Print Friendly, PDF & Email

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

ZAKON O OPŠTEM UPRAVNOM POSTUPKU

("Sl. list SRJ", br. 33/97 i 31/2001 i "Sl. glasnik RS", br. 30/2010)

 

Prvi deo

OSNOVNE ODREDBE

 

Glava I

OSNOVNA NAĈELA

 

Važenje zakona

Član 1

Po ovom zakonu duţni su da postupaju drţavni organi kad u upravnim stvarima, neposredno primenjujući propise, rešavaju o pravima, obavezama ili pravnim interesima fiziĉkog lica, pravnog lica ili druge stranke, kao i kad obavljaju druge poslove utvrĊene ovim zakonom.

 

Član 2

Po ovom zakonu duţni su da postupaju i preduzeća i druge organizacije kad u vršenju javnih ovlašćenja koja su im poverena zakonom rešavaju, odnosno kad obavljaju druge poslove iz ĉlana 1. ovog zakona.

 

Član 3

Odredbe zakona kojima se, zbog specifiĉne prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim oblastima, propisuju neophodna odstupanja od pravila opšteg upravnog postupka, moraju biti u saglasnosti sa osnovnim naĉelima utvrĊenim ovim zakonom.

 

Član 4

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeća znaĉenja:

1) organom koji vodi postupak, odnosno rešava u upravnim stvarima smatra se organ uprave i drugi drţavni organ, kao i preduzeće i druga organizacija kojima je zakonom povereno vršenje javnih ovlašćenja (u daljem tekstu: organ);

2) sluţbenom evidencijom smatra se evidencija koja je ustanovljena zakonom, odnosno drugim propisom, a kojom se organizovano registruju podaci ili ĉinjenice za odreĊene namene, odnosno za potrebe odreĊenih korisnika.

 

Načelo zakonitosti

Član 5

(1) Organi koji postupaju u upravnim stvarima rešavaju na osnovu zakona i drugih propisa.

(2) U upravnim stvarima u kojima je organ zakonom ovlašćen da rešava po slobodnoj oceni rešenje se mora doneti u granicama ovlašćenja i u skladu sa ciljem u kome je ovlašćenje dato.

 

Načelo zaštite prava graĎana i zaštite javnog interesa

Član 6

(1) Pri voĊenju postupka i rešavanju u upravnim stvarima, organi su duţni da strankama omoguće da što lakše zaštite i ostvare svoja prava i pravne interese, vodeći raĉuna da ostvarivanje njihovih prava i pravnih interesa ne bude na štetu prava i pravnih interesa drugih lica, niti u suprotnosti sa zakonom utvrĊenim javnim interesima.

(2) Kad ovlašćeno sluţbeno lice, s obzirom na postojeće ĉinjeniĉno stanje, sazna ili oceni da stranka ili drugi uĉesnik u postupku ima osnova za ostvarenje nekog prava ili pravnog interesa, upozoriće ih na to.

(3) Ako se na osnovu zakona strankama i drugim uĉesnicima u postupku nalaţu obaveze, prema njima će se primenjivati mere predviĊene propisima koje su za njih povoljnije, ako se takvim merama postiţe cilj zakona.

 

Načelo efikasnosti

Član 7

Organi koji vode postupak, odnosno rešavaju u upravnim stvarima, duţni su da obezbede uspešno i kvalitetno ostvarivanje i zaštitu prava i pravnih interesa fiziĉkih lica, pravnih lica ili drugih stranaka.

 

Načelo istine

Član 8

U postupku se moraju utvrditi pravilno i potpuno sve ĉinjenice i okolnosti koje su od znaĉaja za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja (odluĉne ĉinjenice).

 

Načelo saslušanja stranke

Član 9

 (1) Pre donošenja rešenja stranci se mora omogućiti da se izjasni o ĉinjenicama i okolnostima koje su od znaĉaja za donošenje rešenja.

(2) Rešenje se moţe doneti bez prethodnog saslušanja stranke samo u sluĉajevima u kojima je to zakonom dopušteno.

 

Načelo ocene dokaza

Član 10

Koje će ĉinjenice uzeti kao dokazane odluĉuje ovlašćeno sluţbeno lice po svom uverenju, na osnovu savesne i briţljive ocene svakog dokaza posebno i svih dokaza zajedno, kao i na osnovu rezultata celokupnog postupka.

 

Načelo samostalnosti u rešavanju

Član 11

(1) Organ vodi postupak i donosi rešenje samostalno, u okviru ovlašćenja utvrĊenog zakonom, odnosno drugim propisom.

(2) Ovlašćeno sluţbeno lice samostalno utvrĊuje ĉinjenice i okolnosti i na osnovu utvrĊenih ĉinjenica i okolnosti primenjuje propise na konkretan sluĉaj.

 

Načelo dvostepenosti u rešavanju (pravo na žalbu)

Član 12

(1) Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na ţalbu.

(2) Samo zakonom moţe se propisati da u pojedinim upravnim stvarima ţalba nije dopuštena, i to ako je na drugi naĉin obezbeĊena zaštita prava i pravnih interesa stranke, odnosno zaštita zakonitosti.

(3) Protiv rešenja donesenog u drugom stepenu ţalba nije dopuštena.

 

Načelo pravnosnažnosti rešenja

Član 13

Rešenje protiv koga se ne moţe izjaviti ţalba niti pokrenuti upravni spor (pravnosnaţno rešenje), a kojim je stranka stekla odreĊena prava, odnosno kojim su stranci odreĊene neke obaveze moţe se poništiti, ukinuti ili izmeniti samo u sluĉajevima koji su predviĊeni zakonom.

 

Načelo ekonomičnosti postupka

 

Član 14

Postupak se mora voditi bez odugovlaĉenja i sa što manje troškova za stranku i druge uĉesnike u postupku, ali tako da se pribave svi dokazi potrebni za pravilno i potpuno utvrĊivanje ĉinjeniĉnog stanja i za donošenje zakonitog i pravilnog rešenja.

 

Načelo pružanja pomoći stranci

Član 15

Organ koji vodi postupak staraće se da neznanje i neukost stranke i drugih uĉesnika u postupku ne budu na štetu prava koja im po zakonu pripadaju.

 

Upotreba jezika i pisma u postupku

Član 16

(1) Organ vodi postupak na srpskom jeziku ekavskog ili jekavskog izgovora i u tom postupku koristi ćiriliĉko pismo, a latiniĉko pismo - u skladu sa zakonom. Na podruĉjima na kojima je, u skladu sa zakonom, u sluţbenoj upotrebi i jezik odreĊene nacionalne manjine postupak se vodi i na jeziku i uz upotrebu pisma te nacionalne manjine.

(2) Ako se postupak ne vodi na jeziku stranke, odnosno drugih uĉesnika u postupku, koji su drţavljani Republike Srbije, obezbediće im se preko tumaĉa prevoĊenje toka postupka na njihov jezik, kao i dostavljanje poziva i drugih pismena na njihovom jeziku i pismu.

(3) Stranke i drugi uĉesnici u postupku koji nisu drţavljani Republike Srbije imaju pravo da tok postupka prate preko tumaĉa i da u tom postupku upotrebljavaju svoj jezik.

 

Glava II

NADLEŢNOST

 

1. Stvarna i mesna nadležnost

 

Član 17

Stvarna nadleţnost za rešavanje u upravnom postupku odreĊuje se po propisima kojima se ureĊuje odreĊena upravna oblast, odnosno po propisima kojima se odreĊuje nadleţnost pojedinih organa.

 

Član 18

Za rešavanje u upravnim stvarima u prvom stepenu stvarno su nadleţni organi odreĊeni zakonom ili drugim propisima.

 

Član 19

(1) Organ ne moţe preuzeti odreĊenu upravnu stvar iz nadleţnosti drugog organa i sam je rešiti, osim ako je to zakonom predviĊeno i pod uslovima propisanim tim zakonom.

(2) Organ nadleţan za rešavanje u odreĊenoj upravnoj stvari moţe na osnovu zakonskog ovlašćenja preneti rešavanje u toj stvari na drugi organ.

 

Član 20

Stvarna i mesna nadleţnost ne mogu se menjati dogovorom stranaka, dogovorom organa i stranaka, niti dogovorom organa, ako zakonom nije drukĉije odreĊeno.

 

Član 21

(1) Mesna nadleţnost se odreĊuje:

1) u upravnim stvarima koje se odnose na nepokretnost - prema mestu u kome se ona nalazi;

2) u upravnim stvarima koje se odnose na poslove iz nadleţnosti drţavnog organa, kao i u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzeća ili drugog pravnog lica - prema sedištu drţavnog organa, preduzeća ili drugog pravnog lica. U upravnim stvarima koje se odnose na delatnost dela preduzeća kada ono obavlja delatnost van sedišta tog preduzeća - prema mestu obavljanja delatnosti tog dela preduzeća;

3) u upravnim stvarima koje se odnose na delatnost preduzetnika ili drugog fiziĉkog lica koje profesionalno obavlja ili treba da obavlja delatnost, a nema svojstvo preduzetnika - prema sedištu, odnosno prema mestu u kom se delatnost obavlja ili treba da se obavlja;

4) u ostalim upravnim stvarima - prema prebivalištu stranke. Kad ima više stranaka, nadleţnost se odreĊuje prema stranci prema kojoj je zahtev upravljen. Ako stranka nema prebivalište u Republici Srbiji, nadleţnost se odreĊuje prema njenom boravištu, a ako nema ni boravišta - prema njenom poslednjem prebivalištu, odnosno boravištu u Republici Srbiji;

5) ako se mesna nadleţnost ne moţe odrediti po odredbama taĉ. 1. do 4. ovog stava, odreĊuje se prema mestu u kome je nastao povod za voĊenje postupka.

(2) U stvarima koje se odnose na brod ili vazduhoplov, ili u kojima je povod za voĊenje postupka nastao na brodu ili vazduhoplovu, mesna nadleţnost se odreĊuje prema matiĉnoj luci broda, odnosno matiĉnom pristaništu vazduhoplova.

 

Član 22

(1) Ako su prema odredbama ĉlana 21. ovog zakona istovremeno mesno nadleţna dva ili više organa, nadleţan će biti organ koji je prvi pokrenuo postupak. Mesno nadleţni organi mogu se sporazumeti koji će od njih voditi postupak.

(2) Svaki mesno nadleţni organ izvršiće na svom podruĉju one radnje postupka koje ne trpe odlaganja.

 

Član 23

Organ koji je pokrenuo postupak kao mesno nadleţan zadrţava nadleţnost i kad u toku postupka nastupe okolnosti prema kojima bi bio mesno nadleţan drugi organ. Organ koji je pokrenuo postupak moţe ustupiti predmet organu koji je prema novim okolnostima postao mesno nadleţan ako se time znatno olakšava postupak, naroĉito za stranku.

 

Član 24

(1) Organ pazi po sluţbenoj duţnosti u toku celog postupka na svoju stvarnu i mesnu nadleţnost.

(2) Ako organ naĊe da nije nadleţan za rad po odreĊenoj upravnoj stvari, postupiće na naĉin propisan u ĉlanu 56. st. 3. i 4. ovog zakona.

(3) Ako je nenadleţni organ izvršio neku radnju postupka, nadleţni organ kome je upravna stvar ustupljena ceniće da li će radnju ponoviti.

 

2. Stranke sa diplomatskim imunitetom

 

Član 25

(1) U pogledu nadleţnosti organa u stvarima u kojima je stranka stranac koji uţiva diplomatski imunitet u Republici Srbiji, strana drţava ili meĊunarodna organizacija, vaţe pravila meĊunarodnog prava.

(2) U sluĉaju sumnje o postojanju i obimu diplomatskog imuniteta, objašnjenje daje ministarstvo nadleţno za spoljne poslove.

(3) Sluţbene radnje koje se tiĉu lica koja uţivaju diplomatski imunitet vrše se preko ministarstva nadleţnog za spoljne poslove.

 

3. Prostorno ograničenje nadležnosti

 

Član 26

(1) Organ izvršava sluţbene radnje u granicama svog podruĉja.

(2) Ako postoji opasnost zbog odlaganja, a sluţbenu radnju bi trebalo izvršiti van granica podruĉja organa, organ moţe izvršiti radnju i van granica svog podruĉja. On je duţan da o tome odmah obavesti organ na ĉijem je podruĉju tu radnju izvršio.

(3) Sluţbene radnje u zgradama ili drugim objektima koje koristi Vojska Srbije vrše se po prethodnoj prijavi nadleţnom vojnom starešini i po njegovom odobrenju.

(4) Sluţbene radnje koje se obavljaju na eksteritorijalnom podruĉju vrše se preko ministarstva nadleţnog za spoljne poslove.

 

4. Sukob nadležnosti

 

Član 27

Sukob nadleţnosti izmeĊu organa sa teritorije razliĉitih republika rešava Savezni ustavni sud.

 

Član 28

(1) Kad se dva organa izjasne kao nadleţni ili kao nenadleţni za rešavanje u istoj upravnoj stvari, predlog za rešavanje sukoba nadleţnosti podnosi organ koji je poslednji odluĉivao o svojoj nadleţnosti, a moţe ga podneti i stranka.

(2) Organ koji rešava sukob nadleţnosti istovremeno će poništiti rešenje koje je u upravnoj stvari doneo nenadleţni organ, odnosno poništiće zakljuĉak kojim se nadleţni organ izjasnio kao nenadleţan i dostaviće spise predmeta nadleţnom organu.

(3) Protiv rešenja kojim se odluĉuje o sukobu nadleţnosti stranka ne moţe izjaviti posebnu ţalbu niti voditi upravni spor.

(4) Odredba ĉlana 22. stav 2. ovog zakona shodno se primenjuje u sluĉaju sukoba nadleţnosti.

 

Član 29

(1) Ako organ u sukobu smatra da mu je rešenjem kojim je odluĉeno o sukobu nadleţnosti povreĊeno pravo, moţe izjaviti ţalbu. Ako je o sukobu rešio sud ili vlada, ţalba nije dopuštena.

(2) Ako organ nadleţan za rešavanje po ţalbi iz stava 1. ovog ĉlana utvrdi da rešenje o sukobu nadleţnosti nije zasnovano na propisima, raspraviće odnose koji su usled toga nastali izmeĊu organa koji se ţalio i organa koji je rešenjem o sukobu nadleţnosti oglašen za nadleţnog, vodeći raĉuna o pravima koja po odgovarajućim propisima pripadaju organu koji se ţalio. Rešenje doneseno po ţalbi smatra se prvostepenim rešenjem.

 

5. Pravna pomoć

 

Član 30

(1) Za izvršenje pojedinih radnji u postupku koje treba preduzeti van podruĉja nadleţnog organa, taj organ će zamoliti nadleţni organ na ĉijem podruĉju treba preduzeti radnju.

(2) Organ nadleţan za rešavanje u upravnoj stvari moţe, radi lakšeg i brţeg obavljanja radnje ili izbegavanja nepotrebnih troškova, vršenje pojedine radnje u postupku poveriti drugom organu ovlašćenom za preduzimanje takve radnje.

 

Član 31

(1) Organi su duţni da jedni drugima ukazuju pravnu pomoć u upravnom postupku. Ta pomoć se traţi sluţbenom zamolnicom.

(2) Zamoljeni organ iz stava 1. ovog ĉlana duţan je da postupi po zamolnici bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema sluţbene zamolnice.

(3) Pravna pomoć za izvršenje pojedinih radnji u postupku moţe se traţiti od suda u skladu s posebnim propisima. Izuzetno, organ za rešavanje u upravnim stvarima moţe traţiti od suda da mu dostavi spise koji su potrebni za voĊenje upravnog postupka. Sud je duţan da postupi po tom zahtevu ako se time ne ometa sudski postupak. Sud moţe odrediti rok u kome mu se spisi moraju vratiti.

(4) Za pravnu pomoć u odnosu sa inostranim organima vaţe odredbe meĊunarodnih ugovora, a ako tih ugovora nema, primenjuje se naĉelo uzajamnosti. U sluĉaju sumnje u postojanje uzajamnosti, objašnjenje daje ministarstvo nadleţno za spoljne poslove.

(5) Organi ukazuju pravnu pomoć inostranim organima na naĉin utvrĊen zakonom. Organ će uskratiti pravnu pomoć ako se traţi obavljanje radnje koja je protivna javnom poretku. Radnja koja je predmet molbe inostranog organa moţe se izvršiti i na naĉin koji zahteva inostrani organ, ako takav postupak nije protivan javnom poretku.

(6) Ako meĊunarodnim ugovorima nije predviĊena mogućnost neposrednog opštenja s inostranim organima, organi opšte s inostranim organima preko ministarstva nadleţnog za spoljne poslove.

 

6. Izuzeće

 

Član 32

Sluţbeno lice koje rešava u upravnim stvarima ili obavlja pojedine radnje u postupku izuzeće se ako je:

1) u predmetu u kome se vodi postupak stranka, saovlašćenik, odnosno saobveznik, svedok, veštak, punomoćnik ili zakonski zastupnik stranke;

2) sa strankom, zastupnikom ili punomoćnikom stranke krvni srodnik u pravoj liniji, a u poboĉnoj liniji do ĉetvrtog stepena zakljuĉno, braĉni drug ili tazbinski srodnik do drugog stepena zakljuĉno, ĉak i onda kad je brak prestao;

3) sa strankom, zastupnikom ili punomoćnikom stranke u odnosu staraoca, usvojioca, usvojenika ili hranitelja;

4) u prvostepenom postupku uĉestvovalo u voĊenju postupka ili u donošenju rešenja.

 

Član 33

Sluţbeno lice koje treba da rešava u odreĊenoj upravnoj stvari ili koje treba da obavi odreĊenu radnju u postupku, ĉim sazna da postoji neki od razloga za izuzeće iz ĉlana 32. ovog zakona, duţno je da prekine svaki dalji rad na predmetu i da o tome obavesti organ nadleţan za rešavanje o izuzeću. Ako sluţbeno lice smatra da postoje druge okolnosti koje opravdavaju njegovo izuzeće, obavestiće o tome isti organ, ne prekidajući rad.

 

Član 34

(1) Stranka moţe zahtevati izuzeće sluţbenog lica kad postoje razlozi navedeni u ĉlanu 32. ovog zakona, kao i kad postoje druge okolnosti koje dovode u sumnju njegovu nepristrasnost. U svom zahtevu stranka mora navesti okolnosti zbog kojih smatra da postoji neki od razloga za izuzeće.

(2) Sluţbeno lice za koje je stranka zahtevala izuzeće iz bilo kog razloga navedenog u ĉlanu 32. ovog zakona ne moţe, sve do donošenja zakljuĉka o tom zahtevu, vršiti nikakve radnje u postupku, osim onih koje ne trpe odlaganje.

 

Član 35

(1) O izuzeću sluţbenog lica u organu odluĉuje rukovodilac organa.

(2) O izuzeću rukovodioca organa odluĉuje organ odreĊen posebnim zakonom ili drugim opštim aktom, odnosno organ koji je nadleţan za njegov izbor, postavljenje ili imenovanje.

(3) O izuzeću se odluĉuje zakljuĉkom.

 

Član 36

(1) U zakljuĉku o izuzeću odrediće se sluţbeno lice koje će rešavati u upravnoj stvari, odnosno obavljati pojedine radnje u postupku po predmetu u kome je izuzeće odreĊeno.

(2) Protiv zakljuĉka kojim se odreĊuje izuzeće nije dopuštena posebna ţalba.

 

Član 37

(1) Odredbe ovog zakona o izuzeću shodno se primenjuju i na ĉlanove kolegijalnih organa.

(2) Zakljuĉak o izuzeću ĉlana kolegijalnog organa donosi taj organ.

 

Član 38

(1) Odredbe ovog zakona o izuzeću shodno se primenjuju i na zapisniĉara.

(2) Zakljuĉak o izuzeću zapisniĉara donosi sluţbeno lice koje vodi postupak.

 

Glava III

STRANKA I NJENO ZASTUPANJE

 

1. Stranka

 

Član 39

Stranka je lice po ĉijem je zahtevu pokrenut postupak ili protiv koga se vodi postupak ili koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa, ima pravo da uĉestvuje u postupku.

 

Član 40

(1) Stranka u postupku moţe biti svako fiziĉko i pravno lice.

(2) Drţavni organ, organizacija, naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu biti stranke ako mogu biti nosioci prava i obaveza ili pravnih interesa o kojima se rešava u postupku.

 

Član 41

Stranka moţe biti i sindikalna organizacija ako se postupak odnosi na neko pravo ili pravni interes ĉlana te organizacije.

 

Član 42

(1) Javni tuţilac, javni pravobranilac i drugi drţavni organi, kad su zakonom ovlašćeni da u postupku zastupaju javni interes, imaju, u granicama tih ovlašćenja, prava i duţnosti stranke.

(2) Organi iz stava 1. ovog ĉlana ne mogu u postupku imati šira ovlašćenja nego što ih imaju stranke, osim ako su im takva ovlašćenja data zakonom.

 

2. Procesna sposobnost i zakonski zastupnik

 

Član 43

(1) Stranka koja je potpuno poslovno sposobna moţe sama vršiti radnje u postupku (procesna sposobnost).

(2) Za procesno nesposobno lice radnje u postupku vrši njegov zakonski zastupnik. Zakonski zastupnik se odreĊuje na osnovu zakona ili aktom nadleţnog drţavnog organa.

(3) Pravno lice vrši radnje u postupku preko svog, odnosno zakonskog zastupnika, odnosno ovlašćenog predstavnika koji se odreĊuje na osnovu opšteg akta tog pravnog lica, ako nije odreĊen aktom nadleţnog drţavnog organa.

(4) Drţavni organ vrši radnje u postupku preko propisom ovlašćenog predstavnika, organizacija koja nema svojstvo pravnog lica - preko lica koje se odreĊuje prema opštem aktu organizacije, a naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica - preko lica koje oni ovlaste, ako posebnim propisom nije drukĉije odreĊeno.

(5) Kad organ koji vodi postupak utvrdi da zakonski zastupnik lica pod starateljstvom ne pokazuje potrebnu paţnju u zastupanju, obavestiće o tome organ starateljstva.

 

Član 44

(1) U toku celog postupka organ će po sluţbenoj duţnosti paziti da li lice koje se pojavljuje kao stranka moţe biti stranka u postupku i da li stranku zastupa njen zakonski zastupnik, odnosno ovlašćeni predstavnik.

(2) Ako u toku postupka nastupi smrt stranke, odnosno prestanak pravnog lica, postupak se moţe obustaviti ili nastaviti, zavisno od prirode upravne stvari koja je predmet postupka. Ako prema prirodi stvari postupak ne moţe da se nastavi, organ će obustaviti postupak zakljuĉkom protiv kog je dopuštena posebna ţalba.

 

3. Privremeni zastupnik

 

Član 45

(1) Ako procesno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika, ili ako neku radnju treba preduzeti protiv lica ĉije je prebivalište, odnosno boravište nepoznato, a koje nema punomoćnika, organ koji vodi postupak postaviće takvoj stranci privremenog zastupnika ako to traţi hitnost predmeta, a postupak se mora sprovesti. Taj organ će odmah izvestiti o tome organ starateljstva, a ako je privremeni zastupnik postavljen licu ĉije je prebivalište, odnosno boravište nepoznato, objaviće svoj zakljuĉak na oglasnoj tabli organa, odnosno u sluţbenom glasilu.

(2) Ako pravno lice, organizacija, naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica nemaju zakonskog zastupnika, odnosno ovlašćenog predstavnika ni punomoćnika, organ koji vodi postupak, pod uslovima iz stava 1. ovog ĉlana, postaviće toj stranci privremenog zastupnika i o tome će se ona odmah obavestiti. Pravnom licu se privremeni zastupnik postavlja, po pravilu, iz reda sluţbenih lica tog pravnog lica.

(3) Na naĉin predviĊen u st. 1. i 2. ovog ĉlana postaviće se privremeni zastupnik i kad treba izvršiti radnju koja se ne moţe odloţiti, a stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika, ovlašćenog predstavnika ili punomoćnika nije moguće blagovremeno pozvati. O tome će se stranka, zakonski zastupnik, ovlašćeni predstavnik ili punomoćnik odmah obavestiti.

(4) Lice koje se postavlja za privremenog zastupnika duţno je da se primi zastupanja, a zastupanje moţe odbiti samo iz razloga koji su predviĊeni posebnim propisima. Privremeni zastupnik uĉestvuje samo u postupku za koji je izriĉno postavljen, i to dok se ne pojavi zakonski zastupnik ili ovlašćeni predstavnik, odnosno sama stranka ili njen punomoćnik.

 

4. Zajednički predstavnik, odnosno zajednički punomoćnik

 

Član 46

(1) Dve stranke ili više stranaka mogu, ako posebnim propisom nije drukĉije odreĊeno, u istom predmetu istupati zajedniĉki. U tom sluĉaju duţne su da naznaĉe ko će od njih istupati kao njihov zajedniĉki predstavnik, ili postaviti zajedniĉkog punomoćnika.

(2) Organ koji vodi postupak moţe, ako to ne zabranjuje poseban propis, odrediti zakljuĉkom strankama koje u postupku uĉestvuju sa istovetnim zahtevima da u odreĊenom roku naznaĉe ko će ih izmeĊu njih predstavljati, ili da postave zajedniĉkog punomoćnika. Ako stranke po takvom zakljuĉku ne postupe, zakonskog zastupnika, ovlašćenog predstavnika ili zajedniĉkog

punomoćnika moţe odrediti sam organ koji vodi postupak u kom sluĉaju zajedniĉki predstavnik, odnosno zajedniĉki punomoćnik zadrţava to svojstvo sve dok stranke ne postave drugog. Protiv takvog zakljuĉka stranke imaju pravo na posebnu ţalbu, koja ne odlaţe izvršenje zakljuĉka.

(3) I u sluĉaju odreĊivanja zajedniĉkog predstavnika, odnosno zajedniĉkog punomoćnika, svaka stranka zadrţava pravo da istupa kao stranka u postupku, da daje izjave, kao i da samostalno izjavljuje ţalbu i koristi druga pravna sredstva.

 

5. Punomoćnik

 

Član 47

(1) Stranka, odnosno njen zakonski zastupnik moţe odrediti punomoćnika koji će zastupati stranku u postupku, osim u radnjama u kojima je potrebno da sama stranka daje izjave.

