Print Friendly, PDF & Email

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

Влада Републике Србије

 

КОМИСИЈА ЗА ИЗРАДУ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА

 

ПРЕДНАЦРТ

 

ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

 

ПЕТА КЊИГА

 

ОПШТИ ДЕО

 

Београд, 2013. године

 

КОМИСИЈА ЗА ИЗРАДУ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА

 

 

Издавач

ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ

Београд, Немањина 11

 

Технички секретар

Ђина Лукић Живковић

 

Компјутерска обрада и прелом текста

Јаворина Бекер

 

Тираж: 500 примерака

 

Штампа

ФУТУРА, Петроварадин

 

ПРЕДГОВОР

 

ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

 

ОПШТИ ДЕО

 

 

  1. ИНИЦИЈАТИВА ЗА ИЗРАДУ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА И ОСНОВНИ РАЗЛОЗИ ЗА ЊЕГОВО ДОНОШЕЊЕ

 

 

Уважавајући вишегодишње иницијативе правника, посебно изражене у Порукама Копаоничке школе природног права и предлог Удружења правника Србије, Влада Републике Србије донела је Одлуку о образовању Комисије ради кодификације грађанског права и израде Грађанског законика (“Службени гласник РС”, бр. 104/06, 110/06; 85/09 и 53/13).

 

При доношењу наведене одлуке, Влада је, између осталог, имала виду следеће основне разлоге који указују на потребу доношења  рађанског законика у Републици Србији1:

Србија је, као што је познато, донела свој Грађански законик још 1844. године. Он је био на снази пуних сто година, све до 1946. године. Од тог времена, па све до данас, Србија није извршила кодификацију у виду Грађанског законика, за разлику од других европских земаља.

-------------

1    Интегрални текст образложења за доношење Грађанског законика Републике Србије публикован је у I Књизи Комисије која је објављена новембра 2007. године. У овој књизи се наводе само најважнији разлози за кодификацију грађанског права.
-------------

Србија је данас једна од ретких земаља која почетком XXI века нема свој Грађански законик, што је, тешко разумети ако се зна да је она била међу првим европским земљама (Француске и Аустрије) које су још у XIX веку имале свој Грађански законик.

Грађански законик треба донети, не само због рационализа-ције важећег законодавства, већ и због општег стања нашег права, његове историје и културе, као и због значајног корака ка владавини права. Наиме, свака кодификација Грађанског права, већ самим својим постојањем, увеличава богатство правне заједнице и доприно-си стабилности правних установа. То представља један од неопходних услова конституције правне државе. Кодификација Грађанског права омогућава свим правним субјектима, како грађанима, тако и правним лицима, да на једном месту имају корпус свих грађанских субјективних права.

Полазећи од постојећег стања законодавства у области грађан-ско-правних односа, установљене судске праксе и развијене правне теорије, створени су у Републици Србији сви неопходни услови за ко-дификацију грађанског права.

Раду на изради Преднацрта Грађанског законика претходила је анализа постојећих законских решења, њихово осавремењивање и доградња, а нарочито њихово усклађивање, како међусобно, тако и са савременим тековинама цивилизације права, правне праксе и правне теорије. Зато је било неопходно одговарајућа законска решења у овој области усагласити са решењима међународних конвенција, као и са тековинама европске правне цивилизације, уз уважа-вање традиционалних неспорних националних вредности.

Кодификаторски акт требало би да задовољи две наизглед антиномне тежње: да учврсти већ изграђене односе једне кохерентне целине, доприносећи већем поштовању начела правне сигурности, али и да истовремено не затвара пут даљој еволуцији грађанског права и сталном усавршавању правног поретка у целини. Напротив, да ту еволуцију подстиче. Зато, приликом избора појединих законских ре-шења водило се рачуна о потребама практичног живота. Грађански законик, као и сваки други закон, доноси се управо ради тог реалног и што квалитетнијег и хуманијег живота свих грађанско правних субјеката. Да ли се у томе успело оцена ће се искристалисати након јавне расправе о свим деловима Преднацрта Грађанског законика објављеним у књигама Комисије.

 

 

II. ОСНОВНА КОНЦЕПЦИЈА И ОРИЈЕНТАЦИОНИ САДРЖАЈ ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА

 

Комисија је до сада објавила пет књига о Преднацрту Грађанског законика.

 

1. Прва књига под називом: “Рад на изради Грађанског законика Републике Србије” – Извештај Комисије са отвореним питањима, обја-вљена је у тиражу од 1300 примерака. Текст је достављен надлежним органима, правним и привредним институцијама и заинтересованим појединцима, ради што потпунијег информисања најшире јавности, а у циљу подстицања стручне дискусије у поступку изналажења што бољих законских решења у будућем Грађанском законику Републи-ке Србије. Ради тога, текст је објављен и на електронској презентацији Министарства правде.

Тај извештај Комисије, поред оквирног садржаја будућег Грађанског законика, обухватио је отворена питања са основним аргументима и алтернативама, као и могућа нормативна решења у поједи-ним областима грађанско правних односа.

Комисија се, имајући у виду постојање значајних законских сегмената у нашем правном систему у области грађанског права, опре-делила да усаврши и комплетира постојећа законодавна решења у складу са досадашњим научним сазнањима и потребама пословне и судске праксе у остваривању и заштити грађанских права. Истовре-мено, Комисија настоји да на савременим основама предложи одредбе о правним институтима у сфери стварно-правних односа који, иако врло значајни, сада нису законодавно конзистентно и функционално регулисани.

Значајна је концепцијска оријентација Комисије да будући Грађански законик Републике Србије, користећи компаративну методолошку анализу, хармонизује најважнија решења са модерним ев-ропским законодавством и савременим тенденцијама у праву ЕУ.

Посебну пажњу и подршку стручне правничке јавности изазва-ла је оријентација Комисије да предложи и алтернативне варијанте, са намером да подстакне учеснике стручне јавне дискусије у процесу предлагања што бољих решења. Захваљујући том концепцијском опредељењу, Преднацрт садржи велики број алтернатива о којима ће се Комисија определити након јавне расправе.

У Преднацрту је посебна пажња посвећена основним начелима и принципима, од изузетног значаја не само за заснивање, остваривање и заштиту грађанских права, већ и за правилно тумачење законских решења, као и за решавање спорова и усклађивање различитих инте-реса.

Грађански законик, као кодификациони акт, обухватио би све оне правне целине које чине конзистентан корпус грађанских права која су од виталног значаја за квалитет живота, рада и пословања свих грађанско правних субјеката у друштву које тежи континуираном просперитету и све потпунијем поштовању људских права и слобода.

У складу са опредељеном оријентационом садржином, Грађански законик би имао следећих пет основних целина:

Општи део (са одредбама које у начелу важе за све сегменте грађанског права); Породични односи; Наслеђивање; Стварно правни односи и Уговори и други облигациони односи.

 

2. У Другој Књизи, коју је Комисија објавила 2009. године, садр-жан је Преднацрт дела Грађанског законика који се односи на облига-ционе односе. То је један од најобимнијих делова будућег Грађанског законика који је формулисан у 1436 чланова, од којих је скоро једна четвртина са алтернативним предлозима.

Као основа за израду текста, сасвим разумљиво, послужио је ва-жећи Закон о облигационим односима који у нашем правном поретку успешно функционише већ преко 35 година. Он је иначе од домаће и иностране правничке јавности позитивно оцењен. Његова виталност и функционалност потврђени су, не само у пословној пракси, већ и у најширој примени у судској и вансудској пракси.

Комисија је настојала да тај важећи законодавни акт усаврши и допуни, не само на основу анализе богате вишедеценијске прак-се и савремених тенденција, пре свега, у европској компаративној легислативи, већ и у складу са потребама и рационалним захтевима савременог правног живота.

По свом обиму, предложене промене су знатне у односу на ва-жећи Закон о облигационим односима.

 

  1. У трећој књизи Комисије, која је објављена јуна 2011. године, садржане су одредбе Преднацрта Грађанског законика о породичним односима.

У том делу Преднацрта, који има 380 чланова, објављене су зна-чајне новине важећег Породичног закона, у складу са савременим тенденцијама у европском упоредном праву, међународним кон-венцијама и са научним сазнањима и стеченим искуством у његовој примени у судској и управној пракси.

 

  1. Четврта књига, коју је Комисија објавила 2011. године, садр-жане су законске одредбе о наслеђивању, које у суштини представљају афирмацију важећег Закона о наслеђивању са неопходним иновација-ма, у складу са новим научним сазнањима и резултатима праћења примене тог Закона у судској пракси.

 

  1. Ова публикација представља пету књигу Комисије која садржи предложена законска решења Општег дела Грађанског законика.

 

 

III.    КОНЦЕПЦИЈА ОПШТЕГ ДЕЛА ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА И ЗНАЧАЈНИЈЕ НОВИНЕ

 

Према предложеној концепцији, Општи део садржи све оне одредбе које су, по правилу, општег, начелног карактера или заједничке за све посебне делове Грађанског законика.

Предложена Преамбула садржи основне циљеве који се желе постићи доношењем Грађанског законика. У том делу су посебно на-ведени следећи циљеви: јачање правне сигурности, правде и правич-ности, заштита права личности и имовинских права у складу са теко-винама европске правне цивилизације.

У оквиру уводних и општих одредаба формулисана су основна начела и општа правила од значаја, не само за понашање субјеката грађанског права, већ и за правосудне и друге органе који ће тумачити и примењивати одредбе Грађанског законика.

Општи део Преднацрта Грађанског законика, поред уводних и општих одредаба, садржи девет тематских целина.

У оквиру општих одредаба изричито је прописано да је оствари-вање врлине правде основни циљ Грађанског законика.

Као врховно начело у Грађанском законику предвиђено је начело о савесности и поштењу. Предложено је да све одредбе Грађанског за-коника треба да теже његовом остваривању, које се не може ни искљу-чити ни ограничити. Наиме, у бројним грађанско-правним односима савесност је одлучујућа чињеница релевантна за решавање одређених спорова. Да би се рационализовао текст Грађанског законика, односно избегло сувишно понављање, формулисана је оборива претпоставка о савесности, према којој се савесност и поштење претпостављају, а ко тврди супротно дужан је да то докаже. Према Преднацрту сматраће се да је савестан онај који није знао или у конкретној ситуацији није могао да зна за чињеницу која је од битног значаја за остваривање и заштиту грађанских права.

Посебно су формулисане одредбе о: аутономији воље; равноправности лица у грађанском праву; дужној пажњи у остваривању права и извршавању грађанско-правних обавеза; заштити човекове средине; забрани проузроковања штете; тумачењу закона; аналогној примени закона (тзв. правној и законској аналогији), правичности као непосредном извору права; забрани изигравања закона и злоупотребе права.

1. Први одељак посвећен је субјектима грађанског права: физичким и правним лицима.

У оквиру одсека о правним лицима унете су одредбе о: врстама правних лица; дозвољеној сврси њиховог оснивања; начину настан-ка; правној способности; имовини; пословној способности; заступању правног лица; деликтној способности, и о судбини имовине након престанка правног лица.

Посебно су формулисане основне одредбе о удружењима и за-дужбинама као специфичним правним лицима, са већим бројем ал-тернатива, због њихове важеће нормативне регулативе у посебним законима.

 

2. Други одељак у Општем делу посвећен је сасвим новим одредбама о субјективним правима субјеката грађанских права. Посебно су разрађена нова решења о многобројним правима личности која су иначе неотуђива и од непроцењивог значаја за све грађанско правне субјекте.

Као основни извор тих права посебно се проглашава право на достојанство личности. Оно је “неприкосновено и сви су дужни да га поштују.” У складу са том концепцијом предложен је и разрађен механи-зам заштите права на достојанство личности. Из њега произлазе права личности, као што су: право на живот, здравље и телесни интегритет; право на слободу; право на част и углед; право на лични идентитет и психички интегритет и друга лична права. Листа тих права није такса-тивна, јер су загарантована и друга права личности, утврђена Уставом, међународним конвенцијама и посебним законима.

Посебну новину представља норма којом се конституише нови правни институт у виду права на еутаназију. Према тој одредби, из хуманих, социјалних и медицинских разлога може се стећи право на еутаназију, с тим што би се кумулативни услови и прецизан поступак за остваривање тог права разрадили посебним законом којим би се и санкционисала злоупотреба тог права. Усвајањем тог новог института захтевало би да се изврши одговарајућа промена у Кривичном закони-ку. С обзиром да о овом институту постоје различита мишљења, као и да је он легализован само у 4 европске државе (Швајцарској, Белгији, Холандији и Луксембургу), предлог је дат као алтернативна могућност, о чему би било потребно изјаснити се у јавној расправи.

 

  1. Трећи одељак садржи неопходне опште одредбе о имовини.

 

  1. Одредбе о правним пословима дате су рестриктивно, због упућујуће законске одредбе о сходној примени многобројних одреда-ба законика о уговорима на правне послове. На тај начин постигнута је значајна рационализација законодавне регулативе.

5.                     Одредбе о заступању субјеката грађанских права представљају  одговарајуће одредбе из Закона о облигационим односима, с тим што су унете одредбе о прокури, које због општег карактера, треба да буду у Грађанском законику, а не у Закону о привредним друштвима.

 

  1. Посебан одељак садржи одредбе о објектима грађанских права у које, према Преднацрту, спадају: ствари, људске радње, лична до-бра, производи људског духа и ума (објекти интелектуалне и индустријске својине). Тај одељак садржи одредбе које представљају новину, јер сада нису систематски уређене важећим законима. У делу о ства-рима, регулисане су разне врсте ствари, поштујући критеријум да је рационално регулисати оне врсте ствари које се користе у појединим законским решењима, са различитим правним последицама.

Посебне одредбе у Преднацрту се односе на човеково тело које под одређеним условима може бити објект грађанских права. Те одредбе су од значаја за регулисање донације органа и њихову трансплантацију.

 

  1. Поред одељка о објектима грађанских права и за одељак о државини оцењено је да би требало регулисати у Општем делу Грађанског законика, јер она представља општи институт који је релевантан за све области грађанског законика, а не само за део о стварно-прав-ним односима. Посебно је регулисан механизам заштите државине.

 

  1. У оквиру посебног одељка регулисана су најважнија питања правног дејства протека времена. У оквиру првог одсека регулисани су правно дејство протека рока и начин рачунања рокова. Други одсек посвећен је одредбама о застарелости потраживања и законом одређених грађанских права. Поред неколико нових допуна тај одсек садржи одговарајуће опште одредбе о застарелости из Закона о обли-гационим односима чија се примена проширује и на одређена грађан-ска права. Према предлогу одредбе о роковима застарелости биле би у посебним деловима Законика.

    9. Општи део садржи посебне одредбе о заштити грађанских права, које су инспирисане жељом да се законски обезбеди рационал-на, правична и ефикасна заштита права личности, породичних одно-са, својине, облигационих и других грађанских права.

 

IV.       ОСНОВНИ САДРЖАЈ ДЕЛА ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА О СТВАРНОПРАВНИМ ОДНОСИМА

 

Последњи део Преднацрта Грађанског законика, чија је израда у току, односи се на законску регулативу о стварно-правним односима. Тај део, према прелиминарном оријентационом садржају, обухватио би пар посебних начела која се односе искључиво на стварно-правне односе. Најважнији део односи се на право својине (на различите мо-далитете стицања, престанка и заштите права својине). Посебно ће се регулисати модалитети права својине у виду сусвојине и заједничке својине. Један од одељака биће посвећен етажној својини. Такође, део о својинским односима обухватиће и суседско право, право службе-ности, заложно право и уписе стварних и других субјективних права у јавне регистрационе књиге.

