Amendments to the law on the value added, 2012

ZAKON

O POREZU NA DODATU VREDNOST

("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012)

I UVODNE ODREDBE

Član 1

Ovim zakonom uvodi se porez na dodatu vrednost (u daljem tekstu: PDV) u Republici Srbiji (u daljem tekstu: Republika).

PDV je opšti porez na potrošnju koji se obraĉunava i plaća na isporuku dobara i pruţanje usluga, u svim fazama proizvodnje i prometa dobara i usluga, kao i na uvoz dobara, osim ako ovim zakonom nije drukĉije propisano.

Član 2

Prihod od PDV pripada budţetu Republike.

II PREDMET OPOREZIVANJA

Član 3

Predmet oporezivanja PDV su:

1) isporuka dobara i pruţanje usluga (u daljem tekstu: promet dobara i usluga) koje poreski obveznik izvrši u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti;

2) uvoz dobara u Republiku.

Promet dobara i usluga

Član 4

Promet dobara, u smislu ovog zakona, je prenos prava raspolaganja na telesnim stvarima (u daljem tekstu: dobra) licu koje tim dobrima  moţe  raspolagati kao vlasnik, ako ovim zakonom nije drukĉije odreĊeno.

Dobrima se smatraju i voda, elektriĉna energija, gas i toplotna energija.

Prometom dobara, u smislu ovog zakona, smatra se i:

1) prenos prava raspolaganja na dobrima uz naknadu na osnovu propisa ili drugog akta drţavnog organa, organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave;

2) predaja dobara na osnovu ugovora o prodaji sa odloţenim plaćanjem kojim je ugovoreno da se pravo raspolaganja prenosi najkasnije otplatom poslednje rate;

2a) predaja dobara na osnovu ugovora o lizingu, odnosno zakupu, zakljuĉenog na odreĊeni period, za pokretne ili nepokretne stvari, kada nijedna od ugovornih strana ne moţe raskinuti ugovor ako se strane pridrţavaju ugovornih obaveza;

3) prenos dobara od strane vlasnika komisionaru i od strane komisionara primaocu;

4) isporuka dobara po ugovoru na osnovu kojeg se plaća provizija pri prodaji;

5) prenos dobara od strane vlasnika konsignateru i od konsignatera primaocu dobara;

6) isporuka dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naruĉioca, od materijala isporuĉioca, ako se ne radi samo o dodacima ili drugim sporednim materijalima;

7) prenos prava raspolaganja na graĊevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata;

7a) prenos vlasniĉkog udela na graĊevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata;

8) razmena dobara za druga dobra ili usluge.

Sa prometom dobara uz naknadu izjednaĉava se:

1) uzimanje dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za liĉne potrebe osnivaĉa, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica;

2) svaki drugi promet dobara bez naknade;

3) iskazani rashod (kalo, rastur, kvar i lom) iznad koliĉine utvrĊene aktom koji donosi Vlada Republike Srbije.

Uzimanje dobara, odnosno svaki drugi promet dobara iz stava 4. ovog ĉlana smatra se prometom dobara uz naknadu pod uslovom da se PDV obraĉunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra ili njihove sastavne delove moţe  odbiti u potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza.

Ako se uz isporuku dobara vrši sporedna isporuka dobara ili sporedno pruţanje usluga, smatra se da je izvršena jedna isporuka dobara.

Sporednom isporukom dobara iz stava 6. ovog ĉlana ne smatra se prenos prava raspolaganja na graĊevinskom objektu ili ekonomski deljivoj celini u okviru graĊevinskog objekta koja se smatra nepokretnošću u smislu zakona kojim se ureĊuje promet nepokretnosti.

Kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, isporuka svakog dobra u imovini koja se prenosi smatra se posebnim prometom.

Kod isporuke u nizu jednog istog dobra, kod koje prvi isporuĉilac prenosi pravo raspolaganja neposredno poslednjem primaocu dobra, svaka isporuka dobra u nizu smatra se posebnom isporukom.

Ministar nadleţan  za poslove finansija (u daljem tekstu: ministar) bliţe  ureĊuje kriterijume na osnovu kojih se odreĊuje kada se predaja dobara na osnovu ugovora o lizingu, odnosno zakupu smatra prometom dobara iz stava 3. taĉka 2a) ovog ĉlana, kao i šta se smatra uzimanjem dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika i svakim drugim prometom bez naknade iz stava 4. ovog ĉlana.

Član 5

Promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz ĉlana 4 ovog zakona. Promet usluga je i svako neĉinjenje i trpljenje.

Prometom usluga, u smislu ovog zakona, smatra se i:

1) prenos, ustupanje i davanje na korišćenje autorskih i srodnih prava, patenata, licenci, zaštitnih znakova, kao i drugih prava intelektualne svojine;

2)  pruţanje  usluga  uz  naknadu  na  osnovu  propisa  ili  drugog  akta  drţavnih  organa,  organa teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave;

3) predaja dobara proizvedenih ili sastavljenih po nalogu naruĉioca, od materijala naruĉioca;

4) razmena usluga za dobra ili usluge;

5) predaja jela i pića za konzumaciju na licu mesta;

6) (brisana);

7) ustupanje udela ili prava.

Sa prometom usluga uz naknadu izjednaĉava se:

1) upotreba dobara koja su deo poslovne imovine poreskog obveznika za liĉne potrebe osnivaĉa, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica, odnosno upotreba dobara u neposlovne svrhe poreskog obveznika;

2) pruţanje usluga koje poreski obveznik izvrši bez naknade za liĉne potrebe osnivaĉa, vlasnika, zaposlenih ili drugih lica, odnosno drugo pruţanje  usluga bez naknade u neposlovne svrhe poreskog obveznika.

Upotreba dobara iz stava 4. taĉka 1) ovog ĉlana smatra se prometom usluga uz naknadu pod uslovom da se PDV obraĉunat u prethodnoj fazi prometa na ta dobra moţe odbiti u potpunosti ili srazmerno, nezavisno od toga da li je ostvareno pravo na odbitak prethodnog poreza.

Ako se uz uslugu vrši sporedno pruţanje usluga ili sporedna isporuka dobara, smatra se da je pruţena jedna usluga.

Kod prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, svaka usluga koja se pruţa prenosom imovine smatra se posebnim prometom.

Ministar bliţe ureĊuje šta se smatra upotrebom dobara i pruţanjem usluga iz stava 4. ovog ĉlana.

Član 6

Smatra se da promet dobara i usluga, u smislu ovog zakona, nije izvršen kod:

1) prenosa celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, ako je sticalac poreski obveznik ili tim prenosom postane poreski obveznik i ako produţi da obavlja istu delatnost;

2) zamene dobara u garantnom roku;

3) besplatnog davanja poslovnih uzoraka u uobiĉajenim koliĉinama za tu namenu kupcima ili potencijalnim kupcima, odnosno trećim licima za potrebe analize na osnovu akta nadleţnog organa;

4)  davanja reklamnog  materijala  i  drugih  poklona manje  vrednosti,  ako  se daju  povremeno razliĉitim licima.

Delom imovine iz stava 1. taĉka 1) ovog ĉlana smatra se celina kojom se omogućava samostalno obavljanje delatnosti sticaoca dela imovine.

Kod prenosa celokupne ili dela imovine iz stava 1. taĉka 1) ovog ĉlana smatra se da sticalac stupa na mesto prenosioca.