(2) Radnje u postupku koje punomoćnik preduzima u granicama punomoćja imaju isto pravno dejstvo kao da ih je preduzela sama stranka, odnosno njen zakonski zastupnik.

(3) I pored punomoćnika, sama stranka moţe davati izjave a one se mogu od nje i neposredno traţiti.

(4) Stranka koja je prisutna kad njen punomoćnik daje usmenu izjavu, moţe neposredno posle date izjave izmeniti ili opozvati izjavu svog punomoćnika. Ako u pismenim ili usmenim izjavama koje se tiĉu ĉinjenica postoji nesaglasnost izmeĊu izjava stranke i njenog punomoćnika, organ koji vodi postupak ceniće obe izjave u smislu ĉlana 10. ovog zakona.

 

Član 48

(1) Punomoćnik moţe biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koja se bave nadripisarstvom.

(2) Ako se kao punomoćnik pojavi lice koje se bavi nadripisarstvom, organ će takvom licu uskratiti dalje zastupanje i o tome će odmah obavestiti stranku i nadleţnog javnog tuţioca.

(3) Protiv zakljuĉka o uskraćivanju zastupanja moţe se izjaviti posebna ţalba, koja ne odlaţe izvršenje zakljuĉka.

 

Član 49

(1) Punomoćje se moţe dati pismeno ili usmeno u zapisnik. Ako se u toku postupka ne sastavlja zapisnik, o usmenom punomoćju staviće se zabeleška u spisu predmeta.

(2) Stranka koja nije pismena ili nije u stanju da se potpiše staviće na pismeno punomoćje otisak kaţiprsta umesto potpisa. Ako se punomoćje izdaje licu koje nije advokat, mora ga overiti nadleţni organ.

(3) Izuzetno, sluţbeno lice koje vodi postupak ili obavlja pojedine radnje u postupku moţe dopustiti da u ime stranke, kao njen punomoćnik, izvrši odreĊenu radnju bez priloţenog punomoćja ĉlan njene porodice ili domaćinstva ili lice koje je u radnom odnosu s njom, ako nema sumnje u postojanje i obim punomoćja. Ako takvo lice postavi zahtev za pokretanje postupka ili u toku postupka daje izjavu suprotnu ranijoj izjavi stranke, od njega će se zatraţiti da u odreĊenom roku naknadno podnese punomoćje.

 

Član 50

(1) Punomoćje se moţe dati u obliku privatne isprave.

(2) Ako je punomoćje dato u obliku privatne isprave, pa se posumnja u njegovu istinitost, moţe se narediti da se podnese overeno punomoćje.

(3) Pravilnost punomoćja ispituje se po sluţbenoj duţnosti, a nedostaci pismenog punomoćja otklanjaju se shodno odredbi ĉlana 58. ovog zakona, pri ĉemu sluţbeno lice koje vodi postupak moţe dopustiti punomoćniku s neurednim punomoćjem da izvrši hitne radnje u postupku.

 

Član 51

(1) Za obim punomoćja merodavna je sadrţina punomoćja. Punomoćje se moţe dati za ceo postupak ili samo za pojedine radnje, a moţe se i vremenski ograniĉiti.

(2) Punomoćje ne prestaje smrću stranke, gubitkom njene procesne sposobnosti ili promenom njenog zakonskog zastupnika, ali pravni sledbenik stranke, odnosno njen novi zakonski zastupnik moţe opozvati ranije punomoćje.

(3) Na pitanja u vezi s punomoćjem koja nisu ureĊena odredbama ovog zakona shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se ureĊuje parniĉni postupak.

 

Član 52

Odredbe ovog zakona koje se odnose na stranke shodno se primenjuju na njihove zakonske zastupnike, ovlašćene predstavnike, punomoćnike, privremene zastupnike, zajedniĉke predstavnike i zajedniĉke punomoćnike.

 

Član 53

(1) Stranci će se dozvoliti da u upravnim stvarima za koje se traţi struĉno poznavanje pitanja u vezi s predmetom postupka dovede struĉno lice koje će joj davati obaveštenja i savete (struĉni pomagaĉ). To lice ne zastupa stranku.

(2) Stranka ne moţe dovesti kao struĉnog pomagaĉa lice koje nije poslovno sposobno ili koje se bavi nadripisarstvom.

 

Glava IV

OPŠTENJE ORGANA I STRANAKA

 

1. Podnesci

 

Član 54

(1) Podnescima se smatraju zahtevi, obrasci koji se koriste za automatsku obradu podataka, predlozi, prijave, molbe, ţalbe, prigovori i druga saopštenja kojima se stranke obraćaju organima.

(2) Podnesci se, po pravilu, predaju neposredno ili šalju poštom pismeno, ili se usmeno saopštavaju u zapisnik, a mogu se, ako nije drukĉije propisano, izjavljivati i telegrafski, odnosno telefaksom. Kratka i hitna saopštenja mogu se davati i telefonom, ako je to, po prirodi stvari, moguće.

 

Član 55

Podnesak se predaje organu nadleţnom za prijem podneska, a moţe se predati svakog radnog dana u toku radnog vremena. Za podneske koji se usmeno podnose, a koji nisu vezani za rok ili nisu neodloţni, moţe se odrediti da se predaju samo u odreĊene sate u toku radnog vremena, odnosno u odreĊene dane. Vreme za predaju takvih podnesaka objavljuje svaki organ u svojim prostorijama na vidnom mestu.

 

Član 56

(1) Organ koji je nadleţan za prijem podneska duţan je da primi podnesak koji mu se predaje, odnosno da uzme u zapisnik podnesak koji mu se usmeno saopštava.

(2) Sluţbeno lice koje primi podnesak duţno je, na usmeni zahtev podnosioca, da mu potvrdi prijem podneska. Za tu potvrdu ne plaća se taksa.

(3) Ako organ nije nadleţan za prijem podneska, sluţbeno lice tog organa upozoriće na to podnosioca i uputiti ga organu nadleţnom za prijem. Ako podnosilac i pored toga zahteva da se njegov podnesak primi, sluţbeno lice je duţno da primi takav podnesak. Ako organ naĊe da nije nadleţan za rad po takvom podnesku, doneće zakljuĉak kojim će odbaciti podnesak zbog nenadleţnosti.

(4) Kad organ poštom dobije podnesak za ĉiji prijem nije nadleţan, a nesumnjivo je koji je organ nadleţan za prijem, poslaće podnesak bez odlaganja nadleţnom organu, odnosno sudu i o tome će obavestiti stranku. Ako organ koji je dobio podnesak ne moţe da utvrdi koji je organ nadleţan za rad po podnesku, doneće bez odlaganja zakljuĉak kojim će odbaciti podnesak zbog nenadleţnosti i zakljuĉak odmah dostaviti stranci.

(5) Protiv zakljuĉka donesenog po odredbama st. 3. i 4. ovog ĉlana dopuštena je posebna ţalba.

(6) Ako organ poštom dobije tuţbu za pokretanje upravnog spora, dostaviće je bez odlaganja nadleţnom sudu, o ĉemu će obavestiti podnosioca tuţbe.

 

Član 57

(1) Podnesak mora biti razumljiv i da bi se po njemu moglo postupati treba da sadrţi naroĉito: oznaĉenje organa kome se upućuje, predmet na koji se odnosi, zahtev, odnosno predlog, ko je zastupnik, punomoćnik ili predstavnik, ako ga ima, kao i ime i prezime i prebivalište, odnosno boravište (adresu) ili firmu i sedište podnosioca, odnosno zastupnika, punomoćnika ili predstavnika.

(2) Podnosilac je duţan da svojeruĉno potpiše podnesak. Izuzetno, podnesak moţe umesto podnosioca potpisati njegov braĉni drug, jedan od njegovih roditelja, sin ili kći, ili advokat koji je po ovlašćenju stranke sastavio podnesak. Lice koje je potpisalo podnesak duţno je da na podnesku potpiše svoje ime i stavi svoju adresu.

(3) Ako je podnosilac nepismen ili nije u stanju da se potpiše, potpisaće ga pismeno lice koje će potpisati i svoje ime i navesti svoju adresu.

 

Član 58

(1) Ako podnesak sadrţi neki formalni nedostatak koji spreĉava postupanje po podnesku ili ako je nerazumljiv ili nepotpun, organ koji je primio takav podnesak uĉiniće sve što treba da se nedostaci otklone i odrediće podnosiocu rok u kom je duţan da to uĉini. To se moţe saopštiti podnosiocu telefonom ili usmeno ako se podnosilac zatekne kod organa koji saopštava da podnesak sadrţi nedostatke. O uĉinjenom saopštenju organ će staviti zabelešku na spisu.

(2) Ako podnosilac otkloni nedostatke u odreĊenom roku, smatraće se da je podnesak bio od poĉetka uredan. Ako podnosilac ne otkloni nedostatke u odreĊenom roku, pa se usled toga ne moţe postupati po podnesku, organ će zakljuĉkom odbaciti takav podnesak. Na ovu posledicu podnosilac će se naroĉito upozoriti u pozivu za ispravku podneska. Protiv tog zakljuĉka dozvoljena je posebna ţalba.

(3) Kad je podnesak poslat telegrafski, odnosno telefaksom ili je primljeno telefonsko saopštenje, pa se posumnja da je podnesak podnelo lice ĉije je ime oznaĉeno na telegrafskom podnesku, odnosno telefaksom, odnosno da potiĉe od lica koje je pri telefonskom saopštenju dalo svoje ime, organ će pokrenuti postupak za utvrĊivanje tih ĉinjenica, pa ako se one ne utvrde, odnosno ako se nedostaci ne otklone, postupiće na naĉin propisan u stavu 2. ovog

ĉlana. Protiv zakljuĉka organa kojim se podnesak odbacuje moţe se izjaviti posebna ţalba.

 

Član 59

Ako podnesak sadrţi više zahteva koji se moraju rešavati odvojeno, organ koji primi podnesak uzeće u rešavanje zahteve za ĉije je rešavanje nadleţan, a sa ostalim zahtevima postupiće u smislu ĉlana 56. stav 4. ovog zakona.

 

2. Pozivanje

 

Član 60

(1) Organ koji vodi postupak ovlašćen je da poziva lice ĉije je prisustvo u postupku potrebno, a koje boravi na njegovom podruĉju. Po pravilu, pozivanje se ne moţe vršiti radi dostavljanja pismenih otpravaka rešenja, odnosno zakljuĉaka, ili radi saopštenja koja se mogu izvršiti poštom ili na drugi naĉin pogodniji za lice kome saopštenje treba dostaviti.

(2) Na usmenu raspravu moţe biti pozvano lice koje boravi van podruĉja organa koji vodi postupak ako se time postupak ubrzava ili olakšava, a dolazak ne prouzrokuje veće troškove ili veću dangubu za pozvanog.

(3) Pozivanje se vrši pismenim pozivom, ako posebnim propisima nije predviĊen drugi naĉin.

 

Član 61

(1) U pismenom pozivu oznaĉiće se naziv organa koji je izdao poziv, ime i prezime i adresa lica koje se poziva, mesto, dan, a kad je to moguće i ĉas dolaska pozvanog, predmet zbog koga se poziva i u kom svojstvu (kao stranka, svedok, veštak itd.), i koja pomoćna sredstva i dokaze pozvani treba da pribavi, odnosno podnese. U pozivu se mora navesti da li je pozvano lice duţno da doĊe liĉno ili moţe poslati punomoćnika koji će ga zastupati i upozoriće se da je, u sluĉaju spreĉenosti da se odazove pozivu, duţno da izvesti organ koji je izdao poziv. Pozvani će se isto tako upozoriti na posledice ako se ne odazove pozivu ili ne izvesti da je spreĉen da doĊe.

(2) U pozivu na usmenu raspravu stranka se moţe pozvati da podnese pismene i druge dokaze, a moţe se obavestiti da moţe povesti svedoke na koje namerava da se pozove.

(3) Kad to dopušta priroda stvari, moţe se ostaviti na volju pozvanom licu da umesto liĉnog dolaska preda do odreĊenog dana potrebnu pismenu izjavu.

 

Član 62

(1) Prilikom pozivanja organ će voditi raĉuna o tome da lice ĉije je prisustvo potrebno pozove da doĊe u vreme koje će najmanje ometati pozvanog u vršenju njegovog redovnog posla.

(2) Niko ne moţe biti pozvan da doĊe u toku noći, osim ako se radi o hitnim i neodloţnim merama.

 

Član 63

(1) Pozvano lice duţno je da se odazove pozivu.

(2) Ako je pozvano lice zbog bolesti ili drugog opravdanog razloga spreĉeno da doĊe, duţno je odmah po prijemu poziva da o tome izvesti organ koji je izdao poziv, a ako je razlog spreĉenosti nastao docnije - odmah po saznanju tog razloga.

(3) Ako se lice kome je poziv liĉno dostavljen (ĉlan 77) ne odazove pozivu, a izostanak ne opravda, moţe biti privedeno, a pored toga i kaţnjeno novĉanom kaznom do 1.500 dinara. Te mere će se primeniti samo ako je u pozivu bilo oznaĉeno da će se primeniti. Ako su usled neopravdanog izostanka pozvanog lica nastali troškovi u postupku, moţe se odrediti da te troškove snosi lice koje je izostalo. Zakljuĉak o privoĊenju, o izricanju kazne, odnosno o plaćanju troškova donosi sluţbeno lice koje vodi postupak, u saglasnosti sa sluţbenim licem ovlašćenim za rešavanje upravne stvari, a kod zamoljenog organa - u saglasnosti sa starešinom tog organa, odnosno sa sluţbenim licem ovlašćenim za rešavanje u sliĉnim upravnim stvarima. Protiv tog zakljuĉka dopuštena je posebna ţalba.

(4) Ako se pozivu nije odazvao pripadnik Vojske Srbije ili policije, organ će se obratiti nadleţnoj komandi, odnosno nadleţnom organu sa zahtevom da se on dovede, a moţe ga i kazniti po stavu 3. ovog ĉlana, odnosno odrediti da snosi troškove koje je svojim nedolaskom prouzrokovao.

 

3. Zapisnik

 

Član 64

(1) O usmenoj raspravi ili drugoj vaţnijoj radnji u postupku, kao i o vaţnijim usmenim izjavama stranaka ili trećih lica u postupku, sastavlja se zapisnik.

(2) O manje vaţnim radnjama i izjavama stranaka i trećih lica koje nemaju bitnog uticaja na rešavanje u upravnoj stvari, o upravljanju tokom postupka, o saopštenjima, sluţbenim opaţanjima, usmenim uputstvima i nalazima, kao i okolnostima koje se tiĉu samo unutrašnjeg rada organa kod koga se vodi postupak neće se, po pravilu, sastavljati zapisnik, već će se u samom spisu staviti zabeleška koju potvrĊuje sluţbeno lice koje je zabelešku stavilo, uz oznaku datuma. Ne mora se sastavljati zapisnik ni o usmenim zahtevima stranke o kojima se odluĉuje

po skraćenom postupku, a kojima se udovoljava, već se takvi zahtevi mogu samo evidentirati na propisan naĉin.

 

Član 65

(1) U zapisnik se unosi: naziv organa koji vrši radnju, mesto u kome se vrši radnja, dan i ĉas kad se vrši radnja, predmet u kome se ona vrši i imena sluţbenih lica, prisutnih stranaka i njihovih zastupnika, punomoćnika ili predstavnika.

(2) Zapisnik treba da sadrţi, taĉno i kratko, tok i sadrţaj izvršenih radnji u postupku, kao i datih izjava. Pri tom, zapisnik treba da se ograniĉi na ono što se tiĉe same upravne stvari koja je predmet postupka. U zapisniku se navode sve isprave koje su u bilo koju svrhu upotrebljene na usmenoj raspravi. Prema potrebi, te isprave se prilaţu zapisniku.

 

(3) Izjave stranaka, svedoka, veštaka i drugih lica koja uĉestvuju u postupku, a koje su od znaĉaja za rešavanje u upravnoj stvari, upisuju se u zapisnik što taĉnije a, po potrebi, i njihovim reĉima. U zapisnik se upisuju i svi zakljuĉci koji se u toku izvršenja radnje donesu.

(4) Ako se saslušanje vrši preko tumaĉa, oznaĉiće se na kom je jeziku saslušani govorio i ko je bio tumaĉ.

(5) Zapisnik se vodi u toku vršenja sluţbene radnje. Ako se radnja ne moţe istog dana završiti, uneće se svakog dana posebno u isti zapisnik ono što je tog dana uraĊeno i to će se propisno potpisati.

(6) Ako se radnja o kojoj se vodi zapisnik nije mogla izvršiti bez prekida, u zapisniku će se oznaĉiti da je bilo prekida.

(7) Ako su u toku radnje izraĊeni ili pribavljeni planovi, skice, crteţi, fotografije i sl. overiće se i prikljuĉiti zapisniku.

(8) Propisima se moţe odrediti da se zapisnik u odreĊenim stvarima moţe voditi u vidu knjige ili drugih sredstava evidencije.

 

Član 66

(1) Zapisnik mora biti voĊen uredno i u njemu se ne sme ništa brisati. Mesta koja su precrtana do zakljuĉenja zapisnika moraju ostati ĉitljiva i overena potpisom sluţbenog lica koje rukovodi radnjom postupka.

(2) U već potpisanom zapisniku ne sme se ništa dodavati ni menjati. Dopuna u već zakljuĉenom zapisniku unosi se u dodatak zapisniku.

 

Član 67

(1) Pre zakljuĉenja zapisnik će se proĉitati saslušanim licima i ostalim licima koja uĉestvuju u postupku. Ta lica imaju pravo da i sama pregledaju zapisnik i da stave svoje primedbe. Na kraju zapisnika će se navesti da je zapisnik proĉitan i da nisu stavljene nikakve primedbe ili, ako jesu, ukratko će se upisati sadrţaj primedaba. Zatim će zapisnik potpisati lice koje je uĉestvovalo u radnji, a na kraju će ga overiti sluţbeno lice koje je rukovodilo radnjom, kao i zapisniĉar - ako ga je bilo.

(2) Ako zapisnik sadrţi saslušanje više lica, svako će se od njih potpisati ispod onog dela zapisnika u kome je upisana njegova izjava.

(3) Ako su vršena suoĉenja, deo zapisnika o tome potpisaće lica koja su suoĉena.

(4) Ako se zapisnik sastoji od više listova, oni će se oznaĉiti rednim brojevima. Svaki list će na kraju overiti svojim potpisom sluţbeno lice koje rukovodi radnjom postupka i lice ĉija je izjava upisana na kraju lista.

(5) Dopune već zakljuĉenog zapisnika ponovo će se potpisati i overiti.

(6) Ako lice koje treba da potpiše zapisnik nije pismeno ili ne moţe da piše, potpisaće ga pismeno lice koje će staviti i svoj potpis. To ne moţe biti sluţbeno lice koje rukovodi radnjom postupka niti zapisniĉar.

(7) Ako neko lice neće da potpiše zapisnik ili se udalji pre zakljuĉenja zapisnika, to će se upisati u zapisnik i navesti razlog zbog kog je potpis uskraćen.

 

Član 68

(1) Zapisnik sastavljen saglasno odredbama ĉlana 67. ovog zakona jeste javna isprava. Zapisnik je dokaz o toku i sadrţini radnje postupka i datih izjava, osim onih delova zapisnika na koje je saslušano lice stavilo primedbu da nisu pravilno sastavljeni.

(2) Dozvoljeno je dokazivati netaĉnost zapisnika.

 

Član 69

(1) Kad u postupku rešava kolegijalni organ, o većanju i glasanju sastavlja se poseban zapisnik. Kad je u postupku po ţalbi jednoglasno odluĉeno, ne mora se sastavljati zapisnik o većanju i glasanju, već se o tome moţe staviti samo zabeleška na spisu.

(2) U zapisnik o većanju i glasanju upisuju se, pored podataka o liĉnom sastavu kolegijalnog organa, oznaĉenje predmeta o kome se radi i kratak sadrţaj onoga što je rešeno, kao i izdvojena mišljenja ako ih je bilo. Taj zapisnik potpisuje lice koje predsedava i zapisniĉar.

 

4. Razgledanje spisa i obaveštavanje o toku postupka

 

Član 70

(1) Stranke imaju pravo da razgledaju spise predmeta i da o svom trošku prepišu, odnosno fotokopiraju potrebne spise. Razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje spisa vrše se pod nadzorom odreĊenog sluţbenog lica.

(2) Pravo da razgleda spise i da o svom trošku prepiše, odnosno fotokopira pojedine spise ima i svako treće lice koje za to uĉini verovatnim svoj pravni interes.

(3) Zahtev za razgledanje i prepisivanje, odnosno fotokopiranje spisa moţe se staviti i usmeno. Organ moţe traţiti od lica iz stava 2. ovog ĉlana da pismeno ili usmeno na zapisnik obrazloţi postojanje svog pravnog interesa.

(4) Ne mogu se razgledati ni prepisivati, odnosno fotokopirati: zapisnik o većanju i glasanju, sluţbeni referati i nacrti rešenja, kao ni spisi koji se vode kao poverljivi, ako bi se time mogla osujetiti svrha postupka ili ako se to protivi javnom interesu ili opravdanom interesu jedne od stranaka ili trećeg lica.

(5) Stranka i svako treće lice koje uĉini verovatnim svoj pravni interes u predmetu, kao i zainteresovani drţavni organi, imaju pravo da se obaveštavaju o toku postupka.

(6) Protiv odbijanja zahteva iz st. 1. do 5. ovog ĉlana dopuštena je posebna ţalba i kad zakljuĉak nije izdat pismeno. Ţalba se moţe izjaviti odmah po saopštenju, a najdocnije u roku od 24 ĉasa od izvršenog saopštenja. O ţalbi se mora odluĉiti u roku od 48 ĉasova od ĉasa izjavljivanja ţalbe.

 

Glava V

DOSTAVLJANJE

 

1. Način dostavljanja

 

Član 71

(1) Dostavljanje pismena (poziva, rešenja, zakljuĉaka i drugih sluţbenih spisa) vrši se, po pravilu, tako što se pismeno predaje licu kome je namenjeno.

(2) Dostavljanje se vrši poštom, odnosno telefaksom ili ga vrši organ preko sluţbenog lica. Lice kome pismeno treba da se dostavi moţe biti pozvano radi prijema samo izuzetno, kad to zahteva priroda ili znaĉaj pismena koje treba uruĉiti.

(3) Naĉin dostavljanja odreĊuje organ ĉije se pismeno dostavlja.

 

Član 72

(1) Dostavljanje se vrši radnim danom, i to danju.

(2) Organ ĉije pismeno treba dostaviti moţe iz naroĉito vaţnih razloga odrediti da se dostavljanje izvrši i u nedelju ili na dan drţavnog praznika, a i noću ako je to neodloţno potrebno.

(3) Dostavljanje poštom moţe se vršiti i u nedelju i na dan drţavnog praznika.

 

Član 73

(1) Dostavljanje se vrši, po pravilu, u stanu, u poslovnoj prostoriji ili na radnom mestu na kome je zaposleno lice kome dostavljanje treba izvršiti, a advokatu - u njegovoj advokatskoj kancelariji.

(2) Dostavljanje se moţe izvršiti i van prostorija navedenih u stavu 1. ovog ĉlana ako lice kome se dostavljanje vrši pristane da primi pismeno koje se dostavlja, a ako tih prostorija nema, tom licu moţe se izvršiti dostavljanje ma gde se ono zatekne.

 

2. Posredno dostavljanje

 

Član 74

(1) Kad se lice kome dostavljanje treba izvršiti ne zatekne u svom stanu, dostavljanje se vrši predajom pismena nekom od odraslih ĉlanova njegovog domaćinstva.

(2) Ako se dostavljanje vrši na radnom mestu lica kome pismeno treba dostaviti, a to lice se tu ne zatekne, dostavljanje se moţe izvršiti licu koje je na istom mestu zaposleno, ako ono pristane da primi pismeno. Dostavljanje advokatu moţe se izvršiti i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.

(3) Dostavljanje po st. 1. i 2. ovog ĉlana ne moţe se izvršiti licu koje u istom postupku uĉestvuje sa suprotnim interesom.

 

Član 75

(1) Ako se utvrdi da je lice kome dostavljanje treba izvršiti odsutno i da mu lica navedena u ĉlanu 74. ovog zakona ne mogu pismeno na vreme predati, vratiće se pismeno organu koji ga je izdao, uz naznaĉenje gde se odsutni nalazi.

(2) Ako se prebivalište, odnosno boravište lica kome dostavljanje treba izvršiti ne moţe utvrditi, organ koji je izdao pismeno postaviće tom licu privremenog zastupnika u smislu ĉlana 45. ovog zakona i njemu će predati pismeno.

 

Član 76

(1) Ako se dostavljanje ne moţe izvršiti ni na naĉin propisan u ĉlanu 74. ovog zakona, a nije utvrĊeno da je lice kome dostavljanje treba izvršiti odsutno, dostavljaĉ će predati pismeno nadleţnom organu na ĉijem se podruĉju nalazi prebivalište, odnosno boravište lica kome se dostavljanje vrši, ili pošti u njegovom prebivalištu, ako se dostavljanje vrši poštom. Na vratima stana, poslovne prostorije ili radnog mesta lica kome dostavljanje treba izvršiti dostavljaĉ će pribiti pismeno saopštenje o tome gde se pismeno nalazi i time se smatra da je dostavljanje izvršeno. Na saopštenju i na samom pismenu koje je trebalo dostaviti dostavljaĉ će oznaĉiti razlog takvog dostavljanja, kao i dan kada je saopštenje pribio na vrata i staviće svoj potpis.

(2) O dostavljanju izvršenom na naĉin propisan u stavu 1. ovog ĉlana obavestiće se organ koji je naredio dostavljanje.

 

3. Obavezno lično dostavljanje

 

Član 77

(1) Dostavljanje se mora izvršiti liĉno licu kome je pismeno namenjeno kad je takvo dostavljanje odreĊeno ovim zakonom ili drugim propisom, kad od dana dostavljanja poĉinje teći rok koji se ne moţe produţavati, ili kad to naroĉito odredi organ koji je naredio dostavljanje. Smatra se da je izvršeno liĉno dostavljanje advokatu i predajom pismena licu zaposlenom u advokatskoj kancelariji.