Остају отворена питања о потреби уношења у Грађански законик одредби о праву грађења, реалним теретима и фидуцијарном обез-беђењу, која ће се вероватно формулисати као алтернативна решења, о којима би се водила посебна стручна расправа.

 

V.         ЈАВНА РАСПРАВА И ПОСТУПАК ДОНОШЕЊА ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

 

Већ је афирмисана пракса у Комисији, која је и позитивно оцење-на у стручној јавности и то не само у Републици Србији, да се поједини делови Преднацрта будућег Грађанског законика сукцесивно објављују, у виду посебних тематских књига, као и на сајту Министарства правде. Да би се што више подстакла стручна јавна расправа која је y току о до сада објављеним деловима Преднацрта, све књиге Комисије су достављане учесницима годишњих саветовања правника (на Копаоничкој школи природног права, Саветовању правника у привреди у Врњачкој бањи и Будванским правничким данима), као и учесницима одржаних саветовања у организацији Министарства правде. Поред наведеног упознавања што шире правничке јавности, од посебног су значаја јавне презентације о до сада објављеним деловима Преднацр-та које је организовало Министарство правде.

Очекује се да у току 2014. године, након анализе резултата јавне расправе, Комисија утврди коначан интегрални текст Преднацрта и достави Влади Републике Србије на даљи поступак.

 

 

НАСТАВЉАЈУЋИ РАЗВОЈ ПРАВНЕ КУЛТУРЕ И ЗАКОНОДАВСТВА ДРЖАВЕ СРБИЈЕ, КОЈЕ ПОСЕБНО ИЗРАЖАВА ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК ИЗ 1844.

ГОДИНЕ, А РАДИ:

 

– ЈАЧАЊА ПРАВНЕ СИГУРНОСТИ, ПРАВДЕ И ПРАВИЧНОСТИ;

– ЗАШТИТЕ ПРАВА ЛИЧНОСТИ И ИМОВИНСКИХ ПРАВА, У СКЛАДУ СА ТЕКОВИНАМА ЕВРОПСКЕ ПРАВНЕ ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ


НАРОДНА СКУПШТИНА, НА ОСНОВУ ЧЛ. 97. ТАЧ. 6. И 7. И 99. СТАВ 1.

ТАЧКА 7. УСТАВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, НА СЕДНИЦИ ОД________2014.

 ГОДИНЕ ДОНЕЛА ЈЕ

 

 

ГРАЂАНСКИ ЗАКОНИК

РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

 

 

Део I

 

ОПШТИ ДЕО

 

 

УВОДНЕ И ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

 

 

Предмет регулисања

 

Члан 1.

ОВАЈ ЗАКОНИК ОБУХВАТА ОПШТИ ДЕО ГРАЂАНСКОГ ПРАВА, ПОРО-ДИЧНЕ ОДНОСЕ, НАСЛЕЂИВАЊЕ, СВОЈИНУ И ДРУГА СТВАРНА ПРАВА, КАО И УГОВОРЕ, ПРОУЗРОКОВАЊЕ ШТЕТЕ И ДРУГЕ ОБЛИГАЦИОНЕ ОДНОСЕ.

 

Циљ законика

 

Члан 2.

ЗАКОНИК СВИМ СВОЈИМ ОДРЕДБАМА ТЕЖИ ОСТВАРИВАЊУ ВРЛИНЕ ПРАВДЕ.

 

Савесност и поштење

 

Члан 3.

САВЕСНОСТ И ПОШТЕЊЕ ЈЕ ВРХОВНО НАЧЕЛО ЗАКОНИКА. ПРИМЕНА НАЧЕЛА САВЕСНОСТИ И ПОШТЕЊА НЕ МОЖЕ СЕ ИСКЉУЧИТИ ИЛИ ОГРАНИЧИТИ.

 

Претпоставка савесности

 

Члан 4.

САВЕСНОСТ И ПОШТЕЊЕ СЕ ПРЕТПОСТАВЉА, A КО ТВРДИ СУПРОТНО ДУЖАН ЈЕ ДА ТО ДОКАЖЕ.

СМАТРАЋЕ СЕ ДА ЈЕ САВЕСТАН ОНАЈ КОЈИ НИЈЕ ЗНАО ИЛИ У КОНКРЕТНОЈ СИТУАЦИЈИ НИЈЕ МОГАО ДА ЗНА ЗА ЧИЊЕНИЦЕ ИЛИ ОКОЛ-НОСТИ ОД БИТНОГ ЗНАЧАЈА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ИЛИ ЗАШТИТУ ОДРЕЂЕ-НОГ ГРАЂАНСКИХ ПРАВА.

 

Аутономија воље

 

Члан 5.

ЛИЦА У ГРАЂАНСКОМ ПРАВУ СУ СЛОБОДНА да своје односе уреде по својој вољи у границама принудних прописа, јавног поретка, добрих обичаја И МОРАЛА.2

2          Малим словима означен је текст из одговарајућег важећег закона.

 

Равноправност

 

Члан 6.

У ГРАЂАНСКО ПРАВНИМ ОДНОСИМА СУБЈЕКТИ СУ ПРАВНО ЈЕДНАКИ И УЖИВАЈУ ИСТУ ЗАКОНСКУ ЗАШТИТУ.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

 

У ГРАЂАНСКО ПРАВНИМ ОДНОСИМА СУБЈЕКТИ СУ ПРАВНО ЈЕДНАКИ И УЖИВАЈУ ИСТУ ЗАКОНСКУ ЗАШТИТУ, БЕЗ БИЛО КАКВЕ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ.

 

Дужна пажња

 

Члан 7.

СУБЈЕКТИ У ГРАЂАНСКО ПРАВНИМ ОДНОСИМА ДУЖНИ СУ ДА У ИЗВРШАВАЊУ ОБАВЕЗА И ОСТВАРИВАЊУ ПРАВА ПОСТУПАЈУ ОНАКО КАКО СЕ ОСНОВАНО МОГЛО ОЧЕКИВАТИ ОД РАЗУМНОГ И ПАЖЉИВОГ ЧОВЕКА У ДАТИМ ОКОЛНОСТИМА.

 

Обавеза заштита човекове средине

 

Члан 8.

ОПШТА ЈЕ ДУЖНОСТ ДА СЕ ШТИТИ, УНАПРЕЂУЈЕ И ОПЛЕМЕЊУЈЕ ЗДРАВА ЧОВЕКОВА СРЕДИНА, У СКЛАДУ СА УСТАВОМ, ВАЖЕЋИМ ЗАКОНИМА, МЕЂУНАРОДНИМ КОНВЕНЦИЈАМА И НАЧЕЛИМА ЕКОЛОШКЕ ЕТИКЕ.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

 

ОПШТА ЈЕ ОБАВЕЗА ДА СЕ ШТИТИ, УНАПРЕЂУЈЕ И ОПЛЕМЕЊУЈЕ ЗДРАВА ЧОВЕКОВА СРЕДИНА У СКЛАДУ СА УСТАВОМ, МЕЂУНАРОДНИМ КОНВЕНЦИЈАМА И ГЕНЕРАЦИЈСКОМ СОЛИДАРНОШЋУ.

 

Тумачење Законика

 

Члан 9.

РАДИ УТВРЂИВАЊА ПРАВОГ ЗНАЧЕЊА ОДРЕДАБА ЗАКОНИКА ПРИ ЊИХОВОМ ТУМАЧЕЊУ УЗИМАЈУ СЕ У ОБЗИР ЊИХОВ СМИСАО И ЦИЉ, АЛИ И ПРАВИЛА ЈЕЗИЧКОГ, СИСТЕМАТСКОГ, ЛОГИЧКОГ И ИСТОРИЈСКОГ ТУМАЧЕЊА.

ЗАКОНСКИ ИЗУЗЕЦИ СЕ УСКО ТУМАЧЕ.

 

Законска аналогија

 

Члан 10.

АКО ОДРЕЂЕНИ ОДНОС НИЈЕ РЕГУЛИСАН ЗАКОНИКОМ ИЛИ ОПШТЕПРИХВАЋЕНИМ ПРАВИЛИМА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА И ПОТВРЂЕНИМ МЕЂУНАРОДНИМ УГОВОРИМА, ПРИМЕНИЋЕ СЕ ЗАКОНСКА ОДРЕДБА КОЈА РЕГУЛИШЕ СЛИЧАН ПРАВНИ ОДНОС.

 

Правичност као непосредни извор права

 

Члан 11.

АКО НЕМА УСЛОВА ЗА ПРИМЕНУ ЗАКОНСКЕ АНАЛОГИЈЕ ПРИМЕНИЋЕ СЕ, У СКЛАДУ СА ОСНОВНИМ НАЧЕЛИМА ЗАКОНИКА, РЕШЕЊЕ КОЈЕ ЈЕ У ДАТИМ ОКОЛНОСТИМА ПРАВИЧНО.

 

Посебни закони

 

Члан 12.

АКО ЈЕ НЕКО ДИСПОЗИТИВНО ПРАВИЛО ИЗ ОВОГ ЗАКОНИКА ДРУГАЧИЈЕ УРЕЂЕНО У ПОСЕБНОМ ЗАКОНУ, ОНО ИМА ПРЕДНОСТ У ОДНОСУ НА РЕШЕЊЕ ИЗ ОВОГ ЗАКОНИКА.

ПОСЕБАН ЗАКОН НЕ МОЖЕ БИТИ У СУПРОТНОСТИ СА НАЧЕЛИМА ЗАКОНИКА И ЊЕГОВИМ ИМПЕРАТИВНИМ ОДРЕДБАМА.

 

Примат каснијег закона

 

Члан 13.

КАСНИЈЕ ДОНЕТЕ ЗАКОНСКЕ ОДРЕДБЕ ИМАЈУ ПРЕДНОСТ У ОДНОСУ НА ПРЕТХОДНИ ЗАКОН, ОСИМ АКО У ПРЕЛАЗНИМ И ЗАВРШНИМ ОДРЕДБАМА НИЈЕ ДРУКЧИЈЕ ПРОПИСАНО.

 

 

Забрана проузроковања штете

 

Члан 14.

Свако је дужан да се уздржи од поступка којим се може другом проузроковати штета.

 

Изигравање закона

 

Члан 15.

СВАКО ПРАВО ПРИЗНАТО ЈЕ ЗАКОНОМ РАДИ ПОСТИЗАЊА ОДРЕЂЕНОГ ЦИЉА.

ПРОТИВНО ЈЕ ОСНОВНОМ ПРАВИЛУ ПОНАШАЊА У ДРУШТВУ ПОЗИВАТИ СЕ НА СЛОВО ЗАКОНА ДА БИ СЕ ОСУЈЕТИЛО ПОСТИЗАЊЕ ЊЕГОВЕ СВРХЕ.

 

Злоупотреба права

 

Члан 16.

ЗАБРАЊЕНО ЈЕ ВРШЕЊЕ ПРАВА У НАМЕРИ ДА СЕ ДРУГОМЕ ШКОДИ, КАО И СВАКО ДРУГО ЊЕГОВО ВРШЕЊЕ КОЈЕ СЕ НЕ СЛАЖЕ СА ЦИЉЕМ РАДИ КОГА ЈЕ УСТАНОВЉЕНО.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи.

 

ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА ПОСТОЈИ КАДА СЕ СУБЈЕКТИВНО ГРАЂАНСКО ПРАВО ВРШИ ИСКЉУЧИВО У НАМЕРИ ДА СЕ ПОВРЕДИ ТУЂИ ЗАШТИЋЕНИ ИНТЕРЕС.

ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА ПОСТОЈИ И КАДА СЕ СУБЈЕКТИВНО ГРАЂАН-СКО ПРАВО ОСТВАРУЈЕ ПРОТИВНО ЦИЉУ ЗБОГ КОГА ЈЕ ЗАКОНОМ УСТАНОВЉЕНО ИЛИ ПРИЗНАТО.

 

 

Део II

ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ

 

ОДЕЉАК 1.

СУБЈЕКТИ

 

Физичка и правна лица

 

Члан 17.

СУБЈЕКТИ ГРАЂАНСКИХ ПРАВА И ОБАВЕЗА СУ ФИЗИЧКА И ПРАВНА ЛИЦА.

 

Одсек 1.

ФИЗИЧКА ЛИЦА

 

Глава I

ПРАВНА СПОСОБНОСТ

 

Стицање

 

Члан 18.

ФИЗИЧКО ЛИЦЕ СТИЧЕ ПРАВНУ СПОСОБНОСТ РОЂЕЊЕМ.

ЗАЧЕТО ДЕТЕ ИМА ПРАВНУ СПОСОБНОСТ АКО СЕ ЖИВО РОДИ.

 

Садржина

 

Члан 19.

ФИЗИЧКО ЛИЦЕ ЈЕ НОСИЛАЦ ГРАЂАНСКИХ ПРАВА И ОБАВЕЗА КОЈА СУ МУ СВОЈСТВЕНА КАО БИЋУ ПРИРОДЕ И КОЈА СУ ПРЕДВИЂЕНА ПРАВНИМ ПОРЕТКОМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ОПШТЕПРИХВАЋЕНИМ ПРАВИЛИМА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА.

 

Алтернатива: Иза речи: “НОСИЛАЦ” додаје се реч: “СУБЈЕКТИВНИХ”.

 

Пренатална правна способност

 

Члан 20.

ЗАЧЕТО ДЕТЕ ЈОШ ПРЕ РОЂЕЊА ИМА ПОСЕБНУ ПРАВНУ СПОСОБНОСТ ЧИЈА СЕ САДРЖИНА И ОБИМ УРЕЂУЈУ ПОСЕБНИМ ЗАКОНОМ.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

 

ЗАЧЕТО ДЕТЕ, ПОД ПРЕТПОСТАВКОМ ДА ЋЕ СЕ ЖИВО РОДИТИ, СМАТРА СЕ КАО РОЂЕНО, У ПОГЛЕДУ БИЛО КАКВИХ ПРАВА КОЈА БИ ИМАЛО, ДА ЈЕ РОЂЕНО.

 

Престанак правне способности

 

Члан 21.

ПРАВНА СПОСОБНОСТ ПРЕСТАЈЕ СМРЋУ КОЈА СЕ УТВРЂУЈЕ ПО ПРАВИЛИМА МЕДИЦИНСКЕ СТРУКЕ.

ПРАВНА СПОСОБНОСТ ПРЕСТАЈЕ И ОДЛУКОМ О ПРОГЛАШЕЊУ НЕСТАЛОГ ЛИЦА ЗА УМРЛО.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

ПРАВНА СПОСОБНОСТ ПРЕСТАЈЕ СМРЋУ ИЛИ ОДЛУКОМ О ПРОГЛАШЕЊУ НЕСТАЛОГ ЗА УМРЛО.

 

Клонирање и забрана избора пола

 

Члан 22.

НИЈЕ ДОЗВОЉЕНО КЛОНИРАЊЕ ЉУДСКИХ БИЋА И ПРИМЕНА БИОМЕДИЦИНСКИХ ТЕХНИКА РАДИ ИЗБОРА ПОЛА ДЕТЕТА.