Ministar  bliţe  ureĊuje postupak  zamene  dobara  u  garantnom roku,  šta  se  smatra  prenosom celokupne ili dela imovine, sa ili bez naknade, ili kao ulog, iz stava 1. taĉka 1), kao i šta se smatra uobiĉajenim koliĉinama poslovnih uzoraka, reklamnim materijalom i drugim poklonima manje vrednosti iz stava 1. taĉ. 3) i 4) ovog ĉlana.

Uvoz dobara

Član 7

Uvoz je svaki unos dobara u carinsko podruĉje Republike.

III PORESKI OBVEZNIK I PORESKI DUŽNIK

Poreski obveznik

Član 8

Poreski obveznik (u daljem tekstu: obveznik) je lice koje samostalno obavlja promet dobara i usluga, u okviru obavljanja delatnosti.

Delatnost iz stava 1. ovog ĉlana je trajna aktivnost proizvoĊaĉa, trgovca ili pruţaoca  usluga u cilju  ostvarivanja  prihoda,  ukljuĉujući  i  delatnosti  eksploatacije  prirodnih  bogatstava,  poljoprivrede, šumarstva i samostalnih zanimanja.

Smatra se da obveznik obavlja delatnost i kada je vrši u okviru poslovne jedinice. Obveznik je lice u ĉije ime i za ĉiji raĉun se vrši isporuka dobara ili pruţanje usluga.

Obveznik je lice koje vrši isporuku dobara, odnosno pruţanje  usluga u svoje ime, a za raĉun drugog lica.

Član 9

Republika i njeni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, kao i pravna lica osnovana zakonom, odnosno aktom organa Republike, teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave u cilju obavljanja poslova drţavne  uprave ili lokalne samouprave (u daljem tekstu: Republika, organi i pravna lica), nisu obveznici u smislu ovog zakona ako obavljaju promet dobara i usluga iz delokruga organa, odnosno u cilju obavljanja poslova drţavne uprave ili lokalne samouprave.

Republika, organi i pravna lica obveznici su za promet dobara i usluga iz stava 1. ovog ĉlana za koji  bi  izuzimanje  od  obaveze  u  smislu  stava  1.  ovog  ĉlana  moglo  da  dovede  do  narušavanja konkurencije, kao i za promet dobara i usluga izvan delokruga organa, odnosno van obavljanja poslova drţavne uprave ili lokalne samouprave, a koji su oporezivi u skladu sa ovim zakonom. Smatra se da bi izuzimanje od obaveze u smislu stava 1. ovog ĉlana moglo da dovede do narušavanja konkurencije, u smislu ovog zakona, ako promet dobara i usluga iz stava 1. ovog ĉlana, osim Republike, organa i pravnih lica, vrši i drugo lice.

Poreski dužnik

Član 10

Poreski duţnik, u smislu ovog zakona, je:

1) obveznik iz ĉlana 8. i ĉlana 9. stav 2. ovog zakona;

2) poreski punomoćnik koga odredi strano lice koje u Republici nema sedište ni stalnu poslovnu jedinicu, odnosno prebivalište, a koje obavlja promet dobara i usluga u Republici;

3)  primalac  dobara  i  usluga,  ako  strano  lice  iz  taĉke  2)  ovog  stava  ne  odredi  poreskog punomoćnika;

4) lice koje u raĉunu ili drugom dokumentu koji sluţi kao raĉun (u daljem tekstu: raĉun) iskaţe PDV, a nije obveznik PDV ili nije izvršilo promet dobara i usluga;

5) lice koje uvozi dobro.

6) (brisana)

Izuzetno od stava 1. taĉka 1) ovog ĉlana, poreski duţnik je:

1) primalac dobara ili usluga, obveznik PDV, za promet sekundarnih sirovina i usluga koje su neposredno povezane sa tim dobrima, izvršen od strane drugog obveznika PDV;

2) primalac dobara, obveznik PDV, za promet graĊevinskih objekata i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata, ukljuĉujući i vlasniĉke udele na tim dobrima, izvršen od strane drugog obveznika PDV, u sluĉaju kada je ugovorom na osnovu kojeg se vrši promet tih dobara predviĊeno da će se na taj promet obraĉunati PDV u skladu sa ovim zakonom;

3) primalac dobara ili usluga iz oblasti graĊevinarstva, obveznik PDV, odnosno lice iz ĉlana 9. stav 1. ovog zakona, za promet izvršen od strane obveznika PDV, ako je primalac dobara ili usluga investitor i ako je isporuĉilac dobara ili usluga izvoĊaĉ radova, u skladu sa zakonom kojim se ureĊuje planiranje i izgradnja.

Ako je poreski duţnik iz stava 1. taĉ. 2) i 3) ovog ĉlana i obveznik, duţan je da ispuni obaveze koje su ovim zakonom propisane za obveznika, osim izdavanja raĉuna.

Ministar bliţe ureĊuje šta se smatra sekundarnim sirovinama i uslugama iz stava 2. taĉka 1) ovog ĉlana.

IV MESTO I VREME PROMETA DOBARA I USLUGA I NASTANAK PORESKE OBAVEZE

Mesto prometa dobara

Član 11

Mesto prometa dobara je mesto:

1) u kojem se dobro nalazi u trenutku slanja ili prevoza do primaoca ili, po njegovom nalogu, do trećeg lica, ako dobro šalje ili prevozi isporuĉilac, primalac ili treće lice, po njegovom nalogu;

2) ugradnje ili montaţe  dobra, ako se ono ugraĊuje ili montira od strane isporuĉioca ili, po njegovom nalogu, od strane trećeg lica;

3) u kojem se dobro nalazi u trenutku isporuke, ako se dobro isporuĉuje bez otpreme, odnosno prevoza;

4) prijema vode, elektriĉne energije, gasa i toplotne energije.

U sluĉaju prometa dobara u okviru komisionih ili konsignacionih poslova, mesto prometa dobara od strane komisionara ili konsignatera odreĊuje se, u skladu sa stavom 1. ovog ĉlana, i za isporuku komisionaru ili konsignateru.

Mesto prometa usluga

Član 12

Mesto prometa usluga je mesto u kojem pruţalac usluga obavlja svoju delatnost.

Ako se promet usluga vrši preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.

Izuzetno od st. 1. i 2. ovog ĉlana, mestom prometa usluga smatra se mesto:

1) u kojem se nalazi nepokretnost, ako se radi o prometu usluge koja je neposredno povezana sa tom  nepokretnošću,   ukljuĉujući   delatnost   posredovanja   i   procene   u   vezi   nepokretnosti,   kao   i projektovanje, pripremu i izvoĊenje graĊevinskih radova i nadzor nad njima;

2) gde se obavlja prevoz, a ako se prevoz obavlja i u Republici i u inostranstvu (u daljem tekstu:

meĊunarodni transport), odredbe ovog zakona primenjuju se samo na deo prevoza izvršen u Republici;

3) gde je usluga stvarno pruţena, ako se radi o:

(1)  uslugama  iz  oblasti  kulture,  umetnosti,  sporta,  nauke  i  obrazovanja,  zabavno  - estradnim i sliĉnim uslugama, ukljuĉujući usluge organizatora priredbi, kao i sa njima povezane usluge;

(2) sporednim uslugama u oblasti transporta, kao što su utovar, istovar, pretovar i sliĉne usluge;

(3) uslugama procene pokretnih stvari; (4) radovima na pokretnim stvarima;