(2) Kad se lice kome dostavljanje treba liĉno izvršiti ne zatekne u stanu, poslovnoj prostoriji, na radnom mestu ili se u advokatskoj kancelariji ne zatekne ni lice koje je u njoj zaposleno, dostavljaĉ će se obavestiti kad i na kom mestu ga moţe naći, pa će mu kod nekog od lica navedenih u ĉlanu 74. ovog zakona ostaviti pismeno obaveštenje da u odreĊeni dan i ĉas bude u svom stanu, odnosno na radnom mestu radi primanja pismena. Ako i posle toga dostavljaĉ ne zatekne lice kome dostavljanje treba izvršiti, postupiće na naĉin propisan u ĉlanu 76. ovog zakona i tada se smatra da je dostavljanje izvršeno.

(3) Dostavljanjem pismena zakonskom zastupniku, punomoćniku ili punomoćniku za primanje pismena (ĉlan 79) smatra se da je dostavljanje izvršeno samoj stranci.

 

4. Posebni slučajevi dostavljanja

 

1) Dostavljanje zakonskom zastupniku i punomoćniku

 

Član 78

(1) Dostavljanje zakonskom zastupniku ili punomoćniku, ako ih stranka ima, vrši se na naĉin propisan u ĉl. 71. do 77. ovog zakona.

(2) Ako više stranaka ima zajedniĉkog zakonskog zastupnika ili punomoćnika u istom predmetu, dostavljanje se za sve njih vrši tom zakonskom zastupniku, odnosno punomoćniku. Ako stranka ima više punomoćnika, dovoljno je da se dostavljanje izvrši samo jednom od njih.

 

2) Dostavljanje punomoćniku za primanje pismena

 

Član 79

(1) Stranka moţe ovlastiti odreĊeno lice kome treba vršiti sva dostavljanja za nju. Kad stranka obavesti o tom ovlašćenju organ koji vodi postupak, taj organ će vršiti sva dostavljanja tom punomoćniku (punomoćnik za primanje pismena).

(2) Punomoćnik za primanje pismena duţan je da svaki akt, bez odlaganja, pošalje stranci.

(3) Ako bi neposredno dostavljanje stranci, zakonskom zastupniku ili punomoćniku znatno odugovlaĉilo postupak, sluţbeno lice koje vodi postupak moţe naloţiti stranci da po odreĊenom predmetu i u odreĊenom roku postavi u sedištu organa punomoćnika za primanje pismena. Ako stranka ne postupi po ovom nalogu, organ moţe postupiti shodno ĉlanu 45. ovog zakona.

(4) Kad se stranka ili njen zakonski zastupnik nalazi u inostranstvu, a nema punomoćnika u Republici Srbiji, pozvaće se prilikom dostavljanja prvog pismena da u odreĊenom roku postave punomoćnika ili punomoćnika za primanje pismena i upozoriće se da će im se, ako u ostavljenom roku ne postave punomoćnika, postaviti po sluţbenoj duţnosti punomoćnik za primanje pismena, odnosno privremeni zastupnik.

(5) Dostavljanjem pismena punomoćniku za primanje pismena smatra se da je dostavljanje izvršeno stranci kojoj je pismeno trebalo dostaviti.

 

Član 80

(1) Kad više stranaka koje u postupku zajedniĉki uĉestvuju sa istovetnim zahtevima nemaju zajedniĉkog punomoćnika, duţne su, prilikom prve radnje u postupku, da prijave organu zajedniĉkog punomoćnika za primanje pismena, po mogućnosti onog koji stanuje u sedištu organa. Dok ne prijave zajedniĉkog punomoćnika za primanje pismena, za takvog punomoćnika smatraće se ona stranka izmeĊu njih koja je na prvom zajedniĉkom podnesku prva potpisana ili oznaĉena. Ako se na takav naĉin ne moţe odrediti punomoćnik, sluţbeno lice koje vodi postupak moţe odrediti za punomoćnika bilo koju od tih stranaka. Ako je broj stranaka veliki ili su iz raznih mesta, stranke mogu prijaviti, a i samo sluţbeno lice moţe odrediti, više takvih punomoćnika i oznaĉiti koju će od stranaka svaki od njih zastupati.

(2) Zajedniĉki punomoćnik za primanje pismena duţan je, bez odlaganja, obavestiti sve stranke o pismenu koje je za njih primio i omogućiti im da pregledaju, prepišu i overe pismeno koje, po pravilu, on treba da ĉuva.

(3) U pismenu koje se dostavlja punomoćniku za primanje pismena oznaĉiće se sva lica za koja se dostavljanje vrši.

 

3) Dostavljanje državnim organima, preduzećima i drugim pravnim licima

 

Član 81

(1) Dostavljanje drţavnim organima, preduzećima i drugim pravnim licima vrši se predajom pismena sluţbenom licu, odnosno licu odreĊenom za primanje pismena, ako za pojedine sluĉajeve nije drukĉije propisano.

(2) Ako u postupku uĉestvuju organizacija, naselje, grupa lica i dr. koji nemaju svojstvo pravnog lica (ĉlan 40. stav 2), dostavljanje se vrši predajom pismena licu koje su oni ovlastili, odnosno odredili (ĉlan 43. stav 4).

(3) Ako dostavljaĉ u odreĊenom radnom vremenu ne naĊe lice odreĊeno za primanje pismena, predaju pismena moţe izvršiti bilo kom licu zaposlenom u drţavnom organu, preduzeću ili drugom pravnom licu iz stava 1. ovog ĉlana koje se zatekne u njihovim prostorijama.

 

4) Dostavljanje ostalim licima

 

Član 82

(1) Licima u inostranstvu, kao i licima u zemlji koja uţivaju diplomatski imunitet, dostavljanje se vrši preko ministarstva nadleţnog za spoljne poslove, ako meĊunarodnim ugovorom nije drukĉije odreĊeno.

(2) Drţavljanima Republike Srbije u inostranstvu, dostavljanje izvoda iz matiĉnih knjiga, uverenja, potvrda i drugih pismena izdatih na zahtev stranke moţe se vršiti neposredno. Dostavljanje ostalih pismena vrši se preko diplomatskih i konzularnih predstavništava Republike Srbije u inostranstvu.

(3) Pripadnicima Vojske Srbije ili policije i licima zaposlenim u suvozemnom, reĉnom, pomorskom i vazdušnom saobraćaju, dostavljanje se moţe vršiti i preko nadleţne komande, odnosno organa ili preko preduzeća ili drugog pravnog lica u kojima su zaposleni.

 

Član 83

Licima koja su lišena slobode dostavljanje se vrši preko uprave ustanove u kojoj se nalaze.

 

5) Dostavljanje javnim saopštenjem

 

Član 84

Ako se radi o većem broju lica koja organu nisu poznata ili koja se ne mogu odrediti, dostavljanje će se izvršiti javnim saopštenjem na oglasnoj tabli organa koji je pismeno izdao. Smatra se da je dostavljanje izvršeno po isteku 15 dana od dana isticanja saopštenja na oglasnoj tabli ako organ koji je pismeno izdao ne odredi duţi rok. Pored objavljivanja na oglasnoj tabli, organ moţe objaviti saopštenje i u dnevnoj štampi, odnosno u drugim sredstvima javnog obaveštavanja ili na drugi uobiĉajeni naĉin.

 

6) Odbijanje prijema

 

Član 85

(1) Ako lice kome je pismeno upućeno, odnosno odrasli ĉlan njegovog domaćinstva odbije bez zakonskog razloga da primi pismeno, ili to uĉini lice zaposleno u drţavnom organu, preduzeću ili drugom pravnom licu ili u advokatskoj kancelariji, odnosno ako to uĉini lice koje su za primanje pismena odredili organizacija, naselje, grupa lica i dr., koji nemaju svojstvo pravnog lica (ĉlan 40. stav 2), dostavljaĉ će pismeno ostaviti u stanu ili prostoriji u kojoj je odnosno lice zaposleno, ili će pismeno pribiti na vrata stana ili prostorije.

(2) Kad je dostavljanje izvršeno na naĉin predviĊen u stavu 1. ovog ĉlana, dostavljaĉ će zabeleţiti na dostavnici dan, ĉas i razlog odbijanja prijema, kao i mesto gde je pismeno ostavio i smatra se da je time dostavljanje izvršeno.

 

7) Promena prebivališta, odnosno boravišta ili sedišta

 

 

Član 86

(1) Kad stranka ili njen zakonski zastupnik u toku postupka promene svoje prebivalište, odnosno boravište ili sedište, duţni su da o tome odmah obaveste organ koji vodi postupak.

(2) Ako oni to ne uĉine, a dostavljaĉ ne moţe saznati kuda su se odselili, organ će odrediti da se sva dalja dostavljanja u postupku za tu stranku vrše pribijanjem pismena na oglasnoj tabli organa koji vodi postupak.

(3) Dostavljanje se smatra izvršenim po isteku osam dana od dana pribijanja pismena na oglasnu tablu organa koji vodi postupak.

(4) Kad punomoćnik, odnosno punomoćnik za primanje pismena u toku postupka promeni svoje prebivalište, odnosno boravište, a ne obavesti o tome organ koji vodi postupak, dostavljanje će se izvršiti kao da punomoćnik nije ni postavljen.

 

5. Dostavnica

 

Član 87

(1) Potvrdu o izvršenom dostavljanju (dostavnicu) potpisuju primalac i dostavljaĉ. Primalac će na dostavnici sam slovima naznaĉiti dan prijema.

(2) Ako je primalac nepismen ili ne moţe da se potpiše, dostavljaĉ će na dostavnici naznaĉiti njegovo ime i dan predaje i staviće napomenu zašto primalac nije stavio svoj potpis.

(3) Ako primalac odbije da potpiše dostavnicu, dostavljaĉ će to zabeleţiti na dostavnici i ispisati slovima dan predaje pismena i smatra se da je time dostavljanje uredno izvršeno.

(4) Ako je dostavljanje izvršeno nekom od lica navedenih u ĉlanu 74. ovog zakona, dostavljaĉ će na dostavnici naznaĉiti lice kome je pismeno predato i odnos tog lica prema licu kome je dostavljanje trebalo izvršiti.

(5) Ako je dostavljanje izvršeno po ĉlanu 76. ovog zakona, na dostavnici treba naznaĉiti dan izvršenog saopštenja, kao i dan predaje pismena nadleţnom organu na ĉijem se podruĉju nalazi prebivalište, odnosno boravište lica kome se dostavljanje vrši ili pošti njegovog prebivališta, odnosno boravišta.

 

6. Greške u dostavljanju

 

Član 88

(1) Ako pri dostavljanju bude uĉinjena greška, smatraće se da je dostavljanje izvršeno onog dana za koji se utvrdi da je lice kome je pismeno namenjeno stvarno dobilo to pismeno.

(2) Ako je dostavnica nestala, dostavljanje se moţe dokazivati i drugim sredstvima.

 

Glava VI

ROKOVI

 

Član 89

(1) Za preduzimanje pojedinih radnji u postupku mogu biti odreĊeni rokovi.

(2) Ako rokovi nisu odreĊeni zakonom ili drugim propisom, odreĊuje ih, s obzirom na okolnosti sluĉaja, sluţbeno lice koje vodi postupak.

(3) Rok koji je odredilo sluţbeno lice koje vodi postupak, kao i rok odreĊen propisima za koji je predviĊena mogućnost produţenja, moţe se produţiti na molbu zainteresovanog lica podnesenu pre isteka roka ako postoje opravdani razlozi za produţenje.

 

Član 90

(1) Rokovi se raĉunaju na dane, mesece i godine, a mogu se raĉunati i na ĉasove.

(2) Kad je rok odreĊen po danima, dan u koji je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno u koji pada dogaĊaj od kog treba raĉunati trajanje roka, ne uraĉunava se u rok, već se za poĉetak roka uzima prvi naredni dan. Rok koji je odreĊen po mesecima, odnosno po godinama završava se istekom onog dana, meseca, odnosno godine, koji po svom broju odgovara danu kad je dostavljanje ili saopštenje izvršeno, odnosno danu u koji pada dogaĊaj od kog se raĉuna trajanje roka. Ako nema tog dana u poslednjem mesecu, rok se završava poslednjeg dana tog meseca.

(3) Završetak roka moţe se oznaĉiti i odreĊenim kalendarskim danom.

 

Član 91

(1) Poĉetak i tok rokova ne spreĉavaju nedelje i dani drţavnih praznika.

(2) Ako poslednji dan roka pada u nedelju ili na dan drţavnog praznika, ili u neki drugi dan kad organ pred kojim treba preduzeti radnju ne radi, rok istiĉe istekom prvog narednog radnog dana.

 

Član 92

(1) Podnesak je podnesen u roku ako je pre nego što rok istekne stigao organu kome je trebalo da bude predat.

(2) Kad je podnesak upućen poštom preporuĉeno ili telegrafski, odnosno telefaksom, dan predaje pošti, odnosno dan prijema telefaksa smatra se kao dan predaje organu kome je upućen.

(3) Za lica koja se nalaze u Vojsci Srbije dan predaje podneska vojnoj jedinici, odnosno vojnoj ustanovi ili štabu smatra se kao dan predaje organu kome je upućen.

(4) Za lice lišeno slobode, dan predaje podneska upravi ustanove u kojoj se nalazi smatra se kao dan predaje organu kome je upućen.

(5) Ako je organ odredio dan kad će se raspravljati o podnesku koji je stranka duţna da podnese, pa je pozvao stranku da podnesak dostavi do odreĊenog dana, organ je duţan da uzme u razmatranje podnesak koji je primljen pre poĉetka raspravljanja.

 

Glava VII

POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE

Član 93

(1) Stranci koja je iz opravdanih razloga propustila da u roku izvrši neku radnju postupka, pa je usled tog propuštanja iskljuĉena od vršenja te radnje, dozvoliće se, po njenom predlogu, povraćaj u preĊašnje stanje.

(2) Na predlog stranke koja je propustila da u roku preda podnesak, dozvoliće joj se povraćaj u preĊašnje stanje i kad je ona iz neznanja ili oĉiglednom omaškom podnesak blagovremeno poslala poštom, odnosno predala nenadleţnom organu.

(3) Povraćaj u preĊašnje stanje dozvoliće se i kad je stranka oĉiglednom omaškom prekoraĉila rok, a podnesak ipak primi nadleţni organ najdocnije tri dana od dana isteka roka, ako bi stranka zbog zadocnjenja izgubila neko pravo.

 

Član 94

(1) Stranka je duţna da u predlogu za povraćaj u preĊašnje stanje iznese okolnosti zbog kojih je bila spreĉena da u roku izvrši propuštenu radnju i da te okolnosti uĉini bar verovatnim.

(2) Predlog za povraćaj u preĊašnje stanje ne moţe se zasnivati na okolnosti koju je organ već ranije ocenio kao nedovoljnu za produţenje roka ili odlaganje rasprave.

(3) Ako se povraćaj u preĊašnje stanje traţi zbog toga što je propušteno da se podnese kakav podnesak, predlogu treba priloţiti i taj podnesak.

 

Član 95

(1) Predlog za povraćaj u preĊašnje stanje podnosi se u roku od osam dana od dana kad je prestao razlog koji je prouzrokovao propuštanje, a ako je stranka tek docnije saznala za propuštanje - od dana kad je to saznala.

(2) Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne moţe se traţiti povraćaj u preĊašnje stanje.

(3) Ako se propusti rok za traţenje povraćaja u preĊašnje stanje, ne moţe se traţiti povraćaj u preĊašnje stanje zbog propuštanja tog roka.

 

Član 95

(1) Predlog za povraćaj u preĊašnje stanje podnosi se organu pred kojim je trebalo izvršiti propuštenu radnju.

(2) O predlogu za povraćaj u preĊašnje stanje odluĉuje zakljuĉkom organ kod koga je trebalo izvršiti propuštenu radnju.

(3) Neblagovremeno podnesen predlog za povraćaj u preĊašnje stanje odbaciće se bez daljeg postupka.

(4) Ako su ĉinjenice na kojima se predlog za povraćaj u preĊašnje stanje zasniva opštepoznate, organ moţe odluĉiti o tom predlogu bez izjašnjenja protivne stranke.

 

Član 97

(1) Protiv zakljuĉka kojim se dozvoljava povraćaj u preĊašnje stanje nije dopuštena ţalba, osim ako je povraćaj dozvoljen po predlogu koji je neblagovremeno podnesen ili je nedopušten (ĉlan 95. stav 3).

(2) Protiv zakljuĉka kojim je odbijen predlog za povraćaj u preĊašnje stanje dopuštena je posebna ţalba, osim ako je zakljuĉak doneo drugostepeni organ.

(3) Ţalba nije dopuštena protiv zakljuĉka o predlogu za povraćaj u preĊašnje stanje koji je doneo organ nadleţan za rešavanje u drugom stepenu o glavnoj stvari.

 

Član 98

(1) Predlog za povraćaj u preĊašnje stanje ne zaustavlja tok postupka, ali organ nadleţan za odluĉivanje o tom predlogu moţe privremeno prekinuti postupak dok zakljuĉak o predlogu ne postane konaĉan.

(2) Kad je povraćaj u preĊašnje stanje dozvoljen, postupak se vraća u stanje u kome se nalazio pre propuštanja, a poništavaju se sva rešenja i zakljuĉci koje je organ doneo u vezi sa propuštanjem.

 

Glava VIII

ODRŢAVANJE REDA

 

Član 99

(1) Sluţbeno lice koje rukovodi radnjom postupka duţno je da se stara o odrţavanju reda u radu organa.

(2) Sluţbeno lice je ovlašćeno da opominje lica koja smetaju u radu organa i da odreĊuje šta je potrebno da se red odrţi.

(3) Lica koja prisustvuju nekoj radnji postupka ne smeju nositi oruţje ili opasno oruĊe. Ako ta lica imaju kod sebe oruţje ili opasno oruĊe, duţna su da ga predaju sluţbenom licu koje vodi postupak. U protivnom, neće im se dozvoliti da prisustvuju radnjama postupka. Po završetku radnji, oruţje, odnosno oruĊe vratiće se licima koja su ga predala sluţbenom licu.

 

Član 100

(1) Lice koje, i pored opomene, ometa rad ili se nepristojno ponaša prilikom vršenja radnje postupka, moţe biti udaljeno. Lice koje uĉestvuje u radnji postupka moţe biti udaljeno tek pošto je prethodno opomenuto da će biti udaljeno i pošto su mu predoĉene pravne posledice takve mere. Udaljenje zbog narušavanja reda ili zbog nepristojnosti izriĉe sluţbeno lice koje rukovodi radnjom postupka.

(2) Ako na osnovu odredbe stava 1. ovog ĉlana bude udaljena stranka koja nema punomoćnika, ili ako bude udaljen punomoćnik ĉiji vlastodavac nije prisutan, sluţbeno lice koje rukovodi radnjom postupka pozvaće lice koje se udaljava da postavi svog punomoćnika. Ako pozvano lice to ne uĉini, sluţbeno lice moţe odloţiti radnju na trošak lica koje je odbilo da postavi svog punomoćnika, a moţe mu i samo postaviti punomoćnika ako je to potrebno. Takav punomoćnik moţe zastupati stranku samo u radnji postupka sa koje je stranka udaljena.

 

Član 101

(1) Ko u radnji postupka teţe naruši red ili uĉini krupniju nepristojnost, moţe se, pored udaljenja, kazniti novĉanom kaznom za povredu procesne discipline do 1.500 dinara.

(2) Kazna iz stava 1. ovog ĉlana ne iskljuĉuje kriviĉnu, prekršajnu ili disciplinsku odgovornost.

(3) Kaznom iz stava 1. ovog ĉlana moţe biti kaţnjeno i lice koje svojim podneskom grubo povredi ugled organa ili sluţbenog lica koje vodi postupak.

 

Član 102

(1) Novĉanu kaznu zbog radnji predviĊenih u ĉlanu 101. stav 1. ovog zakona izriĉe sluţbeno lice koje rukovodi radnjom postupka, a zbog radnji predviĊenih u ĉlanu 101. stav 3. - organ koji vodi postupak.

(2) Protiv zakljuĉka o kazni moţe se izjaviti posebna ţalba. Ţalba protiv zakljuĉka o kazni zbog narušavanja reda ne odlaţe izvršenje kazne.

 

Glava IX

TROŠKOVI POSTUPKA

 

1. Troškovi organa i stranaka

 

Član 103

(1) Posebni izdaci u gotovom novcu organa koji vodi postupak, kao što su: putni troškovi sluţbenih lica, izdaci za svedoke, veštake, tumaĉe, odnosno prevodioce, uviĊaj, oglase i sl., a koji su nastali sprovoĊenjem postupka po nekoj upravnoj stvari, padaju, po pravilu, na teret onoga koji je ceo postupak prouzrokovao.

(2) Kad lice koje uĉestvuje u postupku prouzrokuje svojom krivicom ili obešću troškove pojedinih radnji u postupku, duţno je da snosi te troškove.

(3) Kad je postupak koji je pokrenut po sluţbenoj duţnosti završen povoljno za stranku, troškove postupka snosi organ koji je postupak pokrenuo.

 

Član 104

(1) Svaka stranka snosi, po pravilu, sama svoje troškove prouzrokovane postupkom, kao što su troškovi dolaţenja, danguba, izdaci za takse, za pravno zastupanje i struĉno pomaganje.

(2) Kad u postupku uĉestvuju dve stranke ili više stranaka sa suprotnim interesima, stranka koja je prouzrokovala postupak, a na ĉiju je štetu postupak završen, duţna je da protivnoj stranci naknadi opravdane troškove nastale u postupku. Ako je u takvom sluĉaju neka od stranaka delimiĉno uspela sa svojim zahtevom, duţna je da naknadi protivnoj stranci troškove srazmerno delu svog zahteva u kome nije uspela. Stranka koja je obešću prouzrokovala protivnoj stranci troškove u postupku, duţna je da joj te troškove naknadi.

(3) Troškovi za pravno zastupanje naknaĊuju se samo u sluĉajevima kad je takvo zastupanje bilo nuţno, odnosno opravdano.

(4) Zahtev za naknadu troškova po odredbama st. 2. i 3. ovog ĉlana mora biti stavljen blagovremeno, tako da organ koji vodi postupak moţe o njemu odluĉiti u rešenju. U protivnom, stranka gubi pravo na naknadu troškova. Sluţbeno lice koje vodi postupak duţno je da na to upozori stranku.

(5) Svaka stranka snosi svoje troškove postupka koji je završen poravnanjem, ako u poravnanju nije drukĉije odreĊeno.

(6) Troškove stranke i drugog lica u postupku, prouzrokovane postupkom pokrenutim po sluţbenoj duţnosti ili u javnom interesu, a koje stranka, odnosno drugo lice u postupku nije prouzrokovalo svojim ponašanjem, snosi organ.

 

Član 105

Troškove postupka u vezi sa izvršenjem snosi izvršenik. Ako se ti troškovi od njega ne mogu naplatiti, snosi ih stranka po ĉijem je predlogu izvršenje sprovedeno.

 

Član 106

Ako se postupak pokreće po zahtevu stranke, a sa sigurnošću se moţe predvideti da će izazvati posebne izdatke u gotovom novcu (u vezi sa uviĊajem, veštaĉenjem, dolaskom svedoka i sl.), organ koji vodi postupak moţe zakljuĉkom odrediti da stranka unapred poloţi potreban iznos za pokriće tih troškova. Ako stranka ne poloţi taj iznos u odreĊenom roku, organ moţe odustati od izvoĊenja tih dokaza ili obustaviti postupak, osim ako produţenje postupka zahteva javni interes.

 

Član 107

(1) U rešenju kojim se postupak završava, organ koji donosi rešenje odreĊuje ko snosi troškove postupka, njihov iznos i kome se i u kom roku moraju isplatiti.

(2) U rešenju se mora posebno navesti da li će onaj koji snosi troškove morati da naknadi troškove drugoj stranci (ĉlan 104. st. 2. i 3).

(3) Ako troškove postupka snosi više lica, troškovi će se izmeĊu njih razdeliti na jednake delove, odnosno u odgovarajućoj srazmeri.

(4) Ako organ u rešenju ne odluĉi o troškovima, navešće u rešenju da će se o troškovima doneti poseban zakljuĉak.

 

Član 108

(1) Svedoci, veštaci, tumaĉi i sluţbena lica imaju pravo na propisanu naknadu troškova putovanja i izdataka izazvanih bavljenjem u mestu. Ako im za to vreme pripada i zarada, imaju pravo i na propisanu naknadu izgubljene zarade. Pored propisane naknade, veštaci i tumaĉi imaju pravo i na propisanu posebnu nagradu za obavljeno veštaĉenje, odnosno tumaĉenje.

(2) Zahtev za naknadu, odnosno nagradu svedoci, veštaci i tumaĉi duţni su da postave prilikom saslušanja, davanja mišljenja veštaka, odnosno tumaĉenja. U protivnom, gube to pravo. Sluţbeno lice koje vodi postupak duţno je da na to upozori svedoka, veštaka, odnosno tumaĉa.

(3) Iznos naknade, odnosno nagrade utvrĊuje posebnim zakljuĉkom organ koji vodi postupak, odreĊujući ko je duţan da je plati i u kom roku. Protiv ovog zakljuĉka dopuštena je posebna ţalba. Ovaj zakljuĉak predstavlja osnov za izvršenje (izvršna isprava).

 

Član 109

U pogledu naknade sluţbenim licima vaţe propisi koji se odnose na ta lica.

 

2. Oslobođenje od plaćanja troškova

 

Član 110

(1) Organ koji vodi postupak moţe osloboditi stranku od plaćanja troškova u celini ili delimiĉno, ako naĊe da ih ne moţe podneti bez štete po svoje nuţno izdrţavanje, odnosno po nuţno izdrţavanje svoje porodice. Organ donosi zakljuĉak o tome po predlogu stranke, na osnovu uverenja o njenom imovnom stanju koje izdaje nadleţni organ.

