предлазе њен састав.
Влада је изабрана ако је за њен избор гласала већина од укупног броја народних посланика.

 

Члан 94.

Влада и чланови Владе одговарају Народној скупштини.

Народна скупштина може изгласати неповјерење Влади.

Предлог за изгласавање неповјерења Влади може поднијети најмање 20 народних посланика.
Влада може поставити питање свог повјерења у Народној скупштини.
Предсједник Владе може предложити Народној скупштини разрјешење члана Владе.
Одлука о разрјешењу Владе или члана Владе сматра се усвојеном ако је за њу гласала већина од укупног броја народних посланика. Влада или члан Владе могу Народној скупштини поднијети оставку.

Оставка или разрјешење предсједника Владе повлачи оставку Владе.
Влада којој је изгласано неповјерење, која је поднијела оставку или којој је престао мандат због распуштања Народне скупштине, остаје на дужности до избора нове Владе.
Члан 94. допуњен је тач. 3, 4. и 5. Амандмана XLI, које гласе:

"Предсједник Републике предлаже кандидата за предсједника Владе у року од 10 дана од усвајања оставке, изгласања неповјерења или престанка мандата претходној Влади због распуштања или скраћивања мандата Народне скупштине, а нова Влада мора бити изабрана у року од 40 дана од дана предлагања кандидата за предсједника нове Владе.
За вријеме трајања мандата Владе, предсједник Владе може, на основу мишљења предсједника Републике и предсједника Народне скупштине, вршити промјене у саставу Владе, о чему обавјештава Народну скупштину.

Ако оцијени да је дошло до кризе у функционисању Владе, предсједник Републике може, на иницијативу најмање 20 посланика и пошто саслуша мишљење предсједника Народне скупштине и предсједника Владе, затражити од предсједника Владе да поднесе оставку. Уколико предсједник Владе одбије да поднесе оставку, предсједник Републике га може разријешити.

Народна скупштина може за вријеме ратног стања и непосредне ратне опасности изгласати неповјерење Влади већином гласова на сједници којој присуствује већина посланика.

 

Члан 95.

Чланови Владе уживају имунитет као и народни посланици.

О имунитету чланова Владе одлучује Влада.

 

Члан 96.

Организација и начин рада Владе уређују се законом.

 

Члан 97.

Послове државне управе обављају министарства и други републички органи управе.
Министарства и други републички органи управе проводе законе и друге прописе и опште акте Народне скупштине и Владе, као и акте предсједника Републике, рјешавају у управним стварима, врше управни надзор и обављају друге управне послове утврђене законом.
Министарства и други републички органи управе су самостални у вршењу Уставом и законом одређених надлежности.

Одређена управна овлаштења законом се могу повјерити предузећима и другим организацијама.

4. Народна банка

 

Члан 98.

Република има Народну банку.

Статус, организација, управљање и пословање Народне банке уређује се законом.

 

5. Служба за платни промет и финансијску контролу

 

Члан 99.

Република има Службу за платни промет и финансијску контролу.
Статус, организација, управљање и пословање Службе за платни промет и финанијску контролу уређује се законом.

 

V. ТЕРИТОРИЈАЛНА ОРГАНИЗАЦИЈА

 

Члан 100.

Територијална организација Републике уређује се законом.

 

Члан 101.

(члан 101. брисан је Амандманом XXXII).

 

Члан 102.

Општина преко својих органа у складу са законом:

1. доноси програм развоја, урбанистички план, буџет и завршни рачун,

2. уређује и обезбјеђује обављање комуналних дјелатности,

3. уређује и обезбјеђује коришћење градског грађевинског земљиста и пословног простора.

4. стара се о изградњи, одржавању и коришћењу локалних путева, улица и других јавних објеката од општинског значаја.

5. стара се о задовољавању потреба грађана у култури, ображовању, здравственој и социјалној заштити, физичкој културу, информисању, занатству, туризму и угоститељству, заштити животне средине и другим областима.

6. извршава законе, друге прописе и опште акте Републике чије извршавање је повјерено општини, обезбјеђује извршавање прописа и општих аката општине,
7. образује органе, организације и службе за потребе општине и уређује њихову организацију и пословање,

8. обавља и друге послове утврђене Уставом, законом и статутом општине.