4) u kojem primalac usluge obavlja delatnost ili ima poslovnu jedinicu za koju se pruţa usluga, odnosno mesto u kojem primalac usluge ima sedište ili prebivalište, ako se radi o uslugama:

(1)  iznajmljivanja  pokretnih  stvari,  osim  prevoznih  sredstava  na  osnovu  rent  a  car ugovora; (2) pruţanja telekomunikacionih usluga;

(3) preuzimanja obaveze  da se u potpunosti ili delimiĉno odustane od vršenja neke delatnosti ili korišćenja nekog prava;

(4) u oblasti ekonomske propagande;

(5) prenosa, ustupanja i davanja na korišćenje autorskih prava, prava na patente, licence, zaštitnih znakova i drugih prava intelektualne svojine;

(6) bankarskog, finansijskog poslovanja i poslovanja u oblasti osiguranja i reosiguranja, osim iznajmljivanja sefova;

(7) savetnika, inţenjera, advokata, revizora i sliĉnih usluga;

(8) obrade podataka i ustupanja informacija, kao i davanja informacija telefonom ili na drugi naĉin;

(9) stavljanja na raspolaganje osoblja;

(9a) kliniĉkog ispitivanja lekova i medicinskih sredstava;

(9b) odobravanja pristupa mreţi prirodnog gasa i mreţi za prenos elektriĉne energije;

(10) pruţenim elektronskim putem, kao i radio-televizijskim uslugama;

(11) posredovanja prilikom pruţanja usluga iz podtaĉ. (1) - (10) ove taĉke.

5) (brisana)

Mesto prometa usluga posredovanja, osim usluga posredovanja iz stava 3. taĉka 4) podtaĉka (11) ovog ĉlana, odreĊuje se prema mestu prometa dobara i usluga koji je predmet posredovanja.

Ministar bliţe ureĊuje šta se smatra uslugama pruţenim elektronskim putem iz stava 3. taĉka 4) podtaĉka (10) ovog ĉlana.

Mesto uvoza dobara

Član 13

Mesto uvoza dobara je mesto u kojem je uvezeno dobro uneto u carinsko podruĉje Republike.

Vreme prometa dobara

Član 14

Promet dobara nastaje danom:

1) otpoĉinjanja slanja ili prevoza dobara primaocu ili trećem licu, po njegovom nalogu, ako dobra šalje ili prevozi isporuĉilac, primalac ili treće lice, po njihovom nalogu;

2)  preuzimanja  dobara od strane  primaoca u  sluĉaju  ugradnje  ili  montaţe  dobara od  strane isporuĉioca ili, po njegovom nalogu, trećeg lica;

3)  prenosa  prava  raspolaganja  na  dobrima  primaocu,  ako  se  dobro  isporuĉuje  bez otpreme, odnosno prevoza;

4)  oĉitavanja  stanja  primljene  vode,  elektriĉne  energije,  gasa  i  toplotne  energije  koje  vrši isporuĉilac, u cilju obraĉuna potrošnje.

5) (brisana)

U komisionim ili konsignacionim poslovima, vreme isporuke dobara od strane komisionara ili konsignatera odreĊuje se, u skladu sa stavom 1. ovog ĉlana i za isporuku komisionaru ili konsignateru.

Odredbe st. 1. i 2. ovog ĉlana odnose se i na delimiĉne isporuke.

Delimiĉne isporuke iz stava 3. ovog ĉlana postoje ako je za isporuku odreĊenih delova ekonomski deljive isporuke posebno ugovorena naknada.

Vreme prometa usluga

Član 15

Usluga se smatra pruţenom danom kada je:

1) završeno pojedinaĉno pruţanje usluge;

2)  prestao  pravni  osnov  pruţanja   usluge  -  u  sluĉaju  pruţanja   vremenski  ograniĉenih  ili neograniĉenih usluga.

Izuzetno od stava 1. taĉka 2) ovog ĉlana, ako se za pruţanje  usluga izdaju periodiĉni raĉuni, promet usluga smatra se izvršenim poslednjeg dana perioda za koji se izdaje raĉun.

Delimiĉna usluga smatra se izvršenom u vreme kada je okonĉano pruţanje tog dela usluge. Delimiĉna usluga iz stava 3. ovog ĉlana postoji ako je za odreĊene delove ekonomski deljive usluge posebno ugovorena naknada.

Vreme uvoza dobara

Član 15a

Vreme uvoza dobara nastaje danom kada je dobro uneto u carinsko podruĉje Republike.

Nastanak poreske obaveze

Član 16

Poreska obaveza nastaje danom kada se najranije izvrši jedna od sledećih radnji:

1) promet dobara i usluga;

2) naplata, odnosno plaćanje ako je naknada ili deo naknade naplaćen, odnosno plaćen u novcu pre prometa dobara i usluga;

3) nastanak obaveze plaćanja carinskog duga, kod uvoza dobara, a ako te obaveze nema, danom u kojem bi nastala obaveza plaćanja tog duga.

Izuzetno od stava 1. taĉ. 1) i 2) ovog ĉlana, poreska obaveza za poreskog duţnika iz ĉlana 10. stav 1. taĉ. 2) i 3) ovog zakona nastaje danom kada se izvrši promet dobara i usluga.

V PORESKA OSNOVICA I PORESKA STOPA

Poreska osnovica kod prometa dobara i usluga

Član 17

Poreska osnovica (u daljem tekstu: osnovica) kod prometa dobara i usluga jeste iznos naknade (u novcu, stvarima ili uslugama) koju obveznik prima ili treba da primi za isporuĉena dobra ili pruţene usluge od primaoca dobara ili usluga ili trećeg lica, ukljuĉujući subvencije koje su neposredno povezane sa cenom tih dobara ili usluga, u koju nije ukljuĉen PDV, ako ovim zakonom nije drukĉije propisano.

U osnovicu se uraĉunavaju i:

1) akcize, carina i druge uvozne daţbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni troškovi koje obveznik zaraĉunava primaocu dobara i usluga. Osnovica ne sadrţi:

1) popuste i druga umanjenja cene, koji se primaocu dobara ili usluga odobravaju u momentu vršenja prometa dobara ili usluga;

2) iznose koje obveznik naplaćuje u ime i za raĉun drugog, ako taj iznos prenosi licu u ĉije ime i za ĉiji raĉun je izvršio naplatu.

Ako se naknada ili deo naknade ne ostvaruju u novcu, već u obliku prometa dobara i usluga, osnovicom se smatra trţišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije ukljuĉen PDV.

Kod prometa dobara ili usluga, koje ĉine ulog u privredno društvo, osnovicom se smatra trţišna vrednost tih dobara i usluga na dan njihove isporuke u koju nije ukljuĉen PDV.

Član 18

Osnovicom kod prometa dobara bez naknade smatra se nabavna cena, odnosno cena koštanja tih ili sliĉnih dobara, u momentu prometa.

Osnovicom kod prometa usluga bez naknade smatra se cena koštanja tih ili sliĉnih usluga, u momentu prometa.

U sluĉaju iz st. 1. i 2. ovog ĉlana PDV se ne uraĉunava u osnovicu.

U sluĉaju prevoza putnika autobusima, koji vrši lice koje nema mesto stvarne uprave u Republici, osnovicu ĉini proseĉna naknada prevoza za svaki pojedinaĉni prevoz.

Naĉin utvrĊivanja naknade iz stava 4. ovog ĉlana bliţe ureĊuje ministar.

Osnovica kod uvoza dobara

Član 19

Osnovica kod uvoza dobara je vrednost uvezenog dobra utvrĊena po carinskim propisima.