(2) OsloboĊenje od plaćanja troškova odnosi se na osloboĊenje od taksa i izdataka organa koji vodi postupak, kao što su putni troškovi sluţbenih lica, izdaci za svedoke, veštake i tumaĉe, uviĊaj, oglase i sl., kao i na osloboĊenje od polaganja obezbeĊenja za troškove.

(3) Strani drţavljani oslobodiće se od plaćanja troškova kad je to predviĊeno meĊunarodnim ugovorom, a ako takvog ugovora nema, pod uslovom uzajamnosti. U sluĉaju sumnje u postojanje uzajamnosti, objašnjenje daje ministarstvo nadleţno za spoljne poslove.

 

Član 111

Organ koji vodi postupak moţe u toku postupka ukinuti zakljuĉak o osloboĊenju od plaćanja troškova ako utvrdi da više ne postoje razlozi zbog kojih je stranka bila osloboĊena od plaćanja troškova.

 

Član 112

Protiv zakljuĉka kojim se odbija zahtev stranke za osloboĊenje od plaćanja troškova, kao i protiv zakljuĉka iz ĉlana 111. ovog zakona, stranka moţe izjaviti posebnu ţalbu.

 

Drugi deo

PRVOSTEPENI POSTUPAK

 

Glava X

POKRETANJE POSTUPKA I ZAHTEVI STRANAKA

 

1. Pokretanje postupka

 

Član 113

Postupak pokreće nadleţni organ po sluţbenoj duţnosti ili povodom zahteva stranke.

 

Član 114

(1) Nadleţni organ će pokrenuti postupak po sluţbenoj duţnosti kad to odreĊuje zakon ili drugi propis i kad utvrdi ili sazna da, s obzirom na postojeće ĉinjeniĉno stanje, treba pokrenuti postupak radi zaštite javnog interesa.

(2) Pri pokretanju postupka po sluţbenoj duţnosti organ uzima u obzir i eventualne predstavke graĊana i organizacija i upozorenje nadleţnih organa.

 

Član 115

(1) Postupak je pokrenut ĉim organ izvrši ma koju radnju radi voĊenja postupka.

(2) Ako organ povodom stavljenog zahteva stranke naĊe da nema uslova za pokretanje postupka, doneće zakljuĉak o odbacivanju zahteva stranke. Protiv tog zakljuĉka dozvoljena je posebna ţalba.

 

Član 116

U upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po prirodi stvari za pokretanje i voĊenje postupka potreban zahtev stranke, organ moţe pokrenuti i voditi postupak samo ako postoji takav zahtev.

 

2. Spajanje stvari u jedan postupak

 

Član 117

(1) Ako se prava ili obaveze stranaka zasnivaju na istom ili sliĉnom ĉinjeniĉnom stanju i na istom pravnom osnovu i ako je organ koji vodi postupak u pogledu svih predmeta stvarno nadleţan, moţe se pokrenuti i voditi jedan postupak i onda kad se radi o pravima i obavezama više stranaka.

(2) Pod istim uslovima jedna stranka ili više stranaka mogu u jednom postupku ostvarivati i više razliĉitih zahteva.

(3) O voĊenju jednog postupka u sluĉajevima iz st. 1. i 2. ovog ĉlana organ će doneti poseban zakljuĉak. Protiv tog zakljuĉka moţe se izjaviti ţalba, osim ako je zakljuĉak doneo drugostepeni organ.

 

Član 118

Organ moţe javnim saopštenjem pokrenuti upravni postupak prema većem broju lica koja organu nisu poznata ili se ne mogu odrediti, a koja u postupku mogu imati poloţaj stranaka ako se radi o bitno istom zahtevu prema svima njima.

 

Član 119

(1) Kad se u smislu ĉlana 117. ovog zakona vodi jedan postupak, ili kad je postupak pokrenut javnim saopštenjem u smislu ĉlana 118. ovog zakona, svaka stranka istupa u postupku samostalno.

(2) U zakljuĉcima kojima se u postupku iz stava 1. ovog ĉlana preduzimaju mere prema strankama, mora se odrediti koja se od tih mera odnosi na koju od stranaka, osim ako se radi o strankama koje u postupku zajedniĉki uĉestvuju sa istovetnim zahtevima, ili ako zakonom nije drukĉije odreĊeno.

 

3. Izmena zahteva

 

Član 120

(1) Pošto je postupak pokrenut, stranka moţe, do donošenja rešenja u prvom stepenu, proširiti stavljeni zahtev, ili umesto ranijeg zahteva staviti drugi, bez obzira na to da li se prošireni ili izmenjeni zahtev zasniva na istom pravnom osnovu, pod uslovom da se takav zahtev zasniva na bitno istom ĉinjeniĉnom stanju.

(2) Ako organ koji vodi postupak ne dozvoli proširenje ili izmenu zahteva, doneće o tome zakljuĉak. Protiv takvog zakljuĉka dopuštena je posebna ţalba.

 

4. Odustanak od zahteva

 

Član 121

(1) Stranka moţe odustati od svog zahteva u toku celog postupka.

(2) Kad je postupak pokrenut povodom zahteva stranke, a stranka odustane od svog zahteva, organ koji vodi postupak doneće zakljuĉak kojim se postupak obustavlja. O tome će biti obaveštena protivna stranka, ako je ima.

(3) Ako je dalje voĊenje postupka potrebno u javnom interesu, ili ako to zahteva protivna stranka, organ će produţiti voĊenje postupka.

(4) Kad je postupak pokrenut po sluţbenoj duţnosti, organ moţe obustaviti postupak. Ako je postupak u istoj upravnoj stvari mogao biti pokrenut i po zahtevu stranke, postupak će se nastaviti ako stranka to zahteva.

(5) Protiv zakljuĉka kojim se obustavlja postupak dopuštena je posebna ţalba.

 

Član 122

(1) Stranka moţe odustati od svog zahteva izjavom koju daje organu koji vodi postupak. Dok organ koji vodi postupak ne donese zakljuĉak o obustavljanju postupka i ne dostavi ga stranci, stranka moţe opozvati svoj odustanak od zahteva.

(2) Pojedina radnja ili propuštanje stranke moţe se smatrati njenim odustankom od zahteva samo kad je to zakonom odreĊeno.

(3) Ako je stranka odustala od svog zahteva posle donošenja prvostepenog rešenja, a pre isteka roka za ţalbu, zakljuĉkom o obustavi postupka poništava se prvostepeno rešenje ako je njime zahtev stranke bio pozitivno ili delimiĉno pozitivno rešen. Ako je stranka odustala od svog zahteva posle izjavljene ţalbe, a pre nego što joj je dostavljeno rešenje doneseno povodom ţalbe, zakljuĉkom o obustavi postupka poništava se prvostepeno rešenje kojim je zahtev stranke bio usvojen, u celini ili delimiĉno, ako je stranka u celini odustala od svog zahteva.

 

Član 123

Stranka koja je odustala od zahteva duţna je da snosi sve troškove koji su nastali do obustavljanja postupka, osim ako posebnim propisima nije drukĉije odreĊeno.

 

5. Poravnanje

 

Član 124

(1) Ako u postupku uĉestvuju dve stranke ili više stranaka sa suprotnim zahtevima, sluţbeno lice koje vodi postupak nastojaće u toku celog postupka da se stranke poravnaju, potpuno ili bar u pojedinim spornim pitanjima.

(2) Poravnanje mora biti uvek jasno i odreĊeno i ne sme biti na štetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa trećih lica. Sluţbeno lice koje vodi postupak mora na to paziti po sluţbenoj duţnosti. Ako se utvrdi da bi poravnanje bilo na štetu javnog interesa, javnog morala ili pravnog interesa trećih lica, organ koji vodi postupak neće prihvatiti da se zakljuĉi poravnanje i o tome će doneti poseban zakljuĉak.

(3) Poravnanje se upisuje u zapisnik. Poravnanje je zakljuĉeno kad stranke posle proĉitanog zapisnika o poravnanju potpišu zapisnik. Overen prepis zapisnika predaće se strankama ako ga traţe.

(4) Poravnanje ima snagu izvršnog rešenja donetog u postupku (izvršna isprava).

(5) Organ pred kojim je zakljuĉeno poravnanje doneće zakljuĉak kojim će, po potrebi, postupak obustaviti u celini ili delimiĉno.

(6) Ako zakljuĉak o obustavljanju, odnosno o nastavljanju postupka nije u skladu sa zakljuĉenim poravnanjem, protiv zakljuĉka je dopuštena posebna ţalba.

 

Glava XI

POSTUPAK DO DONOŠENJA REŠENJA

 

A. Opšta načela

 

1. Zajedničke odredbe

 

Član 125

(1) Pre donošenja rešenja moraju se utvrditi sve odluĉne ĉinjenice i okolnosti koje su od znaĉaja za donošenje rešenja i strankama omogućiti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese.

(2) Ĉinjenice i okolnosti iz stava 1. ovog ĉlana utvrĊuju se i prava i pravni interesi iz tog stava ostvaruju se i štite u skraćenom postupku (ĉlan 131) ili u posebnom ispitnom postupku (ĉl. 132. i 133).

 

Član 126

(1) Sluţbeno lice koje vodi postupak moţe u toku celog postupka upotpunjavati ĉinjeniĉno stanje i izvoditi dokaze radi utvrĊivanja i onih ĉinjenica koje u postupku nisu bile iznete ili nisu utvrĊene.

(2) Sluţbeno lice koje vodi postupak narediće po sluţbenoj duţnosti izvoĊenje svakog dokaza ako naĊe da je to potrebno radi razjašnjenja stvari.

(3) Sluţbeno lice koje vodi postupak pribaviće po sluţbenoj duţnosti podatke o ĉinjenicama o kojima sluţbenu evidenciju vodi organ nadleţan za rešavanje u upravnoj stvari. Na isti naĉin postupiće sluţbeno lice u pogledu ĉinjenica o kojima sluţbenu evidenciju vodi drugi organ.

 

Član 127

(1) Ĉinjeniĉno stanje na kome zasniva svoj zahtev stranka je duţna da iznese taĉno, potpuno i odreĊeno.

(2) Ako se ne radi o ĉinjenicama koje su opštepoznate, stranka je duţna da za svoje navode predloţi dokaze i da ih po mogućnosti podnese. Ako sama stranka tako ne postupi, sluţbeno lice koje vodi postupak pozvaće je da to uĉini. Od stranke se neće traţiti da pribavi i podnese dokaze koje brţe i lakše moţe pribaviti organ koji vodi postupak, niti da podnosi uverenja i druge isprave koje organi nisu duţni da izdaju po ĉl. 161. i 162. ovog zakona.

(3) Ako stranka nije u naknadno odreĊenom roku predloţila, odnosno, po mogućnosti, podnela dokaze, organ će zakljuĉkom odbaciti zahtev kao da nije podnesen (ĉlan 58. stav 2). Protiv tog zakljuĉka dopuštena je posebna ţalba.

 

Član 128

(1) Stranka daje svoju izjavu, po pravilu, usmeno, a moţe je dati i pismeno.

(2) Kad se radi o sloţenoj upravnoj stvari ili kad su potrebna opširnija struĉna objašnjenja, sluţbeno lice koje vodi postupak moţe naloţiti stranci da podnese pismenu izjavu, odreĊujući joj dovoljan rok za to. U takvom sluĉaju i stranka ima pravo da traţi da joj se dopusti davanje pismene izjave.

(3) Ako je stranci naloţeno ili dopušteno da podnese pismenu izjavu, ne moţe joj se usled toga oduzeti pravo da svoju izjavu da i usmeno.

 

Član 129

Ako se u toku postupka pojavi lice koje do tada nije uĉestvovalo u postupku kao stranka, pa zahteva da uĉestvuje u postupku kao stranka, sluţbeno lice koje vodi postupak ispitaće njegovo pravo da bude stranka i o tome će doneti zakljuĉak. Protiv zakljuĉka kojim se ne priznaje to pravo dopuštena je posebna ţalba.

 

Član 130

Sluţbeno lice koje vodi postupak duţno je da, po potrebi, upozori stranku na njena prava u postupku i da joj ukazuje na pravne posledice njenih radnji ili propuštanja u postupku.

 

2. Skraćeni postupak

 

Član 131

(1) Organ moţe po skraćenom postupku rešiti upravnu stvar neposredno:

1) ako je stranka u svom zahtevu navela ĉinjenice ili podnela dokaze na osnovu kojih se moţe utvrditi stanje stvari, ili ako se to stanje moţe utvrditi na osnovu opštepoznatih ĉinjenica ili ĉinjenica koje su organu poznate;

2) ako se stanje stvari moţe utvrditi neposrednim uvidom, odnosno na osnovu sluţbenih podataka kojima organ raspolaţe, a nije potrebno posebno saslušanje stranke radi zaštite njenih prava, odnosno pravnih interesa;

3) ako je propisom predviĊeno da se upravna stvar moţe rešiti na osnovu ĉinjenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrĊene ili se dokazima samo posredno utvrĊuju, pa su ĉinjenice ili okolnosti uĉinjene verovatnim, a iz svih okolnosti proizlazi da zahtevu stranke treba udovoljiti;

4) kad se radi o preduzimanju u javnom interesu hitnih mera koje se ne mogu odlagati, a ĉinjenice na kojima rešenje treba da bude zasnovano su utvrĊene ili bar uĉinjene verovatnim.

(2) Rešenja iz taĉ. 1. i 2. stava 1. ovog ĉlana mogu se izraĊivati putem elektronskih raĉunara.

 

3. Poseban ispitni postupak

 

Član 132

(1) Poseban ispitni postupak se sprovodi kad je to potrebno radi utvrĊivanja odluĉnih ĉinjenica i okolnosti koje su od znaĉaja za razjašnjenje upravnih stvari ili radi davanja strankama mogućnosti da ostvare i zaštite svoja prava i pravne interese.

(2) Tok ispitnog postupka odreĊuje, prema okolnostima pojedinog sluĉaja, sluţbeno lice koje vodi postupak, u skladu sa odredbama ovog zakona i drugih propisa koji se odnose na upravnu stvar o kojoj se radi.

(3) U granicama iz st. 1. i 2. ovog ĉlana, sluţbeno lice koje vodi postupak naroĉito: odreĊuje koje radnje u postupku treba izvršiti i izdaje nareĊenja za njihovo izvršenje, odreĊuje redosled kojim će se pojedine radnje vršiti i rokove u kojima će se izvršiti ako oni nisu propisani zakonom, odreĊuje usmenu raspravu i saslušanja, kao i sve što je potrebno za njeno odrţavanje, odluĉuje koji će se dokazi izvesti i odluĉuje o svim predlozima i izjavama podnesenim u postupku.

(4) Sluţbeno lice koje vodi postupak odluĉuje da li će se raspravljanje i dokazivanje vršiti odvojeno o pojedinim spornim pitanjima ili zajedno za ceo predmet.

 

Član 133

(1) Stranka ima pravo da uĉestvuje u ispitnom postupku i, radi ostvarenja cilja postupka, da daje potrebne podatke i brani svoja prava i zakonom zaštićene interese.

(2) Stranka ima pravo da iznosi ĉinjenice koje mogu biti od uticaja za rešenje upravne stvari, da predlaţe dokaze radi utvrĊivanja tih ĉinjenica i da pobija taĉnost navoda koji se ne slaţu s njenim navodima. Ona ima pravo da sve do donošenja rešenja dopunjuje i objašnjava svoje navode, a ako to ĉini posle odrţane usmene rasprave, duţna je da opravda zbog ĉega to nije uĉinila na raspravi.

(3) Sluţbeno lice koje vodi postupak duţno je da pruţi mogućnost stranci: da se izjasni o svim okolnostima i ĉinjenicama koje su iznete u ispitnom postupku i o predlozima i ponuĊenim dokazima, da uĉestvuje u izvoĊenju dokaza i da postavlja pitanja drugim strankama, svedocima i veštacima preko sluţbenog lica koje vodi postupak, a s njegovom dozvolom i neposredno, kao i da se upozna s rezultatom izvoĊenja dokaza i da se o tome izjasni. Organ neće doneti rešenje pre nego što stranci pruţi mogućnost da se izjasni o ĉinjenicama i okolnostima na kojima treba da se zasniva rešenje, a o kojima stranci nije bila data mogućnost da se izjasni.

 

4. Prethodno pitanje

 

Član 134

(1) Ako organ koji vodi postupak naiĊe na pitanje bez ĉijeg se rešenja ne moţe rešiti sama upravna stvar, a to pitanje ĉini samostalnu pravnu celinu za ĉije je rešenje nadleţan sud ili drugi organ (prethodno pitanje), on moţe, pod uslovima iz ovog zakona, sam raspraviti to pitanje, ili postupak prekinuti dok nadleţni organ to pitanje ne reši. O prekidu postupka donosi se zakljuĉak, protiv kog je dopuštena posebna ţalba, osim ako je zakljuĉak doneo drugostepeni organ.

(2) Ako je organ koji vodi postupak sam raspravio prethodno pitanje, rešenje takvog pitanja ima pravno dejstvo samo u upravnoj stvari u kojoj je to pitanje rešeno.

(3) U pogledu postojanja kriviĉnog dela i kriviĉne odgovornosti uĉinioca, organ koji vodi postupak vezan je pravnosnaţnom presudom suda kojom se optuţeni oglašava krivim.

 

Član 135

(1) Organ koji vodi postupak mora prekinuti postupak kad se prethodno pitanje odnosi na postojanje kriviĉnog dela, na postojanje braka, na utvrĊivanje oĉinstva, ili kad je to zakonom odreĊeno.

(2) Kad se prethodno pitanje odnosi na kriviĉno delo za koje se gonjenje preduzima po sluţbenoj duţnosti, a nema mogućnosti za kriviĉno gonjenje, organ koji vodi postupak raspraviće i to pitanje.

 

Član 136

Ako se zbog prethodnog pitanja ne mora prekinuti postupak, organ koji vodi postupak moţe sam uzeti u razmatranje prethodno pitanje i raspraviti ga kao sastavni deo upravne stvari i na toj osnovi rešiti samu upravnu stvar.

 

Član 137

(1) Ako organ koji vodi postupak ne uzme prethodno pitanje u razmatranje u smislu ĉlana 136. ovog zakona, a postupak za rešenje prethodnog pitanja koji se moţe voditi samo po sluţbenoj duţnosti još nije pokrenut pred nadleţnim organom, on će traţiti da nadleţni organ pokrene postupak po tom pitanju.

(2) U upravnoj stvari u kojoj se postupak za rešenje prethodnog pitanja pokreće povodom zahteva stranke, organ koji vodi postupak moţe zakljuĉkom naloţiti jednoj od stranaka da u cilju rešenja prethodnog pitanja traţi od nadleţnog organa pokretanje postupka, odreĊujući joj rok u kom je duţna da to uĉini i da mu o tome podnese dokaz. Pri tom će organ koji vodi postupak upozoriti stranku na posledice propuštanja. Rok za traţenje pokretanja postupka za rešenje prethodnog pitanja poĉinje teći od dana kad zakljuĉak postane konaĉan.

(3) Ako stranka povodom ĉijeg zahteva je pokrenut postupak ne podnese u odreĊenom roku dokaz da je od nadleţnog organa traţila pokretanje postupka po prethodnom pitanju, smatraće se da je ta stranka odustala od zahteva, a organ koji vodi postupak obustaviće postupak. Ako to nije uĉinila protivna stranka, organ će nastaviti postupak i sam će raspraviti prethodno pitanje.

(4) Protiv zakljuĉka iz stava 2. ovog ĉlana dopuštena je posebna ţalba.

 

Član 138

Postupak prekinut zbog rešavanja prethodnog pitanja pred nadleţnim organom nastaviće se pošto bude konaĉno odluĉeno o tom pitanju.

 

5. Usmena rasprava

Član 139

Sluţbeno lice koje vodi postupak odreĊuje, po svojoj inicijativi ili po predlogu stranke, usmenu raspravu u svakom sluĉaju kad je to korisno za razjašnjenje upravne stvari, a mora je odrediti:

1) u upravnim stvarima u kojima uĉestvuju dve stranke ili više stranaka sa suprotnim interesima;

ili

2) kad treba da se izvrši uviĊaj ili sasluša svedok ili veštak.

 

Član 140

(1) Usmena rasprava je javna.

(2) Sluţbeno lice koje vodi postupak moţe iskljuĉiti javnost za celu usmenu raspravu ili samo za jedan njen deo:

1) ako to zahtevaju razlozi morala ili javne bezbednosti;

2) ako postoji ozbiljna i neposredna opasnost ometanja usmene rasprave;

3) ako treba da se raspravlja o odnosima u nekoj porodici;

4) ako treba da se raspravlja o okolnostima koje predstavljaju drţavnu, vojnu, sluţbenu, poslovnu, profesionalnu, nauĉnu ili umetniĉku tajnu.

(3) Predlog za iskljuĉenje javnosti moţe staviti i zainteresovano lice.

(4) O iskljuĉenju javnosti donosi se zakljuĉak koji mora biti obrazloţen i javno objavljen. (5) Pri objavljivanju rešenja po sprovedenom postupku javnost se ne moţe iskljuĉiti.

 

Član 141

(1) Iskljuĉenje javnosti ne odnosi se na stranke, njihove zastupnike, punomoćnike, predstavnike i struĉne pomagaĉe.

(2) Sluţbeno lice koje vodi postupak moţe dopustiti da usmenoj raspravi sa koje je javnost iskljuĉena prisustvuju pojedina sluţbena lica, nauĉni i javni radnici ako je to od interesa za njihovu sluţbu, odnosno nauĉni rad. Sluţbeno lice koje vodi postupak upozoriće ta lica da su duţna da ĉuvaju kao tajnu ono što budu na raspravi saznala.

 

Član 142

(1) Organ koji vodi postupak duţan je da preduzima sve što je potrebno da se usmena rasprava obavi bez odugovlaĉenja i, po mogućnosti, bez prekidanja i odlaganja.

(2) Licima koja se pozivaju na usmenu raspravu mora se ostaviti dovoljno vremena da se pripreme za raspravu i da na nju doĊu na vreme i bez vanrednih troškova. Pozvanim licima ostaviće se, po pravilu, osam dana od dostavljanja poziva do dana rasprave.

 

Član 143

Kad je za razmatranje upravne stvari na usmenoj raspravi potrebno upoznati se sa planovima, spisima ili drugim predmetima, te predmete treba staviti na uvid pozvanim licima istovremeno sa odreĊivanjem usmene rasprave, a u pozivu za usmenu raspravu naznaĉiti vreme i mesto kad i gde se oni mogu razgledati.

 

Član 144

(1) Organ koji vodi postupak duţan je da i javno objavi odreĊivanje usmene rasprave: kad postoji opasnost da se pojedinaĉni pozivi neće moći na vreme dostaviti, kad postoji verovatnoća da ima zainteresovanih lica koja se još nisu pojavila kao stranke, ili kad to nalaţu drugi sliĉni razlozi.

(2) Javna objava usmene rasprave treba da sadrţi sve podatke koji moraju biti navedeni u pojedinaĉnom pozivu, kao i poziv da na usmenu raspravu doĊe svako ko smatra da se upravna stvar tiĉe njegovih pravnih interesa. Ta objava se saopštava na naĉin propisan u ĉlanu 84. ovog zakona.

 

Član 145

Usmena rasprava odrţaće se, po pravilu, u sedištu organa koji vodi postupak. Ako je potreban uviĊaj u mestu van sedišta tog organa, usmena rasprava se moţe odrţati na mestu uviĊaja. Organ koji vodi postupak moţe odrediti za usmenu raspravu i drugo mesto kad je to potrebno zbog znatnog smanjenja troškova i zbog temeljnijeg, brţeg ili jednostavnijeg raspravljanja upravne stvari.

 

Član 146

(1) Sluţbeno lice koji vodi postupak duţno je da na poĉetku usmene rasprave utvrdi koja su od pozvanih lica prisutna, a u pogledu odsutnih - da proveri da li su im pozivi uredno dostavljeni.

(2) Ako neka od stranaka koja još nije saslušana nije došla na usmenu raspravu, a nije utvrĊeno da joj je poziv uredno dostavljen, sluţbeno lice koje vodi postupak odloţiće usmenu raspravu, osim ako je ona na vreme javno objavljena.

(3) Ako na usmenu raspravu ne doĊe stranka po ĉijem je zahtevu postupak pokrenut, mada je uredno pozvana, a iz celokupnog stanja stvari se moţe pretpostaviti da je zahtev povukla, organ koji vodi postupak obustaviće postupak. Protiv zakljuĉka o tome dopuštena je posebna ţalba. Ako se ne moţe pretpostaviti da je stranka zahtev povukla, ili ako bi se postupak u javnom interesu morao nastaviti po sluţbenoj duţnosti, sluţbeno lice će, prema okolnostima sluĉaja, sprovesti raspravu bez tog lica, ili će je odloţiti.

(4) Ako stranka protiv koje je pokrenut postupak neopravdano izostane, mada je uredno pozvana, sluţbeno lice koje vodi postupak moţe sprovesti usmenu raspravu i bez nje, a moţe na njen trošak i odloţiti usmenu raspravu ako je to potrebno radi pravilnog rešenja stvari.

 

Član 147

(1) Ako prisutna stranka, i pored upozorenja na posledice, ne stavi primedbu u toku same usmene rasprave na radnje koje se na usmenoj raspravi preduzimaju, smatraće se da nema primedbe. Ako ta stranka docnije stavi primedbu na radnje preduzete na usmenoj raspravi, organ koji rešava o upravnoj stvari ceniće i tu primedbu ako ona moţe imati uticaja na rešavanje stvari i ako nije data posle usmene rasprave radi odugovlaĉenja postupka.

(2) Ako stranka koja je pozvana javnim saopštenjem nije došla na usmenu raspravu, a primedbe na radnje preduzete na usmenoj raspravi stavi posle usmene rasprave, te će se primedbe uzeti u obzir pod uslovom iz stava 1. ovog ĉlana.

 

Član 148

(1) Na usmenoj raspravi treba da se pretrese i utvrdi ono što je predmet posebnog ispitnog postupka.