 

Интервенције на људском геному

 

Члан 23.

ИНТЕРВЕНЦИЈА У ПОКУШАЈУ МОДИФИКОВАЊА ЉУДСКОГ ГЕНОМА МОЖЕ СЕ ПРЕДУЗЕТИ ИСКЉУЧИВО У ПРЕВЕНТИВНЕ, ДИЈАГНОСТИЧКЕ ИЛИ ТЕРАПЕУТСКЕ СВРХЕ И САМО АКО НЕМА ЗА ЦИЉ БИЛО КАКВЕ ПРОМЕНЕ У ГЕНОМУ НЕКОГ ПОТОМКА.

ЗАБРАЊЕН ЈЕ СВАКИ ОБЛИК ДИСКРИМИНАЦИЈЕ НЕКОГ ЛИЦА НА ОСНОВУ ЊЕНОГ ГЕНЕТСКОГ ПОРЕКЛА.

 

Глава II

ПОСЛОВНА СПОСОБНОСТ

 

Потпуна пословна способност

 

Члан 24.

ФИЗИЧКО ЛИЦЕ ПОСТАЈЕ ПОТПУНО ПОСЛОВНО СПОСОБНО СА НАВРШЕНИХ 18 ГОДИНА ЖИВОТА.

ОД ТОГ ТРЕНУТКА ФИЗИЧКО ЛИЦЕ МОЖЕ СОПСТВЕНИМ ИЗЈАВАМА ВОЉЕ ДА СТИЧЕ, МЕЊА, ГАСИ И ШТИТИ ГРАЂАНСКА ПРАВА.

МАЛОЛЕТНИК СА НАВРШЕНИХ 16 ГОДИНА, КОЈИ УЗ ДОЗВОЛУ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА (СУДА), ЗАКЉУЧИ БРАК СТИЧЕ ПОТПУНУ ПОСЛОВНУ СПОСОБНОСТ У ТРЕНУТКУ ЊЕГОВОГ ЗАКЉУЧЕЊА.

СУД МОЖЕ ДОЗВОЛИТИ СТИЦАЊЕ ПОТПУНЕ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ МАЛОЛЕТНИКУ СА НАВРШЕНИХ 16 ГОДИНА АКО ЈЕ ПОСТАО РОДИТЕЉ И АКО ЈЕ ДОСТИГАО ТЕЛЕСНУ И ДУШЕВНУ ЗРЕЛОСТ ПОТРЕБНУ ЗА САМОСТАЛНО СТАРАЊЕ О СОПСТВЕНОЈ ЛИЧНОСТИ, ПРАВИМА И ИНТЕРЕСИМА.

 

Пословна способност детета

 

Члан 25.

ДЕТЕ КОЈЕ НИЈЕ НАВРШИЛО 14. ГОДИНУ ЖИВОТА (МЛАЂИ МАЛОЛЕТНИК) МОЖЕ ДА ПРЕДУЗИМА УОБИЧАЈЕНЕ ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ МАЊЕ ВРЕДНОСТИ (НПР. КУПОВИНА ШКОЛСКОГ ПРИБОРА) ИЛИ КОЈИ СУ У ЊЕГОВУ КОРИСТ.

 

Делимична пословна способност

 

Члан 26.

Делимична пословна способност се стиче са навршених 14 година живота (старији малолетник).

Старији малолетник може предузимати, поред правних послова из претходног става и све остале правне послове, али уз претходну или накнадну сагласност родитеља или када је потребно и органа старатељства.

СТАРИЈИ МАЛОЛЕТНИК МОЖЕ САМОСТАЛНО ДА ОБАВЉА ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ ОДРЕЂЕНЕ ЗАКОНОМ ИЛИ ОНЕ КОЈЕ ОДГОВАРАЈУ ЊЕГОВИМ СПОСОБНОСТИМА.

 

Алтернатива: У ставу 1. тачка се замењује зарезом и додају речи:

“КОЈИ СУ ПО СВОЈОЈ ПРИРОДИ У СКЛАДУ СА ЊЕГОВИМ ИНТЕЛЕКТУАЛНИМ СПОСОБНОСТИМА И ЕМОЦИОНАЛНОМ ЗРЕЛОШЋУ”.

 

Располагање зарадом

 

Члан 27.

Старији малолетник који је навршио 15. годину живота може да предузима правне послове којима управља и располаже својом зарадом или имовином коју је стекао сопственим радом.

 

Лишење пословне способности

 

Члан 28.

ЛИЦЕ МОЖЕ БИТИ ДЕЛИМИЧНО ИЛИ ПОТПУНО ЛИШЕНО ПОСЛОВ-НЕ СПОСОБНОСТИ У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.

ЛИЦУ ЛИШЕНОМ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ ПОСТАВЉА СЕ СТАРАЛАЦ.

О ЛИШЕЊУ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ ОДЛУЧУЈЕ СУД.

 

Алтернатива: У претходном члану додају се два става која гласе:

Пре доношења одлуке о лишењу пословне способности суд ће прибавити стручно мишљење вештака медицинске струке о здравственом стању лица за које је покренут поступак за лишење пословне способности и о утицају тог стања на његову способност да се стара о заштити својих и права и интереса других лица.

Стручно мишљење лекара не сме бити старије од месец дана (два или три месеца).

 

Потпуно лишење пословне способности

 

Члан 29.

Пунолетно лице, које због болести или сметњи у психо-физич-ком развоју није способно за расуђивање те због тога није у стању да се само стара о себи и о заштити својих права и интереса, може бити потпуно лишено пословне способности.

Лице потпуно лишено пословне способности изједначено је са пословном способношћу млађег малолетника.

 

Делимично лишење пословне способности

 

Члан 30.

Пунолетно лице, које због болести или сметњи у психо-физич-ком развоју својим поступцима непосредно угрожава сопствена пра-ва и интересе или права и интересе других лица, може бити делимич-но лишено пословне способности.

Лице делимично лишеног пословне способности изједначено је са пословном способношћу старијег малолетника.

Судском одлуком о делимичном лишењу пословне способности одређују се правни послови које може самостално да предузима.

 

Алтернатива: Став 3. се брише.

 

Враћање пословне способности

 

Члан 31.

Пунолетном лицу може се вратити одузета пословна способност када престану разлози због којих је оно било потпуно или делимично лишено пословне способности.

СУД ПО СЛУЖБЕНОЈ ДУЖНОСТИ, НАЈМАЊЕ ЈЕДНОМ ГОДИШЊЕ ИЛИ НА ЗАХТЕВ ЛИЦА КОЈЕ ИМА ПРАВНИ ИНТЕРЕС ПРЕИСПИТУЈЕ ДА ЛИ СУ ПРЕСТАЛИ РАЗЛОЗИ ЗА ДЕЛИМИЧНО ИЛИ ПОТПУНО ЛИШЕЊЕ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ.

ЛИЦЕ КОЈЕ ИМА ПРАВНИ ИНТЕРЕС МОЖЕ ДА ЗАХТЕВА УТВРЂИВАЊЕ РАЗЛОГА ЗА ВРАЋАЊЕ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ.

 

Алтернатива: Додаје се нови став који гласи:

ЛИШЕЊЕ ПОСЛОВНЕ СПОСОБНОСТИ НЕ МОЖЕ ТРАЈАТИ ДУЖЕ ОД ТРИ ГОДИНЕ, АЛИ СЕ НА ЗАХТЕВ ЛИЦА КОЈЕ ИМА ПРАВНИ ИНТЕРЕС МОЖЕ ПРОДУЖИТИ.

 

Достављање одлука органу старатељства и упис у јавне регистре

 

Члан 32.

Правоснажна судска одлука о лишењу и враћању пословне способности доставља се без одлагања органу старатељства и уписује се у матичну књигу рођених, а ако лице има одређена права која се региструју, та права се уписују у одговарајући јавни регистар.

 

Деликтна способност малолетника

 

Члан 33.

Малолетник до навршене седме године не одговара за штету коју проузрокује.

Малолетник од навршене седме до навршене четрнаесте године не одговара за штету, осим ако се докаже да је при проузроковању штете био способан за расуђивање.

Малолетник са навршених четрнаест година ПОТПУНО ЈЕ ДЕЛИКТНО СПОСОБАН И ОДГОВАРА према општим правилима о одговорности за штету.

Напомена: Овај члан би могао да се систематизује у делу Грађанског законика о одговорности за штету.

 

 

Глава III

OБЕЛЕЖЈА ФИЗИЧКИХ ЛИЦА

 

Лично име

 

Члан 34.

Свако физичко лице има право на лично име.

Лично име се може променити под условима прописаним законом.

 

 

Сазнање порекла и очување идентитета

 

Члан 35.

СВАКО ФИЗИЧКО ЛИЦЕ ИМА ПРАВО ДА САЗНА СВОЈЕ ПОРЕКЛО И ПРАВО ДА ОЧУВА СВОЈ ИДЕНТИТЕТ.

 

 

Пребивалиште и боравиште

 

Члан 36.

ПРЕБИВАЛИШТЕ ЈЕ МЕСТО У КОЈЕМ СЕ ФИЗИЧКО ЛИЦЕ НАСТАНИЛО СА НАМЕРОМ ДА У ЊЕМУ ТРАЈНИЈЕ ЖИВИ.

 

БОРАВИШТЕ ЈЕ МЕСТО У КОЈЕМ ФИЗИЧКО ЛИЦЕ ПРИВРЕМЕНО БОРАВИ ВАН СВОГА ПРЕБИВАЛИШТА.

 

Напомена: Остаје отворено питање могућности постојања двоструког пребивалишта у различитим земљама.

 

Држављанство

 

Члан 37.

ЛИЦЕ РОЂЕНО У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И ЛИЦЕ СРПСКЕ НАЦИОНАЛНОСТИ РОЂЕНО НА ТЕРИТОРИЈИ ДРУГЕ ДРЖАВЕ СТИЧУ ДРЖАВЉАНСТВО РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПОД ОЛАКШАНИМ УСЛОВИМА, У СКЛАДУ СА ПОСЕБНИМ ЗАКОНОМ.

ДРЖАВЉАНИН РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОЈИ ИМА И ДРЖАВЉАНСТВО СТРАНЕ ДРЖАВЕ СМАТРА СЕ ДОМАЋИМ ДРЖАВЉАНИНОМ КАДА СЕ НА-ЛАЗИ НА ТЕРИТОРИЈИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

Предузетник

 

Члан 38.

ПРЕДУЗЕТНИК ЈЕ ПОСЛОВНО СПОСОБНО ФИЗИЧКО ЛИЦЕ КОЈЕ ЈЕ РЕГИСТРОВАЛО ПОСЛОВНУ ИЛИ ПРОФЕСИОНАЛНУ ДЕЛАТНОСТ РАДИ ОСТВАРИВАЊА ДОБИТИ, А ЗА СВОЈЕ ОБАВЕЗЕ ОДГОВАРА СВОЈОМ ИМОВИНОМ.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

 

Одсек 2.

ПРАВНА ЛИЦА

 

Глава I

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

 

 

Појам

 

Члан 39.

ПРАВНО ЛИЦЕ ЈЕ ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈА ИМА ПОСЕБНУ ИМОВИНУ И КОЈОЈ ПРАВНИ ПОРЕДАК ПРИЗНАЈЕ СВОЈСТВО СУБЈЕКТА ПРАВА РАДИ ПОСТИЗАЊА ОДРЕЂЕНЕ ДРУШТВЕНЕ СВРХЕ.

 

Варијанта I: Члан се мења тако да гласи:

ПРАВНО ЛИЦЕ ЈЕ ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈОЈ ЈЕ, У СКЛАДУ СА ВАЖЕЋИМ ПРАВНИМ ПРОПИСИМА, ПРИЗНАТ ПРАВНИ СУБЈЕКТИВИТЕТ.

 

Варијанта II: Члан се мења тако да гласи:

ПРАВНО ЛИЦЕ ЈЕ ДРУШТВЕНА ТВОРЕВИНА КОЈА ИМА ПОСЕБНУ ИМО ВИНУ И КОЈА ЈЕ ОРГАНИЗОВАНА РАДИ ПОСТИЗАЊА ОДРЕЂЕНЕ ДРУШТВЕНЕ (ИЛИ ЗАЈЕДНИЧКЕ) СВРХЕ, КОЈОЈ ПРАВНИ ПОРЕДАК ПРИЗНАЈЕ СВОЈСТВО СУБЈЕКТА ПРАВА.

ПОЛОЖАЈ ПОЈЕДИНИХ ПРАВНИХ ЛИЦА УРЕЂУЈЕ СЕ ПОСЕБНИМ ЗАКОНИМА.

 

Имовина

 

Члан 40.

ИМОВИНА ПРАВНОГ ЛИЦА ОДВОЈЕНА ЈЕ ОД ИМОВИНЕ ФИЗИЧКИХ ИЛИ ПРАВНИХ ЛИЦА КОЈИ ГА ЧИНЕ, ОД ЛИЦА КОЈА ЊИМЕ УПРАВЉАЈУ И ОНИХ КОЈА СУ ЊЕГОВИ КОРИСНИЦИ, АКО ЗАКОНОМ НИЈЕ ДРУГАЧИЈЕ ОДРЕЂЕНО.

 

Дозвољена сврха

 

Члан 41.

СВРХА РАДИ ЧИЈЕГ СЕ ПОСТИЗАЊА ОСНИВА ПРАВНО ЛИЦЕ МОЖЕ БИТИ СВЕ ШТО НИЈЕ ЗАКОНОМ ЗАБРАЊЕНО И ШТО НИЈЕ ПРОТИВНО ЈАВНОМ ПОРЕТКУ, ДОБРИМ ОБИЧАЈИМА ИЛИ МОРАЛУ.

 

Алтернатива: Додаје се други став који гласи:

ПРАВНО ЛИЦЕ ИМА ОСНОВНУ ИЛИ ПРЕТЕЖНУ ДЕЛАТНОСТ РАДИ ОСТВАРИВАЊА ЦИЉЕВА ЗБОГ КОЈИХ ЈЕ ОСНОВАНО, А МОЖЕ ОБАВЉАТИ И ДРУГЕ АКТИВНОСТИ КОЈЕ НИСУ ИЗРИЧИТО ЗАКОНОМ ЗАБРАЊЕНЕ.

 

Настанак правног лица

 

Члан 42.

ПРАВНО ЛИЦЕ СТИЧЕ СВОЈСТВО СУБЈЕКТА ПРАВА УПИСОМ У ЈАВНИ РЕГИСТАР.

 

Алтернатива: Додају се 2 нова става која гласе:

ПРАВНО ЛИЦЕ МОГУ ОСНОВАТИ ФИЗИЧКА И ПРАВНА ЛИЦА.

ПРАВНО ЛИЦЕ СЕ ОСНИВА НА НЕОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ, ОСИМ АКО ЈЕ ПОСЕБНО УТВРЂЕНО ДА СЕ ОСНИВА НА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ.

 

Правна способност

 

Члан 43.

КАО СУБЈЕКТ ПРАВА, ПРАВНО ЛИЦЕ МОЖЕ ИМАТИ СВА ПРАВА И ОБА-ВЕЗЕ, ИЗУЗЕВ ОНИХ КОЈА ПРОИЗЛАЗЕ ИЗ ПРИРОДНИХ СВОЈСТАВА ЧОВЕКА КАО ФИЗИЧКОГ ЛИЦА.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

ПРАВНО ЛИЦЕ МОЖЕ ИМАТИ СВА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ, ОСИМ ОНИХ  КОЈИ СУ НЕОДВОЈИВИ ОД ЧОВЕКОВЕ ФИЗИЧКЕ ПРИРОДЕ.

