Law on personal name 1993-1994

На основу члана 88 тачка 2. Устава Републике Црне Горе доносим

У К А З

О ПРОГЛАШЕЊУ ЗАКОНА О ЛИЧНОМ ИМЕНУ

Проглашава се Закон о личном имену, који је донијела Скупштина Републике Црне

Горе, на четвртој сједници првог редовног засиједања, одржаној 8. и 9. јуна 1993. године.

Број: 02-693

10. јуна 1993. године Подгорица

Предсједник

Републике Црне Горе,

Момир Булатовић, с.р.

З А К О Н

О ЛИЧНОМ ИМЕНУ

I ОПШТЕ УРЕДБЕ

Члан 1

Право и обавеза грађанина је да има лично име. Грађанин је обавезан да се служи својим личним именом.

Члан 2

Лично име стиче се уписом у матичну књигу рођених. Лично ине уписује се на језику који је у службеној употреби.

Припадници националних и етничких група лично име могу уписати на свом писму.

Члан 3

Лично име састоји се од имена и презимена.

Име и презиме могу се састојати од више ријечи.

Грађанин је обавезан да се у правном саобраћају увијек служи изабраним личним именом, које је за ту сврху уписано у матичну књигу рођених.

Члан 4

Грађанин има право да промијени лично име. односно само име или само презиме, на начин, по поступку и под условима предвиђеним законом.

II ОДРЕЂИВАЊЕ ЛИЧНОГ ИМЕНА

Члан 5

Лично име дјетету одређују родитељи споразумно. Дијете добија презиме једног или оба родитеља. Лично име дјетета одредиће се у року од два мјесеца од дана рођења.

Ако се родитељи нијесу споразумјели о личном имену дјетета, лично име дјетету одређује надлежни орган старатељства у складу са одредбама става 2. овог члана.

Ако један родитељ није у животу, или је непознат, или је у немогућности да врши родитељска права, лично име дјетету одређује други родитељ.

Ако родитељи дјетета нијесу у животу или су у немогућности да врше родитељска права, лично име дјетету одређује, у складу са одредбом става 2. овог члана, лице коме је повјерено старање о дјетету, у сагласности са надлежним органима старатељства.

Члан 6

Лично име дјетета чији су родитељи непознати, одређује надлежни орган старатељства.

Ако је дијете чији су родитељи непознати усвојено прије одређивања личног имена, лично име дјетету одређује усвојилац.

Члан 7

Није  дозвољено  одређивање  погрдних  личних  имена,  личних  имена  којима  се вријеђа морал или су у супротности са обичајима и схватањима средине.

Уколико се дјетету предложи погрдно лично име из става 1. овог члана, надлежни орган наложиће да, у року од три дана од дана подношења захтјева за упис личног имена, одреди друго лично име.

Ако се дјетету у року из става 2. овог члана не одреди друго лично име, надлежни орган  старатељства  одредиће  дјетету друго  лично  име,  у року од  осам  дана  од  дана достављања рјешења којим је одбијен предлог за упис личног имена у матичну књигу рођених.

Против  рјешења  из  става  3.  овог  члана  може  се  изјавити  жалба  Министарству унутрашњих послова.

III ПРОМЈЕНА ЛИЧНОГ ИМЕНА

Члан 8

Малољетном лицу лично име ће се промијенити на сагласан захтјев оба родитеља или усвојиоца, а на захтјев стараоца уз сагласност надлежног органа старатељства.

Малољетном  лицу чији  један  родитељ  није  у  животу или  је  непознат,  или  је  у немогућности да врши  родитељска права, лично чме се може промијенити на захтјев другог родитеља.

Ако  се  родитељи  не  споразумију  о  промјени  личног  имена  дјетета,  о  захтјеву одлучује надлежни орган старатељства пошто претходно саслуша оба родитеља.

Малољетном лицу коме је одређено лично име, послије измјене породичног статуса (признањем очинства, закључењем брака између родитеља, утврђивањем очинства или материнства), може се промијенити лично име у року од шест мјесеци од измјене статуса.

Ако се промјена личног имена тражи за малољетно лице старије од десет година, потребан је и његов пристанак.

Члан 9

Надлежни орган неће одобрити промјену личног имена лицу против кога се води поступак за кривично дјело које се гони по службеној дужности или које је осуђено за такво  кривично  дјело  док  казна  није  извршена  или  застарјела  и  док  трају  правне посљедице осуде, као ни лицу за које се утврди да је захтјев поднијело ради избјегавања законом утврђених обавеза.

Члан 10

Надлежни орган неће одобрити промјену личног имена у погрдно лично име, лично име којим се вријеђа морал или је у супротности са обичајима и схватањима средине.

Члан 11

Дјетету које има лично име усвојилац може, приликон усвојења, одредити своје или друго ново презиме, ако актом о усвојењу није одређено да усвојеник задржава своје презиме или да свом презимену додаје презиме усвојиоца.

Ако се промјена презимена тражи за усвојеника старијег од десет година, пстребан је и његов пристанак.

Члан 12

Усвојеник  коме  је  приликом  усвојења  усвојилац  одредио  своје  презиме,  може послије престанка усвојења, узети презиме које је инао прије усвојења. Изјава о тоне подноси се овлашћеном службенику органа локалне управе - матичару (у даљем тексту: матичар) у року од два мјесеца од престанка усвојења. За малољетног усвојеника изјаву дају родитељи или старалац у сагласности са надлежним органом старатељства.

Члан 13

Брачни друг који је приликом закључења брака пронијенио презине може послије престанка брака узети презиме које је имао прије закључења брака.

Изјава о томе даје се надлежном матичару у року од шест мјесеци од престанка брака.

Члан 14

О захтјеву за промјену личног имена рјешава Министарство унутрашњих послова - подручна организациона јединица на чијем подручју има пребивалиште лице за које се тражи промјена личног имена.