(2) Ako se predmet posebnog ispitnog postupka ne moţe pretresti na jednoj usmenoj raspravi, sluţbeno lice koje vodi postupak prekinuće usmenu raspravu i zakazati što pre njen nastavak. Za taj nastavak sluţbeno lice će preduzeti sve mere koje su propisane za odreĊivanje usmene rasprave, a prisutnim licima moţe usmeno saopštiti te mere, kao i vreme i mesto nastavka rasprave. Prilikom nastavka usmene rasprave sluţbeno lice koje vodi postupak izneće u glavnim crtama tok dotadašnje usmene rasprave.

(3) Za izvoĊenje pismenih dokaza koji se naknadno podnesu ne mora se ponovo odreĊivati usmena rasprava, ali će se stranci dati mogućnost da se o izvedenim dokazima izjasni.

 

B. Dokazivanje

 

1. Zajedničke odredbe

 

Član 149

(1) Ĉinjenice na osnovu kojih se donosi rešenje (odluĉne ĉinjenice) utvrĊuju se dokazima. (2) Kao dokaz mogu se upotrebiti sva sredstva podesna za utvrĊivanje stanja stvari i koja odgovaraju pojedinom sluĉaju, kao što su: isprave, iskazi svedoka, izjave stranaka, nalazi i mišljenja veštaka, uviĊaj.

 

Član 150

(1) O tome da li neku ĉinjenicu treba utvrĊivati ili ne odluĉuje sluţbeno lice koje vodi postupak, zavisno od toga da li ta ĉinjenica moţe imati uticaja na rešavanje upravne stvari. Dokazi se, po pravilu, izvode pošto se utvrdi šta je u ĉinjeniĉnom pogledu sporno ili šta treba dokazivati.

(2) Ne treba dokazivati ĉinjenice koje su opštepoznate.

(3) Ne treba dokazivati ĉinjenice ĉije postojanje zakon pretpostavlja, ali je dopušteno dokazivati nepostojanje tih ĉinjenica, ako zakonom nije drukĉije odreĊeno.

 

Član 151

Ako je dokazivanje pred organom koji vodi postupak neizvodljivo, povezano s nesrazmernim troškovima ili velikim gubitkom vremena, dokazivanje ili pojedini dokazi mogu se izvoditi pred zamoljenim organom.

 

Član 152

Kad je propisom predviĊeno da se upravna stvar moţe rešiti na podlozi ĉinjenica ili okolnosti koje nisu potpuno utvrĊene ili se dokazima samo posredno utvrĊuju (ĉinjenice i okolnosti koje su uĉinjene verovatnim), izvoĊenje dokaza u tom cilju nije vezano za odredbe ovog zakona o izvoĊenju dokaza.

 

Član 153

(1) Ako organu koji rešava o upravnoj stvari nije poznato pravo koje vaţi u stranoj drţavi, moţe se obavestiti o tome kod ministarstva nadleţnog za spoljne poslove.

(2) Organ koji rešava o upravnoj stvari moţe od stranke zatraţiti da podnese javnu ispravu izdatu od nadleţnog inostranog organa kojom se potvrĊuje koje pravo vaţi u drţavi ĉiji je organ izdao ispravu. Dopušteno je dokazivanje da je strano pravo drukĉije nego što je to sadrţano u javnoj ispravi, ako meĊunarodnim ugovorom nije drukĉije odreĊeno.

 

2. Isprave

 

Član 154

(1) Isprava koju je u propisanom obliku izdao drţavni organ u granicama svoje nadleţnosti, odnosno preduzeće ili druga organizacija u okviru zakonom poverenog javnog ovlašćenja (javna isprava), dokazuje ono što se u njoj potvrĊuje ili odreĊuje. Ta isprava moţe biti prilagoĊena elektronskoj obradi podataka.

(2) U postupku dokazivanja, mikrofilmska kopija isprave, odnosno reprodukcija te kopije izjednaĉava se sa ispravom iz stava 1. ovog ĉlana ako je mikrofilmsku kopiju, odnosno reprodukciju te kopije izdao organ u granicama svoje nadleţnosti, odnosno zakonom poverenog javnog ovlašćenja.

(3) Dopušteno je dokazivati da su u ispravi, odnosno mikrofilmskoj kopiji isprave ili reprodukcije te kopije ĉinjenice neistinito potvrĊene ili da je sama isprava, odnosno mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcije te kopije neispravno sastavljena.

(4) Dopušteno je dokazivati da mikrofilmska kopija isprave, odnosno reprodukcija te kopije nije verna originalu.

 

Član 155

Ako je na ispravi nešto precrtano, ostrugano, izbrisano ili umetnuto, ili ako na ispravi postoje kakvi drugi spoljni nedostaci, sluţbeno lice koje vodi postupak oceniće prema svim okolnostima da li je time i u kojoj meri umanjena dokazna vrednost isprave, ili je isprava potpuno izgubila dokaznu vrednost za rešavanje u upravnoj stvari o kojoj se vodi postupak.

 

Član 156

(1) Isprave koje sluţe kao dokaz podnose stranke ili ih pribavlja organ koji vodi postupak. Stranka podnosi ispravu u originalu, mikrofilmskoj kopiji isprave ili reprodukciji te kopije ili u overenom prepisu, a moţe je podneti i u obiĉnom prepisu. Kad stranka podnese ispravu u overenom prepisu, sluţbeno lice koje vodi postupak moţe traţiti da stranka pokaţe originalnu ispravu, a kad podnese ispravu u obiĉnom prepisu, sluţbeno lice će utvrditi da li je taj prepis veran originalu. Mikrofilmska kopija isprave ili reprodukcija te kopije koju je na propisan naĉin izdao organ ima u postupku dokaznu vrednost originala isprave, u smislu ĉlana 154. stav 1. ovog zakona, za rešavanje upravne stvari o kojoj se vodi postupak.

(2) Ako je organ koji je za to bio nadleţan neke ĉinjenice ili okolnosti već utvrdio ili su one dokazane u javnoj ispravi (liĉna karta, izvod iz matiĉne knjige i dr.), organ koji vodi postupak uzeće te ĉinjenice i okolnosti kao utvrĊene. Kad je u pitanju sticanje ili gubljenje prava, a postoji verovatnoća da su se te ĉinjenice i okolnosti naknadno izmenile, ili ih na osnovu posebnih propisa treba posebno utvrditi, sluţbeno lice će traţiti da stranka podnese posebne dokaze o tim ĉinjenicama i okolnostima, ili će ih organ sam pribaviti.

 

Član 157

(1) Sluţbeno lice koje vodi postupak moţe naloţiti stranci koja se poziva na neku ispravu da je podnese ako njom raspolaţe ili ako je moţe pribaviti.

(2) Ako se isprava nalazi kod suprotne stranke, a ona neće dobrovoljno da je podnese ili pokaţe, sluţbeno lice koje vodi postupak pozvaće tu stranku da podnese ili pokaţe ispravu na raspravi da bi se druga stranka mogla o njoj izjasniti.

(3) Ako stranka kojoj je naloţeno da podnese, odnosno pokaţe ispravu ne postupi po pozivu, organ koji vodi postupak ceniće, s obzirom na sve okolnosti sluĉaja, od kakvog je to uticaja za rešavanje u upravnoj stvari. U takvom sluĉaju organ moţe toj stranci izreći novĉanu kaznu za povredu procesne discipline u iznosu od 1.500 dinara, a tu kaznu moţe i ponovo izreći u istom iznosu, odnosno sve dok stranka ne pristane da podnese, odnosno pokaţe ispravu. Protiv zakljuĉka kojim je izreĉena novĉana kazna stranka moţe izjaviti posebnu ţalbu, koja ne zadrţava izvršenje tog zakljuĉka.

 

Član 158

Ako se isprava koju treba upotrebiti kao dokaz u postupku nalazi kod organa, a stranka koja se pozvala na tu ispravu nije uspela da je pribavi, organ koji vodi postupak pribaviće tu ispravu po sluţbenoj duţnosti.

 

Član 159

(1) Ako se isprava nalazi kod trećeg lica, a ono neće dobrovoljno da je pokaţe, organ koji vodi postupak doneće zakljuĉak kojim će naloţiti tom licu da pokaţe ispravu na raspravi da bi se stranke mogle o njoj izjasniti.

(2) Treće lice moţe uskratiti pokazivanje isprave iz razloga iz kojih svedok moţe uskratiti svedoĉenje.

(3) Protiv trećeg lica koje bez opravdanog razloga odbija da pokaţe ispravu postupiće se kao protiv onoga koji odbija da svedoĉi.

(4) Protiv zakljuĉka kojim mu se nareĊuje pokazivanje isprave, kao i protiv zakljuĉka o kazni zbog nepokazivanja isprave, treće lice ima pravo na ţalbu, koja odlaţe izvršenje zakljuĉka.

(5) Stranka koja se poziva na ispravu koja se nalazi kod trećeg lica duţna je da naknadi troškove koje je to lice imalo u vezi sa pokazivanjem isprave.

 

Član 160

Isprave koje su izdali inostrani organi, a koje u drţavi u kojoj su izdate vaţe kao javne isprave, imaju, pod uslovima uzajamnosti, istu dokaznu snagu kao i domaće javne isprave, ako su propisno overene.

 

Član 161

(1) Organi izdaju uverenja, odnosno druge isprave (certifikate, potvrde i dr.) o ĉinjenicama o kojima vode sluţbenu evidenciju.

(2) Uverenja i druge isprave o ĉinjenicama o kojima se vodi sluţbena evidencija moraju se izdavati saglasno podacima iz sluţbene evidencije. Takva uverenja, odnosno druge isprave imaju znaĉaj javne isprave.

(3) Uverenja i druge isprave o ĉinjenicama o kojima se vodi sluţbena evidencija izdaju se stranci na usmeni zahtev, po pravilu, istog dana kad je stranka zatraţila izdavanje uverenja, odnosno druge isprave, a najdocnije u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva, ako propisom kojim je ustanovljena sluţbena evidencija nije drukĉije odreĊeno.

(4) Ako organ odbije zahtev za izdavanje uverenja, odnosno druge isprave o ĉinjenicama o kojima vodi sluţbenu evidenciju, duţan je da o tome donese posebno rešenje. Ako u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva ne izda uverenje, odnosno drugu ispravu o ĉinjenicama o kojima vodi sluţbenu evidenciju, niti donese i dostavi stranci rešenje o odbijanju zahteva, stranka moţe izjaviti ţalbu da je zahtev odbijen.

(5) Ako stranka, na osnovu dokaza kojima raspolaţe, smatra da joj uverenje, odnosno druga isprava o ĉinjenicama o kojima se vodi sluţbena evidencija nije izdata u skladu s podacima iz te evidencije, moţe zahtevati izmenu ili izdavanje novog uverenja, odnosno druge isprave. Organ je duţan da donese posebno rešenje, ako odbije zahtev stranke da joj izmeni ili izda novo uverenje, odnosno drugu ispravu. Ako u roku od 15 dana od dana podnošenja zahteva za izmenu ili izdavanje novog uverenja, odnosno druge isprave, to ne bude uĉinjeno, stranka moţe izjaviti ţalbu kao da je njen zahtev odbijen.

 

Član 162

(1) Organi izdaju uverenja, odnosno druge isprave i o ĉinjenicama o kojima ne vode sluţbenu evidenciju ako je to zakonom ili drugim propisom odreĊeno. U tom sluĉaju, ĉinjenice se utvrĊuju u postupku propisanom odredbama ove glave.

(2) Uverenje, odnosno druga isprava izdata na naĉin predviĊen u stavu 1. ovog ĉlana ne obavezuje organ kome je podnesena kao dokaz i koji treba da rešava o upravnoj stvari. Taj organ moţe ponovo utvrĊivati ĉinjenice navedene u uverenju, odnosno drugoj ispravi.

 

(3) Uverenje, odnosno druga isprava se stranci izdaje, odnosno rešenje o odbijanju zahteva donosi i stranci dostavlja u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, a ako se tako ne postupi, stranka moţe izjaviti ţalbu kao da je njen zahtev odbijen.

 

3. Svedoci

 

Član 163

(1) Svedok moţe biti svako lice koje je bilo sposobno da opazi ĉinjenicu o kojoj treba da svedoĉi i koje je u stanju da to svoje opaţanje saopšti.

(2) Lice koje u postupku uĉestvuje u svojstvu sluţbenog lica ne moţe biti svedok.

 

 

Član 164

Svako lice koje se kao svedok poziva duţno je da se odazove pozivu i da svedoĉi, ako ovim zakonom nije drukĉije odreĊeno.

 

Član 165

Ne moţe se ispitati kao svedok lice koje bi svojim iskazom povredilo duţnost ĉuvanja drţavne, vojne ili sluţbene tajne dok ga nadleţni organ ne oslobodi te duţnosti.

 

Član 166

(1) Svedok moţe uskratiti svedoĉenje:

1) ako bi odgovor na pojedina pitanja izloţio teškoj sramoti, znatnoj imovinskoj šteti ili kriviĉnom gonjenju njega, njegovog krvnog srodnika u pravoj liniji, a u poboĉnoj liniji do trećeg stepena zakljuĉno, njegovog braĉnog druga ili tazbinskog srodnika do drugog stepena zakljuĉno, pa i onda kad je brak prestao, kao i njegovog staraoca ili štićenika, usvojioca ili usvojenika;

2) ako bi odgovorom na pojedina pitanja povredio obavezu, odnosno pravo da ĉuva poslovnu, profesionalnu, umetniĉku ili nauĉnu tajnu;

3) o onome što je stranka poverila svedoku kao svom punomoćniku;

4) o onome o ĉemu se stranka ili drugo lice ispovedi svedoku kao verskom ispovedniku.

(2) Svedok se moţe osloboditi od duţnosti svedoĉenja i o drugim ĉinjenicama i okolnostima kad iznese vaţne razloge za to. Ako je potrebno, on treba te razloge da uĉini verovatnim.

(3) Svedok ne moţe zbog opasnosti od imovinske štete uskratiti svedoĉenje o pravnim poslovima pri kojima je bio prisutan kao svedok, zapisniĉar ili posrednik, o radnjama koje je u vezi sa spornim odnosom preduzeo kao pravni prethodnik ili zastupnik jedne od stranaka, kao i o svakoj radnji o kojoj je na osnovu posebnih propisa duţan da podnese prijavu ili da izjavu.

 

Član 167

(1) Svedoci se saslušavaju pojedinaĉno, bez prisustva svedoka koji će se docnije saslušati.

(2) Saslušani svedok ne sme se udaljiti bez dozvole sluţbenog lica koje vodi postupak.

(3) Sluţbeno lice koje vodi postupak moţe saslušanog svedoka ponovo saslušati, a svedoke ĉiji se iskazi ne slaţu moţe suoĉiti.

(4) Lice koje zbog bolesti ili telesne nesposobnosti ne moţe doći po pozivu ispitaće se u svom stanu, odnosno u objektu u kome boravi.

 

Član 168

(1) Svedok će se prethodno upozoriti da je duţan da govori istinu, da ne sme ništa prećutati i da moţe na svoj iskaz biti zaklet, pa će mu se predoĉiti i posledice davanja laţnog iskaza.

(2) Od svedoka će se uzeti opšti liĉni podaci sledećim redosledom: ime i prezime, zanimanje, prebivalište, odnosno boravište, mesto roĊenja, godine ţivota i braĉno stanje. Ako je potrebno, svedok će biti ispitan i o okolnostima koje se tiĉu njegove verodostojnosti kao svedoka u predmetu o kom se radi, a naroĉito o njegovim odnosima prema strankama.

(3) Sluţbeno lice koje vodi postupak pouĉiće svedoke na koja pitanja moţe uskratiti svedoĉenje.

(4) Posle toga svedoku će se postaviti pitanje o samom predmetu i pozvaće se da iznese šta mu je o tome poznato.

(5) Nije dopušteno postavljati takva pitanja koja ukazuju na to kako bi trebalo odgovoriti.

(6) Svedok će se uvek pitati otkuda mu je poznato ono o ĉemu svedoĉi.

 

Član 169

(1) Ako svedok ne zna jezik na kom se vodi postupak, ispitaće se preko tumaĉa.

(2) Ako je svedok gluv, pitanja će mu se postavljati pismeno, a ako je nem - pozvaće se da pismeno odgovara. Ako se ispitivanje ne moţe izvršiti na ovaj naĉin, pozvaće se kao tumaĉ lice koje se sa svedokom moţe sporazumeti.

 

Član 170

(1) Pošto sasluša svedoka, sluţbeno lice koje vodi postupak moţe odluĉiti da svedok poloţi zakletvu na svoj iskaz. Neće se zaklinjati svedok koji je maloletan ili koji ne moţe dovoljno da shvati znaĉaj zakletve.

(2) Zakletva se polaţe usmeno, izgovaranjem reĉi: "Zaklinjem se da sam o svemu o ĉemu sam ovde pitan govorio istinu i da ništa što o ovoj stvari znam nisam prećutao".

(3) Nemi svedoci koji znaju da ĉitaju i pišu zaklinju se na taj naĉin što potpisuju tekst zakletve, a gluvi svedoci će proĉitati tekst zakletve. Ako nemi ili gluvi svedoci ne znaju da ĉitaju ni pišu, zakleće se preko tumaĉa.

 

Član 171

(1) Ako svedok koji je uredno pozvan ne doĊe, a izostanak ne opravda, ili se bez odobrenja ili opravdanog razloga udalji sa mesta gde treba da bude saslušan, organ koji vodi postupak moţe narediti da se prinudno dovede i da snosi troškove dovoĊenja, a moţe mu izreći novĉanu kaznu za povredu procesne discipline u iznosu do 1.500 dinara.

(2) Ako svedok doĊe, pa bez opravdanog razloga odbije da svedoĉi iako je upozoren na posledice odbijanja, moţe se kazniti za povredu iz stava 1. ovog ĉlana novĉano do 1.500 dinara, a ako i posle toga odbije da svedoĉi moţe se ponovo kazniti do 1.500 dinara. Zakljuĉak o izricanju novĉane kazne donosi sluţbeno lice koje vodi postupak, u saglasnosti sa sluţbenim licem ovlašćenim za rešavanje u upravnoj stvari, a kod zamoljenog organa - u saglasnosti sa starešinom tog organa, odnosno sa sluţbenim licem ovlašćenim za rešavanje u sliĉnim stvarima.

(3) Ako svedok naknadno opravda svoj izostanak, sluţbeno lice koje vodi postupak poništiće zakljuĉak o kazni ili troškovima. Ako svedok naknadno pristane da svedoĉi, sluţbeno lice moţe poništiti zakljuĉak o kazni.

(4) Sluţbeno lice koje vodi postupak moţe odluĉiti da svedok naknadi troškove koje je prouzrokovao svojim izostankom ili odbijanjem da svedoĉi.

(5) Protiv zakljuĉka o troškovima ili novĉanoj kazni, donesenog na osnovu ovog ĉlana, dopuštena je posebna ţalba.

 

4. Izjava stranke

 

Član 172

(1) Ako za utvrĊivanje odreĊene ĉinjenice ne postoji neposredan dokaz, ili se takva ĉinjenica ne moţe utvrditi na osnovu drugih dokaza, za utvrĊivanje te ĉinjenice moţe se kao dokaz uzeti i usmeno data izjava stranke. Izjava stranke moţe se uzeti kao dokaz i u upravnim stvarima malog znaĉaja ako bi odreĊenu ĉinjenicu trebalo utvrĊivati saslušanjem svedoka koji ţivi u mestu udaljenom od sedišta organa, ili ako bi, usled pribavljanja drugih dokaza, bilo oteţano ostvarivanje prava stranke.

(2) Verodostojnost izjave stranke ceni se po naĉelu saslušanja stranke propisanom u ĉlanu 9. ovog zakona.

(3) Pre uzimanja izjave stranke, sluţbeno lice koje vodi postupak duţno je da upozori stranku na kriviĉnu i materijalnu odgovornost za davanje laţne izjave.

 

5. Veštaci

 

Član 173

Kad je za utvrĊivanje ili ocenu neke ĉinjenice vaţne za rešavanje u upravnoj stvari potrebno struĉno znanje kojim ne raspolaţe sluţbeno lice koje vodi postupak, izvešće se dokaz veštaĉenjem.

 

Član 174

(1) Ako bi dokazivanje veštaĉenjem bilo nesrazmerno skupo prema znaĉaju ili vrednosti predmeta, upravna stvar će se rešiti na osnovu drugih dokaza.

(2) U sluĉaju iz stava 1. ovog ĉlana veštaĉenje će se izvršiti ako stranka to zahteva i pristane da snosi troškove.

 

Član 175

(1) Radi izvoĊenja dokaza veštaĉenjem, sluţbeno lice koje vodi postupak odreĊuje, po sluţbenoj duţnosti ili na predlog stranke, jednog veštaka, a kad oceni da je veštaĉenje sloţeno, moţe odrediti dva ili više veštaka.

(2) Za veštake će se odrediti struĉna lica, i to prvenstveno ona koja imaju posebno ovlašćenje za davanje mišljenja o pitanjima odgovarajuće struke.

(3) Stranka će se, po pravilu, prethodno saslušati o liĉnosti veštaka. (4) Za veštaka se ne moţe odrediti lice koje ne moţe biti svedok.

 

Član 176

(1) Svako ko ima potrebnu struĉnu spremu mora se primiti duţnosti veštaka, osim ako ga sluţbeno lice koje vodi postupak od toga oslobodi iz opravdanih razloga, kao što su preopterećenost veštaĉenjima, drugim poslovima i sliĉno.

(2) OsloboĊenje od duţnosti veštaĉenja moţe traţiti i starešina drţavnog organa, direktor preduzeća ili rukovodilac drugog pravnog lica, preduzetnik ili drugo fiziĉko lice, kod kojih je veštak zaposlen.

 

Član 177

(1) Veštak moţe uskratiti veštaĉenje iz istih razloga iz kojih svedok moţe uskratiti svedoĉenje.

(2) Zaposleno lice oslobodiće se od duţnosti veštaĉenja kad je na osnovu posebnih propisa osloboĊeno od te duţnosti.

 

Član 178

(1) U pogledu izuzeća veštaka shodno se primenjuju odredbe o izuzeću sluţbenih lica.

(2) Stranka moţe traţiti izuzeće veštaka i ako uĉini verovatnim okolnosti koje dovode u pitanje njegovo struĉno znanje.

 

(3) O izuzeću veštaka odluĉuje zakljuĉkom sluţbeno lice koje vodi postupak.

 

Član 179

(1) Pre poĉetka veštaĉenja, veštaka treba upozoriti da je duţan da predmet veštaĉenja briţljivo razmotri i u svom nalazu taĉno navede šta je zapazio i našao, kao i da svoje obrazloţeno mišljenje iznese nepristrasno i u skladu s pravilima nauke i veštine.

(2) Sluţbeno lice koje vodi postupak pokazaće veštaku predmet koji veštak treba da razmotri.

(3) Kad veštak izloţi svoj nalaz i mišljenje, sluţbeno lice koje vodi postupak, kao i stranke mogu mu postavljati pitanja i traţiti objašnjenja u pogledu datog nalaza i mišljenja.

(4) U pogledu saslušanja veštaka shodno se primenjuju odredbe ĉlana 168. ovog zakona.

(5) Veštak ne polaţe zakletvu.

 

Član 180

(1) Veštaku se moţe naloţiti da izvrši veštaĉenje i van usmene rasprave. U tom sluĉaju moţe se od veštaka traţiti da na usmenoj raspravi obrazloţi svoj pismeni nalaz i mišljenje.

(2) Ako je postavljeno više veštaka, oni mogu svoj nalaz i mišljenje dati zajedniĉki. Ako se ne slaţu, svaki će od njih odvojeno izloţiti svoj nalaz i mišljenje.

 

Član 181

(1) Ako nalaz i mišljenje veštaka nisu jasni ili potpuni, ili se nalazi i mišljenje veštaka bitno razlikuju, ili mišljenje nije dovoljno obrazloţeno, ili se pojavi osnovana sumnja u taĉnost datog mišljenja, a ti se nedostaci ne mogu otkloniti ni ponovnim saslušanjem veštaka, ponoviće se veštaĉenje sa istim ili drugim veštacima, a moţe se zatraţiti i veštaĉenje od nauĉne ili struĉne organizacije.

(2) Veštaĉenje od nauĉne ili struĉne organizacije moţe se traţiti i kad se zbog sloţenosti sluĉaja ili zbog potrebe vršenja analize moţe opravdano pretpostaviti da će se na taj naĉin doći do taĉnijeg nalaza i mišljenja.

 

Član 182

(1) Ako veštak koji je uredno pozvan ne doĊe, a izostanak ne opravda, ili doĊe ali odbije da veštaĉi, ili kad u ostavljenom roku ne podnese svoj pismeni nalaz i mišljenje, moţe se kazniti za povredu procesne discipline novĉano do 1.500 dinara. Ako su usled neopravdanog izostanka veštaka, usled njegovog odbijanja da veštaĉi, ili propuštanja da podnese pismeni nalaz i mišljenje nastali troškovi u postupku, moţe se odrediti da te troškove snosi veštak.

(2) Zakljuĉak o novĉanoj kazni, odnosno o plaćanju troškova donosi sluţbeno lice koje vodi postupak, u saglasnosti sa sluţbenim licem ovlašćenim za rešavanje u upravnoj stvari, a pred zamoljenim organom - u saglasnosti sa starešinom tog organa, odnosno sa sluţbenim licem ovlašćenim za rešavanje u sliĉnim stvarima.

(3) Ako veštak naknadno opravda svoj izostanak, ili naknadno opravda što svoj pismeni nalaz i mišljenje nije podneo na vreme, sluţbeno lice koje vodi postupak poništiće zakljuĉak o novĉanoj kazni, odnosno o troškovima, a ako veštak naknadno pristane da veštaĉi, sluţbeno lice moţe poništiti zakljuĉak o novĉanoj kazni.

(4) Protiv zakljuĉka o troškovima, odnosno o novĉanoj kazni donesenog na osnovu stava 1. ili stava 2. ovog ĉlana dopuštena je posebna ţalba.

 

6. Tumači

 

Član 183

Na tumaĉe se shodno primenjuju odredbe ovog zakona koje se odnose na veštake.

 

7. Uviđaj

 

Član 184

UviĊaj se vrši kad je za utvrĊivanje neke ĉinjenice ili za razjašnjenje bitnih okolnosti potrebno neposredno opaţanje sluţbenog lica koje vodi postupak.