 

Пословна способност

 

Члан 44.

ПРАВНО ЛИЦЕ СТИЧЕ ПОСЛОВНУ СПОСОБНОСТ У ТРЕНУТКУ КАД СЕ У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ, ОСНИВАЧКИМ АКТОМ, СТАТУТОМ ИЛИ ПОСЕБНИОМ ОДЛУКОМ ОБРАЗУЈУ ЊЕГОВИ ОРГАНИ.

ПРАВНУ ВОЉУ ПРАВНОГ ЛИЦА ИЗРАЖАВАЈУ ЊЕГОВИ ОРГАНИ.

ОНИ ЗАКЉУЧУЈУ УГОВОРЕ И ДРУГЕ ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ У ИМЕ ПРАВНОГ ЛИЦА  ОЈИМА ОБАВЕЗУЈУ ПРАВНО ЛИЦЕ И ЗА ЊЕГА ПРИБАВЉАЈУ ПРАВА.

УГОВОРИ, КОЈЕ ЈЕ У ИМЕ ПРАВНОГ ЛИЦА ЗАКЉУЧИО ОВЛАШЋЕНИ ОРГАН СА ТРЕЋИМ ЛИЦЕМ СТВАРАЈУ ПРАВА И ОБАВЕЗЕ САМО ИЗМЕЂУ ТРЕЋЕГ И ПРАВНОГ ЛИЦА КАО ЦЕЛИНЕ.

 

Заступање и заступник правног лица

 

Члан 45.

ПРАВНО ЛИЦЕ ЗАСТУПА ЛИЦЕ УПИСАНО У ПРИВРЕДНИ РЕГИСТАР.

СВАКО ПРАВНО ЛИЦЕ ИМА НАЈМАЊЕ ЈЕДНОГ ЗАСТУПНИКА.

ЗАСТУПНИК ЈЕ ДУЖАН ДА ПОСТУПА У СКЛАДУ СА ОВЛАШЋЕЊИМА И ОГРАНИЧЕЊИМА УТВРЂЕНИМ ЗАКОНОМ И АКТИМА ПРАВНОГ ЛИЦА.

НЕРЕГИСТРОВАНА ОГРАНИЧЕЊА ОВЛАШЋЕЊА ЗАСТУПНИКА НЕ МОГУ СЕ ИСТИЦАТИ ПРЕМА ТРЕЋИМ САВЕСНИМ ЛИЦИМА, ИЗУЗЕВ АКО ЗА ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ ОГРАНИЧЕЊА НИЈЕ ДРУГАЧИЈЕ ЗАКОНОМ ОДРЕЂЕНО

 

Деликтна способност

 

Члан 46.

ПРАВНО ЛИЦЕ ОДГОВАРА ЗА ШТЕТУ КОЈУ ЊЕГОВИ ОРГАНИ ПРОУЗРОКУЈУ У ВРШЕЊУ ИЛИ У ВЕЗИ СА ОБАВЉАЊЕМ СВОЈИХ ФУНКЦИЈА.

 

ИЗУЗЕТНО, ЗА ШТЕТУ ОДГОВАРАЈУ И ЊЕГОВИ ОРГАНИ, АКО ЈЕ ТО ПОСЕБНИМ ЗАКОНОМ ПРЕДВИЂЕНО.

ПРАВНО ЛИЦЕ КОЈЕ ЈЕ ИСПЛАТИЛО НАКНАДУ ОШТЕЋЕНИКУ ИМА ПРАВО ДА ЗАХТЕВА ОД ЛИЦА КОЈЕ ЈЕ ШТЕТУ ПРОУЗРОКОВАЛО НАМЕРНО ИЛИ КРАЈЊОМ НЕПАЖЊОМ НАКНАДУ ИСПЛАЋЕНОГ ИЗНОСА.

Напомена: Члан би могао да се систематизује у оквиру дела Грађанског законика о проузроковању штете.

 

Пословно име и седиште

 

Члан 47.

ПРАВНО ЛИЦЕ ИМА СВОЈЕ РЕГИСТРОВАНО ПОСЛОВНО ИМЕ И СЕДИШТЕ, КОЈЕ САМОСТАЛНО ОДРЕЂУЈЕ.

 

 

Престанак

 

Члан 48.

ПРАВНО ЛИЦЕ ПРЕСТАЈЕ НА ОСНОВУ ОДЛУКЕ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА, У СЛУЧАЈУ СТЕЧАЈА И КАДА ОСТВАРИ ЦИЉЕВЕ ЗБОГ КОЈИХ ЈЕ ОРГАНИЗО-ВАНО.

У СЛУЧАЈУ ПРЕСТАНКА ПРАВНОГ ЛИЦА, АКО НИШТА НИЈЕ ПРЕД-ВИЂЕНО У ЗАКОНУ, СТАТУТУ ИЛИ У АКТУ О ОСНИВАЊУ ИМОВИНА ПРИПАДА, У СКЛАДУ СА ОДЛУКОМ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА, ДОМАЋЕМ ПРАВНОМ ЛИЦУ ОСНОВАНОМ РАДИ ПОСТИЗАЊА ИСТЕ ИЛИ СЛИЧНЕ СВРХЕ.

У СЛУЧАЈУ ПРЕСТАНКА ПРАВНОГ ЛИЦА, ЧИЈА СУ СВРХА ИЛИ ДЕЛАТНОСТ ЗАКОНОМ ЗАБРАЊЕНИ, ПРОТИВНИ ЈАВНОМ ПОРЕТКУ, ДОБРИМ ОБИЧАЈИМА ИЛИ МОРАЛУ, ЊЕГОВА ИМОВИНА ПРИПАДА ДРЖАВИ.

 

 

Глава II

УДРУЖЕЊА

 

Појам

 

Члан 49.

УДРУЖЕЊЕ ЈЕ ДОБРОВОЉНА ОРГАНИЗАЦИЈА ВИШЕ ФИЗИЧКИХ ИЛИ ПРАВНИХ ЛИЦА, ОСНОВАНА РАДИ ПОСТИЗАЊА ОДРЕЂЕНЕ ДРУШТВЕНЕ ИЛИ ЗАЈЕДНИЧКЕ НЕПРИВРЕДНЕ СВРХЕ.

ПРАВНИ СТАТУС И ДЕЛОВАЊЕ ПОЛИТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА, СИНДИКАТА, ЦРКАВА И ВЕРСКИХ ЗАЈЕДНИЦА, ПОСЛОВНИХ УДРУЖЕЊА И ДРУ-ГИХ ОРГАНИЗАЦИЈА УРЕЂУЈЕ СЕ ПОСЕБНИМ ЗАКОНИМА.

АКО НЕМА ПОСЕБНИХ ЗАКОНСКИХ ПРАВИЛА, СХОДНО СЕ ПРИМЕЊУЈУ ОДРЕДБЕ ОВОГ ЗАКОНИКА.

 

Алтернатива: Став 1. мења се тако да гласи:

УДРУЖЕЊЕ  ЈЕ  ДОБРОВОЉНА  ОРГАНИЗАЦИЈА  ВИШЕ  ФИЗИЧКИХ ИЛИ ПРАВНИХ ЛИЦА, ОСНОВАНА РАДИ ПОСТИЗАЊА ОДРЕЂЕНЕ ДРУШТВЕНЕ ИЛИ ЗАЈЕДНИЧКЕ НЕПРИВРЕДНЕ СВРХЕ У ОБЛАСТИ: КУЛТУРЕ; ОБРАЗОВАЊА; НАУКЕ; УМЕТНОСТИ; ТЕХНИКЕ; СПОРТА И РЕКРЕАЦИЈЕ; ДОБРОТВОРНЕ ИЛИ ХУМАНИТАРНЕ ДЕЛАТНОСТИ; СТРУЧНОГ РАДА И СТРУКОВНЕ ДЕЛАТНОСТИ; ЕКОЛОГИЈЕ; ИНФОРМАЦИЈСКЕ ДЕЛАТНОСТИ И СЛ.

 

Оснивање и регистрација удружења

 

Члан 50.

ЗА ОСНИВАЊЕ УДРУЖЕЊА ПОТРЕБНА ЈЕ САГЛАСНОСТ ИЗЈАВЉЕНИХ ВОЉА НАЈМАЊЕ ТРИ ЛИЦА, ОД КОЈИХ ВИШЕ ОД ПОЛОВИНЕ ИМА БОРА ВИШТЕ ИЛИ СЕДИШТЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ.

Оснивачи удружења могу бити пословно способна физичка или правна лица.

УДРУЖЕЊЕ СТИЧЕ СВОЈСТВО ПРАВНОГ ЛИЦА: УПИСОМ У ЈАВНИ РЕГИСТАР НАКОН УСВАЈАЊА АКТА О ОСНИВАЊУ И СТАТУТА, ИЗБОРА ОРГАНА УПРАВЉАЊА И ЛИЦА ОВЛАШЋЕНОГ ЗА ЗАСТУПАЊЕ.

 

Удружење које нема својство правног лица

 

Члан 51.

ОДРЕДБЕ ОВОГ ЗАКОНИКА О УГОВОРУ О ОРТАКЛУКУ СХОДНО СЕ ПРИМЕЊУЈУ НА УДРУЖЕЊЕ КОЈЕ НЕМА СВОЈСТВО ПРАВНОГ ЛИЦА, КАО И НА ОНО КОЈЕ ТО СВОЈСТВО НИЈЕ ЈОШ СТЕКЛО.

 

Однос статута и закона

 

Члан 52.

ОДРЕДБЕ ОВОГ ЗАКОНИКА О УНУТРАШЊОЈ ОРГАНИЗАЦИЈИ УДРУЖЕЊА И О ПРАВИМА И ОБАВЕЗАМА ЧЛАНОВА СУ ДИСПОЗИТИВНЕ ПРИРОДЕ И ПРИМЕЊУЈУ СЕ АКО СТАТУТ УДРУЖЕЊА НЕ САДРЖИ ДРУГАЧИЈА ПРАВИЛА.

ПРАВИЛА СТАТУТА НЕ МОГУ СЕ ПРИМЕЊИВАТИ АКО СУ ПРОТИВНА ПРИНУДНИМ ПРОПИСИМА.

 

Скупштина удружења

 

Члан 53.

Скупштина чланова је највиши орган удружења.

СКУПШТИНА СЕ ОДРЖАВА НАЈМАЊЕ ЈЕДНОМ У ДВЕ ГОДИНЕ. СКУПШТИНУ САЗИВА УПРАВНИ (ИЗВРШНИ) ОДБОР УДРУЖЕЊА.

АКО СТАТУТОМ УДРУЖЕЊА НИЈЕ НЕШТО ДРУГО ПРЕДВИЂЕНО, СКУПШТИНУ МОЖЕ САЗВАТИ НАЈМАЊЕ ПЕТИНА УКУПНОГ БРОЈА ЧЛАНОВА.

 

Надлежност скупштине

 

Члан 54.

СКУПШТИНА ДОНОСИ ОДЛУКЕ О УСЛОВИМА ЗА СТИЦАЊЕ СВОЈСТВА ЧЛАНА УДРУЖЕЊА И О ИСКЉУЧЕЊУ ИЗ ЧЛАНСТВА, ИМЕНУЈЕ (БИРА) ОР-ГАНЕ УДРУЖЕЊА И РЕШАВА ПИТАЊА КОЈА НИСУ У НАДЛЕЖНОСТИ ДРУ-ГИХ ОРГАНА.

СКУПШТИНА ОБАВЉА НАДЗОР НАД РАДОМ ДРУГИХ ОРГАНА УДРУЖЕЊА И МОЖЕ ИХ ОПОЗВАТИ У СВАКО ВРЕМЕ.

КАДА ПОСТОЈЕ ОСНОВАНИ РАЗЛОЗИ СКУПШТИНА МОЖЕ ОПОЗВА-ТИ ОРГАН УДРУЖЕЊА ПО САМОМ ЗАКОНУ.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

Право гласа

 

Члан 55.

ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА ИМАЈУ ЈЕДНАКО ПРАВО ГЛАСА У СКУПШТИНИ.

ОДЛУКЕ СЕ ДОНОСЕ ВЕЋИНОМ ГЛАСОВА ПРИСУТНИХ ЧЛАНОВА.

СКУПШТИНА МОЖЕ ОДЛУЧИВАТИ САМО О ТАЧКАМА ПРЕДЛОЖЕ-НОГ ДНЕВНОГ РЕДА, ИЗУЗЕВ АКО СТАТУТОМ НИЈЕ ДРУКЧИЈЕ ОДРЕЂЕНО.

Алтернатива: Став 3. се брише

 

Одузимање права гласа

 

Члан 56.

ЧЛАН УДРУЖЕЊА НЕМА ПРАВА ГЛАСА У ОРГАНИМА УДРУЖЕЊА КАДА СЕ ОДЛУЧУЈЕ О ЗАКЉУЧЕЊУ ПРАВНОГ ПОСЛА, ВОЂЕЊУ СПОРА УД-РУЖЕЊА ИЛИ О ИМОВИНСКИМ ПИТАЊИМА, А ЈЕДНА ОД СТРАНА У ПРАВНОМ ОДНОСУ ЈЕ ОН, ЊЕГОВ БРАЧНИ ДРУГ, СРОДНИК У ПРАВОЈ ЛИНИЈИ ИЛИ ПРАВНО ЛИЦЕ У КОМЕ ОН ИМА ПРИВРЕДНИ (ЕКОНОМСКИ) ИНТЕРЕС ИЛИ КОНТРОЛУ.

Алтернатива: У претходном члану речи: “правног посла”, замењују се речима: “правног односа”.

 

Једногласна одлука свих чланова

 

Члан 57.

ПРЕДЛОГ КОЈИ У ПИСМЕНОМ ОБЛИКУ ПОТПИШУ СВИ ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА ИЗЈЕДНАЧАВА СЕ СА ОДЛУКОМ СКУПШТИНЕ.

 

Алтернатива: Претходни члан се брише

 

Извршни (управни) одбор

 

Члан 58.

ИЗВРШНИ ОДБОР УПРАВЉА ПОСЛОВИМА УДРУЖЕЊА И ПРЕДСТАВЉА ГА У СКЛАДУ СА СТАТУТОМ.

Алтернатива: Члан се брише.

 

Чланови

 

Члан 59.

ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА СУ ОСНИВАЧИ И ЛИЦА КОЈА НАКНАДНО ПРИСТУПЕ УДРУЖЕЊУ У СКЛАДУ СА ПРАВИЛИМА СТАТУТА.

СТАРИЈИ МАЛОЛЕТНИК (СА НАВРШЕНИХ 14 ГОДИНА) МОЖЕ ПРИСТУПИТИ УДРУЖЕЊУ СОПСТВЕНОМ ИЗЈАВОМ, УЗ САГЛАСНОСТ ЗАКОНСКОГ ЗАСТУПНИКА.

МЛАЂИ МАЛОЛЕТНИК (ДО 14 ГОДИНЕ) МОЖЕ ПРИСТУПИТИ УДРУЖЕЊУ УЗ ДОЗВОЛУ ЗАКОНСКОГ ЗАСТУПНИКА.

