Print Friendly, PDF & Email

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

ЗАКОН О МАТИЧНИМ КЊИГАМА

("Сл. гласник СРС", бр. 15/90 и "Сл. гласник РС", бр. 57/2003)

 

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1

О личним стањима грађана воде се матичне књиге.

У матичне књиге уписују се чињенице о рођењу, браку и смрти и друге чињенице предвиђене овим законом, као и промене у вези са овим чињеницама.

 

Члан 2

Вођење матичних књига обезбеђује општински орган управе надлежан за послове управе,

односно надлежни орган управе у покрајини (у даљем тексту: надлежни орган).

Вођење матичних књига за подручје Аутономне покрајине Косово и Метохија обезбеђују органи управе:

- града Ниша за општине: Приштина, Подујево, Глоговац, Обилић, Липљан и Косово Поље;

- града Крагујевца за општине: Пећ, Исток и Клина;

- општине Краљево за општине: Косовска Митровица, Србица, Зубин Поток, Вучитрн, Звечан и Лепосавић;

- општине Крушевац за општине: Призрен, Ораховац, Сува Река и Гора;

- општине Јагодина за општине: Ђаковица и Дечани;

- општине Врање за општине: Гњилане, Витина, Косовска Каменица и Ново Брдо;

- општине Лесковац за општине: Урошевац, Качаник, Штимље и Штрпце.

Матичне књиге воде се по матичним подручјима, које одређује скупштина општине.

Изузетно од става 2 овог члана, када то одреди скупштина општине, матичне књиге могу да се воде за више матичних подручја.

Матичне књиге непосредно води овлашћени радник - матичар.

Матичар има заменика, који замењује матичара у случају његове одсутности или спречености, са свим овлашћењима матичара.

 

Члан 3

Надзор над вођењем матичних књига врши Републички секретаријат за правосуђе и управу (у даљем тексту: Републички секретаријат).

 

Члан 4

Право увида у матичне књиге, као и у списе и решења на основу којих се врши упис у матичне књиге дозволиће се лицу на које се ти подаци односе, или члану његове уже породице, или усвојиоцу, односно стараоцу, а другом лицу - само када има за то непосредан и на закону заснован правни интерес.

 

II ВРСТЕ МАТИЧНИХ КЊИГА

 

Члан 5

О чињеницама из става 2 члана 1 овог закона воде се матичне књиге рођених, матичне

књиге венчаних и матичне књиге умрлих.

 

III САДРЖИНА МАТИЧНИХ КЊИГА

 

Члан 6

У матичне књиге, поред података прописаних Законом о основним подацима за матичне

књиге (у даљем тексту: савезни закон) уписују се и подаци:

1) у матичне књиге рођених - датум и место рођења родитеља детета, продужење и престанак родитељског права (старање) и други подаци одређени законом или другим

прописом донетим на основу закона;

2) у матичне књиге венчаних - промена имена и презимена брачних другова и име и презиме тумача, ако је његово присуство при склапању брака било неопходно.

 

IV НАЧИН ВОЂЕЊА МАТИЧНИХ КЊИГА

 

1. Начин вођења изворника и другог примерка матичних књига

 

Члан 7

Матичне књиге воде се у два примерка. Други примерак матичних књига се води као препис или оверена фотокопија првог примерка - изворника или се води на средствима за аутоматску обраду података.

Ако се други примерак матичних књига води на средствима за аутоматску обраду података, матичар истовремено са уписом података у први примерак - изворник, исте податке уноси путем терминала на средство за аутоматску обраду података на коме се води други примерак.

 

Члан 8

Матичне књиге се закључују и оверавају крајем сваке године.

Изворник матичних књига чува матичар, а други примерак матичних књига Републички секретаријат за унутрашње послове - организациона јединица у општини, односно надлежни општински орган управе у покрајини (у даљем тексту: орган надлежан за чување другог примерка матичних књига).

Матичне књиге морају се чувати на начин којим се у највећој мери обезбеђује њихова сигурност од оштећења и уништења.

Изворник и други примерак матичних књига не смеју се чувати у истој згради.

 

Члан 9

Други примерак матичних књига на средствима за аутоматску обраду података води се у органу надлежном за чување другог примерка матичних књига.