 

Član 185

(1) Stranke imaju pravo da prisustvuju uviĊaju. Sluţbeno lice koje vodi postupak odreĊuje koja će lica, pored stranaka, prisustvovati uviĊaju.

(2) UviĊaj se moţe izvršiti i uz uĉešće veštaka.

 

Član 186

UviĊaj stvari koja se bez teškoća moţe doneti na mesto gde se postupak vodi izvršiće se na tom mestu, a ako se stvar ne moţe doneti - na mestu gde se stvar nalazi.

 

Član 187

(1) Vlasnik ili drţalac stvari, prostorija ili zemljišta koje treba razgledati ili u kojima, odnosno na kojima se nalaze stvari uviĊaja, ili preko kojih je potrebno preći duţan je da dopusti da se uviĊaj izvrši.

(2) Ako vlasnik ili drţalac ne dopusti da se uviĊaj izvrši, shodno će se primeniti odredbe ovog zakona o uskraćivanju svedoĉenja.

(3) Prema vlasniku ili drţaocu koji bez opravdanog razloga ne dopusti da se uviĊaj izvrši, mogu se primeniti mere koje se primenjuju prema svedoku koji odbije da svedoĉi (ĉlan 171. st. 2. do 4). Protiv zakljuĉka kojim je izreĉena mera dopuštena je posebna ţalba.

(4) Šteta nanesena prilikom vršenja uviĊaja spada u troškove postupka i naknadiće se vlasniku ili drţaocu. Zakljuĉak o tome donosi organ koji vodi postupak. Protiv tog zakljuĉka dopuštena je posebna ţalba. Protiv rešenja donesenog po ţalbi ne moţe se voditi upravni spor, a nezadovoljna stranka moţe pokrenuti spor za naknadu štete pred nadleţnim sudom.

Sluţbeno lice koje rukovodi uviĊajem paziće da uviĊaj ne bude zloupotrebljen i da ne bude povreĊena neĉija poslovna, profesionalna, nauĉna ili umetniĉka tajna.

 

8. Obezbeđenje dokaza

 

Član 189

(1) Ako postoji opravdana bojazan da se neki dokaz neće moći docnije izvesti ili da će njegovo izvoĊenje biti oteţano, moţe se, radi obezbeĊenja dokaza, u svakom stanju postupka, pa i pre nego što je postupak pokrenut, taj dokaz izvesti.

(2) ObezbeĊenje dokaza vrši se po sluţbenoj duţnosti ili po predlogu stranke, odnosno lica koje ima pravni interes.

 

Član 190

(1) Za obezbeĊenje dokaza u toku postupka nadleţan je organ koji vodi postupak.

(2) Za obezbeĊenje dokaza pre pokretanja postupka nadleţan je organ na ĉijem se podruĉju nalaze stvari koje treba razgledati, odnosno na ĉijem podruĉju borave lica koja treba saslušati.

 

Član 191

(1) O obezbeĊenju dokaza donosi se poseban zakljuĉak.

(2) Protiv zakljuĉka kojim se odbija predlog za obezbeĊenje dokaza dopuštena je posebna ţalba koja ne prekida tok postupka.

 

Glava XII

REŠENJE

 

1. Organ koji donosi rešenje

 

Član 192

(1) Na osnovu odluĉnih ĉinjenica utvrĊenih u postupku, organ nadleţan za rešavanje donosi rešenje o upravnoj stvari koja je predmet postupka.

(2) Kad o upravnoj stvari rešava kolegijalni organ, on moţe rešavati kad je prisutno više od polovine njegovih ĉlanova, a rešenje donosi većinom glasova prisutnih ĉlanova, ako zakonom ili drugim propisima nije predviĊena kvalifikovana većina.

 

Član 193

Kad je zakonom ili drugim propisima odreĊeno da o jednoj stvari rešavaju dva ili više organa, svaki od njih duţan je da reši o toj stvari. Ti organi će se sporazumeti koji će od njih izdati rešenje, a u rešenju mora biti naveden akt drugog organa.

 

Član 194

(1) Kad je u zakonu ili drugom propisu odreĊeno da rešenje donosi jedan organ uz prethodnu saglasnost drugog organa, rešenje se donosi pošto je drugi organ dao saglasnost. Organ koji donosi rešenje duţan je da u svom rešenju navede akt kojim je drugi organ dao saglasnost.

(2) Kad je u zakonu ili drugom propisu odreĊeno da rešenje donosi jedan organ u saglasnosti sa drugim organom, organ koji donosi rešenje sastavlja ga i dostavlja, sa spisima predmeta, na saglasnost drugom organu, koji moţe dati saglasnost potvrdom na samom rešenju ili posebnim aktom. U tom sluĉaju rešenje je doneseno kad je drugi organ dao saglasnost, a smatra se kao akt organa koji ga je doneo, odnosno izdao.

(3) Odredba stava 2. ovog ĉlana vaţi i kad je u zakonu ili drugom propisu odreĊeno da rešenje donosi jedan organ uz potvrdu ili odobrenje drugog organa.

(4) Kad je zakonom ili drugim propisom odreĊeno da je nadleţni organ duţan da pre donošenja rešenja pribavi mišljenje drugog organa, rešenje se donosi po pribavljenom mišljenju.

(5) Organ ĉija je saglasnost ili mišljenje potrebno za donošenje rešenja, duţan je da saglasnost, odnosno mišljenje da u roku od jednog meseca od dana kad mu je zatraţeno, ako posebnim propisima nije odreĊen drugi rok. Ako taj organ u tom roku ne obavesti organ koji donosi rešenje da daje ili odbija saglasnost, smatra se da je dao saglasnost, a ako ne da nikakvo mišljenje, nadleţni organ moţe doneti rešenje i bez pribavljenog mišljenja, ako posebnim propisima nije drukĉije odreĊeno.

 

Član 195

Ako sluţbeno lice koje je vodilo postupak nije ovlašćeno da donese rešenje, duţno je da podnese nacrt rešenja organu koji donosi rešenje. To sluţbeno lice parafira nacrt rešenja.

 

2. Oblik i sastavni delovi rešenja

 

Član 196

(1) Svako rešenje mora se kao takvo oznaĉiti. Izuzetno, posebnim propisima moţe se predvideti da se rešenju moţe dati i drugi naziv.

(2) Rešenje se donosi pismeno. Izuzetno, u sluĉajevima predviĊenim ovim zakonom, rešenje se moţe doneti i usmeno.

(3) Pismeno rešenje sadrţi: uvod, dispozitiv (izreku), obrazloţenje, uputstvo o pravnom sredstvu, naziv organa sa brojem i datumom rešenja, potpis sluţbenog lica i peĉat organa. U sluĉajevima predviĊenim zakonom ili drugim propisom, rešenje ne mora sadrţavati pojedine od tih delova. Ako se rešenje obraĊuje mehanografski, umesto potpisa i peĉata moţe da sadrţi faksimil.

(4) Kad se rešenje objavi usmeno, mora se izdati u pismenom obliku, osim ako zakonom ili drugim propisom nije drukĉije odreĊeno. Pismeno izraĊeno rešenje mora potpuno da odgovara rešenju koje je usmeno objavljeno.

(5) Rešenje se mora dostaviti stranci u originalu ili u overenom prepisu.

 

Član 197

(1) Uvod rešenja sadrţi: naziv organa koji donosi rešenje, propis o nadleţnosti tog organa, ime stranke i njenog zakonskog zastupnika ili punomoćnika, ako ga ima, i kratko oznaĉenje predmeta postupka.

(2) Ako su rešenje donela dva ili više organa, ili je ono doneseno uz saglasnost dva ili više organa, to se mora navesti u uvodu, a ako je stvar rešio kolegijalni organ, u uvodu se oznaĉava dan sednice na kojoj je stvar rešena.

 

Član 198

(1) Dispozitivom se rešava o predmetu postupka u celini i o svim zahtevima stranaka o kojima u toku postupka nije posebno rešeno.

(2) Dispozitiv mora biti kratak i odreĊen, a ako je potrebno, moţe se podeliti i na više taĉaka.

(3) Dispozitivom se moţe rešiti i o troškovima postupka, ako ih je bilo, odreĊujući njihov iznos, ko je duţan da ih plati, kome i u kom roku. Ako se u dispozitivu ne rešava o troškovima, navešće se da će se o njima doneti poseban zakljuĉak.

(4) Ako se rešenjem nalaţe izvršenje neke radnje, u dispozitivu će se odrediti i rok u kome se ta radnja mora izvršiti.

(5) Kad je propisano da ţalba ne odlaţe izvršenje rešenja, to mora biti navedeno u dispozitivu.

 

Član 199

(1) U jednostavnim upravnim stvarima u kojima uĉestvuje samo jedna stranka, kao i u jednostavnim upravnim stvarima u kojima u postupku uĉestvuju dve stranke ili više stranaka, ali ni jedna ne prigovara postavljenom zahtevu, a zahtev se uvaţava, obrazloţenje rešenja moţe sadrţavati samo kratko izlaganje zahteva stranke i pozivanje na pravne propise na osnovu kojih je upravna stvar rešena. U takvim stvarima rešenje se moţe izdati i na propisanom obrascu.

(2) U ostalim upravnim stvarima, obrazloţenje rešenja sadrţi: kratko izlaganje zahteva stranaka, utvrĊeno ĉinjeniĉno stanje, po potrebi i razloge koji su bili odluĉni pri oceni dokaza, razloge zbog kojih nije uvaţen koji od zahteva stranaka, pravne propise i razloge koji s obzirom na utvrĊeno ĉinjeniĉno stanje upućuju na rešenje kakvo je dato u dispozitivu. Ako ţalba ne odlaţe izvršenje rešenja, obrazloţenje sadrţi i pozivanje na propis koji to predviĊa. U obrazloţenju rešenja moraju se obrazloţiti i zakljuĉci protiv kojih nije dopuštena posebna ţalba.

(3) Kad je nadleţni organ zakonom ili drugim propisom ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni, duţan je da u obrazloţenju, pored podataka iz stava 2. ovog ĉlana, navede taj propis i da izloţi razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio. Ti razlozi se ne moraju navesti u rešenju kad je to u javnom interesu zakonom izriĉito predviĊeno.

(4) Ako je zakonom posebno predviĊeno da se u rešenju donesenom po slobodnoj oceni ne moraju navesti razlozi kojima se organ pri donošenju rešenja rukovodio, u obrazloţenju rešenja navode se podaci iz stava 2. ovog ĉlana, odredba zakona kojom je organ ovlašćen da reši upravnu stvar po slobodnoj oceni i odredba zakona kojom je ovlašćen da ne mora navesti razloge kojima se pri donošenju rešenja rukovodio.

 

Član 200

(1) Uputstvom o pravnom sredstvu stranka se obaveštava da li protiv rešenja moţe izjaviti ţalbu ili pokrenuti upravni spor ili drugi postupak pred sudom.

(2) Kad se protiv rešenja moţe izjaviti ţalba, u uputstvu se navodi kome se izjavljuje, u kom roku, u koliko primeraka i s kolikom taksom se predaje, kao i da se moţe izjaviti i u zapisnik.

(3) Kad se protiv rešenja moţe pokrenuti upravni spor, u uputstvu se navodi kome se sudu tuţba podnosi, u koliko primeraka i u kom roku, a kad se moţe pokrenuti drugi postupak pred sudom, navodi se sud kome se moţe obratiti i u kom roku.

(4) Kad je u rešenju dato pogrešno uputstvo, stranka moţe postupiti po vaţećim propisima ili po uputstvu. Stranka koja postupi po pogrešnom uputstvu, ne moţe zbog toga trpeti štetne posledice.

(5) Kad u rešenju nije dato nikakvo uputstvo ili je uputstvo nepotpuno, stranka moţe postupiti po vaţećim propisima, a moţe, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja, traţiti od organa koji je rešenje doneo da ga dopuni.

(6) Kad je protiv rešenja moguće izjaviti ţalbu, a stranka je pogrešno upućena da protiv tog rešenja nema mesta ţalbi ili da se protiv njega moţe pokrenuti upravni spor, rok za ţalbu teĉe od dana dostavljanja rešenja suda kojim je tuţba odbaĉena kao nedopuštena, ako stranka nije pre toga podnela ţalbu nadleţnom organu.

(7) Kad protiv rešenja nije moguće izjaviti ţalbu, a stranka je pogrešno upućena da se protiv tog rešenja moţe ţaliti, pa je izjavila ţalbu i zbog toga propustila rok za pokretanje upravnog spora, taj rok joj teĉe od dana dostavljanja rešenja kojim je ţalba odbaĉena, ako stranka nije pre toga pokrenula upravni spor.

(8) Uputstvo o pravnom sredstvu, kao poseban sastavni deo rešenja, stavlja se posle obrazloţenja, s leve strane.

 

Član 201

(1) Rešenje potpisuje sluţbeno lice koje ga donosi.

(2) Rešenje koje je doneo kolegijalni organ potpisuje predsedavajući, ako zakonom ili drugim propisom nije drukĉije odreĊeno.

(3) Kad je kolegijalni organ doneo potpuno rešenje, strankama se izdaje overen prepis rešenja, a kad je upravnu stvar rešio zakljuĉkom, rešenje se izraĊuje u skladu s tim zakljuĉkom. Overen prepis tog rešenja dostavlja se strankama.

 

Član 202

(1) Kad se radi o upravnoj stvari koja se tiĉe većeg broja odreĊenih lica, moţe se za sva ta lica doneti jedno rešenje, ali ona moraju biti imenovana u dispozitivu, a u obrazloţenju rešenja moraju biti izloţeni razlozi koji se na svako od njih odnose. Takvo rešenje mora se dostaviti svakome od tih lica, osim u sluĉaju predviĊenom u ĉlanu 80. ovog zakona.

(2) Ako se radi o upravnoj stvari koja se tiĉe većeg broja lica koja organu nisu poznata, moţe se za sve njih doneti jedno rešenje ali ono mora sadrţavati takve podatke da se iz njih moţe lako utvrditi na koja se lica rešenje odnosi (na primer, stanovnici ili vlasnici nepokretnosti u odreĊenoj ulici i sl.).

 

Član 203

(1) U upravnim stvarima manjeg znaĉaja u kojima se udovoljava zahtevu stranke, a ne dira se u javni interes niti interes trećih lica, rešenje se moţe sastojati samo od dispozitiva u vidu zabeleške na spisu, ako su razlozi za takvo rešenje oĉigledni i ako nije drukĉije propisano.

(2) Rešenje iz stava 1. ovog ĉlana, po pravilu, saopštava se stranci usmeno, a pismeno joj se mora izdati ako ona to traţi.

(3) Rešenje iz stava 1. ovog ĉlana, po pravilu, ne sadrţi obrazloţenje, osim ako je, po prirodi, ono potrebno. Takvo rešenje moţe se izdati na propisanom obrascu.

 

Član 204

(1) Kad se radi o preduzimanju izuzetno hitnih mera radi obezbeĊenja javnog mira i bezbednosti ili radi otklanjanja neposredne opasnosti za ţivot i zdravlje ljudi ili imovinu, organ moţe doneti rešenje i usmeno.

(2) Organ koji je doneo usmeno rešenje po stavu 1. ovog ĉlana moţe narediti njegovo izvršenje bez odlaganja.

(3) Po zahtevu stranke, organ koji je doneo usmeno rešenje duţan je da ga izda stranci u pismenom obliku najdocnije u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva. Taj zahtev se moţe podneti u roku od dva meseca od dana donošenja usmenog rešenja.

 

3. Delimično, dopunsko i privremeno rešenje

 

Član 205

(1) Kad se u jednoj upravnoj stvari rešava o više pitanja, a samo su neka od njih sazrela za rešavanje, i kad se pokaţe kao celishodno da se o tim pitanjima odluĉi posebnim rešenjem, organ moţe doneti rešenje samo o tim pitanjima (delimiĉno rešenje).

(2) Delimiĉno rešenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvršenja kao samostalno rešenje.

 

Član 206

(1) Ako organ nije rešenjem odluĉio o svim pitanjima koja su bila predmet postupka, on moţe, po predlogu stranke ili po sluţbenoj duţnosti, doneti posebno rešenje o pitanjima koja donesenim rešenjem nisu obuhvaćena (dopunsko rešenje). Ako predlog stranke za donošenje dopunskog rešenja bude odbijen, protiv zakljuĉka o tome dopuštena je posebna ţalba.

(2) Ako je predmet već dovoljno raspravljen, dopunsko rešenje moţe se doneti bez ponovnog sprovoĊenja posebnog ispitnog postupka.

(3) Dopunsko rešenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvršenja kao samostalno rešenje.

 

Član 207

(1) Ako je prema okolnostima sluĉaja neophodno pre završetka postupka doneti rešenje kojim se privremeno ureĊuju sporna pitanja ili odnosi, takvo se rešenje donosi na osnovu podataka koji postoje u ĉasu njegovog donošenja. U takvom rešenju mora biti izriĉito naznaĉeno da je privremeno.

(2) Donošenje privremenog rešenja po predlogu stranke organ moţe usloviti davanjem obezbeĊenja za štetu koja bi mogla usled izvršenja tog rešenja nastati za suprotnu stranku ako osnovni zahtev predlagaĉa ne bude usvojen.

(3) Rešenjem o glavnoj stvari koje se donosi po okonĉanju postupka ukida se privremeno rešenje doneseno u toku postupka.

(4) Privremeno rešenje smatra se u pogledu pravnih sredstava i izvršenja kao samostalno rešenje.

 

4. Rok za izdavanje rešenja

 

Član 208

(1) Kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po sluţbenoj duţnosti ako je to u interesu stranke, a pre donošenja rešenja nije potrebno sprovoditi poseban ispitni postupak, niti postoje drugi razlozi zbog kojih se ne moţe doneti rešenje bez odlaganja (rešavanje prethodnog pitanja i dr.), organ je duţan da donese rešenje i dostavi ga stranci što pre, a najdocnije u roku od jednog meseca od dana predaje urednog zahteva, odnosno od dana pokretanja postupka po sluţbenoj duţnosti, ako posebnim zakonom nije odreĊen kraći rok. U ostalim sluĉajevima, kad se postupak pokreće povodom zahteva stranke, odnosno po sluţbenoj duţnosti, ako je to u interesu stranke, organ je duţan da donese rešenje i dostavi ga stranci najdocnije u roku od dva meseca, ako posebnim zakonom nije odreĊen kraći rok.

(2) Ako organ protiv ĉijeg je rešenja dopuštena ţalba ne donese rešenje i ne dostavi ga stranci u propisanom roku, stranka ima pravo na ţalbu kao da je njen zahtev odbijen. Ako ţalba nije dopuštena, stranka moţe neposredno pokrenuti upravni spor.

 

5. Ispravljanje grešaka u rešenju

 

Član 209

(1) Organ koji je doneo rešenje, odnosno sluţbeno lice koje je potpisalo ili izdalo rešenje, moţe u svako vreme ispraviti greške u imenima ili brojevima, pisanju ili raĉunanju, kao i druge oĉigledne netaĉnosti u rešenju ili njegovim overenim prepisima. Ispravka greške proizvodi pravno dejstvo od dana od koga proizvodi pravno dejstvo rešenje koje se ispravlja.

(2) O ispravci se donosi poseban zakljuĉak. Beleška o ispravci upisuje se u izvornik rešenja, a ako je to moguće, i u sve overene prepise dostavljene strankama. Belešku potpisuje sluţbeno lice koje je potpisalo zakljuĉak o ispravci.

(3) Protiv zakljuĉka kojim se već doneseno rešenje ispravlja ili kojim se odbija predlog za ispravljanje, dopuštena je posebna ţalba.

 

Glava XIII

ZAKLJUĈAK

 

Član 210

(1) Zakljuĉkom se odluĉuje o pitanjima koja se tiĉu postupka.

(2) Zakljuĉkom se odluĉuje i o pitanjima koja se kao sporedna pojave u vezi sa sprovoĊenjem postupka, a kojima se ne odluĉuje rešenjem.

 

Član 211

(1) Zakljuĉak donosi sluţbeno lice koje vrši onu radnju postupka pri kojoj se pojavilo pitanje koje je predmet zakljuĉka, ako ovim ili drugim zakonom nije drukĉije odreĊeno.

(2) Ako se zakljuĉkom nalaţe izvršenje neke radnje, odrediće se i rok u kome se ta radnja mora izvršiti.

(3) Zakljuĉak se saopštava zainteresovanim licima usmeno, a u pismenom obliku se izdaje na zahtev lica koje moţe protiv zakljuĉka izjaviti posebnu ţalbu, ili kad se moţe odmah traţiti izvršenje zakljuĉka.

 

Član 212

(1) Protiv zakljuĉka moţe se izjaviti posebna ţalba samo kad je to zakonom izriĉito predviĊeno. Takav zakljuĉak mora biti obrazloţen i sadrţavati i uputstvo o ţalbi.

(2) Ţalba se izjavljuje u istom roku, na isti naĉin i istom organu kao i ţalba protiv rešenja.

(3) Zakljuĉke protiv kojih nije dopuštena posebna ţalba mogu stranke i druga lica koja imaju pravni interes pobijati ţalbom protiv rešenja, osim ako je ţalba protiv zakljuĉka ovim zakonom iskljuĉena.

(4) Ţalba ne odlaţe izvršenje zakljuĉka, osim ako je zakonom ili samim zakljuĉkom drukĉije odreĊeno.

 

Treći deo

PRAVNA SREDSTVA

 

Glava XIV

ŢALBA

 

1. Pravo na žalbu

 

Član 213

(1) Protiv rešenja donesenog u prvom stepenu stranka ima pravo na ţalbu.

(2) Javni tuţilac, javni pravobranilac i drugi drţavni organi, kad su zakonom ovlašćeni, mogu izjaviti ţalbu protiv rešenja kojim je povreĊen zakon u korist fiziĉkog ili pravnog lica, a na štetu javnog interesa.

 

Član 214

(1) Protiv prvostepenog rešenja ministarstva ili posebne organizacije, odnosno drugog drţavnog organa, moţe se izjaviti ţalba samo kad je to zakonom predviĊeno.

(2) Protiv rešenja Vlade ne moţe se izjaviti ţalba.

 

2. Nadležnost organa za rešavanje po žalbi

 

Član 215

Za rešavanje u drugom stepenu nadleţan je organ odreĊen zakonom.

 

Član 216

Za rešavanje u drugom stepenu ne moţe se utvrĊivati nadleţnost u okviru organa koji je u upravnoj stvari rešavao u prvom stepenu.

 

Član 217

Po ţalbi protiv prvostepenih rešenja podruĉnih organa i organizacionih jedinica koji su obrazovani sa zadatkom da vrše odreĊene upravne poslove iz nadleţnosti odreĊenog drţavnog organa, izuzetno od odredbe ĉlana 216. ovog zakona, rešava taj organ.

 

Član 218

(1) Po ţalbi protiv rešenja donesenog na osnovu ĉlana 193. ili ĉlana 194. ovog zakona rešava organ koji je nadleţan za rešavanje po ţalbi protiv rešenja organa koji je izdao (ĉlan 193), odnosno doneo (ĉlan 194) pobijano rešenje, ako posebnim propisom nije odreĊeno da po ţalbi rešava drugi organ.

(2) U sluĉajevima iz stava 1. ovog ĉlana drugostepeni organ moţe samo poništiti pobijano rešenje, a ne moţe ga izmeniti.

(3) Ako je organ koji je po stavu 1. ovog ĉlana trebalo da rešava po ţalbi dao saglasnost, odobrenje ili potvrdu na prvostepeno rešenje, po ţalbi rešava organ odreĊen zakonom, a ako takav organ nije odreĊen, to prvostepeno rešenje je konaĉno.

 

Član 219

Ako za rešavanje po ţalbi na rešenje koje je donelo preduzeće ili druga organizacija, kojima je zakonom povereno vršenje javnog ovlašćenja, nije odreĊen drugostepeni organ, po ţalbi rešava drţavni organ nadleţan za odgovarajuću upravnu oblast.

 

3. Rok za žalbu

 

Član 220

Ţalba se podnosi u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, ako zakonom nije drukĉije odreĊeno.

 

Član 221

(1) U toku roka za ţalbu rešenje se ne moţe izvršiti. Kad je ţalba propisno izjavljena, rešenje se ne moţe izvršiti sve dok se rešenje koje je doneseno po ţalbi ne dostavi stranci.

(2) Izuzetno, rešenje se moţe izvršiti u ţalbenom roku, kao i pošto je ţalba izjavljena, ako je to zakonom predviĊeno, ako se radi o preduzimanju hitnih mera (ĉlan 131. stav 1. taĉka 4), ili ako bi usled odlaganja izvršenja bila nanesena nekoj stranci šteta koja se ne bi mogla popraviti. U poslednjem sluĉaju moţe se traţiti odgovarajuće obezbeĊenje od stranke u ĉijem se interesu sprovodi izvršenje i ovim obezbeĊenjem usloviti izvršenje.

 

4. Sadržaj žalbe

 

 

Član 222

 

 

(1) U ţalbi se mora navesti rešenje koje se pobija i oznaĉiti naziv organa koji ga je doneo, kao i broj i datum rešenja. Dovoljno je da ţalilac u ţalbi izloţi u kom je pogledu nezadovoljan rešenjem, ali ţalbu ne mora posebno obrazloţiti.

(2) U ţalbi se mogu iznositi nove ĉinjenice i novi dokazi, ali je ţalilac duţan da obrazloţi zbog ĉega ih nije izneo u prvostepenom postupku. 

(3) Ako su u ţalbi iznesene nove ĉinjenice i novi dokazi, a u postupku uĉestvuju dve stranke ili više stranaka sa suprotnim interesima, ţalbi se prilaţe još i onoliko primeraka ţalbe koliko ima takvih stranaka. U tom sluĉaju, organ dostavlja svakoj stranci primerak prepisa ţalbe i ostavlja joj rok da se o novim ĉinjenicama i dokazima izjasni. Taj rok ne moţe biti kraći od osam ni duţi od 15 dana od dana dostavljanja.

 

5. Predavanje žalbe

 

Član 223

(1) Ţalba se neposredno predaje ili šalje poštom organu koji je doneo prvostepeno rešenje. (2) Ako je ţalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu, on je odmah šalje prvostepenom organu. 