ЧЛАН УДРУЖЕЊА ИМА ПРАВО ДА У СВАКО ВРЕМЕ ИСТУПИ ИЗ УДРУЖЕЊА, ИЗУЗЕВ АКО БИ ТИМЕ НАНЕО УДРУЖЕЊУ ИМОВИНСКУ ИЛИ МО-РАЛНУ ШТЕТУ.

СТАТУС ЧЛАНСТВА У УДРУЖЕЊУ НЕ МОЖЕ СЕ ДРУГОМ УСТУПИТИ НИТИ НАСЛЕДИТИ.

 

Алтернатива: Став 4. мења се тако да гласи:

ЧЛАН УДРУЖЕЊА ИМА ПРАВО ДА У СВАКО ВРЕМЕ ИСТУПИ ИЗ УДРУЖЕЊА, УЗ НАЈАВУ ШЕСТ МЕСЕЦИ УНАПРЕД.

 

Чланарина

 

Члан 60.

СТАТУТОМ СЕ МОЖЕ ПРЕДВИДЕТИ ОБАВЕЗА ПЛАЋАЊА ЧЛАНАРИНЕ И ДРУГИХ ДОПРИНОСА.

ОБАВЕЗА ПЛАЋАЊА ЧЛАНАРИНЕ И ДРУГИХ НОВЧАНИХ ДОПРИНОСА ЧЛАНОВА СЕ НЕ ПРЕТПОСТАВЉА.

 

Искључење

 

Члан 61.

СТАТУТОМ СЕ МОГУ УТВРДИТИ РАЗЛОЗИ ЗА ИСКЉУЧЕЊЕ ЧЛАНА ИЗ УДРУЖЕЊА.

ОДРИЦАЊЕ ОД ЧЛАНСТВА У УДРУЖЕЊУ МОЖЕ СЕ УСЛОВИТИ ИЗРИЧИТИМ ПРИСТАНКОМ ЧЛАНА УДРУЖЕЊА.

ЧЛАНСТВО У УДРУЖЕЊУ ПРЕСТАЈЕ АКО ЈЕ СУПРОТНО МОРАЛУ ИЛИ ЗАКОНУ.

СТАТУТОМ СЕ МОЖЕ ПРЕДВИДЕТИ ИСКЉУЧЕЊЕ ИЗ ЧЛАНСТВА БЕЗ ОЗНАЧАВАЊА ОСНОВА (РАЗЛОГА) ЗА ИСКЉУЧЕЊЕ И У ТОМ СЛУЧАЈУ ИС-КЉУЧЕНИ НЕМА ПРАВО ДА ВОДИ СПОР ПОВОДОМ ОДЛУКЕ О ИСКЉУЧЕЊУ.

АКО СТАТУТОМ НИЈЕ ШТО ДРУГО ПРЕДВИЂЕНО, ЧЛАН УДРУЖЕЊА СЕ МОЖЕ ИСКЉУЧИТИ САМО ОДЛУКОМ СКУПШТИНЕ И ИЗ ОСНОВАНИХ РАЗЛОГА.

 

Варијанта I: Додаје се нови став који гласи:

ИСКЉУЧЕНИ ЧЛАН ИМА ПРАВО НА ЗАШТИТУ ПРЕМА ОПШТИМ ПРА-ВИЛИМА ИЛИ ПО ПОСЕБНОМ ЗАКОНУ.

 

Варијанта II: Ст. 4. до 6. се бришу.

 

Дејства

 

Члан 62.

ЧЛАН КОЈИ ЈЕ ИСТУПИО ИЗ УДРУЖЕЊА, КАО И ИСКЉУЧЕНИ ЧЛАН ГУБЕ СВАКО ПРАВО НА УДЕО У АКТИВИ УДРУЖЕЊА.

ОНИ СУ ДУЖНИ ДА УПЛАТЕ НЕУПЛАЋЕНУ ЧЛАНАРИНУ И ДРУГЕ ДОПРИНОСЕ ЗА ВРЕМЕ ДОК СУ БИЛИ ЧЛАНОВИ УДРУЖЕЊА.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

 

Глава III

ЗАДУЖБИНЕ

 

 

Појам

 

Члан 63.

ЗАДУЖБИНА ЈЕ ПРАВНО ЛИЦЕ КОЈЕМ ЈЕ ОСНИВАЧ, ПОШТУЈУЋИ СРП-СКУ ТРАДИЦИЈУ ЗАДУЖБИНАРСТВА, НАМЕНИО ОДРЕЂЕНУ ИМОВИНУ РАДИ ДОБРОЧИНОГ ОСТВАРИВАЊА ОПШТЕКОРИСНОГ ЦИЉА ИЛИ ПРИВАТНОГ ИНТЕРЕСА КОЈИ НИСУ ЗАБРАЊЕНИ УСТАВОМ ИЛИ ЗАКОНОМ.

 

Имовина

 

Члан 64.

ИМОВИНУ ЗАДУЖБИНЕ ЧИНИ ИМОВИНА КОЈУ ЈЕ ОСНИВАЧ СВОЈОМ ИЗЈАВОМ ВОЉЕ НАМЕНИО ЗА ПОСТИЗАЊЕ ЦИЉЕВА РАДИ КОЈИХ ЈЕ ЗАДУЖБИНА ОСНОВАНА.

ИМОВИНА СЕ ОДВАЈА ОД ОСНИВАЧА У ТРЕНУТКУ УПИСА ЗАДУЖБИНЕ У РЕГИСТАР.

ЗАДУЖБИНСКА ИМОВИНА ПОСВЕЋЕНА ЈЕ И ИСКЉУЧИВО СЛУЖИ ПОСТИЗАЊУ ЦИЉА, КОЈИ ЈЕ ОДРЕДИО ОСНИВАЧ.

УПРАВНИ ОДБОР СЕ СТАРА О ИМОВИНИ ЗАДУЖБИНЕ, А ИМОВИНСКЕ КОРИСТИ ДОДЕЉУЈУ СЕ ОНИМА КОЈИМА СУ НАМЕЊЕНЕ, У СКЛАДУ СА ЦИЉЕВИМА И ПРАВИЛИМА ЗАДУЖБИНЕ.

 

Алтернатива: Став 1 мења се и гласи:

ИМОВИНУ ЗАДУЖБИНЕ ЧИНЕ СТВАРНА И ОБЛИГАЦИОНА ПРАВА НАМЕЊЕНА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ЦИЉЕВА ЗБОГ КОЈИХ ЈЕ ОСНОВАНА.

 

 

Обим права

 

Члан 65.

ЗАДУЖБИНА ИМА ПРАВО СВОЈИНЕ НА СТВАРИМА КОЈЕ СЕ НАЛАЗЕ У ЊЕНОЈ ИМОВИНИ.

ЗАДУЖБИНА ЈЕ ИМАЛАЦ ОСТАЛИХ СУБЈЕКТИВНИХ ПРАВА КОЈА СУ У ЊЕНОЈ ИМОВИНИ.

 

Циљеви оснивања

 

Члан 66.

ЗАДУЖБИНА СЕ ОСНИВА РАДИ ПОДСТИЦАЊА КУЛТУРЕ, ОБРАЗО-ВАЊА (ПРОСВЕТЕ), ВЕРСКОГ И ДУХОВНОГ ЖИВОТА, НАУКЕ, УМЕТНОСТИ, ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ, СПОРТА И РЕКРЕАЦИЈЕ, СОЦИЈАЛНОГ РАДА И ПОМОЋИ, СТРУЧНОГ РАДА И ОСПОСОБЉАВАЊА ЉУДИ (НАРОЧИТО МЛАДИХ) ЗА КОРИСТАН РАД У ДРУШТВУ, ЗАШТИТЕ ЉУДСКЕ ОКОЛИНЕ И ЖИВОГ СВЕТА И У СВИМ ДРУГИМ ОБЛАСТИМА У КОЈИМА ДОБРОЧИНСТВО МОЖЕ ДА ДОПРИНЕСЕ ЉУДСКОЈ СРЕЋИ (ИЛИ УБЛАЖАВАЊУ НЕСРЕЋЕ) И ХУМАНИЈЕМ ПРОГРЕСУ И ПРОЦВАТУ ПОЈЕДИНАЦА И ЊИХОВИХ ЗАЈЕДНИЦА.

 

Оснивање

 

Члан 67.

ЗАДУЖБИНУ МОЖЕ ОСНОВАТИ ДОМАЋЕ ИЛИ СТРАНО ФИЗИЧКО ИЛИ ПРАВНО ЛИЦЕ ИЗЈАВОМ ВОЉЕ КОЈОМ НАМЕЊУЈЕ СВОЈУ ИМОВИНУ ИЛИ НЕКИ ЊЕН ДЕО ЗА ПОСТИЗАЊЕ ТРАЈНЕ ДРУШТВЕНЕ (ИЛИ ЗАЈЕДНИЧКЕ) СВРХЕ.

ИЗЈАВА ВОЉЕ О ОСНИВАЊУ ЗАДУЖБИНЕ ЗА ЖИВОТА ОСНИВАЧА МОРА БИТИ ДАТА У ПИСМЕНОЈ ФОРМИ И ОВЕРЕНА КОД ОВЛАШЋЕНОГ ОРГАНА.

ФИЗИЧКО ЛИЦЕ МОЖЕ ОСНОВАТИ ЗАДУЖБИНУ ЗАВЕШТАЊЕМ ИЛИ ЛЕГАТОМ (ИСПОРУКОМ).

ПРАВНО ЛИЦЕ ОСНИВА ЗАДУЖБИНУ ОДЛУКОМ СВОГ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА.

ВИШЕ ЛИЦА МОГУ ОСНОВАТИ ЗАДУЖБИНУ ИЛИ НАКНАДНО ПРИСТУПИТИ КАО САОСНИВАЧИ НА ОСНОВУ УГОВОРА ОВЕРЕНОГ КОД ОВЛАШЋЕНОГ ОРГАНА.

 

Оспоравање изјаве о оснивању

 

Члан 68.

НУЖНИ НАСЛЕДНИЦИ МОГУ ОСПОРАВАТИ ИЗЈАВУ О ОСНИВАЊУ ЗАДУЖБИНЕ, АКО ЈЕ ЊОМЕ ПОВРЕЂЕН ЊИХОВ НУЖНИ ДЕО.

СУД МОЖЕ, УЗИМАЈУЋИ У ОБЗИР ЦИЉЕВЕ ЗАДУЖБИНЕ, ИМОВНО СТАЊЕ НУЖНИХ НАСЛЕДНИКА, ПРАВИЧНОСТ, КАО И ДРУГЕ ОКОЛНОСТИ, ОДЛУЧИТИ ДА ЛИ ЋЕ НУЖНИМ НАСЛЕДНИЦИМА ДОСУДИТИ НУЖНИ ДЕО.

ПОВЕРИОЦИ ОСНИВАЧА МОГУ ОСПОРАВАТИ (ПОБИЈАТИ) ИЗЈАВУ О ОСНИВАЊУ ЗАДУЖБИНЕ ПО ПРАВИЛИМА О ПОБИЈАЊУ (ОПОЗИВАЊУ) ДУЖНИКОВИХ БЕСПЛАТНИХ РАСПОЛАГАЊА.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

Регистар задужбина

 

Члан 69.

ОСНИВАЧ ЗАДУЖБИНЕ ДУЖАН ЈЕ ДА ПОДНЕСЕ ПРИЈАВУ ЗА УПИС У РЕГИСТАР.

КАД ЈЕ ЗАДУЖБИНА ОСНОВАНА ЗАВЕШТАЊЕМ, ПРИЈАВУ ЗА УПИС У РЕГИСТАР ПОДНОСИ ИЗВРШИЛАЦ ЗАВЕШТАЊА.

АКО НЕМА ИЗВРШИОЦА ЗАВЕШТАЊА СУД КОЈИ ВОДИ ОСТАВИНСКИ ПОСТУПАК ПОДНОСИ ПРИЈАВУ ЗА УПИС У ЈАВНИ РЕГИСТАР ЗАДУЖБИНА.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

Опозивање изјаве о оснивању

 

Члан 70.

ОСНИВАЧ МОЖЕ ОПОЗВАТИ ИЗЈАВУ О ОСНИВАЊУ ЗАДУЖБИНЕ ДО УПИСА У РЕГИСТАР.

У ОСТАЛИМ СЛУЧАЈЕВИМА ОСНИВАЊА, ЗАДУЖБИНА НЕЋЕ СТЕЋИ СВОЈСТВО ПРАВНОГ ЛИЦА, АКО АКТ О ОСНИВАЊУ ПРЕСТАНЕ ДА ПРОИЗ-ВОДИ ПРАВНО ДЕЈСТВО ПРЕ УПИСА.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

Задужбински савет

 

Члан 71.

РАДИ ПОДСТИЦАЊА ЗАДУЖБИНСТВА И ОСТВАРИВАЊА ЦИЉЕВА ЗАДУЖБИНА, ВЛАДА ОСНИВА ЗАДУЖБИНСКИ САВЕТ ЧИЈЕ ЧЛАНОВЕ ИМЕ-НУЈЕ ИЗ РЕДА ИСТАКНУТИХ СТРУЧЊАКА И ЈАВНИХ РАДНИКА.

ЗАДУЖБИНСКИ САВЕТ ОДЛУЧУЈЕ О ДРУШТВЕНОЈ КОРИСНОСТИ ОСНОВАНИХ ЗАДУЖБИНА.

 

Органи задужбине

 

Члан 72.

АКТОМ О ОСНИВАЊУ ОДРЕЂУЈУ СЕ ОРГАНИ ЗАДУЖБИНЕ И НАЧИН УПРАВЉАЊА.

ОСНИВАЧ МОЖЕ ОВЛАСТИТИ ФИЗИЧКО ИЛИ ПРАВНО ЛИЦЕ ДА, ПО ЊЕГОВИМ УПУТСТВИМА ИЛИ ПО СВОМ НАХОЂЕЊУ, ВОДЕЋИ РАЧУНА О НАМЕРИ ОСНИВАЊА И СВРСИ ЗАДУЖБИНЕ, ОДРЕДИ ОРГАНЕ И НАЧИН УПРАВЉАЊА.

У СЛУЧАЈУ ДА ОСНИВАЧ НИЈЕ ОСТАВИО ДОВОЉНО ПОДАТАКА О ОР-ГАНИМА И НАЧИНУ УПРАВЉАЊА, МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ ЋЕ ИМЕНО-ВАТИ ЛИЦЕ (КОЈЕ ЈЕ НЕЗАВИСНО У ОДНОСУ НА ЗАДУЖБИНУ) ДА УЧИНИ ШТО ЈЕ ПОТРЕБНО ЗА ОРГАНИЗОВАЊЕ ЗАДУЖБИНЕ, ВОДЕЋИ РАЧУНА О НАМЕРИ ОСНИВАЧА И О СВРСИ ЗАДУЖБИНЕ.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

Управни одбор

 

Члан 73.

АКО АКТОМ О ОСНИВАЊУ ИЛИ ДРУГИМ АКТОМ ОСНИВАЧА НИЈЕ ДРУГАЧИЈЕ ОДРЕЂЕНО, РАДОМ ЗАДУЖБИНЕ РУКОВОДИ УПРАВНИ ОДБОР.