 

Члан 103.

Систем локалне управе уређује се законом.

Законом се може повјерити вршење послова локалне управе у граду.

 

VII. ОДБРАНА

 

Члан 104.

Право је и дужност свих грађана да бране и штите територију и уставни поредак Републике Српске.
У ставу 1. члана 104. брисане су ријечи "суверенитет" и "независност" (Амандман ЛXИИИ).
Права и дужности у одбрани уређују се посебним законом.

 

Члан 105.

Република Српска има своју војску, коју сачињава стални и резервни састав.
Стални састав сачињавају професионални војници и војници на одслужењу војног рока.
О војсци Републике Српске доноси се посебан закон.

 

Члан 106.

Војском Републике Српске у миру и рату командује предсједник Републике, на основу Устава и закона.

Предсједник Републике поставља, унапређује и разрјешава официре војске Републике Српске у складу са законом, поставља и разрјешава предсједнике, судије и судије поротнике војних судова и војне тужиоце.

 

Члан 107.

Војни судови и војни тужиоци установљавају се законом.

Војни судови су независни судови и суде на основу закона.

 

VIII. УСТАВНОСТ И ЗАКОНИТОСТ

 

Члан 108.

Закони, статути, други прописи и општи акти морају бити у сагласности са Уставом.
Прописи и други општи акти морају бити у сагласности са законом.

 

Члан 109.

Закони, други прописи и општи акти ступају на снагу најраније осмог дана од дана објављивања, осим ако из нарочито оправданих разлога није предвиђено да раније ступе на снагу.
Прије ступања на снагу, закони, други прописи и општи акти државних органа објављују се у одговарајућем службеном гласилу.

 

Члан 110.

Закони, други прописи и општи акти не могу имати повратно дејство.
Само се законом може одредити да поједине његове одредбе, ако то захтјева општи интерес утврђен у поступку доношења закона, имају повратно дејство.

Кажњива дјела утврђују се и казне за њих изричу према закону, односно према другом пропису, који је важио у вријеме извршења дјела, осим ако је нови закон, односно пропис, блажи за учиниоца.

 

Члан 111.

Државни органи и организације које врше јавна овлашћења могу у појединачним стварима рјешавати о правима и обавезама грађана или примјењивати мјере принуде и ограничења, само у законом прописаном поступку у коме је свакоме дата могућност да брани своја права и интересе и да против донесеног акта изјави жалбу, односно употријеби друго законом предвиђено правно средство.

 

Члан 112.

Свакоме је зајамчено право да у поступку пред судом или другим државним органом или организацијом која у вршењу јавних овлашћења рјешава о његовим правима и дужностима, употребљава свој језик и да се упознаје са чињеницама на свом језику.

 

Члан 113.

Против појединачних аката судова, управних и других државних органа, као и организација које врше јавна овлашћења, донесених у првом степену, може се изјавити жалба надлежном органу.
Законом се, изузетно, може искључити жалба, ако је на други начин обезбјеђена заштита права и законитости.

О законитости коначних појединачних аката, којима државни органи и организације које врше јавна овлашћења рјешавају о правима или обавезама, одлучује суд у управном спору, ако за одређену ствар није законом предвиђена друга судска заштита.
Само законом се може, изузетно, у одређеним врстама управних ствари, искључити управни спор.

 

Члан 114.

Влада Републике има право да до одлуке Уставног суда обустави од извршења пропис, општи или појединачни акт, за које сматра да су протууставни или протузаконити.
Република има право и дужност да путем републичких органа непосредно обезбиједи извршавање закона и других прописа уколико их органи и организације у Републици не би извршавали.

 

IX. УСТАВНИ СУД

 

Члан 115.

Уставни суд:

1. одлучује о сагласности закона, других прописа и општих аката са Уставом;

2. одлучује о сагласности прописа и општих аката са законом;

3. рјешава сукоб надлежности између органа законодавне, извршне и судске власти,
У члану 115. став 1. тачка 4. ријеч "области" брисана је ("Амандман XLIII тачка 3).

4. рјешава сукоб надлежности између органа Републике, града и општине;

5. одлучује о сагласности програма, статута и других општих аката политичких организација са Уставом и законом.