U osnovicu iz stava 1. ovog ĉlana uraĉunava se i:

1) akciza, carina i druge uvozne daţbine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV;

2) svi sporedni troškovi koji su nastali do prvog odredišta u Republici.

Prvim odredištem, u smislu stava 2. taĉka 2) ovog ĉlana, smatra se mesto koje je naznaĉeno u otpremnici ili drugom prevoznom dokumentu, a ako nije naznaĉeno, mesto prvog pretovara dobara u Republici.

Član 20

Kod uvoza dobara, koje je obveznik privremeno izvezao radi oplemenjivanja, obrade, dorade ili prerade (u daljem tekstu: oplemenjivanje), opravke ili ugradnje, osnovicu ĉini naknada koju je obveznik platio ili treba da plati za oplemenjivanje, opravku ili ugradnju, a ako se ta naknada ne plaća, osnovicu ĉini porast vrednosti nastao oplemenjivanjem, opravkom ili ugradnjom.

U sluĉaju iz stava 1. ovog ĉlana primenjuju se odredbe ĉlana 19. stav 2. ovog zakona.

Izmena poreske osnovice

Član 21

Ako se izmeni osnovica za promet dobara i usluga koji je oporeziv PDV, obveznik koji je isporuĉio dobra ili usluge duţan  je da iznos PDV, koji duguje po tom osnovu, ispravi u skladu sa izmenom.

Obaveza iz stava 1. ovog ĉlana odnosi se i na lica iz ĉlana 10. stav 1. taĉ. 2) i 3) i stav 2. ovog zakona.

Ako se osnovica naknadno izmeni - smanji, obveznik koji je izvršio promet dobara i usluga moţe da izmeni iznos PDV samo ako obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga ispravi odbitak prethodnog PDV i ako o tome pismeno obavesti isporuĉioca dobara i usluga.

Ako je isporuka dobara i usluga izvršena obvezniku koji nema pravo na odbitak prethodnog PDV, odnosno licu koje nije obveznik PDV, izmenu iz stava 3. ovog ĉlana obveznik moţe  da izvrši ako poseduje dokument o smanjenju naknade za izvršeni promet dobara i usluga tim licima.

Obveznik  moţe  da  izmeni  osnovicu  za  iznos  naknade  koji  nije  naplaćen  samo  na  osnovu pravnosnaţne  odluke suda o zakljuĉenom steĉajnom postupku, odnosno na osnovu overenog prepisa zapisnika o sudskom poravnanju.

Ako obveznik koji je izmenio osnovicu u skladu sa stavom 5. ovog ĉlana primi naknadu ili deo naknade za isporuĉena dobra i usluge u vezi sa kojima je dozvoljena izmena osnovice, duţan  je da na primljeni iznos naknade obraĉuna PDV.

Izmena osnovice iz st. 1 - 5. ovog ĉlana vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena.

Ako  je  naknada  za  promet  dobara  i  usluga  izraţena  u  stranoj  valuti,  povećanje,  odnosno smanjenje vrednosti dinara u odnosu na stranu valutu, ne dovodi do izmene poreske osnovice, pod uslovom da je pri utvrĊivanju osnovice i obraĉunatog PDV i naplati naknade primenjena ista vrsta kursa dinara iste banke.

Ako se u skladu sa carinskim propisima izmeni osnovica za uvoz dobara koja podleţu  PDV, primenjuju se odredbe ovog zakona.

Obračun vrednosti iskazanih u stranim valutama

Član 22

Ako je naknada za promet dobara i usluga izraţena  u stranoj valuti, za obraĉun te vrednosti u domaćoj valuti primenjuje se srednji kurs centralne banke, odnosno ugovoreni kurs koji vaţi  na dan nastanka poreske obaveze.

Ako je osnovica za uvoz dobara izraţena  u stranoj valuti, za obraĉun te vrednosti u domaćoj valuti primenjuju se carinski propisi koji utvrĊuju carinsku vrednost, a koji vaţe na dan nastanka poreske obaveze.

Poreska stopa

Član 23

Opšta stopa PDV za oporezivi promet dobara i usluga ili uvoz dobara iznosi 20%.

Po posebnoj stopi PDV od 8% oporezuje se promet dobara i usluga ili uvoz dobara, i to:

1) hleba i drugih pekarskih proizvoda, mleka i mleĉnih proizvoda, brašna, šećera, jestivog ulja od suncokreta, kukuruza, uljane repice, soje i masline, jestive masnoće ţivotinjskog i biljnog porekla i meda;

1a) (brisana)

2) sveţeg,  rashlaĊenog i smrznutog voća, povrća, mesa, ukljuĉujući i iznutrice i druge klaniĉne proizvode, ribe i jaja;

2a) ţitarica, suncokreta, soje, šećerne repe i uljane repice;

3) lekova, ukljuĉujući i lekove za upotrebu u veterini;

4) ortotiĉkih i protetiĉkih sredstava, kao i medicinskih sredstava - proizvoda koji se hiruški ugraĊuju u organizam;

5) materijala za dijalizu;

6) Ċubriva, sredstava za zaštitu bilja, semena za reprodukciju, sadnog materijala, komposta sa micelijumom, kompletne krmne smeše za ishranu stoke i ţive stoke;

7) udţbenika i nastavnih sredstava;

7a) personalnih raĉunara i komponenti od kojih se sastoje personalni raĉunari;

8) dnevnih novina;

9) monografskih i serijskih publikacija;

10) ogrevnog drveta;

11) usluga smeštaja u hotelima, motelima, odmaralištima, domovima i kampovima;

12) usluge koje se naplaćuju putem ulaznica za bioskopske i pozorišne predstave, sajmove, cirkuse, zabavne parkove, koncerte (muziĉke dogaĊaje), izloţbe,  sportske dogaĊaje, muzeje i galerije, botaniĉke bašte i zoološke vrtove, ako promet ovih usluga nije osloboĊen PDV;

12a) (brisana)

13) prirodnog gasa;

13a) toplotne energije za potrebe grejanja;

14) prenos prava raspolaganja na stambenim objektima, ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i vlasniĉkim udelima na tim dobrima;

15) usluge koje prethode isporuci vode za piće vodovodnom mreţom,  kao i vode za piće, osim flaširane;

16) preĉišćavanja i odvoĊenja atmosferskih i otpadnih voda;

17) upravljanje komunalnim otpadom;

18) odrţavanje ĉistoće na površinama javne namene;

19) odrţavanje javnih zelenih površina i priobalja;

20) prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju;

21) upravljanje grobljima i pogrebne usluge.

Ministar bliţe ureĊuje šta se, u smislu ovog zakona, smatra dobrima i uslugama iz stava 2. taĉ. 1), 2), 2a), 4) - 11) i 15) - 21) ovog ĉlana.