(3) Ţalba predata ili poslata neposredno drugostepenom organu u pogledu roka, smatra se kao da je predata prvostepenom organu.

  

6. Rad prvostepenog organa po žalbi

 

Član 224 

(1) Prvostepeni organ ispituje da li je ţalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica.

(2) Nedopuštenu, neblagovremenu ili od neovlašćenog lica izjavljenu ţalbu prvostepeni organ odbaciće svojim zakljuĉkom.

(3) Blagovremenost ţalbe koja je predata ili poslata neposredno drugostepenom organu,

 

prvostepeni organ ceni prema danu kad je predata, odnosno poslata drugostepenom organu.

 

 

(4) Protiv zakljuĉka kojim je ţalba odbaĉena na osnovu stava 2. ovog ĉlana stranka ima pravo na posebnu ţalbu. Ako organ koji odluĉuje po ţalbi naĊe da je ţalba opravdana, odluĉiće ujedno i po ţalbi koja je bila odbaĉena.

 

Član 225

 

 

(1) Ako organ koji je doneo prvostepeno rešenje naĊe da je ţalba osnovana, a nije potrebno sprovoditi nov posebni ispitni postupak, moţe stvar rešiti drukĉije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se ţalbom pobija.

 

(2) Protiv novog rešenja stranka ima pravo ţalbe.

 

 

Član 226

 

 

(1) Ako organ koji je doneo prvostepeno rešenje naĊe povodom ţalbe da je sprovedeni postupak bio nepotpun, a da je to moglo biti od uticaja na rešavanje upravne stvari, on moţe postupak dopuniti saglasno odredbama ovog zakona.

 

 

(2) Organ koji je doneo prvostepeno rešenje dopuniće postupak i onda kad ţalilac iznese u ţalbi

 

ĉinjenice i dokaze koji bi mogli biti od uticaja za drukĉije rešenje upravne stvari, ako je ţaliocu morala biti data mogućnost da uĉestvuje u postupku koji je prethodio donošenju rešenja, a ta mu mogućnost nije bila data, ili mu je bila data a on je propustio da je koristi, ali je u ţalbi opravdao to propuštanje.

 

(3) Prema rezultatu dopunjenog postupka, organ koji je doneo prvostepeno rešenje moţe u granicama zahteva stranke upravnu stvar rešiti drukĉije i novim rešenjem zameniti rešenje koje se ţalbom pobija.

 

(4) Protiv novog rešenja stranka ima pravo na ţalbu.

 

 

Član 227

 

 

Kad je rešenje doneseno bez prethodno sprovedenog posebnog ispitnog postupka koji je bio obavezan, ili kad je doneseno po ĉlanu 131. stav 1. taĉ. 1, 2. ili 3. ovog zakona, ali stranci nije bila data mogućnost da se izjasni o ĉinjenicama i okolnostima koje su od znaĉaja za donošenje rešenja, a stranka u ţalbi traţi da se posebni ispitni postupak sprovede, odnosno da joj se pruţi mogućnost da se izjasni o tim ĉinjenicama i okolnostima, prvostepeni organ je duţan da sprovede taj postupak. Po sprovoĊenju postupka, prvostepeni organ moţe uvaţiti zahtev iz

ţalbe i doneti novo rešenje.

 

 

Član 228

 

 

(1) Kad organ koji je doneo prvostepeno rešenje naĊe da je podneta ţalba dopuštena, blagovremena i izjavljena od ovlašćenog lica, a nije novim rešenjem zamenio rešenje koje se

ţalbom pobija, duţan je, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 15 dana od dana prijema ţalbe, dostaviti ţalbu organu nadleţnom za rešavanje po ţalbi.

 

(2) Uz ţalbu iz stava 1. ovog ĉlana prvostepeni organ je duţan da priloţi sve spise koji se

 

odnose na predmet.

 

 

(3) Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta drugostepenom organu u roku iz stava 1.

 

ovog ĉlana, drugostepeni organ zatraţiće od prvostepenog organa da mu dostavi spise

 

 

predmeta i odrediće mu rok za to. Ako prvostepeni organ ne dostavi spise predmeta u ostavljenom roku, drugostepeni organ moţe rešiti upravnu stvar i bez spisa predmeta.

 

7. Rešavanje drugostepenog organa po žalbi

 

 

Član 229

 

 

(1) Ako je ţalba nedopuštena, neblagovremena ili izjavljena od neovlašćenog lica, a prvostepeni organ je propustio da je zbog toga odbaci, odbaciće je organ koji je nadleţan za rešavanje po

ţalbi.

 

 

(2) Ako ţalbu ne odbaci, drugostepeni organ uzima predmet u rešavanje.

 

 

(3) Drugostepeni organ moţe odbiti ţalbu, poništiti rešenje u celini ili delimiĉno, ili ga izmeniti.

 

 

Član 230

 

 

(1) Drugostepeni organ će odbiti ţalbu kad utvrdi da je postupak koji je rešenju prethodio

 

pravilno sproveden i da je rešenje pravilno i na zakonu zasnovano, a ţalba neosnovana.

 

 

(2) Drugostepeni organ će odbiti ţalbu i kad naĊe da je u prvostepenom postupku bilo nedostataka, ali da oni nisu mogli imati uticaja na rešenje upravne stvari.

 

(3) Kad drugostepeni organ naĊe da je prvostepeno rešenje zasnovano na zakonu, ali zbog drugih razloga a ne zbog onih koji su u rešenju navedeni, on će u svom rešenju izloţiti te razloge, a ţalbu odbiti.

 

Član 231

 

 

(1) Ako drugostepeni organ utvrdi da je u prvostepenom postupku uĉinjena nepravilnost koja

 

ĉini rešenje ništavnim, oglasiće takvo rešenje ništavnim, kao i onaj deo postupka koji je

 

sproveden posle te nepravilnosti.

 

 

(2) Ako drugostepeni organ utvrdi da je prvostepeno rešenje doneo nenadleţan organ, poništiće to rešenje po sluţbenoj duţnosti i dostaviti predmet nadleţnom organu na rešavanje.

 

Član 232

 

 

(1) Kad drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom postupku odluĉne ĉinjenice nepotpuno ili pogrešno utvrĊene, da se u postupku nije vodilo raĉuna o pravilima postupka koja su od uticaja na rešenje stvari, ili da je dispozitiv pobijanog rešenja nejasan ili je u protivreĉnosti sa obrazloţenjem, on će dopuniti postupak i otkloniti navedene nedostatke sam ili preko prvostepenog organa ili zamoljenog organa. Ako drugostepeni organ naĊe da se na osnovu

ĉinjenica utvrĊenih u dopunjenom postupku upravna stvar mora rešiti drukĉije nego što je rešena prvostepenim rešenjem, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

 

(2) Ako drugostepeni organ naĊe da će nedostatke prvostepenog postupka brţe i ekonomiĉnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet prvostepenom organu na ponovni postupak. U tom sluĉaju, drugostepeni organ je duţan svojim rešenjem da ukaţe prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je duţan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od 30 dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje. Protiv novog rešenja stranka ima pravo na ţalbu.

 

Član 233

 

 

(1) Ako drugostepeni organ utvrdi da su u prvostepenom rešenju pogrešno ocenjeni dokazi, da je iz utvrĊenih ĉinjenica izveden pogrešan zakljuĉak u pogledu ĉinjeniĉnog stanja, da je pogrešno primenjen pravni propis na osnovu koga se rešava upravna stvar, ili ako naĊe da je na osnovu slobodne ocene trebalo doneti drukĉije rešenje, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i sam rešiti upravnu stvar.

 

(2) Ako drugostepeni organ utvrdi da je rešenje pravilno u pogledu utvrĊenih ĉinjenica i u pogledu primene zakona, ali da se cilj zbog koga je doneseno moţe postići i drugim sredstvima povoljnijim za stranku, izmeniće prvostepeno rešenje u tom smislu.

 

Član 234

 

 

(1) Drugostepeni organ moţe povodom ţalbe izmeniti prvostepeno rešenje u korist ţalioca i mimo zahteva postavljenog u ţalbi, a u okviru zahteva postavljenog u prvostepenom postupku ako se tim ne vreĊa pravo trećih lica.

 

(2) Drugostepeni organ moţe povodom ţalbe izmeniti prvostepeno rešenje na štetu ţalioca, ali samo iz nekog od razloga predviĊenih u ĉl. 253, 256. i 257. ovog zakona.

 

Član 235

 

 

(1) Odredbe ovog zakona koje se odnose na prvostepeno rešenje shodno se primenjuju i na rešenja koja se donose po ţalbi.

 

(2) U obrazloţenju drugostepenog rešenja moraju se oceniti i svi navodi ţalbe. Ako je prvostepeni organ u obrazloţenju svog rešenja pravilno ocenio navode koji se u ţalbi iznose, drugostepeni organ moţe se pozvati na razloge prvostepenog rešenja.

 

8. Žalba kad prvostepeno rešenje nije doneseno

 

 

Član 236

 

 

(1) Ako je ţalbu izjavila stranka zato što prvostepeni organ nije doneo rešenje u propisanom roku (ĉlan 208. stav 2), drugostepeni organ će traţiti da mu prvostepeni organ saopšti razloge zbog kojih rešenje nije doneseno u roku. Ako naĊe da rešenje nije doneseno u roku iz opravdanih razloga, ili zbog krivice stranke, odrediće prvostepenom organu rok za donošenje rešenja, koji ne moţe biti duţi od jednog meseca. Ako razlozi zbog kojih rešenje nije doneseno u roku nisu opravdani, drugostepeni organ će traţiti da mu prvostepeni organ dostavi spise predmeta.

 

(2) Ako drugostepeni organ moţe rešiti upravnu stvar prema spisima predmeta, doneće svoje rešenje, a ako ne moţe, sam će sprovesti postupak i svojim rešenjem rešiti upravnu stvar. Izuzetno, ako drugostepeni organ naĊe da će postupak brţe i ekonomiĉnije sprovesti prvostepeni organ, naloţiće da to uĉini i da mu prikupljene podatke dostavi u odreĊenom roku, posle ĉega će sam rešiti upravnu stvar. Takvo rešenje je konaĉno.

 

9. Rok za donošenje rešenja po žalbi

 

 

Član 237

 

 

(1) Rešenje po ţalbi mora se doneti i dostaviti stranci što pre, a najdocnije u roku od dva

 

meseca od dana predaje ţalbe, ako posebnim zakonom nije odreĊen kraći rok.

 

 

(2) Ako stranka odustane od ţalbe, postupak po ţalbi obustavlja se zakljuĉkom, protiv koga nije dopuštena ţalba. Protiv tog zakljuĉka moţe se neposredno pokrenuti upravni spor pred nadleţnim sudom.

 

10. Dostavljanje drugostepenog rešenja

 

 

Član 238

 

 

Organ koji je doneo drugostepeno rešenje šalje, po pravilu, svoje rešenje, sa spisima predmeta, prvostepenom organu, koji je duţan da ga dostavi strankama u roku od osam dana od dana prijema spisa.

 

Glava XV PONAVLJANJE POSTUPKA

 

 

1. Pokretanje ponavljanja postupka

 

 

Član 239

 

 

Postupak okonĉan rešenjem protiv koga nema redovnog pravnog sredstva u postupku (konaĉno rešenje) ponoviće se:

 

1) ako se sazna za nove ĉinjenice, ili se naĊe ili stekne mogućnost da se upotrebe novi dokazi koji bi, sami ili u vezi sa već izvedenim i upotrebljenim dokazima, mogli dovesti do drukĉijeg rešenja da su te ĉinjenice, odnosno dokazi bili izneseni ili upotrebljeni u ranijem postupku;

 

2) ako je rešenje doneseno na osnovu laţne isprave ili laţnog iskaza svedoka ili veštaka, ili ako je došlo kao posledica dela kaţnjivog po kriviĉnom zakonu;

 

 

3) ako se rešenje zasniva na presudi donesenoj u kriviĉnom postupku ili u postupku za privredni

 

prestup, a ta presuda je pravnosnaţno ukinuta;

 

 

4) ako je rešenje povoljno za stranku doneseno na osnovu neistinitih navoda stranke kojima je

 

organ koji je vodio postupak bio doveden u zabludu;

 

 

5) ako se rešenje organa koji je vodio postupak zasniva na nekom prethodnom pitanju, a

 

nadleţni organ je to pitanje docnije rešio bitno drukĉije;

 

 

6) ako je u donošenju rešenja uĉestvovalo sluţbeno lice koje je po zakonu moralo biti izuzeto;

 

 

7) ako je rešenje donelo sluţbeno lice koje nije bilo ovlašćeno za njegovo donošenje;

 

 

8) ako kolegijalni organ koji je doneo rešenje nije rešavao u sastavu predviĊenom vaţećim propisima ili ako za rešenje nije glasala propisana većina;

 

9) ako licu koje je trebalo da uĉestvuje u svojstvu stranke nije bila data mogućnost da uĉestvuje

 

u postupku;

 

 

10) ako stranku nije zastupao zakonski zastupnik, a po zakonu je trebalo da je zastupa;

 

 

11) ako licu koje je uĉestvovalo u postupku nije bila data mogućnost da se pod uslovima iz

 

ĉlana 16. ovog zakona sluţi svojim jezikom i pismom.

 

 

Član 240

 

 

(1) Ponavljanje postupka moţe traţiti stranka, a organ koji je doneo rešenje kojim je postupak završen moţe pokrenuti ponavljanje postupka po sluţbenoj duţnosti.

 

(2) Zbog okolnosti navedenih u ĉlanu 239. taĉ. 1, 6, 7, 8. i 11. ovog zakona stranka moţe traţiti ponavljanje postupka samo ako bez svoje krivice nije bila u stanju da u ranijem postupku iznese okolnosti zbog kojih traţi ponavljanje.

 

(3) Iz razloga navedenih u ĉlanu 239. taĉ. 6. do 11. ovog zakona stranka ne moţe traţiti

 

ponavljanje postupka ako je taj razlog bio bez uspeha iznesen u ranijem postupku.

 

 

(4) Javni tuţilac moţe traţiti ponavljanje postupka pod istim uslovima kao i stranka.

 

 

Član 241

 

 

Ako je rešenje po kome se traţi ponavljanje postupka bilo predmet upravnog spora, ponavljanje

 

se moţe dozvoliti samo zbog ĉinjenica koje je organ utvrdio u ranijem postupku, a ne i zbog

 

onih koje je utvrdio sud u svom postupku.

 

 

Član 242

 

 

(1) Stranka moţe traţiti ponavljanje postupka u roku od jednog meseca, i to:

 

 

1) u sluĉaju iz ĉlana 239. taĉka 1. - od dana kad je mogla izneti nove ĉinjenice,

 

odnosno upotrebiti nove dokaze;

 

 

2) u sluĉaju iz ĉlana 239. taĉ. 2. i 3. - od dana kad je saznala za pravnosnaţnu presudu u kriviĉnom postupku, ili u postupku za privredni prestup, a ako se postupak ne moţe sprovesti - od dana kad je saznala za obustavu tog postupka ili za okolnosti zbog kojih se postupak ne moţe pokrenuti, odnosno za okolnosti zbog kojih nema mogućnosti za kriviĉno gonjenje, odnosno za gonjenje za privredni prestup;

 

3) u sluĉaju iz ĉlana 239. taĉka 5. - od dana kad je mogla upotrebiti novi akt

 

(presudu, rešenje);

 

 

4) u sluĉaju iz ĉlana 239. taĉ. 4, 6, 7. i 8. - od dana kad je saznala razlog za ponavljanje;

 

5) u sluĉaju iz ĉlana 239. taĉ. 9. do 11. - od dana kad joj je dostavljeno rešenje.

 

 

(2) Ako bi rok odreĊen u stavu 1. ovog ĉlana poĉeo da teĉe pre nego što je rešenje postalo konaĉno, taj će se rok raĉunati od dana kad rešenje postane konaĉno, odnosno od dostavljanja konaĉnog rešenja nadleţnog organa.

 

 

(3) Po proteku roka od pet godina od dostavljanja rešenja stranci, ponavljanje upravnog postupka se ne moţe traţiti niti se moţe pokrenuti po sluţbenoj duţnosti.

 

(4) Ponavljanje se izuzetno moţe traţiti, odnosno pokrenuti i posle roka od pet godina samo iz

 

razloga navedenih u ĉlanu 239. taĉ. 2, 3. i 5. ovog zakona.

 

 

Član 243

 

 

(1) Postupak se moţe ponoviti iz razloga navedenih u ĉlanu 239. taĉka 2. ovog zakona i ako se kriviĉni postupak ne moţe sprovesti, ili ako postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne moţe pokrenuti.

 

(2) Pre donošenja zakljuĉka o ponavljanju postupka iz razloga navedenih u ĉlanu 239. taĉka 2. ovog zakona, sluţbeno lice će od organa nadleţnog za kriviĉno gonjenje zatraţiti obaveštenje o tome da li je kriviĉni postupak obustavljen, odnosno da li postoje okolnosti zbog kojih se taj postupak ne moţe pokrenuti. Sluţbeno lice ne mora zatraţiti takvo obaveštenje ako je nastupila zastarelost kriviĉnog gonjenja, ili ako je nastupila smrt lica na ĉiju se kriviĉnu odgovornost ukazuje u zahtevu za ponavljanje, odnosno ako okolnosti zbog kojih se kriviĉni postupak ne moţe pokrenuti samo sluţbeno lice moţe sa sigurnošću utvrditi.

 

Član 244

 

 

Stranka je duţna da u predlogu za ponavljanje postupka uĉini verovatnim okolnosti na kojima

 

zasniva predlog, kao i okolnost da je predlog stavljen u zakonskom roku.

 

 

2. Rešavanje o ponavljanju postupka

 

 

Član 245

 

 

(1) Predlog za ponavljanje postupka stranka predaje ili šalje organu koji je o predmetu rešavao u prvom stepenu ili organu koji je doneo konaĉno rešenje.

 

(2) O predlogu za ponavljanje postupka rešava organ koji je doneo konaĉno rešenje.

 

 

(3) Kad se ponavljanje postupka traţi po rešenju koje je doneseno u drugom stepenu, prvostepeni organ koji primi predlog za ponavljanje postupka prikljuĉiće spise predmeta predlogu i dostaviće ih organu koji je rešavao u drugom stepenu.

 

Član 246

 

 

(1) Kad organ koji je nadleţan za rešavanje o predlogu za ponavljanje postupka primi predlog, duţan je da ispita da li je predlog blagovremen, da li ga je podnelo ovlašćeno lice i da li je okolnost na kojoj se predlog zasniva uĉinjena verovatnom.

 

(2) Ako uslovi iz stava 1. ovog ĉlana nisu ispunjeni, organ će svojim zakljuĉkom odbaciti predlog

 

za ponavljanje postupka.

 

 

(3) Ako su uslovi iz stava 1. ovog ĉlana ispunjeni, organ će ispitati da li su okolnosti, odnosno dokazi koji se iznose kao razlog za ponavljanje postupka takvi da bi mogli dovesti do drukĉijeg rešenja, pa ako utvrdi da nisu, odbiće predlog svojim rešenjem.

 

Član 247

 

 

(1) Ako organ ne odbaci niti odbije predlog za ponavljanje postupka na osnovu ĉlana 246. ovog zakona, doneće zakljuĉak da se ponavljanje postupka dozvoli i odrediće u kome će se obimu postupak ponoviti. U ponavljanju postupka po sluţbenoj duţnosti, organ će doneti zakljuĉak kojim se ponavljanje dozvoljava ako prethodno utvrdi da su za ponavljanje ispunjeni zakonski uslovi. Ranije radnje u postupku na koje ne utiĉu razlozi ponavljanja postupka neće se ponavljati.

 

(2) Kad je to prema okolnostima sluĉaja moguće, a u interesu je ubrzanja postupka, nadleţni organ moţe, ĉim utvrdi postojanje uslova za ponavljanje, preći na one radnje postupka koje treba ponoviti, ne donoseći poseban zakljuĉak kojim se ponavljanje dozvoljava.

 

(3) Kad o predlogu za ponavljanje postupka odluĉuje drugostepeni organ, on će sam izvršiti potrebne radnje u ponovljenom postupku, a izuzetno, ako naĊe da će te radnje brţe i ekonomiĉnije izvršiti prvostepeni organ, naloţiće mu da to uĉini i da mu materijal o tome dostavi u odreĊenom roku.

 

Član 248

 

 

Na osnovu podataka pribavljenih u ranijem i u ponovljenom postupku, organ donosi rešenje o upravnoj stvari koja je bila predmet postupka, i njime moţe rešenje, koje je bilo predmet ponavljanja postupka, ostaviti na snazi ili ga zameniti novim. U sluĉaju zamene rešenja s obzirom na sve ĉinjenice i okolnosti, organ moţe ranije rešenje poništiti ili ukinuti.

 

Član 249

 

 

Protiv zakljuĉka, odnosno rešenja donesenog po predlogu za ponavljanje postupka, ili o odbijanju predloga za ponavljanje postupka, kao i protiv rešenja donesenog u ponovljenom postupku, moţe se izjaviti ţalba samo kad je taj zakljuĉak, odnosno rešenje doneo prvostepeni organ. Ako je zakljuĉak ili rešenje doneo drugostepeni organ, moţe se neposredno pokrenuti upravni spor.

 

Član 250

 

 

(1) Predlog za ponavljanje postupka, po pravilu, ne odlaţe izvršenje rešenja po kome se ponavljanje traţi, ali organ koji je nadleţan za odluĉivanje o predlogu za ponavljanje postupka, ako ima dovoljno razloga za ocenu da bi taj predlog bio uvaţen, moţe rešiti da se odloţi izvršenje dok se ne odluĉi o ponavljanju postupka.

 

(2) Zakljuĉak kojim se dozvoljava ponavljanje postupka odlaţe izvršenje rešenja protiv koga je

 

ponavljanje dozvoljeno.

 

 

Glava XVI

NAROĈITI SLUĈAJEVI PONIŠTAVANJA, UKIDANJA I MENJANJA REŠENJA

 

 

1. Menjanje i poništavanje rešenja u vezi sa upravnim sporom

 

 

Član 251

 

 

Organ protiv ĉijeg je rešenja blagovremeno pokrenut upravni spor moţe do završetka spora, ako uvaţava sve zahteve tuţbe, poništiti ili izmeniti svoje rešenje iz onih razloga iz kojih bi sud

 

 

mogao poništiti takvo rešenje, ako se time ne vreĊa pravo stranke u upravnom postupku ili pravo trećeg lica.

 

Član 252

 

 

(Brisano)

 

 

3. Poništavanje i ukidanje po osnovu službenog nadzora

 

 

Član 253

 

 

(1) Konaĉno rešenje nadleţni organ će poništiti po osnovu sluţbenog nadzora:

 

 

1) ako ga je doneo stvarno nenadleţni organ, a ne radi se o sluĉaju predviĊenom u

 

ĉlanu 257. taĉka 1. ovog zakona;

 

 

2) ako je u istoj upravnoj stvari ranije doneseno pravnosnaţno rešenje kojim je ta upravna stvar drukĉije rešena;

 

3) ako ga je doneo jedan organ bez saglasnosti, potvrde, odobrenja ili mišljenja

 

drugog organa, a to je potrebno po zakonu ili drugom propisu;

 

 

4) ako ga je doneo mesno nenadleţni organ;

 

 

5) ako je rešenje doneseno kao posledica prinude, iznude, ucene, pritiska ili druge nedozvoljene radnje.

 

(2) Konaĉno rešenje moţe se ukinuti po osnovu sluţbenog nadzora ako je njime oĉigledno povreĊen materijalni zakon. U upravnim stvarima u kojima uĉestvuju dve stranke ili više stranaka sa suprotnim interesima rešenje se moţe ukinuti samo po pristanku zainteresovanih stranaka.

 

(3) Ako je za donošenje rešenja nadleţan organ ili organizacija, a rešenje je donela Vlada, takvo rešenje se ne moţe poništiti na osnovu odredbe taĉke 1. stava 1. ovog ĉlana.

 

Član 254

 

 

(1) Rešenje moţe poništiti ili ukinuti po osnovu sluţbenog nadzora drugostepeni organ. Ako nema drugostepenog organa, rešenje moţe poništiti ili ukinuti organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje.

 

(2) Nadleţni organ donosi rešenje o poništenju rešenja po sluţbenoj duţnosti, po zahtevu stranke ili javnog tuţioca, a rešenje o ukidanju - po sluţbenoj duţnosti ili po zahtevu javnog tuţioca.

 

(3) Rešenje o poništenju na osnovu ĉlana 253. stav 1. taĉ. 1. do 3. ovog zakona moţe se doneti u roku od pet godina, a na osnovu taĉke 4. stava 1. tog ĉlana - u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konaĉno. Rešenje o ukidanju na osnovu ĉlana 253. stav 2. ovog zakona moţe se doneti u roku od jedne godine od dana kad je rešenje postalo konaĉno.

 

(4) Rešenje o poništenju rešenja na osnovu ĉlana 253. stav 1. taĉka 5. ovog zakona moţe se doneti bez obzira na rokove utvrĊene u stavu 3. ovog ĉlana.

 

(5) Protiv rešenja donesenog na osnovu ĉlana 253. ovog zakona nije dopuštena ţalba, već se

 

protiv njega moţe neposredno pokrenuti upravni spor.

 

 

4. Ukidanje i menjanje pravnosnažnog rešenja uz pristanak ili po zahtevu stranke

 

 

Član 255

 

 

(1) Ako je pravnosnaţnim rešenjem stranka stekla neko pravo, a organ koji je doneo to rešenje smatra da je u tom rešenju nepravilno primenjen materijalni zakon, moţe rešenje ukinuti ili izmeniti radi njegovog usklaĊivanja sa zakonom samo ako stranka koja je, na osnovu tog rešenja, stekla pravo pristane na to i ako se time ne vreĊa pravo trećeg lica. Pristanak stranke je obavezan i za izmenu na štetu stranke pravnosnaţnog rešenja kojim je stranci odreĊena obaveza.