УПРАВНИ ОДБОР МОЖЕ ИМАТИ ТРИ ИЛИ ВИШЕ ЧЛАНОВА.

ОСНИВАЧ МОЖЕ ИМЕНОВАТИ ПРЕДСЕДНИКА И ЧЛАНОВЕ УПРАВНОГ ОДБОРА У АКТУ О ОСНИВАЊУ ЗАДУЖБИНЕ ИЛИ ДОЦНИЈЕ.

ОН МОЖЕ ОВЛАСТИТИ ФИЗИЧКО ИЛИ ПРАВНО ЛИЦЕ ДА ПО ЊЕГОВИМ УПУТСТВИМА ИЛИ ПО СВОМ НАХОЂЕЊУ (ВОДЕЋИ РАЧУНА О НАМЕ-РИ ОСНИВАЧА И О СВРСИ ЗАДУЖБИНЕ) ИМЕНУЈЕ ПРЕДСЕДНИКА И ЧЛАНОВЕ УПРАВНОГ ОДБОРА.

АКО ОСНИВАЧ НИЈЕ ИЗВРШИО ИМЕНОВАЊЕ ЧЛАНОВА УПРАВНОГ ОДБОРА, МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ ЋЕ ИМЕНОВАТИ ЧЛАНОВЕ УПРАВНОГ ОДБОРА (НА ПРЕДЛОГ ЗАДУЖБИНСКОГ САВЕТА) ИЗ РЕДОВА НЕЗАВИСНИХ ЛИЧНОСТИ, ДОСТОЈНИХ ПОВЕРЕЊА.

 

Алтернатива: Ст. 3–5 се бришу.

 

Статут задужбине

 

Члан 74.

ЗАДУЖБИНА ИМА СТАТУТ КОЈИМ СЕ УРЕЂУЈУ ПИТАЊА НЕОПХОДНА ЗА УСПЕШНО ОСТВАРИВАЊЕ ЦИЉЕВА РАДИ КОЈИХ СЕ ОСНИВА.

ОСНИВАЧ МОЖЕ АКТОМ О ОСНИВАЊУ ДА РЕГУЛИШЕ СТАТУТ ЗАДУЖБИНЕ.

ОН МОЖЕ ОВЛАСТИТИ ФИЗИЧКО ИЛИ ПРАВНО ЛИЦЕ ДА ПО ЊЕГО-ВИМ УПУТСТВИМА ИЛИ ПО СВОМ НАХОЂЕЊУ (ВОДЕЋИ РАЧУНА О НАМЕРИ ОСНИВАЊА И О СВРСИ ЗАДУЖБИНЕ) ДОНЕСЕ СТАТУТ.

АКО ЈЕ ЗАДУЖБИНА ОСНОВАНА ЗАВЕШТАЊЕМ, СТАТУТ ЗАДУЖБИНЕ ДОНОСИ ИЗВРШИЛАЦ ЗАВЕШТАЊА.

АКО СТАТУТ НИЈЕ ДОНЕТ, УПРАВНИ ОДБОР ЗАДУЖБИНЕ ДОНОСИ СТАТУТ И ДРУГЕ ОПШТЕ ПРАВНЕ АКТЕ КОЈИМА СЕ УРЕЂУЈЕ НАЧИН ОДЛУ-ЧИВАЊА И РАДА ОРГАНА ЗАДУЖБИНЕ, КАО И ДРУГА ПИТАЊА ПРОПИСА-НА ПОСЕБНИМ ЗАКОНОМ.

 

Ослобађање од пореских обавеза

 

Члан 75.

НА ПРЕНОС ИМОВИНЕ КОЈУ ОСНИВАЧ НАМЕНИ ЗАДУЖБИНИ, КАО И на средства задужбине која, основана ради остваривања општекорисног циља, ПОСЛЕ ОСНИВАЊА стиче бестеретно (од добровољних прилога, поклона, донација, финансијских субвенција, заоставштина и сл.) не плаћају се порези установљени законом, АКО ЈОЈ ЗАДУЖБИНСКИ САВЕТ ПРИЗНА СВОЈСТВО ОПШТЕ КОРИСНЕ УСТАНОВЕ.

 

Алтернатива: После речи: “ЗАДУЖБИНИ”, додају се речи: “НА УКУПНУ ИМОВИНУ ЗАДУЖБИНЕ”.

 

Сходна примена

 

Члан 76.

ОДРЕДБЕ О ЗАДУЖБИНАМА СЕ СХОДНО ПРИМЕЊУЈУ НА ФОНДОВЕ.

 

 

ОДЕЉАК 2.

СУБЈЕКТИВНА ГРАЂАНСКА ПРАВА

 

Одсек 1.

СУБЈЕКТИВНО ПРАВО

 

Појам

 

Члан 77.

СУБЈЕКТИВНО ПРАВО ЈЕ СКУП ОВЛАШЋЕЊА, КОЈЕ ПРАВНИ ПОРЕДАК ПРИЗНАЈЕ ОДРЕЂЕНОМ ЛИЦУ ДА ОД ДРУГОГ ЛИЦА У ПРАВНОМ ОДНОСУ ЗАХТЕВА ОДРЕЂЕНО ПОНАШАЊЕ ПРИНУДНИМ ПУТЕМ.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

СУБЈЕКТИВНО ПРАВО ЈЕ СКУП ОВЛАШЋЕЊА КОЈА ПРАВНИ ПОРЕДАК ПРИЗНАЈЕ ОДРЕЂЕНОМ ЛИЦУ ДА ОД ДРУГОГ ИЛИ ДРУГИХ ЛИЦА ЗАХТЕВА ОДРЕЂЕНО ПОНАШАЊЕ УЗ МОГУЋНОСТ ПРИНУДНОГ ОСТВАРЕЊА.

 

Одсек 2.

ВРСТЕ СУБЈЕКТИВНИХ ПРАВА

 

Апсолутна права

 

Члан 78.

ПРАВНА ВЛАСТ КОЈУ ПРАВНИ ПОРЕДАК ПРИЗНАЈЕ НЕКОМ ЛИЦУ НА ОДРЕЂЕНОМ ОБЈЕКТУ, МОЖЕ СЕ СУПРОТСТАВИТИ СВИМА БЕЗ ОБЗИРА НА ЊИХОВУ САВЕСНОСТ И СВАКО ЈЕ ДУЖАН ДА ЈЕ ПОШТУЈЕ (АПСОЛУТНО ПРАВО).

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

ПРАВНУ ВЛАСТ КОЈУ ПРАВНИ ПОРЕДАК ПРИЗНАЈЕ НЕКОМ ЛИЦУ НА ОДРЕЂЕНОМ ПРЕДМЕТУ СВАКО ЈЕ ДУЖАН ДА ПОШТУЈЕ.

 

Релативна права

 

Члан 79.

НЕКО ЛИЦЕ (ПОВЕРИЛАЦ) МОЖЕ ИМАТИ ПРАВО ДА ОД ОДРЕЂЕНОГ ЛИЦА (ДУЖНИК) ЗАХТЕВА ПРИНУДНИМ ПУТЕМ ОДРЕЂЕНО ЧИЊЕЊЕ, ДА-ВАЊЕ ИЛИ НЕЧИЊЕЊЕ НА КОЈЕ БИ ОВАЈ ИНАЧЕ ИМАО ПРАВО, А ДУЖНИК ИМА ОБАВЕЗУ ДА СЕ НА ОДГОВАРАЈУЋИ НАЧИН ПОНАША (РЕЛАТИВНО ПРАВО).

ПОВЕРИОЧЕВО ПРАВО ПОТРАЖИВАЊА ИМА ПРАВНО ДЕЈСТВО ПРЕМА ДУЖНИКУ И ПОВЕРИЛАЦ МОЖЕ ЗАХТЕВАТИ ИСПУЊЕЊЕ ОБАВЕЗЕ ЈЕДИНО ОД ДУЖНИКА.

АЛИ, ПОВЕРИЛАЦ МОЖЕ СУПРОТСТАВИТИ СВОЈЕ ПРАВО НЕСАВЕС-НОМ ТРЕЋЕМ ЛИЦУ КОЈЕ ЈЕ ЗАКЉУЧЕЊЕМ УГОВОРА СА ДУЖНИКОМ ОНЕМОГУЋИЛО ДУЖНИКА ДА ИЗВРШИ СВОЈУ ОБАВЕЗУ ПРЕМА ПОВЕРИОЦУ.

ТРЕЋЕ ЛИЦЕ ЈЕ НЕСАВЕСНО АКО ЈЕ ЗНАЛО ИЛИ ПРЕМА ОКОЛНОСТИМА МОГЛО ДА ЗНА ЗА ПОСТОЈАЊЕ ПОВЕРИОЧЕВОГ ПРАВА ПРЕМА ДУЖНИКУ.

 

Алтернатива: Став 3. мења се тако да гласи:

АЛИ, ПОВЕРИЛАЦ МОЖЕ СУПРОТСТАВИТИ СВОЈЕ ПРАВО НЕСАВЕСНОМ ТРЕЋЕМ ЛИЦУ КОЈЕ ЈЕ ЗАКЉУЧУЈУЋИ УГОВОР СА (ПОВЕРИОЧЕВИМ) ДУЖНИКОМ, ОНЕМОГУЋИЛО ПОВЕРИОЦА ДА ЗАХТЕВА ИСПУЊЕЊЕ ОБАВЕЗЕ ОД ДУЖНИКА.

 

Одсек 3.

ПРАВА ЛИЧНОСТИ

 

Право на достојанство

 

Члан 80.

ПРАВО НА ДОСТОЈАНСТВО ЛИЧНОСТИ ЈЕ НЕПРИКОСНОВЕНО И СВИ СУ ДУЖНИ ДА ГА ПОШТУЈУ.

ПРАВО НА ДОСТОЈАНСТВО ЛИЧНОСТИ ОБУХВАТА: ПРАВО НА ЖИВОТ, ЗДРАВЉЕ И ТЕЛЕСНИ ИНТЕГРИТЕТ; ПРАВО НА СЛОБОДУ; ПРАВО НА ЧАСТ И УГЛЕД; ПРАВО НА ИМЕ; ПРАВО НА ЛИЧНИ ИДЕНТИТЕТ; ПРАВО НА СОПСТВЕНУ СЛИКУ; ПРАВО НА ТАЈНОСТ ПИСМА; ПРАВО НА ГЛАС; ПРАВО НА ЛИЧНИ (ПРИВАТНИ) ЖИВОТ; ПРАВО НА ПСИХИЧКИ ИНТЕГРИТЕТ, КАО И НА ДРУГА ПРАВА ЛИЧНОСТИ УТВРЂЕНА УСТАВОМ, МЕЂУНАРОДНИМ КОНВЕНЦИЈАМА И ПОСЕБНИМ ЗАКОНИМА.

 

Неотуђивост права личности

 

Члан 81.

ПРАВО ЛИЧНОСТИ НЕ МОЖЕ СЕ УСТУПИТИ ДРУГОМЕ НИТИ ПРЕЛАЗИ НА НАСЛЕДНИКЕ.

НИКО СЕ НЕ МОЖЕ ОДРЕЋИ УЖИВАЊА И ВРШЕЊА ПРАВА ЛИЧНОСТИ ПРОТИВНО ЗАКОНУ, ЈАВНОМ ПОРЕТКУ ИЛИ МОРАЛУ.

НИКО НЕ МОЖЕ ДА ОТУЂИ СВОЈУ СЛОБОДУ НИТИ ДА ОГРАНИЧИ ЊЕНО ВРШЕЊЕ, АКО ЈЕ ТО ПРОТИВНОМ ЗАКОНУ, ЈАВНОМ ПОРЕТКУ ИЛИ МОРАЛУ.

 

Алтернатива: Став 1 мења се тако да гласи:

ПРАВА ЛИЧНОСТИ СУ УРОЂЕНА И НЕОТУЂИВА.

 

Право на заштиту

 

Члан 82.

ФИЗИЧКО ЛИЦЕ УЖИВА ПОТПУНУ ЗАШТИТУ СВОЈЕ ЛИЧНОСТИ.

ПРАВНО ЛИЦЕ УЖИВА ЗАШТИТУ СВИХ ПРАВА ЛИЧНОСТИ, ИЗУЗЕВ ОНИХ КОЈА ПРОИЗИЛАЗЕ ИЗ ПРИРОДНИХ СВОЈСТАВА ЧОВЕКА КАО ФИЗИЧКОГ ЛИЦА (КАО ШТО СУ ПОЛ, ГОДИНЕ ЖИВОТА, СРОДСТВО И СЛ.).

 

Алтернатива: Став 1 мења се тако да гласи:

ЛИЧНОСТ ЧОВЕКА (ЉУДСКОГ БИЋА) КАО ФИЗИЧКОГ ЛИЦА УЖИВА ПОТПУНУ ПРАВНУ ЗАШТИТУ.

 

Заштита од противправног понашања

 

Члан 83.

ЛИЦЕ КОМЕ ЈЕ ПРОТИВПРАВНО ПРОУЗРОКОВАНА ПОВРЕДА ЛИЧНОСТИ, ИМА ПРАВО НА ЗАШТИТУ ПРЕМА СВАКОМЕ КО ЈЕ У ТОМЕ УЧЕСТВОВАО.

ПОВРЕДА ЈЕ ПРОТИВПРАВНА АКО НИЈЕ ЗАСНОВАНА НА ЗАКОНУ, ПРИСТАНКУ ПОВРЕЂЕНОГ ИЛИ НА ПРИВАТНОМ ИЛИ ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ ВЕЋЕ ВРЕДНОСТИ.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

ЛИЦЕ ЧИЈЕ ЈЕ ЛИЧНО ДОБРО ПОВРЕЂЕНО ИМА ПРАВО НА ЗАШТИТУ СВОГ ПРАВА ПРОТИВ СВАКОГА КО ЈЕ УЧЕСТВОВАО У ПОВРЕДИ.

 

ОДГОВОРНОСТ ПОВРЕДИОЦА ЈЕ ИСКЉУЧЕНА АКО ДОКАЖЕ ДА ЈЕ ПОВРЕДУ ПРОУЗРОКОВАО У НУЖНОЈ ОДБРАНИ, ОТКЛАЊАЈУЋИ ВЕЋУ ОПАСНОСТ ОД СЕБЕ ИЛИ ДРУГОГ ИЛИ У СЛУЧАЈУ ДОЗВОЉЕНЕ САМОПОМОЋИ.

 

Варијанта 1: Став 2 у алтернативи мења се тако да гласи:

ПОВРЕДИЛАЦ СЕ ОСЛОБАЂА ОДГОВОРНОСТИ АКО ДОКАЖЕ ДА ЈЕ ДО ПОВРЕДЕ ДОШЛО У НУЖНОЈ ОДБРАНИ, У ОТКЛАЊАЊУ ВЕЋЕ ОПАСНОСТИ ЗА СЕБЕ ИЛИ ДРУГОГ ИЛИ У СЛУЧАЈУ ДОЗВОЉЕНЕ САМОПОМОЋИ.

 

Варијанта 2: Став 2 у алтернативи мења се тако да гласи:

НЕМА ОДГОВОРНОСТИ АКО ЈЕ ПОВРЕДИЛАЦ ВРШИО СВОЈЕ ПРАВО, ИЗУЗЕВ СЛУЧАЈА ЗЛОУПОТРЕБЕ ИЛИ ПРЕКОРАЧЕЊА ПРАВА.