VI PORESKA OSLOBOĐENJA

Poreska osloboĎenja za promet dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza

Član 24

PDV se ne plaća na:

1) prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga

sadrţana u osnovici iz ĉlana 19 stav 2 ovog zakona;

2)  promet  dobara  koja  obveznik  ili  treće  lice,  po  njegovom  nalogu,  šalje  ili  otprema  u

inostranstvo;

3) promet dobara koja inostrani primalac ili treće lice, po njegovom nalogu, šalje ili otprema u

inostranstvo;

4) promet dobara koja inostrani primalac otprema u prtljagu koji nosi sa sobom u inostranstvo,

ako:

(1) se dobra otpremaju pre isteka tri kalendarska meseca po isporuci tih dobara;

(2) je ukupna vrednost isporuĉenih dobara veća od 150 EUR, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije, ukljuĉujući PDV;

5) unos dobara u slobodnu zonu, prevozne i druge usluge korisnicima slobodnih zona koje su

neposredno povezane sa tim unosom i promet dobara i usluga u slobodnoj zoni, za koje bi obveznik - korisnik slobodne zone imao pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra ili usluge nabavljao za potrebe obavljanja delatnosti van slobodne zone;

6) promet dobara koja su u postupku carinskog skladištenja;

6a) otpremanje dobara u slobodne carinske prodavnice otvorene na vazduhoplovnim pristaništima otvorenim za meĊunarodni saobraćaj na kojima je organizovana pasoška i carinska kontrola radi prodaje putnicima u skladu sa carinskim propisima (u daljem tekstu: slobodne carinske prodavnice), kao i na isporuku dobara iz slobodnih carinskih prodavnica;

7) usluge radova na pokretnim dobrima nabavljenim od strane inostranog primaoca usluge u Republici, ili koja su uvezena radi oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, a koja posle oplemenjivanja, opravke ili ugradnje, isporuĉilac usluge, inostrani primalac ili treće lice, po njihovom nalogu, prevozi ili otprema u inostranstvo;

8) prevozne i ostale usluge koje su u neposrednoj vezi sa izvozom, tranzitom ili privremenim uvozom dobara, osim usluga koje su osloboĊene od PDV bez prava na poreski odbitak u skladu sa ovim zakonom;

9)  usluge  meĊunarodnog prevoza  lica  u  vazdušnom  saobraćaju,  s  tim  što  za  nerezidentno vazduhoplovno preduzeće poresko osloboĊenje vaţi samo u sluĉaju uzajamnosti;

10) isporuke letilica, servisiranje, popravke, odrţavanje, ĉarterisanje i iznajmljivanje letilica, koje se preteţno koriste uz naknadu u meĊunarodnom vazdušnom saobraćaju, kao i isporuke, iznajmljivanje, popravke i odrţavanje dobara namenjenih opremanju tih letilica;

11) promet dobara i usluga namenjenih neposrednim potrebama letilica iz taĉke 10) ovog stava;

12) usluge meĊunarodnog prevoza lica brodovima u reĉnom saobraćaju, s tim što za nerezidentno preduzeće koje vrši meĊunarodni prevoz lica brodovima u reĉnom saobraćaju, poresko osloboĊenje vaţi samo u sluĉaju uzajamnosti;

13)  isporuke  brodova,  servisiranje,  popravke,  odrţavanje  i  iznajmljivanje  brodova,  koji  se preteţno  koriste  uz  naknadu  u  meĊunarodnom reĉnom  saobraćaju,  kao  i  isporuke,  iznajmljivanje,

popravke i odrţavanje dobara namenjenih opremanju tih brodova;

14) promet dobara i usluga namenjenih neposrednim potrebama brodova iz taĉke 13) ovog stava;

15) isporuke zlata Narodnoj banci Srbije;

16) dobra i usluge namenjene za:

(1) sluţbene potrebe diplomatskih i konzularnih predstavništava;

(2) sluţbene  potrebe meĊunarodnih organizacija, ako je to predviĊeno meĊunarodnim ugovorom;

(3) liĉne potrebe stranog osoblja diplomatskih i konzularnih predstavništava, ukljuĉujući i

ĉlanove njihovih porodica;

(4)  liĉne  potrebe  stranog  osoblja  meĊunarodnih  organizacija,  ukljuĉujući  ĉlanove njihovih porodica, ako je to predviĊeno meĊunarodnim ugovorom;

16a) promet dobara i usluga  koji  se  vrši  u skladu sa ugovorima  o  donaciji zakljuĉenim sa drţavnom zajednicom Srbija i Crna Gora, odnosno Republikom, u delu koji se finansira dobijenim novĉanim sredstvima, a tim ugovorom je predviĊeno da se iz dobijenih novĉanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;

16b) promet dobara i usluga koji se vrši u skladu sa ugovorima o kreditu, odnosno zajmu, zakljuĉenim izmeĊu drţavne zajednice Srbija i Crna Gora, odnosno Republike i meĊunarodne finansijske organizacije, odnosno druge drţave,  kao i izmeĊu treće strane i meĊunarodne finansijske organizacije, odnosno druge drţave u kojem se Republika Srbija pojavljuje kao garant, odnosno kontragarant, u delu koji se finansira dobijenim novĉanim sredstvima, ako je tim ugovorima predviĊeno da se iz dobijenih novĉanih sredstava neće plaćati troškovi poreza;

16v) promet dobara i usluga koji se vrši na osnovu meĊunarodnih ugovora, ako je tim ugovorima predviĊeno poresko osloboĊenje, osim meĊunarodnih ugovora iz taĉ. 16a) i 16b) ovog stava;

17) usluge posredovanja koje se odnose na promet dobara i usluga iz taĉ. 1) - 16) ovog stava.

Poresko osloboĊenje iz stava 1. ovog ĉlana primenjuje se i ako je naknada, odnosno deo naknade naplaćen pre izvršenog prometa.

Poresko osloboĊenje iz stava 1. taĉka 3) ovog ĉlana ne odnosi se na promet dobara koja inostrani primalac  sam  preveze  radi  opremanja  ili  snabdevanja  sportskih  ĉamaca,  sportskih  aviona  i  ostalih prevoznih sredstava za privatne potrebe.

OsloboĊenje iz  stava  1.  taĉka  16)  podtaĉ.  (1)  i  (3)  ovog  ĉlana  se  ostvaruje  pod  uslovom reciprociteta, a na osnovu potvrde ministarstva nadleţnog za inostrane poslove.

Inostranim primaocem dobara ili usluga, u smislu ovog ĉlana, smatra se lice koje:

1) je obveznik, a ĉije je mesto stvarne uprave van Republike;

2) nije obveznik, a ima prebivalište ili sedište van Republike.

Naĉin i postupak ostvarivanja poreskog osloboĊenja iz st. 1. - 3. ovog ĉlana propisuje ministar.

Poreska osloboĎenja za promet dobara i usluga bez prava na odbitak prethodnog poreza

Član 25

PDV se ne plaća u prometu novca i kapitala, i to kod:

1) poslovanja i posredovanja u poslovanju zakonskim sredstvima plaćanja, osim papirnog i kovanog novca koji se ne koristi kao zakonsko sredstvo plaćanja ili ima numizmatiĉku vrednost;

2)  poslovanja  i  posredovanja  u  poslovanju  akcijama,  udelima  u  društvima  i  udruţenjima, obveznicama i drugim hartijama od vrednosti, osim poslovanja koje se odnosi na ĉuvanje i upravljanje hartijama od vrednosti;

3) kreditnih poslova, ukljuĉujući posredovanje, kao i novĉanih pozajmica;

3a) (brisana)

4) preuzimanja obaveza, garancija i drugih sredstava obezbeĊenja, ukljuĉujući posredovanje;

5) poslovanja i posredovanja u poslovanju depozitima, tekućim i ţiro raĉunima, nalozima za plaćanje, kao i platnim prometom i doznakama;

6) poslovanja i posredovanja u poslovanju novĉanim potraţivanjima,  ĉekovima,  menicama i drugim sliĉnim hartijama od vrednosti, osim naplate potraţivanja za druga lica;