Вођење другог примерка матичних књига на средствима за аутоматску обраду података може се поверити другом органу или организацији.

 

Члан 10

Ако се други примерак матичних књига на средствима за аутоматску обраду података не води у органу надлежном за чување другог примерка матичних књига, већ се води у другом органу или организацији, матичар је дужан да у року од три дана од закључења изворника достави органу надлежном за чување другог примерка матичних књига на чување магнетну траку са меморисаним садржајем изворника за ту годину, а сваке наредне године до 15 јануара да достави нову магнетну траку са меморисаним садржајем изворника за исту годину ради обезбеђења ажурности садржаја и трајности магнетне траке која се чува.

 

Члан 11

О сваком накнадном упису или исправци у изворнику закључене матичне књиге матичар је дужан да у року од три дана од дана извршења уписа, односно исправке достави органу надлежном за чување другог примерка матичних књига, препис накнадног уписа, односно исправке ради уношења у други примерак матичне књиге.

Ако се други примерак матичних књига води на средствима за аутоматску обраду података, матичар сваки накнадни упис или исправку уноси истовремено у изворник закључене матичне књиге и путем терминала на средство за аутоматску обраду података на коме се води други примерак.

 

2. Начин уписивања чињеница о рођењу, браку и смрти и других чињеница и података

 

Члан 12

Матичар уписује у матичне књиге само оне чињенице и податке који су му пријављени,

односно који садржи акт надлежног органа.

Матичар је дужан да извршени упис у матичну књигу прочита лицу које пријављује чињенице, односно сведоцима и да то потврди у матичној књизи.

Упис у матичну књигу потписује лице које је пријавило чињенице, сведоци и матичар.

Ако лице које пријављује чињенице или сведок одбије да потпише упис који је извршен у матичну књигу, матичар ће то утврдити у матичној књизи и о томе сачинити забелешку.

 

Члан 13

Матичар је дужан да упис у матичну књигу изврши без одлагања.

Изузетно, матичар може одложити упис ради допуне непотпуних података. О одложеним

уписима матичар води посебну евиденцију.

Ако постоји основана сумња да су поједини подаци који се уписују у матичну књигу нетачни, матичар је дужан да пре уписа провери тачност тих података.

 

Члан 14

Ако су чињенице рођења или смрти пријављене по истеку 30 дана од дана када су се десиле, или ако услед више силе или других сличних разлога поједине чињенице и подаци нису могли бити уписани у матичне књиге, накнадни упис тих чињеница и података у матичне књиге, матичар може извршити само на основу решења органа надлежног за вођење матичних књига на чијој се територији води матична књига у коју се има извршити упис.

 

Члан 15

Ако матичну књигу у којој треба извршити накнадни упис води други матичар, матичар који је извршио основни упис дужан је да у року од три дана од дана извршења уписа, о томе обавести матичара који води матичну књигу у којој треба извршити накнадни упис, односно Савезни секретаријат за иностране послове ако се та матична књига води у дипломатском или конзуларном представништву Социјалистичке Федеративне Републике Југославије у иностранству.

Ако матичар који је извршио основни упис води и матичну књигу у којој треба извршити накнадни упис, дужан је да накнадни упис изврши одмах, а најкасније следећег дана.

Матичар је дужан да у року од 15 дана од уписа чињенице смрти, о смрти сваког лица извести орган надлежан за вођење евиденције о пребивалишту и боравишту грађана и за издавање личне карте, ако је умрло лице поседовало личну карту.

 

Члан 16

Грешке које је приметио пре закључења уписа у матичну књигу, матичар може сам исправити.

Исправке у матичним књигама после закљученог уписа, матичар може извршити само на основу решења надлежног органа по месту вођења матичне књиге у којој треба да се изврши исправка.

Исправке у матичним књигама могу се вршити по службеној дужности или на захтев странке, односно лица које за то има непосредан и на закону заснован правни интерес.

 

Члан 17

Рођење детета уписује се у матичну књигу рођених матичног подручја на коме је место у коме се дете родило.

Рођење детета у саобраћајном средству уписује се у матичну књигу матичног подручја на коме је место где се путовање мајке завршило.

Дете чији су родитељи непознати уписује се у матичну књигу рођених места где је нађено.

Упис из става 3 овог члана врши се на основу решења надлежног органа старатељства.