 

Посебне мере у случају принуде или злостављања

 

Члан 84.

У СЛУЧАЈУ ПОВРЕДЕ ПРАВА ЛИЧНОСТИ НАСТАЛЕ ПРИНУДОМ ИЛИ ЗЛОСТАВЉАЊЕМ ПОВРЕЂЕНИ МОЖЕ, ПОД ПРЕТЊОМ НОВЧАНЕ КАЗНЕ, ТРАЖИТИ ОД СУДА ДА ПОВРЕДИОЦУ ЗАБРАНИ ОДРЕЂЕНО ПОНАШАЊЕ (ДА УЂЕ У ОДРЕЂЕНИ ПРОСТОР, ДА ИСЕЛИ ИЗ СТАНА, ДА УЗНЕМИРАВА ПОВРЕЂЕНОГ ТЕЛЕФОНОМ, ЕЛЕКТРОНСКИМ ПУТЕМ, ПИСМИМА ИЛИ НА ДРУГИ НАЧИН).

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

У СЛУЧАЈУ ПРИМЕЊЕНЕ ПРИНУДЕ ИЛИ ЗЛОСТАВЉАЊА (УЗНЕМИРАВАЊА) ПОВРЕЂЕНИ МОЖЕ ТРАЖИТИ ОД СУДА ДА ПОВРЕДИОЦУ:

А) ЗАБРАНИ ДА СЕ ПРИБЛИЖИ ИЛИ ДА УЂЕ У ПРОСТОР НА ОДРЕЂЕНОЈ УДАЉЕНОСТИ ОД ЊЕГОВОГ СТАНА ИЛИ МЕСТА СТАНОВАЊА;

Б) ДА СЕ КРЕЋЕ ОДРЕЂЕНИМ УЛИЦАМА ИЛИ ДЕЛОВИМА ГРАДА;

В) ДА УЗНЕМИРАВА ПОВРЕЂЕНОГ ТЕЛЕФОНОМ, ЕЛЕКТРОНСКИМ ПУТЕМ, ПИСМИМА ИЛИ НА ДРУГИ НАЧИН.

АКО ОБА ЛИЦА ЖИВЕ У ИСТОМ СТАМБЕНОМ ПРОСТОРУ, ПОВРЕЂЕ-НИ МОЖЕ ЗАХТЕВАТИ ОД СУДА ДА ПОВРЕДИОЦУ ЗАБРАНИ СВАКИ КОНТАКТ СА ПОВРЕЂЕНИМ, А У СЛУЧАЈУ ПОНОВНЕ ГРУБЕ ПОВРЕДЕ ДА СЕ ИСЕЛИ ИЗ СТАНА ИЛИ ПОРОДИЧНЕ КУЋЕ.

 

Правни инструменти заштите

 

Члан 85.

ГРАЂАНСКО ПРАВНА ЗАШТИТА ПРАВА ЛИЧНОСТИ МОЖЕ СЕ ОСТВА-РИТИ ЗАХТЕВИМА ЗА: ЗАБРАНУ ПРОТИВПРАВНЕ ПОВРЕДЕ АКО ОНА НЕПОСРЕДНО ПРЕДСТОЈИ; УТВРЂИВАЊЕ ПРОТИВПРАВНЕ ПОВРЕДЕ; ПРЕСТАНАК ПОВРЕДЕ АКО ЈЕ ОНА У ТОКУ; УЗДРЖАВАЊЕ ОД БУДУЋИХ ПОВРЕДА ИЛИ УКЛАЊАЊЕ ПОСЛЕДИЦА УЧИЊЕНИХ ПОВРЕДА; НАКНАДУ МАТЕРИЈАЛНЕ И НЕМАТЕРИЈАЛНЕ ШТЕТЕ, КАО И ДРУГИМ ПРАВНИМ СРЕДСТВИМА И МЕ-РАМА КОЈИМА СЕ МОЖЕ ОБЕЗБЕДИТИ ОСНОВНА ПРАВА ЛИЧНОСТИ.

РАДИ ЗАШТИТЕ ПРАВА ЛИЧНОСТИ МОЖЕ СЕ ПОСЕБНО ЗАХТЕВАТИ ОБЈАВЉИВАЊЕ ОДРЕЂЕНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ИЛИ ДОСТАВЉАЊЕ ОДРЕЂЕНИМ ЛИЦИМА ИЛИ ОРГАНИМА, ОБЈАВЉИВАЊЕ ИСПРАВКЕ ОБЈАВЉЕНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ, СУДСКЕ ИЛИ ДРУГЕ ОДЛУКЕ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА.

 

Привремене мере

 

Члан 86.

У СЛУЧАЈУ ПРИНУДЕ, ПРЕТЊЕ ИЛИ БИЛО КОЈЕГ ОБЛИКА ЗЛОСТА-ВЉАЊА ИЛИ УЗНЕМИРАВАЊА МОГУ СЕ ЗАХТЕВАТИ ОДГОВАРАЈУЋЕ (ПРЕВЕНТИВНЕ, РЕПРЕСИВНЕ, ГАРАНЦИЈСКЕ) МЕРЕ ПОНАШАЊА ПРЕМА ОДРЕЂЕНОМ ЛИЦУ КОЈИМА ЋЕ СЕ СПРЕЧИТИ ПОВРЕДЕ ПРАВА ЛИЧНОСТИ.

ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ ПРЕДУЗЕТЕ ПРОТИВ УЧИНИОЦА ПОВРЕДЕ ПРАВА ЛИЧНОСТИ МОГУ СЕ ОБУСТАВИТИ АКО ЈЕ ТО У КОНКРЕТНИМ ОКОЛНОСТИМА ПРАВИЧНО.

ПОДНОСИЛАЦ ЗАХТЕВА НА ОСНОВУ КОГА СУ ПРЕДУЗЕТЕ ПРИВРЕМЕ НЕ МЕРЕ ДУЖАН ЈЕ ДА НАКНАДИ ПРОУЗРОКОВАНУ ШТЕТУ, АКО ЈЕ ОЧИГЛЕДНО ДА СУ МЕРЕ ОСТВАРЕНЕ ЗЛОУПОТРЕБОМ ПРАВА НА ПРАВНУ ЗАШТИТУ ПРАВА ЛИЧНОСТИ.

 

Право на еутаназију

 

Члан 87.

ПРАВО НА ЕУТАНАЗИЈУ, КАО ПРАВО ФИЗИЧКОГ ЛИЦА НА САГЛАСНИ И ДОБРОВОЉНИ ПРЕВРЕМЕНИ ПРЕКИД ЖИВОТА, МОЖЕ СЕ СТЕЋИ АКО СЕ ИСПУНЕ ПРОПИСАНИ ХУМАНИ, СОЦИЈАЛНИ И МЕДИЦИНСКИ УСЛОВИ.

БЛИЖИ УСЛОВИ И ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА ЕУТАНАЗИЈУ ПРОПИСУЈУ СЕ ПОСЕБНИМ ЗАКОНОМ.

ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА НА ЕУТАНАЗИЈУ, РАДИ ПРИБАВЉАЊА НЕОСНОВАНЕ МАТЕРИЈАЛНЕ ИЛИ ДРУГЕ КОРИСТИ, ПРЕДСТАВЉА ОСНОВ ЗА КРИВИЧНУ ОДГОВОРНОСТ.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

Напомена: Усвајањем основног предлога извршила би се одговарајућа промена у Кривичном законику.

 

 

ОДЕЉАК 3.

ИМОВИНА

 

 

Неприкосновено уживање

 

Члан 88.

СВАКО ФИЗИЧКО И ПРАВНО ЛИЦЕ ИМА ПРАВО НА НЕОМЕТАНО УЖИВАЊЕ СВОЈЕ ИМОВИНЕ.

НИКО НЕ МОЖЕ БИТИ ЛИШЕН СВОЈЕ ИМОВИНЕ, ИЗУЗЕВ У ЈАВНОМ ИНТЕРЕСУ И ПОД УСЛОВИМА ПРЕДВИЂЕНИМ ЗАКОНОМ И ОПШТИМ НА-ЧЕЛИМА МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА.

АЛИ, ТО НИ НА КОЈИ НАЧИН НЕ УТИЧЕ НА ПРАВО ДРЖАВЕ ДА ПРИМЕЊУЈЕ ЗАКОНЕ КОЈЕ СМАТРА ПОТРЕБНИМ ЗА УРЕЂИВАЊЕ И КОРИШЋЕЊЕ ИМОВИНЕ, У СКЛАДУ СА ОПШТИМ ИНТЕРЕСОМ ИЛИ ДА БИ ОБЕЗБЕДИЛА НАПЛАТУ ПОРЕЗА, ДРУГИХ ДАЖБИНА ИЛИ КАЗНИ.

 

Појам

 

Члан 89.

ИМОВИНУ СУБЈЕКАТА ГРАЂАНСКИХ ПРАВА ЧИНЕ СВА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ КОЈЕ СЕ МОГУ ИЗРАЗИТИ У НОВЦУ.

 

Одговорност

 

Члан 90.

ЗА СВОЈЕ ИМОВИНСКЕ ОБАВЕЗЕ СУБЈЕКТИ ГРАЂАНСКИХ ПРАВА ОД ГОВАРАЈУ ЦЕЛОКУПНОМ СВОЈОМ ИМОВИНОМ, ИЗУЗЕВ АКО ЈЕ ЗА ОДРЕЂЕНЕ ДЕЛОВЕ ИМОВИНЕ ДРУГАЧИЈЕ ПРОПИСАНО.

 

Промет

 

Члан 91.

СУБЈЕКТ ГРАЂАНСКИХ ПРАВА МОЖЕ УГОВОРОМ ИЛИ ДРУГИМ ПРАВ-НИМ ПОСЛОМ ПРЕНЕТИ НА ТРЕЋЕ ЛИЦЕ СВОЈА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ, ИЗУЗЕВ АКО НИЈЕ ПРОТИВНО ЗАКОНУ ИЛИ ПРИРОДИ СУБЈЕКТИВНОГ ПРАВА.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

СУБЈЕКТ ГРАЂАНСКОГ ПРАВА МОЖЕ УГОВОРОМ ИЛИ ДРУГИМ ПРАВНИМ ПОСЛОМ ПРЕНЕТИ НА ТРЕЋА ЛИЦА СВОЈА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ, ИЗУЗЕВ АКО ТО НИЈЕ ПРОТИВНО ЗАКОНУ, ЈАВНОМ ПОРЕТКУ ИЛИ МОРАЛУ.

 

ОДЕЉАК 4.

ПРАВНИ ПОСЛОВИ

 

Одсек 1.

ИЗЈАВА ВОЉЕ

 

Начини изјаве воље

 

Члан 92.

ИЗЈАВА ВОЉЕ У ЦИЉУ НАСТАНКА ПРАВНОГ ПОСЛА МОЖЕ СЕ УЧИ-НИТИ РЕЧИМА И ПОСТУПЦИМА ЧИЈА ЈЕ НЕСУМЊИВА СВРХА ИЗРАЖАВАЊЕ ОДРЕЂЕНЕ ВОЉЕ, КАО И ПОСТУПЦИМА И УОПШТЕ ПОНАШАЊЕМ ЧИЈА НЕПОСРЕДНА СВРХА НИЈЕ ИЗРАЖАВАЊЕ ВОЉЕ, АЛИ ИЗ КОЈИХ СЕ СА ИЗВЕСНОШЋУ МОЖЕ ЗАКЉУЧИТИ О ПОСТОЈАЊУ ОДРЕЂЕНЕ ВОЉЕ.

ВОЉА СЕ МОЖЕ САОПШТИТИ И РАЗЛИЧИТИМ СРЕДСТВИМА КОМУНИКАЦИЈА, У СКЛАДУ СА ПОСЕБНИМ ПРОПИСИМА.

 

Алтернатива: Став 1. мења се и гласи:

Воља за ПРЕДУЗИМАЊЕ ПРАВНОГ ПОСЛА може се изјавити речима, уобичајеним знацима или другим понашањем из кога се са сигурношћу може закључити о њеном постојању.

 

Слободна и озбиљна изјава воље

 

Члан 93.

Изјава воље треба да буде дата слободно и озбиљно, у противном, МОЖЕ ПРЕДСТАВЉАТИ ОСНОВ ЗА НАКНАДУ ПРОУЗРОКОВАНЕ ШТЕТЕ.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

ВОЉА КОЈА НИЈЕ ИЗРАЖЕНА СЛОБОДНО И ОЗБИЉНО НЕ ПРОИЗВО-ДИ ПРАВНО ДЕЈСТВО, АЛИ ДРУГА СТРАНА МОЖЕ ИМАТИ ПРАВО НА НАКНАДУ ШТЕТЕ КОЈУ УСЛЕД ТОГА ТРПИ.

 

Сходна примена3

3 У складу са основном концепцијом Грађанског законика, Комисија ће се накнадно определити да се на једном месту регулише материја о манама воље и ништавости правних послова које су иначе сада садржане у делу Преднацрта о облигационим односима.

Члан 94.

ОДРЕДБЕ ЗАКОНИКА О МАНАМА ВОЉЕ (ПРЕТЊИ, ЗАБЛУДИ, ПРЕВАРИ И ПРИНУДИ) КОЈЕ СЕ ОДНОСЕ НА ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА СХОДНО СЕ ПРИМЕЊУЈУ И НА ДРУГЕ ПРАВНЕ ПОСЛОВЕ.

 

Појам

 

Члан 95.

ПРАВНИ ПОСАО ЈЕ ИЗЈАВА ВОЉЕ КОЈА ПРОИЗВОДИ ПРАВНА ДЕЈСТВА.

 

Алтернатива: Додаје се нови члан који гласи:

 

Пуноважност правног посла

 

Члан 96.

ПРАВНИ ПОСАО ЈЕ ПУНОВАЖАН АКО ЈЕ СЛОБОДНА ВОЉА ПОСЛОВ-НО СПОСОБНОГ ПРАВНОГ СУБЈЕКТА ИЗРАЖЕНА РАДИ ОСТВАРИВАЊА ДОЗВОЉЕНОГ ЦИЉА ИЛИ ИНТЕРЕСА И АКО СУ ИСПУЊЕНИ ПОСЕБНО ПРОПИСАНИ УСЛОВИ ЗА ПУНОВАЖНОСТ ОДРЕЂЕНЕ ВРСТЕ ПРАВНОГ ПОСЛА.

 

 

Одсек 2.

ПРАВНИ ПОСЛОВИ ПОД УСЛОВОМ

 

 

Услови и њихово дејство

 

Члан 97.

Правни посао је обављен под условом ако његов настанак, про-мена или престанак зависи од будуће неизвесне чињенице.

Ако је предузет под одложним условом па се услов испуни, прав-ни посао делује од тренутка његовог закључења, осим ако из закона, природе посла или воље страна не проистиче нешто друго.

Ако је предузет под раскидним условом, правни посао престаје да важи када се услов испуни.

Сматра се да је услов остварен ако његово остварење, противно начелу савесности и поштења, спречи страна на чији је терет одређен, а сматра се да није остварен ако његово остварење, противно начелу савесности и поштења, проузрокује страна у чију је корист одређен.

 

Недозвољен или немогућ услов

 

Члан 98.