7) poslovanja društava za upravljanje investicionim fondovima u skladu sa propisima kojima se ureĊuju investicioni fondovi;

8) poslovanja društava za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima u skladu sa propisima kojima se ureĊuju dobrovoljni penzijski fondovi i penzijski planovi. PDV se ne plaća i na promet:

1)  usluga  osiguranja  i  reosiguranja,  ukljuĉujući  prateće  usluge  posrednika  i  agenta (zastupnika) u osiguranju;

2) zemljišta (poljoprivrednog, šumskog, graĊevinskog, izgraĊenog ili neizgraĊenog), kao i na davanje u zakup tog zemljišta;

3) objekata, osim prvog prenosa prava raspolaganja na novoizgraĊenim graĊevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata i prvog prenosa vlasniĉkog udela na novoizgraĊenim graĊevinskim objektima ili ekonomski deljivim celinama u okviru tih objekata, kao i prometa objekata i vlasniĉkih udela na objektima u sluĉaju kada je ugovorom na osnovu kojeg se vrši promet tih dobara, zakljuĉenim izmeĊu obveznika PDV, predviĊeno da će se na taj promet obraĉunati PDV, pod uslovom da sticalac obraĉunati PDV moţe u potpunosti odbiti kao prethodni porez;

3a) dobara za koja pri nabavci obveznik nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza;

3b) dobara za koja je u prethodnoj fazi prometa postojala obaveza plaćanja poreza u skladu sa zakonom kojim se ureĊuju porezi na imovinu;

4) usluga zakupa stanova, ako se koriste za stambene potrebe;

5) udela, hartija od vrednosti, poštanskih vrednosnica, taksenih i drugih vaţećih vrednosnica po njihovoj utisnutoj vrednosti u Republici, osim vlasniĉkih udela iz ĉlana 4. ovog zakona;

6) poštanskih usluga od strane javnog preduzeća, kao i sa njima povezanih isporuka dobara;

7) usluga koje pruţaju zdravstvene ustanove u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu, ukljuĉujući i smeštaj, negu i ishranu bolesnika u tim ustanovama, osim apoteka i apotekarskih ustanova;

8) usluga koje pruţaju lekari, stomatolozi ili druga lica u skladu sa propisima koji regulišu zdravstvenu zaštitu;

9) usluga i isporuke zubne protetike u okviru delatnosti zubnog tehniĉara, kao i isporuka zubne protetike od strane stomatologa;

10) ljudskih organa, tkiva, telesnih teĉnosti i ćelija, krvi i majĉinog mleka;

11) usluga socijalnog staranja i zaštite, deĉje zaštite i zaštite mladih, usluga ustanova socijalne zaštite, kao i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti;

12) usluga smeštaja i ishrane uĉenika i studenata u školskim i studentskim domovima ili sliĉnim ustanovama, kao i sa njima neposredno povezan promet dobara i usluga;

13) usluga obrazovanja (predškolsko, osnovno, srednje, više i visoko) i profesionalne prekvalifikacije,  kao  i  sa  njima  neposredno  povezanog  prometa  dobara  i  usluga  od  strane  lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti, ako se ove delatnosti obavljaju u skladu sa propisima koji ureĊuju tu oblast;

14) usluga iz oblasti kulture i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane lica ĉija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost;

15) usluga iz oblasti nauke i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga, od strane lica ĉija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost;

16) usluga verskog karaktera od strane registrovanih crkava i verskih zajednica i sa njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga;

17) usluga javnog radiodifuznog servisa, osim usluga komercijalnog karaktera;

18) usluga prireĊivanja igara na sreću;

19) usluga iz oblasti sporta i fiziĉkog vaspitanja licima koja se bave sportom i fiziĉkim vaspitanjem, od strane lica ĉija delatnost nije usmerena ka ostvarivanju dobiti, a koja su registrovana za tu delatnost.

Ako je obveznik PDV pri nabavci dobara mogao da ostvari pravo na odbitak dela prethodnog poreza u skladu sa ĉlanom 30. ovog zakona, ne primenjuje se poresko osloboĊenje iz stava 2. taĉka 3a) ovog ĉlana.

Ministar bliţe ureĊuje šta se smatra dobrima, odnosno uslugama iz stava 2. taĉ. 3), 7), 11), 12), 13), 14), 15) i 18) ovog ĉlana.

Poreska osloboĎenja kod uvoza dobara

Član 26

PDV se ne plaća na uvoz dobara:

1) ĉiji promet je u skladu sa ĉlanom 24. stav 1. taĉ. 5), 10), 11) i 13) - 16v) i ĉlanom 25. stav 1. taĉ. 1) i 2) i stav 2. taĉ. 5) i 10) ovog zakona osloboĊen PDV;

1a) koja se uvoze na osnovu ugovora o donaciji, odnosno kao humanitarna pomoć;

1b)  koja  su  izvezena,  a  koja  se  u  Republiku  vraćaju  neprodata  ili  zato  što  ne  odgovaraju obavezama koje proistiĉu iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kojeg su bila izvezena;

1v) koja se, u okviru carinskog postupka, unose u slobodne carinske prodavnice;

1g) po osnovu zamene u garantnom roku;

2) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno uvoze i ponovo izvoze, kao i stavljaju u carinski postupak aktivnog oplemenjivanja sa sistemom odlaganja;

3) koja se, u okviru carinskog postupka, privremeno izvoze i u nepromenjenom stanju ponovo

uvoze;

4) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postupak prerade pod carinskom kontrolom;

5) u okviru carinskog postupka, nad tranzitom robe;

6) za koja je, u okviru carinskog postupka, odobren postupak carinskog skladištenja;

7) za koja je u skladu sa ĉlanom 216. i ĉlanom 217. stav 1. taĉka 6) Carinskog zakona ("Sluţbeni

glasnik RS", broj 18/10) propisano osloboĊenje od carine, osim na uvoz motornih vozila.

VII PRETHODNI POREZ

Pojam

Član 27

Prethodni porez je iznos PDV obraĉunat u prethodnoj fazi prometa dobara i usluga, odnosno plaćen pri uvozu dobara, a koji obveznik moţe da odbije od PDV koji duguje.

Uslovi za odbitak prethodnog poreza

Član 28

Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik moţe da ostvari ako dobra nabavljena u Republici ili iz uvoza, ukljuĉujući i nabavku opreme, kao i objekata za vršenje delatnosti i ekonomski deljivih celina u okviru tih objekata (u daljem tekstu: objekti za vršenje delatnosti), odnosno primljene usluge, koristi ili će ih koristiti za promet dobara i usluga:

1) koji je oporeziv PDV;

2) za koji u skladu sa ĉlanom 24. ovog zakona postoji osloboĊenje od plaćanja PDV;

3) koji je izvršen u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na odbitak prethodnog poreza da je izvršen u Republici.

Pravo na odbitak prethodnog poreza obveznik moţe da ostvari ako poseduje:

1) raĉun izdat od strane drugog obveznika u prometu o iznosu prethodnog poreza, u skladu sa ovim zakonom;

2) dokument o izvršenom uvozu dobara u kojem je iskazan prethodni porez i dokument kojim se potvrĊuje da je iskazani PDV plaćen prilikom uvoza.

U poreskom periodu u kojem su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog ĉlana obveznik moţe da odbije prethodni porez od dugovanog PDV, i to:

1) obraĉunati i iskazani PDV za promet dobara i usluga, koji je ili će mu biti izvršen od strane drugog obveznika u prometu;

2) PDV koji je plaćen prilikom uvoza dobara.