Решење о упису садржи: лично име и пол детета, дан, месец, годину, час и место рођења детета. Као место рођења уписује се место где је дете нађено.

Орган старатељства доноси решење из става 4 овог члана на основу записника о наласку детета. Овај записник орган старатељства доставља матичару заједно са својим решењем.

 

Члан 18

Усвојено дете уписује се у матичну књигу рођених матичног подручја на коме је место где је дете рођено, односно нађено.

Потпуно усвојено дете уписује се у матичну књигу рођених матичног подручја на коме је место где је дете рођено, односно нађено, а на захтев усвојиоца уписаће се у матичну књигу рођених матичног подручја по месту пребивалишта усвојиоца у време заснивања потпуног усвајања. Као место рођења уписује се место пребивалишта усвојиоца.

Упис чињеница из ст. 1 и 2 овог члана, врши се на основу решења надлежног органа старатељства.

Решење о упису садржи: лично име и пол детета, дан, месец и годину, час и место рођења, држављанство детета и податке о родитељима код непотпуног усвајања, а у случају потпуног усвајања уместо података о родитељима, податке о усвојиоцима.

 

Члан 19

Закључење брака уписује се у матичну књигу венчаних која се води за насељено место у коме је брак закључен.

Чињенице утврђене правоснажном пресудом о постојању брака, о оглашавању брака непостојећим или поништеним, или о разводу брака уписују се у матичну књигу венчаних и матичне књиге рођених.

 

Члан 20

Чињеница смрти уписује се у матичну књигу умрлих матичног подручја на коме је место где је смрт наступила.

У случају да место где је смрт наступила није познато, чињеница смрти уписује се у матичну књигу умрлих матичног подручја на коме је место где је леш нађен.

Изузетно од става 2 овог члана, у случају да је смрт наступила у саобраћајном средству, чињеница смрти уписује се у матичну књигу умрлих матичног подручја на коме је место где се умрли сахрањује.

У случају да је смрт наступила у саобраћајном средству, а умрли се сахрањује у иностранству, чињеница смрти уписује се на начин прописан ставом 2 овог члана.

 

Члан 21

Проглашење несталог лица умрлим и смрт доказана у судском поступку уписује се у матичну књигу умрлих матичног подручја на коме је место где је било последње пребивалиште умрлог, на основу правоснажне судске одлуке.

Ако је последње пребивалиште умрлог непознато или у иностранству, чињенице из става 1 овог члана уписују се у матичну књигу умрлих матичног подручја на коме је место рођења тог лица, а ако је његово место рођења у иностранству - у матичну књигу умрлих места у коме је седиште суда који је одлуку донео.

 

Члан 22

Ако чињеница рођења, закључења брака и смрти држављана Социјалистичке Федеративне Републике Југославије који се налазе у иностранству, нису уписане у матичне књиге које се воде у југословенским дипломатским или конзуларним представништвима, уписују се у матичне књиге које се воде по овом закону.

Упис чињеница из става 1 овог члана врши се на основу извода из матичне књиге иностраног органа који подноси странка, ако међународним уговором није друкчије одређено.

Ако се не може прибавити извод из матичне књиге иностраног органа упис чињеница из става 1 овог члана врши се на основу одлуке надлежног суда, односно решења надлежног општинског органа управе.

 

Члан 23

Чињенице рођења, закључења брака и смрти, у случају из члана 22 овог закона, уписују се у матичне књиге, и то:

1) чињеница рођења - по месту последњег пребивалишта родитеља у време рођења детета, а ако родитељи нису имали заједничко пребивалиште упис се врши по месту пребивалишта једног од родитеља, а ако је место пребивалишта родитеља непознато, упис се врши по месту рођења једног од родитеља;

2) чињеница закључења брака - по месту последњег пребивалишта брачних другова у време закључења брака, а ако брачни другови нису имали заједничко пребивалиште, упис се врши по месту пребивалишта једног од брачних другова, а ако је последње пребивалиште брачних другова непознато упис се врши по месту рођења једног од брачних другова;

3) чињеница смрти - по месту последњег пребивалишта умрлог, а ако је последње пребивалиште непознато упис се врши по месту рођења.