 

 

(2) Pod uslovima iz stava 1. ovog ĉlana, a po zahtevu stranke, moţe se ukinuti ili izmeniti i pravnosnaţno rešenje koje je nepovoljno po stranku. Ako organ naĊe da nema potrebe da se rešenje ukine ili izmeni, duţan je da o tome obavesti stranku.

 

(3) Rešenje iz st. 1. i 2. ovog ĉlana ima pravno dejstvo samo ubuduće.

 

 

(4) Rešenje iz st. 1. i 2. ovog ĉlana donosi prvostepeni organ koji je doneo rešenje, a drugostepeni organ samo kad je svojim rešenjem odluĉio o upravnoj stvari. Ako je taj organ ukinut ili je prestao biti nadleţan u upravnoj stvari o kojoj se radi, rešenje donosi organ koji je za tu upravnu stvar nadleţan u vreme donošenja rešenja.

 

(5) Ţalba protiv novog rešenja donesenog na osnovu ovog ĉlana dopuštena je samo ako je to rešenje doneo prvostepeni organ. Ako je rešenje doneo drugostepeni organ, odnosno ako je rešenje prvostepenog organa konaĉno, protiv tog rešenja moţe se pokrenuti upravni spor.

 

5. Vanredno ukidanje

 

 

Član 256

 

 

(1) Izvršno rešenje moţe se ukinuti ako je to potrebno radi otklanjanja teške i neposredne opasnosti za ţivot i zdravlje ljudi, javnu bezbednost, javni mir i javni poredak ili javni moral, ili radi otklanjanja poremećaja u privredi, ako se to ne bi moglo uspešno otkloniti drugim sredstvima kojima bi se manje diralo u steĉena prava. Rešenje se moţe ukinuti i samo delimiĉno, u obimu neophodnom da se opasnost otkloni ili zaštite navedeni javni interesi.

 

(2) Ako je rešenje doneo prvostepeni organ, to rešenje moţe, u smislu stava 1. ovog ĉlana, ukinuti taj organ, a moţe ga ukinuti i drugostepeni organ. Ako drugostepenog organa nema, rešenje moţe ukinuti organ koji je ovlašćen da vrši nadzor nad radom organa koji je doneo rešenje.

 

(3) Protiv rešenja kojim se ranije rešenje ukida dopuštena je ţalba samo kad je to rešenje doneo prvostepeni organ. Kad je to rešenje doneo drugostepeni organ ili organ koji vrši nadzor, protiv takvog rešenja moţe se neposredno pokrenuti upravni spor.

 

 

(4) Stranka koja usled ukidanja rešenja trpi štetu ima pravo na naknadu pretrpljene štete. O

 

zahtevu za naknadu pretrpljene štete rešava u parniĉnom postupku nadleţni sud.

 

 

6. Oglašavanje rešenja ništavim

 

 

Član 257

 

 

Ništavim se oglašava rešenje:

 

 

1) koje je u upravnom postupku doneseno u stvari iz sudske nadleţnosti ili u stvari o kojoj se uopšte ne moţe rešavati u upravnom postupku;

 

2) koje bi svojim izvršenjem moglo prouzrokovati neko delo kaţnjivo po kriviĉnom zakonu;

 

 

3) ĉije izvršenje nije moguće;

 

 

4) koje je doneo organ bez prethodnog zahteva stranke (ĉlan 116), a na to stranka nije naknadno izriĉito ili prećutno pristala;

 

5) koje sadrţi nepravilnost koja je po nekoj izriĉitoj zakonskoj odredbi predviĊena kao razlog ništavosti.

 

Član 258

 

 

(1) Rešenje se moţe u svako doba oglasiti ništavim po sluţbenoj duţnosti ili po predlogu stranke ili javnog tuţioca.

 

(2) Rešenje se moţe oglasiti ništavim u celini ili delimiĉno.

 

 

(3) Protiv rešenja kojim se neko rešenje oglašava ništavim ili se odbija predlog stranke ili javnog

 

tuţioca za oglašavanje rešenja ništavim dopuštena je ţalba. Ako nema organa koji rešava po

 

ţalbi, protiv tog rešenja moţe se neposredno pokrenuti upravni spor.

 

 

7. Pravne posledice poništavanja i ukidanja

 

 

Član 259

 

 

(1) Poništavanjem rešenja i oglašavanjem rešenja ništavim poništavaju se i pravne posledice koje je to rešenje proizvelo.

 

(2) Ukidanjem rešenja ne poništavaju se pravne posledice koje je rešenje već proizvelo, ali se onemogućava dalje proizvoĊenje pravnih posledica ukinutog rešenja.

 

8. Dužnost obaveštavanja nadležnog organa u slučaju postojanja razloga za ponavljanje postupka, odnosno za poništavanje, ukidanje ili menjanje rešenja

 

Član 260

 

 

Organ koji sazna za rešenje kojim je povreĊen zakon, a povreda moţe biti razlog za ponavljanje postupka, odnosno za poništavanje, ukidanje ili menjanje rešenja, duţan je da o tome bez odlaganja obavesti organ nadleţan za pokretanje postupka i donošenje rešenja, odnosno

javnog tuţioca.

 

Četvrti deo IZVRŠENJE Glava XVII

 

 

1. Zajedničke odredbe

 

 

Član 261

 

 

(1) Izvršenje rešenja donesenog u postupku sprovodi se radi ostvarivanja novĉanih ili nenovĉanih obaveza.

 

(2) Rešenje doneseno u postupku izvršava se kad postane izvršno. (3) Prvostepeno rešenje postaje izvršno:

1) istekom roka za ţalbu, ako ţalba nije izjavljena;

 

 

2) dostavljanjem stranci, ako ţalba nije dopuštena;

 

 

3) dostavljanjem stranci, ako ţalba ne odlaţe izvršenje;

 

 

4) dostavljanjem stranci rešenja kojim se ţalba odbacuje ili odbija.

 

 

(4) Drugostepeno rešenje kojim je izmenjeno prvostepeno rešenje postaje izvršno kad se

 

dostavi stranci.

 

 

(5) Ako je u rešenju odreĊeno da se radnja koja je predmet izvršenja moţe izvršiti u ostavljenom roku, rešenje postaje izvršno istekom tog roka. Ako rešenjem nije odreĊen rok za izvršenje radnje, rešenje postaje izvršno u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Rešenjem ostavljeni rok za izvršenje rešenja, odnosno propisani rok od 15 dana poĉinje da teĉe od dana kad rešenje, u smislu st. 3. i 4. ovog ĉlana, postane izvršno.

 

(6) Izvršenje se moţe sprovesti i na osnovu poravnanja, ali samo protiv lica koje je uĉestvovalo

 

u poravnanju.

 

 

(7) Ako ţalba odlaţe izvršenje rešenja, a rešenje se odnosi na dve stranke ili više stranaka koje u postupku uĉestvuju sa istovetnim zahtevima, ţalba makar i jedne stranke spreĉava izvršnost rešenja.

 

Član 262

 

 

(1) Zakljuĉak donesen u postupku izvršava se kad postane izvršan.

 

 

(2) Zakljuĉak protiv koga se ne moţe izjaviti posebna ţalba, kao i zakljuĉak protiv koga se moţe izjaviti posebna ţalba koja ne odlaţe njegovo izvršenje postaje izvršan saopštavanjem, a ako nije saopšteno - dostavljanjem stranci.

 

(3) Kad je zakonom ili samim zakljuĉkom odreĊeno da ţalba odlaţe izvršenje zakljuĉka, zakljuĉak postaje izvršan istekom roka za ţalbu ako ţalba nije izjavljena, a ako je izjavljena - dostavljanjem stranci rešenja kojim se ţalba odbacuje ili odbija.

 

(4) U ostalim sluĉajevima, zakljuĉak postaje izvršan pod uslovima propisanim za izvršnost rešenja u ĉlanu 261. st. 4, 5. i 7. ovog zakona.

 

(5) Odredbe ovog zakona o izvršenju rešenja vaţe i za izvršenje zakljuĉka.

 

Član 263

 

 

(1) Kad postoji mogućnost da se izvršenje sprovede na više naĉina i primenom raznih sredstava, izvršenje će se sprovesti na onaj naĉin i primenom onog sredstva koji dovode do cilja, a koji su po izvršenika najblaţi.

 

(2) Nedeljom, u dane drţavnih praznika i noću, radnje izvršenja mogu se sprovesti samo ako postoji opasnost od odlaganja i ako je organ koji sprovodi izvršenje izdao za to pismeni nalog.

 

Član 264

 

 

(1) Izvršenje se sprovodi protiv lica koje je obavezno da ispuni obavezu (izvršenik). (2) Izvršenje se sprovodi po sluţbenoj duţnosti ili po predlogu stranke.

(3) Po sluţbenoj duţnosti izvršenje se sprovodi kad to nalaţe javni interes. Izvršenje koje je u interesu stranke sprovodi se po predlogu stranke (traţilac izvršenja).

 

Član 265

 

 

Izvršenje rešenja sprovodi se administrativnim putem (administrativno izvršenje), a u sluĉajevima predviĊenim ovim zakonom - sudskim putem (sudsko izvršenje).

 

Član 266

 

 

(1) Izvršenje radi ispunjenja nenovĉanih obaveza izvršenika sprovodi se administrativnim putem.

 

(2) Izvršenje radi ispunjenja novĉanih obaveza sprovodi se sudskim putem. Izuzetno, izvršenje radi ispunjenja novĉanih obaveza iz primanja na osnovu radnog odnosa moţe se sprovesti administrativnim putem po pristanku izvršenika (administrativna zabrana).

 

Član 267

 

 

(1) Administrativno izvršenje sprovodi organ koji je stvar rešavao u prvom stepenu, ako posebnim propisom nije drukĉije odreĊeno.

 

(2) Ako je propisano da administrativno izvršenje ne moţe sprovesti organ koji je upravnu stvar rešavao u prvom stepenu, a posebnim propisom nije odreĊen organ koji je za to ovlašćen, izvršenje sprovodi nadleţni organ na ĉijem se podruĉju nalazi prebivalište, odnosno boravište ili sedište izvršenika, ako zakonom nije drukĉije odreĊeno.

 

(3) Organ nadleţan za unutrašnje poslove duţan je da organu nadleţnom za sprovoĊenje izvršenja, na njegov zahtev, pruţi pomoć u sprovoĊenju izvršenja.

 

Član 268

 

 

(1) Organ nadleţan za sprovoĊenje administrativnog izvršenja donosi, po sluţbenoj duţnosti ili po predlogu traţioca izvršenja, zakljuĉak o dozvoli izvršenja. Zakljuĉkom se konstatuje da je rešenje koje treba izvršiti postalo izvršno i odreĊuju naĉin i sredstva izvršenja. Protiv ovog zakljuĉka dopuštena je ţalba nadleţnom drugostepenom organu.

 

(2) Zakljuĉak o dozvoli izvršenja rešenja koje je doneseno u upravnoj stvari po sluţbenoj duţnosti, organ nadleţan za sprovoĊenje administrativnog izvršenja duţan je da donese bez odlaganja kad je to rešenje postalo izvršno, a najdocnije u roku od 30 dana od dana kad je rešenje postalo izvršno, ako posebnim propisom nije drukĉije odreĊeno. Nedonošenje zakljuĉka do tog roka ne iskljuĉuje obavezu njegovog donošenja.

 

(3) Kad administrativno izvršenje ne sprovodi organ koji je rešavao u prvom stepenu, traţilac izvršenja podnosi predlog za dozvolu izvršenja organu koji je doneo rešenje koje treba izvršiti. Ako je rešenje postalo izvršno, taj organ stavlja na rešenje potvrdu da je postalo izvršno (potvrda izvršnosti) i dostavlja ga radi izvršenja organu nadleţnom za izvršenje, s tim što će istovremeno predloţiti i naĉin i sredstva izvršenja. Organ nadleţan za izvršenje će doneti zakljuĉak o dozvoli izvršenja.

 

 

(4) Kad po sluţbenoj duţnosti treba sprovesti izvršenje rešenja organa koji nije ovlašćen za sprovoĊenje izvršenja, taj organ se radi izvršenja obraća predlogom za dozvolu izvršenja

organu nadleţnom za izvršenje nakon sprovedenog postupka propisanog u stavu 3. ovog ĉlana.

 

 

Član 269

 

 

(1) Administrativno izvršenje koje sprovodi organ koji je upravnu stvar rešavao u prvom stepenu sprovodi se na osnovu rešenja koje je postalo izvršno i zakljuĉka o dozvoli izvršenja.

 

(2) Administrativno izvršenje koje ne sprovodi organ koji je upravnu stvar rešavao u prvom stepenu sprovodi se na osnovu rešenja na kom je stavljena potvrda izvršnosti i zakljuĉka o dozvoli izvršenja.

 

Član 270

 

 

(1) U postupku administrativnog izvršenja moţe se izjaviti ţalba koja se odnosi samo na izvršenje, a njome se ne moţe pobijati pravilnost rešenja koje se izvršava.

 

(2) Ţalba se izjavljuje nadleţnom drugostepenom organu. Ţalba ne odlaţe zapoĉeto izvršenje. U pogledu roka za ţalbu i organa nadleţnog za rešavanje po ţalbi primenjuju se odredbe ĉl.

215. do 221. ovog zakona.

 

 

Član 271

 

 

(1) Administrativno izvršenje će se obustaviti po sluţbenoj duţnosti i sprovedene radnje poništiti ako se utvrdi da je obaveza u celini izvršena, da izvršenje nije bilo uopšte dopušteno, da je bilo sprovedeno prema licu koje nije u obavezi, ako traţilac izvršenja odustane od svog zahteva, odnosno ako je izvršna isprava poništena ili ukinuta.

 

(2) Administrativno izvršenje će se odloţiti ako se utvrdi da je u pogledu izvršenja obaveze dozvoljen poĉek, ili je umesto privremenog rešenja koje se izvršava doneseno rešenje o glavnoj stvari koje se razlikuje od privremenog rešenja. Odlaganje izvršenja odobrava organ koji je doneo zakljuĉak o dozvoli izvršenja.

 

Član 272

 

 

(1) Novĉane kazne izreĉene po ovom zakonu izvršavaju organi nadleţni za izvršenje novĉanih kazni izreĉenih za prekršaje.

 

(2) Novĉana kazna naplaćuje se u korist budţeta iz koga se finansira organ koji je izrekao

 

kaznu.

 

 

Član 273

 

 

(1) Kad treba da se sprovede sudsko izvršenje rešenja donesenog u postupku, organ ĉije rešenje treba izvršiti stavlja na rešenje potvrdu izvršnosti (ĉlan 268. stav 3) i dostavlja ga radi izvršenja sudu nadleţnom za izvršenje.

 

(2) Rešenje doneseno u postupku koje sadrţi potvrdu izvršnosti jeste osnov za sudsko izvršenje. To izvršenje sprovodi se po odredbama zakona kojim se ureĊuje izvršni postupak i odredbama drugih zakona koji vaţe za sudsko izvršenje.

 

2. Izvršenje nenovčanih obaveza

 

 

Član 274

 

 

Izvršenje radi ostvarivanja nenovĉanih obaveza izvršenika sprovodi se preko drugih lica,

 

odnosno prinudom.

 

 

a) Izvršenje preko drugih lica

 

 

Član 275

 

 

(1) Ako se izvršenikova obaveza sastoji u izvršenju radnje koju moţe izvršiti i drugo lice, a izvršenik je ne izvrši uopšte ili je ne izvrši u celini, ta radnja će se izvršiti preko drugog lica, na trošak izvršenika. Izvršenik mora biti na to prethodno opomenut.

 

 

(2) U sluĉaju iz stava 1. ovog ĉlana, organ koji sprovodi izvršenje moţe zakljuĉkom naloţiti izvršeniku da unapred poloţi iznos koji je potreban za podmirenje troškova izvršenja, a da se obraĉun naknadno izvrši. Zakljuĉak o polaganju tog iznosa je izvršan.

 

b) Izvršenje prinudom

 

 

Član 276

 

 

(1) Ako je izvršenik duţan da nešto dopusti ili trpi, pa postupa protivno toj obavezi, ili ako je predmet izvršenja izvršenikova radnja koju ne moţe umesto njega da izvrši drugo lice, organ koji sprovodi izvršenje prinudiće izvršenika na ispunjenje obaveze prinudnom merom, odnosno novĉanom kaznom.

 

(2) Organ koji sprovodi izvršenje najpre će zapretiti izvršeniku primenom prinudnog sredstva ako svoju obavezu ne izvrši u ostavljenom roku. Ako izvršenik u toku tog roka preduzme neku radnju protivno svojoj obavezi, ili ako ostavljeni rok bezuspešno protekne, zaprećeno prinudno sredstvo će se odmah izvršiti, a ujedno će se odrediti novi rok za izvršenje radnje i zapretiti novom, stroţom, prinudnom merom.

 

(3) Novĉana kazna koja se na osnovu stava 1. ovog ĉlana izriĉe prvi put ne moţe biti manja od

 

5.000 niti veća od 20.000 dinara. Novĉana kazna moţe biti izreĉena više puta, s tim da zbir izreĉenih novĉanih kazni ne moţe iznositi više od desetostrukog iznosa prvi put izreĉene novĉane kazne.

 

(4) Naplaćena novĉana kazna se ne vraća.

 

 

Član 277

 

 

Ako se izvršenje nenovĉane obaveze uopšte ili blagovremeno ne moţe sprovesti primenom sredstava predviĊenih u ĉl. 275. i 276. ovog zakona, izvršenje se, prema prirodi obaveze, moţe sprovesti i neposrednom prinudom, ako propisom nije drukĉije odreĊeno.

 

Član 278

 

 

(1) Kad je na osnovu rešenja sprovedeno izvršenje, a rešenje je docnije poništeno ili izmenjeno, izvršenik ima pravo da zahteva da mu se vrati ono što mu je oduzeto, odnosno da se stvar vrati u stanje koje proizlazi iz novog rešenja.

 

(2) O zahtevu izvršenika rešava organ koji je doneo zakljuĉak o dozvoli izvršenja.

 

 

Glava XVIII

IZVRŠENJE RADI OBEZBEĐENJA I PRIVREMENI ZAKLJUĈAK

 

 

1. Izvršenje radi obezbeđenja

 

 

Član 279

 

 

(1) Radi obezbeĊenja izvršenja moţe se zakljuĉkom dozvoliti izvršenje rešenja i pre nego što je ono postalo izvršno ako bi bez toga moglo biti osujećeno ili znatno oteţano izvršenje posle izvršnosti rešenja.

 

(2) Ako se radi o obavezama koje se prinudno izvršavaju samo po predlogu stranke, predlagaĉ mora opasnost od osujećenja ili oteţavanja izvršenja uĉiniti verovatnom, a organ moţe izvršenje iz stava 1. ovog ĉlana usloviti davanjem obezbeĊenja shodno ĉlanu 207. stav 2. ovog zakona.

 

(3) Protiv zakljuĉka donesenog na predlog stranke za izvršenje radi obezbeĊenja, kao i protiv zakljuĉka donesenog po sluţbenoj duţnosti, dopuštena je posebna ţalba. Ţalba protiv zakljuĉka kojim je odreĊeno izvršenje radi obezbeĊenja ne odlaţe sprovoĊenje izvršenja.

 

Član 280

 

 

(1) Izvršenje radi obezbeĊenja moţe se sprovesti administrativnim ili sudskim putem.

 

 

(2) Kad se izvršenje radi obezbeĊenja sprovodi sudskim putem, sud postupa po odredbama zakona kojim se ureĊuje izvršni postupak i odredbama drugih zakona koji vaţe za sudsko izvršenje.

 

Član 281

 

 

Izvršenje privremenog rešenja (ĉlan 207) moţe se sprovesti samo u onom obimu i u onim

 

sluĉajevima u kojima je dopušteno izvršenje radi obezbeĊenja (ĉl. 279. i 280).

 

 

2. Privremeni zaključak o obezbeđenju

 

 

Član 282

 

 

(1) Ako postoji ili je bar uĉinjena verovatnom obaveza stranke, a postoji opasnost da će obavezana stranka na drugi naĉin osujetiti ili znatno oteţati izvršenje obaveze, organ nadleţan za donošenje rešenja o obavezi stranke moţe pre donošenja rešenja o toj obavezi doneti privremeni zakljuĉak radi obezbeĊenja izvršenja obaveze. Prilikom donošenja privremenog zakljuĉka organ je duţan da vodi raĉuna o odredbi ĉlana 263. stav 1. ovog zakona i da obrazloţi zakljuĉak.

 

(2) Donošenje privremenog zakljuĉka moţe se usloviti davanjem obezbeĊenja predviĊenog u

 

ĉlanu 207. stav 2. ovog zakona.

 

 

(3) U pogledu privremenog zakljuĉka donesenog na osnovu stava 1. ovog ĉlana primenjivaće se odredbe ĉlana 279. stav 3. i ĉlana 280. ovog zakona.

 

Član 283

 

 

(1) Ako je pravnosnaţnim rešenjem utvrĊeno da pravno ne postoji obaveza stranke za ĉije je obezbeĊenje bio donesen privremeni zakljuĉak, ili je na drugi naĉin utvrĊeno da je zahtev za donošenje privremenog zakljuĉka bio neosnovan, predlagaĉ u ĉiju je korist privremeni zakljuĉak donesen duţan je da naknadi suprotnoj stranci štetu koja joj je prouzrokovana donesenim zakljuĉkom.

 

(2) O naknadi štete iz stava 1. ovog ĉlana rešava organ koji je doneo privremeni zakljuĉak ako

 

je predlagaĉ saglasan da štetu naknadi. Ako predlagaĉ nije saglasan da štetu naknadi, suprotna strana moţe zahtev za naknadu štete ostvarivati pred nadleţnim sudom u parniĉnom postupku.

 

Peti deo

 

SPROVOĐENJE ZAKONA I PRELAZNE I ZAVRŠNE

ODREDBE

Glava XIX

SPROVOĐENJE ZAKONA

 

 

Član 284

 

 

(1) Preduzeće, odnosno druga organizacija kojoj je zakonom povereno vršenje javnog ovlašćenja moţe u postupku koji vodi za povrede procesne discipline sama izricati kazne i primenjivati druge mere predviĊene u odredbama ĉlana 63. st. 3. i 4, ĉlana 101, ĉlana 159. stav

3, ĉlana 171. st. 1. i 2, ĉlana 182. stav 1. i ĉlana 187. st. 2. i 3. ovog zakona.

 

 

(2) Iznosi naplaćeni od izreĉenih novĉanih kazni iz stava 1. ovog ĉlana, uplaćuju se u budţet

 

Republike Srbije.

 

 

Član 285

 

 

(1) Ovlašćenje za preduzimanje radnji i rešavanje u postupku moţe se dati zaposlenom koji ima propisanu struĉnu spremu.

 

(2) Organ je duţan da na pogodan naĉin objavi koja su sluţbena lica ovlašćena za rešavanje u upravnim stvarima, a koja za preduzimanje radnji u postupku pre donošenja rešenja.

 

Član 286

 

 

(1) Sluţbeno lice u organu koji vodi postupak odgovorno je ako njegovom krivicom doĊe do neizvršenja odreĊenih procesnih radnji.

 

(2) Ministarstvo nadleţno za poslove drţavne uprave moţe da zahteva pokretanje disciplinskog postupka protiv sluţbenog, odnosno odgovornog lica koje propusti vršenje duţnosti iz stava 1. ovog ĉlana, kao i odgovornog lica koje, protivno ĉlanu 285. ovog zakona, odredi nestruĉno lice za preduzimanje radnji u postupku ili za rešavanje u upravnoj stvari.

 

Član 287

 

 

(1) Nadzor nad sprovoĊenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadleţno za poslove drţavne

 

uprave.

 

 

(2) Nadleţni organ duţan je da ostvaruje uvid u rešavanje u upravnim stvarima naroĉito u pogledu rešavanja u propisanim rokovima i u pogledu struĉne spreme zaposlenih koji rade na upravnim stvarima kod organa, kao i da daje objašnjenja i pruţa struĉnu pomoć u stvarima koje se odnose na primenjivanje odredaba ovog zakona. Organi su duţni da nadleţnom organu omoguće ostvarivanje uvida u rad koji se odnosi na rešavanje upravnih stvari, a naroĉito da mu daju, odnosno dostavljaju odreĊene podatke, odnosno obaveštenja.

 

Član 288

 

 

(1) O rešavanju u upravnim stvarima vodi se sluţbena evidencija.

 

 

(2) Evidencija iz stava 1. ovog ĉlana sadrţi podatke o: broju podnesenih zahteva; broju pokrenutih postupaka po sluţbenoj duţnosti; naĉinu i rokovima rešavanja upravnih stvari u prvostepenom i drugostepenom postupku; broju poništenih, odnosno ukinutih upravnih akata i broju odbaĉenih zahteva, odnosno obustavljenih postupaka.

 

(3) Podaci iz stava 2. ovog ĉlana vode se i iskazuju po upravnim oblastima.

 

 

Član 289

 

 

Pozivi, dostavnice, nareĊenja za dovoĊenje, zapisnici, zapisnici u vidu knjiga, rešenja iz ĉlana

 

199. stav 1. i ĉlana 203. ovog zakona, uverenja iz ĉlana 110. stav 1. ovog zakona, kao i drugi akti koji se koriste u postupku saĉinjavaju se po propisanim obrascima.

 

Glava XX

PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

 

 

Član 290

 

 

Na predmete ĉije je rešavanje zapoĉeto pre stupanja na snagu ovog zakona primenjivaće se odredbe ovog zakona, ako postupak nije konaĉno završen.

 

Član 291

 

 

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da vaţi Zakon o opštem upravnom postupku

 

("Sluţbeni list FNRJ", br. 52/56, "Sluţbeni list SFRJ", br. 10/65, 18/65, 4/77, 11/78, 32/78, 9/86 i

 

47/86 i "Sluţbeni list SRJ", br. 24/94).

 

 

Samostalni član Zakona o izmenama

 

Zakona o opštem upravnom postupku

 

 

("Sl. list SRJ", br. 31/2001)

 

 

Član 3

 

 

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom listu SRJ".

 

 

Samostalni član Zakona o izmenama

 

Zakona o opštem upravnom postupku

 

 

("Sl. glasnik RS", br. 30/2010)

 

 

Član 32

 

 

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluţbenom glasniku

 

Republike Srbije".