Pravo na odbitak prethodnog poreza nastaje danom ispunjenja uslova iz st. 1 - 3. ovog ĉlana.

Pravo na odbitak prethodnog poreza moţe da ostvari i poreski duţnik iz ĉlana 10. stav 1. taĉ. 2) i 3) ovog zakona, pod uslovom da je na naknadu za primljena dobra i usluge obraĉunao PDV u skladu sa ovim zakonom i da primljena dobra i usluge koristi za promet dobara i usluga iz stava 1. ovog ĉlana, kao i poreski duţnik iz ĉlana 10. stav 2. ovog zakona, pod uslovom da poseduje raĉun prethodnog uĉesnika u prometu u skladu sa ovim zakonom, da je po osnovu avansnog plaćanja, odnosno na naknadu za dobra i usluge obraĉunao PDV u skladu sa ovim zakonom i da će ta dobra i usluge koristiti za promet dobara i usluga iz stava 1. ovog ĉlana.

Obveznik moţe da ostvari pravo na odbitak prethodnog poreza u roku od pet godina od isteka godine u kojoj je stekao ovo pravo.

Izuzimanje od odbitka prethodnog poreza

Član 29

Obveznik nema pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu:

1) nabavke, proizvodnje i uvoza putniĉkih automobila, motocikala, jahti, ĉamaca i vazduhoplova, objekata za smeštaj tih dobara, rezervnih delova, goriva i potrošnog materijala za njihove potrebe, kao i iznajmljivanja, odrţavanja, popravki i drugih usluga, koje su povezane sa korišćenjem ovih prevoznih sredstava;

2) izdataka za reprezentaciju obveznika;

3) nabavke ili uvoza tepiha, elektriĉnih aparata za domaćinstvo, televizijskih i radio prijemnika, umetniĉkih dela likovne i primenjene umetnosti i drugih ukrasnih predmeta, koji se koriste za opremanje administrativnih prostorija.

4) (brisana)

Izuzetno od stava 1. taĉka 1) ovog ĉlana, obveznik ima pravo na odbitak prethodnog poreza ako prevozna sredstva i druga dobra koristi iskljuĉivo za obavljanje delatnosti:

1) prometa i iznajmljivanja navedenih prevoznih sredstava i drugih dobara;

2) prevoza lica i dobara ili obuku vozaĉa za upravljanje navedenim prevoznim sredstvima.

Podela prethodnog poreza i srazmerni poreski odbitak

Član 30

Ako obveznik koristi isporuĉena ili uvezena dobra ili prima usluge, za potrebe svoje delatnosti, da bi izvršio promet dobara i usluga za koji postoji pravo na odbitak prethodnog poreza, kao i za promet dobara  i  usluga  za  koji  ne  postoji  pravo  na  odbitak  prethodnog  poreza,  duţan  je  da  izvrši  podelu prethodnog poreza prema ekonomskoj pripadnosti na deo koji ima pravo i deo koji nema pravo da odbije od PDV koji duguje.

Ako za pojedina isporuĉena ili uvezena dobra ili primljene usluge obveznik ne moţe  da izvrši podelu prethodnog poreza na naĉin iz stava 1. ovog ĉlana, a koje koristi za potrebe svoje delatnosti, da bi izvršio promet dobara i usluga za koji postoji pravo na odbitak prethodnog poreza i za promet dobara i usluga za koji ne postoji pravo na odbitak prethodnog poreza, moţe da odbije srazmerni deo prethodnog poreza koji odgovara uĉešću prometa dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza u koji nije ukljuĉen  PDV,  u  ukupnom prometu  u  koji  nije  ukljuĉen  PDV  (u  daljem tekstu:  srazmerni  poreski odbitak).

Srazmerni poreski odbitak utvrĊuje se primenom procenta srazmernog poreskog odbitka na iznos prethodnog poreza u poreskom periodu, umanjenog za iznose koji su opredeljeni na naĉin iz stava 1. ovog ĉlana, kao i za iznos prethodnog poreza za koji obveznik nema pravo na odbitak u smislu ĉlana 29. stav 1. ovog zakona.

Procenat srazmernog poreskog odbitka za poreski period utvrĊuje se stavljanjem u odnos prometa dobara i usluga sa pravom na odbitak prethodnog poreza u koji nije ukljuĉen PDV i ukupnog prometa dobara i usluga u koji nije ukljuĉen PDV, izvršenog od 1. januara tekuće godine do isteka poreskog perioda za koji se podnosi poreska prijava.

U promet dobara za utvrĊivanje procenta srazmernog poreskog odbitka iz stava 4. ovog ĉlana ne uraĉunava se promet opreme i objekata za vršenje delatnosti.

U poslednjem poreskom periodu, odnosno u poslednjem poreskom periodu kalendarske godine, obveznik PDV vrši ispravku srazmernog poreskog odbitka primenom procenta srazmernog poreskog odbitka na iznos prethodnog poreza iz svih poreskih perioda u kalendarskoj godini.

Ministar bliţe ureĊuje naĉin utvrĊivanja i ispravku srazmernog poreskog odbitka.

Ispravka odbitka prethodnog poreza kod izmene osnovice

Član 31

Ako doĊe do izmene osnovice oporezivog prometa dobara i usluga, obveznik kome je izvršen promet dobara i usluga duţan je da, u skladu sa tom izmenom, ispravi odbitak prethodnog poreza koji je po tom osnovu ostvario.

Ispravka odbitka prethodnog poreza iz stava 1. ovog ĉlana odnosi se i na primaoca dobara ili usluga iz ĉlana 10. stav 1. taĉ. 2) i 3) i stav 2. ovog zakona.

Ispravka odbitka prethodnog poreza iz stava 1. ovog ĉlana vrši se i na osnovu overenog prepisa zapisnika o sudskom poravnanju, u skladu sa ĉlanom 21. st. 3. i 5. ovog zakona.

Ispravka odbitka prethodnog poreza vrši se u poreskom periodu u kojem je izmenjena osnovica.

Ispravka odbitka prethodnog poreza na osnovu odluke poreskog ili carinskog organa

Član 31a

Ako je poreski organ u postupku kontrole rešenjem utvrdio poresku obavezu po osnovu PDV za izvršeni promet dobara i usluga, obveznik PDV koji je primio dobra i usluge moţe  da ispravi odbitak prethodnog poreza ako je iznos PDV obraĉunat od strane poreskog organa platio obvezniku PDV koji mu je izvršio promet dobara i usluga.

Ako se rešenje iz stava 1. ovog ĉlana poništi, izmeni ili ukine u delu kojim je utvrĊena obaveza po osnovu PDV, obveznik PDV koji je izvršio promet dobara i usluga duţan  je da o tome pismeno obavesti primaoca dobara i usluga.

Na osnovu pismenog obaveštenja iz stava 2. ovog ĉlana primalac dobara i usluga duţan  je da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza.

Ako je PDV za uvoz dobara, koji je odbijen kao prethodni porez, povećan, smanjen, refundiran ili obveznik osloboĊen obaveze plaćanja, obveznik je duţan da, na osnovu carinskog dokumenta ili odluke carinskog organa, ispravi odbitak prethodnog poreza u skladu sa tom izmenom.

Ispravka odbitka prethodnog poreza vrši se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena.