Ако се чињенице рођења, закључења брака и смрти не могу уписати у матичне књиге на начин прописан у ставу 1 овог члана, због тога што је место рођења лица непознато или је у иностранству, упис се врши у матичне књиге оне општине на територији града Београда коју одреди Скупштина града Београда.

Лица рођена у иностранству, која су прирођењем стекла држављанство Социјалистичке Републике Србије и Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, уписују се у матичну књигу рођених по месту пребивалишта, односно боравишта.

Чињенице рођења, закључења брака и смрти држављанина СФРЈ који је имао држављанство друге републике СФРЈ или је држављанин друге државе настале на територији СФРЈ и који је стекао југословенско држављанство, уписују се у матичну књигу по месту његовог пребивалишта.

Чињенице рођења, закључења брака и смрти, у случају када је место рођења лица непознато или је у иностранству, а захтева се упис у матичне књиге које се воде на територији социјалистичке аутономне покрајине, уписаће се у матичне књиге оне општине коју одреди надлежни орган социјалистичке аутономне покрајине.

 

V ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЧИЊЕНИЦА О РОЂЕЊУ, БРАКУ И СМРТИ РАДИ УПИСИВАЊА У МАТИЧНЕ КЊИГЕ

 

Члан 24

У пријаву за упис у матичне књиге морају се навести истинити подаци.

Пријава може бити поднета писмено или усмено.

 

Члан 25

Рођење детета у здравственој установи дужна је да пријави здравствена установа.

Рођење детета ван здравствене установе дужан је да пријави отац детета, а ако он није у могућности да то учини, други члан домаћинства, односно лице у чијем стану је дете рођено, или мајка чим за то буде способна, или бабица, или лекар који су суделовали при порођају, а кад ових лица нема или су у немогућности да рођење пријаве - лице које је сазнало за рођење детета.

Рођење детета пријављује се у року од 15 дана од дана рођења.

Ако је дете мртво рођено рођење се мора пријавити у року од 24 часа од часа рођења мртвог детета.

 

Члан 26

Лица која су по прописима о личном имену овлашћена да одређују лично име детета дужна су да ради уписа у матичну књигу рођених пријаве надлежном матичару лично име детета најдоцније у року од два месеца од дана рођења.

Уколико је рок из става 1 овог члана протекао упис личног имена детета извршиће се на основу решења надлежног органа.

 

Члан 27

Чињеницу смрти дужни су да пријаве чланови породице са којима је умрли живео. Ако ових нема или су они у немогућности да то учине, чињеницу смрти дужна су да пријаве друга лица са којима је умрли живео или други чланови породице који су сазнали за смрт, односно лице у чијем је стану смрт наступила. Ако нема ни ових лица, чињеницу смрти дужно је да пријави лице које је прво за смрт сазнало.

Чињеницу смрти за лице које је умрло у здравственој установи, касарни, казнено-поправној установи, хотелу, интернату или другој установи или организацији дужна је да пријави установа или организација у којој је лице умрло.

Чињеница смрти пријављује се у року од три дана од дана смрти, односно од дана налажења леша умрлог лица.

Ако је посебним прописом одређен за сахрану краћи рок од три дана, чињеница смрти мора се пријавити пре сахране.

 

Члан 28

Орган који врши увиђај дужан је да чињеницу смрти пријави надлежном матичару достављањем једног примерка записника о увиђају и потврде о смрти.

 

Члан 29

Приликом пријављивања чињенице смрти мора се поднети потврда о смрти коју издаје здравствена установа ако је лице умрло у здравственој установи. Ако је лице умрло ван здравствене установе, потврду о смрти матичар ће затражити од лекара који је утврдио смрт.

Без потврде о смрти не може се извршити упис чињенице смрти у матичну књигу.

 

Члан 30

Сахрана умрлог лица може се извршити пре пријављивања смрти матичару, на основу дозволе Републичког секретаријата за унутрашње послове - организационе јединице у општини на чијој територији ће се умрло лице сахранити, ако из оправданих разлога ње било могуће пријавити чињеницу смрти матичару.

 

Члан 31

Надлежни органи дужни су да одлуке о чињеницама рођења, закључења брака и смрти и променама у вези са тим чињеницама доставе надлежним матичарима у року од 15 дана од дана када су одлуке постале правоснажне.