Члан 115. допуњен је тачком 1. и 2. Амандмана XLII, које гласе:

"Уставни суд прати појаве од интереса за остваривање уставности и законитости, обавјештава највише уставне органе Републике о стању и проблемима у тој области и даје им мишљења и приједлоге за доношење закона о предузимању других мјера ради обезбјеђења уставности и законитости и заштите слобода и права грађана, организација и заједница.

Уставни суд може оцјењивати уставност закона и уставност и законитост прописа и опстих аката који су престали да важе, ако од престанка важења до покретања поступка није протекло више од једне године".

 

Члан 116.

Уставни суд има седам судија.

Судије Уставног суда се бирају на осам година и не могу бити поново бирани.
Исто лице не може бити двапут бирано на функцију предсједника Уставног суда.

 

Члан 117.

Судија Уставног суда не може вршити никакву другу јавну функцију.
Став 2.члана 117. замјењен је тачком 5 Амандмана XLII, која гласи:

"Предсједник и судије Уставног суда уживају имунитет као и народни посланици. О имунитету одлучује Уставни суд."

 

Члан 118.

Судији Уставног суда престаје функција када то сам затражи.
Став 2. члана 118. замјењен је тачком 6. Амандмана XLII, која гласи:

"Судија Уставног суда се разрјешава дужности када буде осуђен на кривично дјело које га чини недостојним за обављање функције, када трајно изгуби способност да обавља функцију, као и из других разлога утврђених Уставом и законом."

 

Члан 119.

Одлуке Уставног суда су општеобавезне и извршне на територији Републике.
У ставу 1. члана 119. иза ријечи "извршне" додате су ријечи:

"на територији Републике" (Амандман LXIV).

Извршење одлука Уставног суда обезбједује Влада.

 

Члан 120.

Поступак пред Уставним судом, правно дејство његових одлука и друга питања његове организације и рада уређује се законом.

Члан 120. допуњен је тач. 3. и 4. Амандмана XLII, које гласе:

"Свако може дати иницијативу за покретање поступка за оцјењивање уставности и законитости.
Поступак пред Уставним судом могу, без ограничења, покренути предсједник Републике, Народна скупштина и Влада, а остали органи, организације и заједнице под условима утврђеним законом.

Уставни суд може и сам покренути поступак за оцјењивање уставности и законитости.
Кад Уставни суд утврди да закон није у сагласности са Уставом или да други пропис или општи акт није у сагласности са уставом или законом тај закон, други прописи или општи акт престаје да вази даном објављивања одлуке Уставног суда."

 

X. СУДОВИ И ЈАВНА ТУЖИЛАШТВА

 

Члан 121.

Судску власт врше судови.

Судови су самостални и независни и суде на основу Устава и закона.
Судови штите људска права и слободе, утврђена права и интересе правних субјеката и законитост.

 

Члан 122.

Оснивање, надлежност, организација и поступак пред судовима утврђују се законом.

 

Члан 123.

Врховни суд Републике, као највиши суд у Републици, обезбјеђује јединствену примјену закона.

 

Члан 124.

Расправљање пред судом је јавно.

Јавност се може искључивати у случајевима предвиђеним законом ради заштите посебних интереса Републике, чувања тајне, заштите морала, интереса малољетника, приватног живота учесника у поступку и ради заштите других општих интереса.

 

Члан 125.

Суд суди у вијећу.

Законом се уређује у којим стварима суди судија појединац.

У суђењу учествују и судије поротници на начин утврђен законом.
Закону одређеним судовима и у одређеним стварима у суђењу учествују само судије.

 

Члан 126.

Нико ко учествује у суђењу не може бити позван на одговорност за мишљење изражено приликом доношења судске одлуке, а у поступку покренутом због кривичног дјела учињеног у вршењу судијске функције, не може бити притворен без одобрења Народне скупштине.

 

Члан 127.

Судска функција је стална.

Судија не може вршити јавну функцију ни посао који је законом утврђен као неспојив са судијском функцијом.

Судија ће бити разријешен функције:

1. ако то сам затражи;

2. када испуни услове за старосну пензију;

3. ако је трајно неспособан за обављање судијске функције;

4. ако је осуђен за кривично дјело које га чини недостојним да обавља судијску функцију.

Против одлуке о разрјешењу судија има право поднијети захтјев за заштиту Народној скупштини.