Ispravka odbitka prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti

Član 32

Obveznik koji je ostvario pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke opreme i objekata za vršenje delatnosti, kao i ulaganja u sopstvene ili tuĊe objekte, osim ulaganja koja se odnose na redovno odrţavanje objekata (u daljem tekstu: ulaganja u objekte), duţan  je da izvrši ispravku odbitka prethodnog poreza ako prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje ovog prava, i to u roku kraćem od pet godina od momenta prve upotrebe za opremu, deset godina od momenta prve upotrebe za objekte, odnosno deset godina od momenta završetka ulaganja u objekte.

Ispravka odbitka prethodnog poreza vrši se za period koji je jednak razlici izmeĊu rokova iz stava 1.  ovog  ĉlana  i  perioda  u  kojem  je  obveznik  ispunjavao  uslove  za  ostvarivanje  prava  na  odbitak prethodnog poreza.

Izuzetno od stava 1. ovog ĉlana, obveznik ne vrši ispravku odbitka prethodnog poreza u sluĉaju prometa opreme za vršenje delatnosti, odnosno objekata za vršenje delatnosti na koji se obraĉunava PDV, ulaganja u objekte za koja naplaćuje naknadu, kao i u sluĉaju prenosa imovine ili dela imovine iz ĉlana 6. stav 1. taĉka 1) ovog zakona.

U sluĉaju prenosa iz ĉlana 6. stav 1. taĉka 1) ovog zakona ne prekidaju se rokovi iz stava 1. ovog

ĉlana.

Prenosilac imovine iz stava 4. ovog ĉlana duţan  je da dostavi sticaocu neophodne podatke za

sprovoĊenje ispravke iz stava 1. ovog ĉlana.

Sticalac imovine iz stava 4. ovog ĉlana vrši ispravku odbitka prethodnog poreza koji je za objekte i  opremu  za  vršenje  delatnosti  ostvario  prenosilac  imovine  ako  prestane  da  ispunjava  uslove  za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.

Ministar bliţe  ureĊuje šta se smatra opremom i objektima za vršenje delatnosti i ulaganjima u objekte u smislu ovog zakona, kao i naĉin sprovoĊenja ispravke odbitka prethodnog poreza.

Naknadno sticanje prava na odbitak prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti

Član 32a

Obveznik PDV koji nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza po osnovu nabavke opreme i objekata za vršenje delatnosti i ulaganja u objekte moţe  da ostvari pravo na odbitak dela prethodnog poreza ako u rokovima iz ĉlana 32. stav 1. ovog zakona ispuni uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.

Obveznik iz stava 1. ovog ĉlana moţe da ostvari pravo na odbitak dela prethodnog poreza srazmerno periodu koji je jednak razlici izmeĊu rokova iz stava 1. ovog ĉlana i perioda u kojem obveznik nije ispunjavao uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.

Sticalac imovine iz ĉlana 6. stav 1. taĉka 1) ovog zakona moţe da ostvari pravo na odbitak dela prethodnog poreza za opremu i objekte za vršenje delatnosti, odnosno za ulaganja u objekte, po osnovu kojih prenosilac imovine nije imao pravo na odbitak prethodnog poreza, ako stekne uslove za ostvarivanje ovog prava u rokovima iz stava 1. ovog ĉlana i ako mu prenosilac imovine dostavi neophodne podatke za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza.

U sluĉaju prenosa iz ĉlana 6. stav 1. taĉka 1) ovog zakona ne prekidaju se rokovi iz stava 1. ovog ĉlana.

Ako obveznik PDV koji je ostvario pravo na odbitak dela prethodnog poreza u skladu sa stavom

1. ovog ĉlana prestane da ispunjava uslove za ostvarivanje prava na odbitak prethodnog poreza pre isteka propisanih rokova, duţan  je da ispravi odbitak prethodnog poreza u skladu sa ĉlanom 32. ovog zakona srazmerno periodu u kojem ne ispunjava uslove za odbitak prethodnog poreza.

Ministar bliţe ureĊuje naĉin utvrĊivanja dela prethodnog poreza iz stava 2. ovog ĉlana.

Sticanje prava na odbitak prethodnog poreza kod evidentiranja za obavezu plaćanja PDV

Član 32b

Lice koje je evidentirano za obavezu plaćanja PDV u skladu sa ovim zakonom ima pravo na odbitak prethodnog poreza za dobra koja poseduje na dan koji prethodi danu otpoĉinjanja PDV aktivnosti, a koja je nabavilo u periodu od 12 meseci pre otpoĉinjanja PDV aktivnosti, pod uslovima da:

1) je izvršilo popis dobara i popisnu listu dostavilo poreskom organu pri podnošenju prijave za PDV (u daljem tekstu: evidenciona prijava);

2) poseduje raĉun koji mu je izdao prethodni uĉesnik u prometu, obveznik PDV, u kojem je iskazan obraĉunati PDV za promet dobara, odnosno carinski dokument o izvršenom uvozu dobara i iznosu obraĉunatog PDV za uvoz tih dobara;

3) je platilo raĉun isporuĉiocu dobara, obvezniku PDV, odnosno da je PDV plaćen prilikom

uvoza.

Smatra se da PDV aktivnost iz stava 1. ovog ĉlana, a u smislu ovog zakona, otpoĉinje narednog

dana  od  dana  kada je  nastala  obaveza  za  evidentiranje  za  obavezu  plaćanja PDV,  odnosno  danom opredeljivanja za obavezu plaćanja PDV.

Pravo na odbitak prethodnog poreza za dobra iz stava 1. ovog ĉlana obveznik PDV stiĉe u poreskom periodu u kojem je izvršio promet sa pravom na odbitak prethodnog poreza tih dobara, odnosno dobara proizvedenih ili sastavljenih od tih dobara.

Dobrima iz stava 1. ovog ĉlana ne smatraju se dobra koja se smatraju opremom i objektima za vršenje delatnosti u skladu sa ovim zakonom.

Popisna lista iz stava 1. taĉka 1) ovog ĉlana naroĉito sadrţi  podatke o vrsti, koliĉini i datumu nabavke dobara, nabavnoj ceni dobara bez PDV i iznosu obraĉunatog PDV.

VIII POSEBAN POSTUPAK OPOREZIVANJA Mali poreski obveznici

Član 33

Malim obveznikom, u smislu ovog zakona, smatra se lice koje vrši promet dobara i usluga na teritoriji Republike i/ili u inostranstvu, a ĉiji ukupan promet dobara i usluga u prethodnih 12 meseci nije veći od 8.000.000 dinara, odnosno koje pri otpoĉinjanju obavljanja delatnosti procenjuje da u narednih 12 meseci neće ostvariti ukupan promet veći od 8.000.000 dinara.

Mali obveznik ne obraĉunava PDV za izvršen promet dobara i usluga, nema pravo iskazivanja PDV u raĉunima, nema pravo na odbitak prethodnog poreza i nije duţan  da vodi evidenciju propisanu ovim zakonom.

Mali obveznik moţe  da se opredeli za obavezu plaćanja PDV podnošenjem evidencione prijave propisane u skladu sa ovim zakonom nadleţnom poreskom organu i u tom sluĉaju stiĉe prava i obavezu iz stava 2. ovog ĉlana, kao i druga prava i obaveze koje obveznik PDV ima po ovom zakonu.

U sluĉaju iz stava 3. ovog ĉlana, obaveza plaćanja PDV traje najmanje dve godine.

Po isteku roka iz stava 4. ovog ĉlana, obveznik moţe  da podnese zahtev za prestanak obaveze plaćanja PDV nadleţnom poreskom organu.