 

VI ИЗВОДИ ИЗ МАТИЧНИХ КЊИГА И УВЕРЕЊА О ЧИЊЕНИЦАМА И ПОДАЦИМА УПИСАНИМ У МАТИЧНЕ КЊИГЕ

 

Члан 32

Изводи из матичних књига и уверења која се издају на основу матичних књига имају доказну снагу јавних исправа.

 

Члан 33

звод из матичних књига издаје се на основу података садржаних у изворнику.

Извод се може издати и на основу података из другог примерка матичних књига које се воде на средствима за аутоматску обраду података, с тим што се пре издавања извода ови подаци морају сравнити са подацима из изворника.

 

Члан 34

Изводи из матичних књига садрже последње податке који су уписани у матичне књиге до времена издавања извода.

Уверења која се издају на основу матичних књига садрже поједине податке уписане у матичне књиге или поједине чињенице о личном стању грађана које произилазе из тих података.

 

Члан 35

Изводи из матичних књига и уверења о појединим подацима, или о појединим чињеницама уписаним у матичне књиге издају се на захтев заинтересованог лица.

Издавање извода и уверења неће се извршити само ако је очигледно да се ради о злоупотреби.

 

VII КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 36

Новчаном казном до 70 динара казниће се за прекршај:

1. ко пријави рођење детета које није наступило или злонамерно да неистините податке о рођењу (члан 24 овог закона);

2. ко да лажне податке о смрти или умрлом (члан 24 овог закона);

3. ко у прописаном року не пријави рођење детета (члан 25 овог закона), или не одреди

лично име детета (члан 26 овог закона), или не пријави смрт (члан 27 овог закона);

4. ко пре пријављивања смрти матичару изврши сахрану без дозволе надлежног органа (члан 30 овог закона).

За прекршаје из става 1 тач. 1-3 овог члана казниће се здравствена установа или друго правно лице новчаном казном до 1.400 динара, а одговорно лице у тој установи или другом правном лицу - новчаном казном до 70 динара.

 

VIII ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 37

Матичне књиге које су вођене до 9. маја 1946. године, као и изводи из тих матичних књига и уверења која се издају на основу тих матичних књига, имају доказну снагу јавних исправа.

Изводе и уверења из матичних књига из става 1 овог члана издаје надлежни матичар.

Органи управе градова и општина који по овом закону обезбеђују вођење матичних књига за подручје Косова и Метохије преузеће матичне књиге, архиве, предмете, регистратурски материјал и опрему за рад органа чије ће послове обављати.

 

Члан 38

Ако су матичне књиге уништене или нестале, њиховом обнављању мора се приступити без одлагања.

Обнављање уништених или несталих матичних књига врши матичар на основу одлуке

надлежног органа.

Ради обнављања матичних књига грађани су дужни да дају податке који су им познати.

 

Члан 39

Овлашћује се Републички секретаријат да донесе ближе прописе о:

1) начину вођења матичних књига;

2) начину вођења поступка и сачињавању записника о нађеном детету;

3) начину вршења увида у матичне књиге и списе;

4) обрасцу матичних књига и регистра матичних књига;

5) начину обнављања уништених или несталих матичних књига;

6) начину издавања извода из матичних књига и уверења о чињеницама и подацима уписаним у матичне књиге;

7) обрасцу извода из матичних књига и уверења о чињеницама и подацима уписаним у матичне књиге.

Овлашћују се Републички секретаријат за унутрашње послове и републички орган управе надлежан за послове здравства да споразумно донесу прописе о поступку издавања и обрасцу потврде о смрти.

 

Члан 40

Прописи на основу овлашћења из члана 39 овог закона донеће се у року од три месеца од дана ступања на снагу овог закона.

 

Члан 41

Одредбе чл. 1 и 2, 4-23, 37, 38, члана 39 став 1 тач. 1-5 и члан 41 овог закона, на основу Амандмана ЏЏЏИИИ, тачка 5 на Устав Социјалистичке Републике Србије, примењују се на целој територији Републике.

 

Члан 42

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о матичним књигама ("Службени гласник СРС", број 27/86 - пречишћен текст) и члан 36 Закона о изменама закона којима су одређене новчане казне за прекршаје ("Службени гласник СРС", број 6/89).

 

Члан 43

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Социјалистичке Републике Србије".