 

Члан 128.

Јавно тужилаштво је самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других по закону кажњивих дјела и улаже правна средства ради заштите законитости.
Оснивање, организација и надлежности јавног тужилаштва уређују се законом.
Јавно тужилаштво врши своју функцију на основу устава и закона.

 

Члан 129.

Функција јавног тужиоца је стална.

Јавни тужилац не може обављати службу или посао који су законом утврђени као неспојиви са његовом функцијом.

 

Члан 130.

Судије и јавне тужиоце бира, односно именује и разрјешава Народна скупштина.

 

Члан 131.

Адвокатура је самостална и независна дјелатност и служба која пружа правну помоћ.
Организација и рад адвокатуре уређује се законом.

 

XI. ПРОМЈЕНА УСТАВА

 

Члан 132.

Приједлог да се приступи промјени Устава Републике могу поднијети предсједник Републике, Влада и најмање 30 посланика Народне скупштине.

О приједлогу да се приступи промјени Устава одлучује Народна скупштина већином гласова народних посланика.

 

Члан 133.

Нацрт акта о промјени Устава утврђује Народна скупштина већином гласова од укупног броја народних посланика.

Нацрт акта о промјени Устава ставља се на јавну расправу.

 

Члан 134.

Након проведене јавне расправе о нацрту акта о промјени Устава, Комисија за уставна питања Народне скупштине утврђује приједлог акта о промјени устава.

 

Члан 135.

О приједлогу акта о промјени Устава одлучује Народна скупштина.

Промјена Устава усвојена је ако за њу гласа најмање двије трећине од укупног броја посланика.
Ако промјена Устава не буде усвојена, приједлог за промјену по истом питању не може се поновити прије истека три мјесеца од дана када је приједлог одбијен.

 

Члан 136.

Акт о промјени Устава проглашава Народна скупштина.

 

Члан 137.

Устав Републике може се мијењати уставним амандманима.

У случају ратног стања или непосредне ратне опасности Народна скупштина може утврдити приједлог промјене Устава и усвојити уставне амандмане на истом засједању (без отварања јавне расправе).

 

XII. ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 138.

Члан 138. замијењен је Амандманом LI и допуњен Амандманом LXV, који гласе:

"Када се актима институција Босне и Херцеговине или актима Федерације Босне и Херцеговине, противно Уставу Републике Српске и Уставу Босне и Херцеговине, нарушава равноправност Републике Српске или се на други начин угрожавају њена права и законити интереси, а при томе није обезбијеђена њихова заштита, органи Републике, привремено до одлуке Уставног суда Босне и Херцеговине, а у случајевима када могу наступити неотклоњиве штетне посљедице, доносе акте и предузимају мјере ради заштите права и интереса Републике".

 

Члан 139.

Овај Устав ступа на снагу даном његовом проглашења.

 

Члан 140.

За провођење овог Устава донеће се уставни закон.

 

 

 

 

 

 

ЗАКОН О ИЗВРШЕЊУ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 

I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1.

Овим законом уређује се поступак извршења казне затвора, дуготрајног затвора, лишење слободе одређене у прекршајном поступку, мјере притвора, новчане казне, рада за општ е добро на слободи, мјера безбједности, казне малољетничког затвора, извршење васпитних мјера,

организација и рад установа за извршење кривичних санкција, као и извршење кривичних санкција које изрекну страни судови.

 

Члан 2.

(1)Сврха извршења кривичних санкција је спровођење правоснажних и извршних судских одлука, заштита друштва од вршења кривичних дјела и издвајање учинилаца кривичних дјела из друштвене средине, у циљу њиховог преваспитања, лијечења и  оспособљавања за живот на слободи, у складу са зак оном и друштвеним нормама.

(2)Лица према којима се извршавају кривичне санкције задржавају сва права, а лишавају се или ограничавају одређена права само у мјери кој а

одговара природи и садржини те санкције и само на начин којим се обез6јеђује поштивање ли чности учиниоца кривичног дјела и његовог људског достојанства, у складу са законом и међународним уговорима.

(3)Неће бити наметнуто ниједно ограничење које није предвиђено законом које није неопходно за остваривање циља за који је намијењено, није ефикас но у остваривању тог циља и није пропорционално.

(4) Забрањени су и кажњиви поступци којима се лице према коме се извршавају кривичне санкције и друге мјере подвргава било каквом облику мучења, или другим облицима окрутног, нечовјечног или понижавајућег по ступања или експериментисања.

(5) Лице према коме се извршава кривична санкција не смије бити стављено у неравноправан положај због расе, боје коже, пола, језика, вјере, политичких и других увјерења, националног или социјалног поријекла, имовног стања, об разовања, друштвеног положаја или другог личног својства.

(6) Са осуђеним, притвореним и малољетним лицима треба поступати човјечно, поштовати њихово лично достојанство и штитити њихов тјелесни и духовни интегритет.

(7) Министарство правде (у даљем тексту: М инистарство) дужно је осигурати приступ и повјерљиву комуникацију осуђеника, притвореника и малољетника са домаћим и међународним организацијама и другим институцијама надлежним за праћење и остваривање људских права и основних слобода у складу са законо м и одговарајућим међународним документима.

 

Члан 3.

(1) Извршењу кривичних санкција приступа се када одлука којом је санкција изречена постане правоснажна и кад за извршење нема законских сметњи.

(2) Са извршењем кривичне санкције може се отпочети и приј е него што је постала правоснажна одлука којом је она изречена, само када je то законом посебно предвиђено.

 

Члан 4.

(1) Kaдa су испуњени услови за извршење кривичне санкције, надлежни суд je oбавезан предузети потребне радње да се извршење спроведе бе

з одлагања у складу са овим законом.

(2) Извршење кривичне санкције може бити одложено или прекинуто у случајевима и под условима одређеним овим законом.

 

Члан 5.

(1)Лице према коме је прим и јењена санкција не плаћа трошкове извршења, осим трошкова новча не казне и других трошкова у складу са законом.

(2)За поднеске, службене радње, рјешења и друге акте у вези са извршењем санкција не плаћа се такса.

(3)Против појединачних аката којима се по одредбама овог закона рјешава о правима и обавезама лица према којима се извршава кривична санкција, не може се водити управни спор.

 

Члан 6.

(1)Ради праћења, проучавања и унапређења система извршења кривичних санкција, министар правде (у даљем тексту: министар) може основати стручни савјет из реда представника науч них установа, судова, органа управе, стручних удружења, других институција и појединаца који се баве питањима васпитања и криминалитета.

(2)Установе и органи за извршење кривичних санкција дужни су да воде прописане евиденције и статистичке податке о лици ма према којима се извршавају кривичне санкције и мјера притвора.

(3)Органи власти, установе и друга правна лица у чији дјелокруг рада спада примјена социјалних, здравствених, васпитних и других мјера значајних за извршење појединих с анкција дужни су сар ађивати са М инистарством и Установама.

(4)Послови извршења кривичних санкција прописани овим законом су послови од посебног интереса за Републику Српску.

(5)Током извршења казне затвора обезбје ђује се д а и осуђена лица учествују у свом преваспитању, одрж авању реда и дисциплине, као и у васпитним, образовним, културним, спортским, забавним и другим активностима.

 

Члан 7.

(1) Осуђена лица у правилу казну затвора издржавају скупно.

(2) Кад то захтијевају разлози безбједности, здравствено стање, лична својст ва осуђеног лица или када је то предвиђено законом, може се одредити да осуђено лице издржава казну одвојено од осталих.

(3) Мушка и женска лица издржавају казну затвора одвојено.

(4) Малоље тна лица казну затвора из државају одвојено од пунољетних лица.

(5)Малољетна лица васпитну мјеру упућивања у васпитно - поправни дом из државају у васпитно - поправном дому или у посебном одјељењу Установе.

 

Члан 8.

(1) Осим ако овим з аконом није другачије одређено, поједини изрази употребљени у овом закону имају сљед еће з начење:

а) „o суђени“ је лице за које је правоснажном одлуком суда утврђено да је кривично одговорно за одређено кривично дјело,

б) „o суђено лице или осуђеник“ је лице које је правоснажном одлуком проглашено кривично одговорним и које у казнено - поправној ус танови издржава казну затвора у складу са одредбама овог закона,

в) „п ритвореник“ је лице које се налази у притвору по одлуци суда којом је притвор одређен.