Ништав је ПРАВНИ ПОСАО у коме је постављен одложни или раскидни услов противан принудним прописима, јавном поретку, ДО-БРИМ ОБИЧАЈИМА или моралу.

ПРАВНИ ПОСАО предузет под немогућим одложним условом је ништав, а немогућ раскидни услов сматра се непостојећим.

 

Потестативан услов

 

Члан 99.

АКО НАСТУПАЊЕ УСЛОВА ЗАВИСИ ИСКЉУЧИВО ОД ВОЉЕ ЛИЦА КОЈЕ ПРЕУЗИМА ОДРЕЂЕНУ ОБАВЕЗУ, ТАКВА ОБАВЕЗА ЈЕ НИШТАВА.

 

Обезбеђивање условног права

 

Члан 100.

Ако је ПРАВНИ ПОСАО закључен под одложним условом, лице чије је право условљено може да захтева одговарајуће обезбеђење тог права ако је његово остварење угрожено.

 

 

ОДЕЉАК 5.

ЗАСТУПАЊЕ4

4 Одредбе о заступању у Општем делу, као одредбе релевантне за све делове Грађанског законика, представљају део текста из III књиге Комисије о облигационим односима који се односи на одредбе о заступању. Оне су незнатно измењене и допуњене у Општем делу.

Иначе систематика одредаба о заступању различито је регулисана у појединим европским грађанским законицима. У Швајцарској су у оквиру Законика о облигацијама (чл. 32–40), а у Немачком грађанском законику у Општем делу (параграфи 194–225), као што је овде и предложено.

 

Одсек 1.

О ЗАСТУПАЊУ УОПШТЕ

 

 

Основи заступања

 

Члан 101.

Овлашћење за заступање заснива се на закону, ОСНИВАЧКОМ АКТУ, СТАТУТУ, одлуци правног лица, акту надлежног органа или на изјави воље заступаног (пуномоћје).

ЗА ПУНОВАЖНОСТ УГОВОРА И ДРУГИХ ПРАВНИХ ПОСЛОВА ПРЕДУЗЕТИХ ОД ЗАСТУПНИКА ПОСЛОВНО СПОСОБНОГ ЛИЦА НИЈЕ НУЖНО ДА ЗАСТУПНИК БУДЕ ПОСЛОВНО СПОСОБАН, АЛИ ЈЕ НУЖНО ДА БУДЕ СПОСОБАН ЗА РАСУЂИВАЊЕ.

 

Алтернатива: Став 2 мења се тако да гласи:

ОВЛАШЋЕЊЕ ЗА ЗАСТУПАЊЕ МОЖЕ СЕ ДАТИ САМО ПОТПУНО ПОСЛОВНО СПОСОБНОМ ЛИЦУ.

 

Дејства заступања

 

Члан 102.

Уговор који закључи заступник у име заступаног лица и у гра-ницама својих овлашћења обавезује непосредно заступаног и другу уговорну страну.

Под истим условима и остали правни послови заступникови производе правно дејство непосредно према заступаном лицу.

Заступник је дужан обавестити другу страну да иступа у име за-ступаног, али и кад он то не уради уговор производи правно дејство за заступаног и другу страну, ако је ова знала или је из околности могла закључити да он иступа као заступник, ИЛИ АКО ЈОЈ СВЕЈЕДНО ДА ЛИ ОН ЗАКЉУЧУЈЕ УГОВОР ЗА СЕБЕ ИЛИ ЗА ДРУГОГА.

 

Алтернатива: Додају се два нова члана која гласе:

 

Дужност показивања овлашћења за заступање

 

Члан 103.

НА ЗАХТЕВ САУГОВОРНИКА ЗАСТУПНИК ЈЕ ДУЖАН ДОКАЗАТИ ДА ЈЕ ОВЛАШЋЕН ЗАСТУПАТИ ДРУГУ СТРАНУ.

АКО ЗАСТУПНИК ИМА ИСПРАВУ О ОВЛАШЋЕЊУ ЗА ЗАСТУПАЊЕ, СА УГОВОРНИК ИМА ПРАВО ЗАХТЕВАТИ ПРЕПИС ТЕ ИСПРАВЕ, ПОТПИСАН ОД ЗАСТУПНИКА.

 

Дужност поступања у интересу заступаног

 

Члан 104.

ЗАСТУПНИК ЈЕ ДУЖАН ПОСТУПАТИ У ИНТЕРЕСУ ЗАСТУПАНОГ, ТЕ ОДГОВАРА ЗА ШТЕТУ КОЈУ ПРОУЗРОКУЈЕ ЗАСТУПАНОМ ПРАВНИМ ПОСЛОМ ПРЕДУЗЕТИМ ПРОТИВНО ЊЕГОВИМ ИНТЕРЕСИМА.

ЗАСТУПАНИ ИМА ПРАВО ЗАХТЕВАТИ ДА СЕ ПОНИШТИ УГОВОР ЗАКЉУЧЕН ПРОТИВНО ЊЕГОВИМ ИНТЕРЕСИМА, АКО ЈЕ САУГОВОРНИК ЗНАО ИЛИ МОГАО ЗНАТИ ДА ЈЕ УГОВОР ПРОТИВАН ЊЕГОВИМ ИНТЕРЕСИМА.

 

Преношење овлашћења

 

Члан 105.

Заступник не може пренети своја овлашћења на другог, изузев кад му је то дозвољено законом, одлуком овлашћеног органа или уговором.

Изузетно, он то може учинити ако је спречен околностима да по-сао лично обави, а интереси заступаног захтевају неодложно предузимање правног посла.

 

Алтернатива: Додаје се нови члан који гласи:

 

Недозвољено заступање

 

Члан 106.

ЗАСТУПНИК НЕ МОЖЕ У ИМЕ ЛИЦА КОЈЕ ЗАСТУПА ЗАКЉУЧИТИ УГОВОР СА САМИМ СОБОМ ЗА СВОЈ РАЧУН, КАО И ЗА РАЧУН НЕКОГ ДРУГОГ ЛИЦА КОЈЕ ТАКОЂЕ ЗАСТУПА, ИЗУЗЕВ СЛУЧАЈЕВА КАД ЈЕ ТО ЗАКОНОМ ДО-ЗВОЉЕНО.

АЛИ, ЛИЦЕ У ЧИЈЕ ИМЕ ТАКАВ УГОВОР ЗАКЉУЧЕН МОЖЕ ГА НАКНАДНО РАТИФИКОВАТИ.

 

Прекорачење граница овлашћења

 

Члан 107.

Кад заступник прекорачи границе овлашћења, заступани је у обавези само уколико одобри прекорачење, АКО ПОСЕБНИМ ЗАКОНОМ НИЈЕ ДРУГАЧИЈЕ ОДРЕЂЕНО.

ОДОБРЕЊЕ ИЗ ПРЕТХОДНОГ СТАВА ИМА ПОВРАТНО ДЕЈСТВО, АКО СТРАНЕ НЕ ОДРЕДЕ ДРУКЧИЈЕ.

Ако заступани не одобри уговор у року који је редовно потребан да се уговор такве врсте размотри и оцени, сматраће се да је одобрење одбијено.

Ако друга страна није знала нити морала знати за прекорачење овлашћења, може одмах по сазнању за прекорачење, не чекајући да се заступани о уговору изјасни, изјавити да га уговор не обавезује.

Ако заступани одбије одобрење, заступник и заступани су солидарно одговорни за штету коју је друга страна претрпела, ако она није знала нити је морала знати за прекорачење овлашћења.

 

Алтернатива: Став 5 мења се тако да гласи:

АКО ЗАСТУПАНИ ОДБИЈЕ ОДОБРЕЊЕ, ЗАСТУПНИК ЈЕ ОБАВЕЗАН ДА ДРУГОЈ СТРАНИ КОЈА НЕ ЗНА НИТИ ЈЕ МОРАЛА ДА ЗНА ЗА ПРЕКОРАЧЕЊЕ ОВЛАШЋЕЊА, ДА НАКНАДУ КОЈА ЋЕ ТУ СТРАНУ СТАВИТИ У ИСТИ ПОЛОЖАЈ У КОЈОЈ БИ БИЛА ДА ЈЕ ЗАСТУПАНИ ДАО ОДОБРЕЊЕ.

 

Закључење уговора од стране неовлашћеног лица

 

Члан 108.

Уговор који неко лице закључи као пуномоћник у име другога без његовог овлашћења обавезује неовлашћено заступаног само ако он уговор накнадно одобри.

Страна са којом је уговор закључен може захтевати од неовла шћено заступаног да се у примереном року изјасни да ли уговор одо-брава.

Ако неовлашћено заступани ни у остављеном року уговор не одобри, сматра се да уговор није ни закључен.

У том случају, страна са којом је уговор закључен може од лица које је као пуномоћник без овлашћења закључило уговор захтевати накнаду штете, ако у тренутку закључења уговора није знала нити је морала знати да то лице није имало овлашћење за закључење уговора.

 

Алтернатива: Став 4 мења се тако да гласи:

У ТОМ СЛУЧАЈУ, СТРАНА СА КОЈОМ ЈЕ УГОВОР ЗАКЉУЧЕН МОЖЕ ОД ЛИЦА КОЈЕ ЈЕ КАО ПУНОМОЋНИК БЕЗ ОВЛАШЋЕЊА ЗАКЉУЧИО УГОВОР, АЛИ У ТРЕНУТКУ ЗАКЉУЧЕЊА УГОВОРА НИЈЕ ЗНАЛА НИТИ ЈЕ МОРАЛА ДА

ЗНА ДА ТО ЛИЦЕ НИЈЕ ИМАЛО ОВЛАШЋЕЊЕ ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ УГОВОРА, ЗА-ХТЕВАТИ НАКНАДУ ШТЕТЕ КОЈА ЋЕ ЈЕ СТАВИТИ У ИСТИ ПОЛОЖАЈ У КОЈОЈ БИ БИЛА ДА ЈЕ ЗАСТУПНИК ДЕЛОВАО СА ОВЛАШЋЕЊЕМ.

 

Алтернатива: Чл. 107 и 108 се замењују са новим чланом који гласи:

 

Ратификација послова обављених без овлашћења

 

Члан 109.

УГОВОР ИЛИ ДРУГИ ПРАВНИ ПОСАО КОЈИ ПРЕЛАЗИ ГРАНИЦЕ ЗАСТУПНИКОВИХ ОВЛАШЋЕЊА, АКОЈИ ЈЕ ЗАСТУПНИК ОБАВИО У ИМЕ ЗАСТУПАНОГ, МОЖЕ ОВАЈ НАКНАДНО РАТИФИКОВАТИ. РАТИФИКАЦИЈА МОЖЕ БИТИ И ПОСРЕДНА.

ДРУГА СТРАНА ИМА ПРАВО ПОЗВАТИ ОНОГА У ЧИЈЕ ЈЕ ИМЕ ПОСАО ОБАВЉЕН ДА СЕ ИЗЈАСНИ У ОДРЕЂЕНОМ ПРИМЕРЕНОМ РОКУ ДА ЛИ ПО-САО РАТИФИКУЈЕ, И АКО ОВАЈ ТО НЕ УЧИНИ У ДАТОМ РОКУ СМАТРАЋЕ СЕ ДА ЈЕ ОДБИО РАТИФИКАЦИЈУ.

У СЛУЧАЈУ ОДБИЈАЊА РАТИФИКАЦИЈЕ, ДРУГА СТРАНА ИМА ПРАВО ДА ЗАХТЕВА НАКНАДУ ОД ЗАСТУПНИКА, ИЗУЗЕВ АКО ЈЕ ЗНАЛА ИЛИ МО РАЛА ЗНАТИ ДА ОБАВЉЕН ПОСАО ПРЕЛАЗИ ГРАНИЦЕ ЗАСТУПНИКОВИХ ОВЛАШЋЕЊА.

АКО ОНАЈ ЧИЈИ ЈЕ ПОСАО НАКНАДНО ОДОБРЕН ОНО ШТО ЈЕ ИЗВРШЕНО, ЗАСТУПНИК СЕ СМАТРА НАЛОГОДАВЦЕМ КОЈИ ЈЕ ОД ПОЧЕТКА РА-ДИО ПО НАЛОГУ ЛИЦА ЧИЈИ ЈЕ ПОСАО

ПРЕТХОДНА ПРАВИЛА ПРИМЕЊУЈУ СЕ У СЛУЧАЈУ КАД НЕКО, ПРЕДСТАВЉАЈУЋИ СЕ НЕИСТИНИТО КАО НЕЧИЈИ ЗАСТУПНИК, ОБАВЉА НЕКИ ПРАВНИ ПОСАО У ЊЕГОВО ИМЕ.

 

 

Одсек 2.

ПУНОМОЋЈЕ

 

 

Давање пуномоћја

 

Члан 110.

Пуномоћје је овлашћење за заступање које властодавац правним послом даје пуномоћнику.

Постојање и обим пуномоћја су независни од правног односа на чијој је подлози пуномоћје дато.

Пуномоћник може бити и правно лице.

 

Форма пуномоћја

 

Члан 111.

Форма прописана законом за неки уговор или који други правни посао важи и за пуномоћје за закључење тог уговора, односно за пре-дузимање тог посла.

 

Обим овлашћења

 

Члан 112.

Пуномоћник може предузимати само оне правне послове за чије је предузимање овлашћен.

Пуномоћник коме је дато опште пуномоћје може предузимати само правне послове који СПАДАЈУ У редовно пословање.

Посао који не долази у редовно пословање може пуномоћник предузети само ако је посебно овлашћен за предузимање тог посла, односно врсте послова међу које он спада.

Пуномоћник не може без посебног овлашћења за сваки поједини случај закључити уговор о јемству, о поравнању, о избраном суду, као ни одрећи се неког права без накнаде.

Алтернатива: У претходном ставу иза речи: “суду“, додају се речи: “О ПРЕУЗИМАЊУ МЕНИЧНЕ ОБАВЕЗЕ“.

 

Опозивање и сужавање пуномоћја

 

Члан 113.

Властодавац може по својој вољи сузити или опозвати пуно-моћје, чак и ако се уговором одрекао тог права.

Опозивање и сужавање сваког пуномоћја може се учинити изјавом без посебне форме.

Ако је опозивањем или сужавањем пуномоћја повређени уговор о налогу, УГОВОР О РАДУ, уговор о делу или неки други уговор, пуномоћник има право на накнаду тиме претрпљене штете.

 

Дејство престанка и сужавања пуномоћја према трећим лицима

 

Члан 114.

Опозивање пуномоћја, као и његово сужавање, нема дејство пре-ма трећем лицу које је закључило уговор са пуномоћником, или ПРЕДУЗЕЛО други правни посао, а није знало нити је морало знати да је пуномоћје опозвано или сужено.

У том случају, властодавац има право да захтева од пуномоћника накнаду штете коју би због тога претрпео, изузев кад пуномоћник није знао ни морао знати за опозивање или сужавање пуномоћја.

Исто важи и у осталим случајевима престанка пуномоћја.

 

Алтернатива: Став 1 мења се тако да гласи:

ОПОЗИВАЊЕ  ПУНОМОЋЈА,  КАО  И  ЊЕГОВО  СУЖАВАЊЕ  НЕМА ДЕЈСТВА ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА КОЈА СУ, НЕ ЗНАЈУЋИ ЗА ТО И У ОСНОВАНОМ ПОВЕРЕЊУ У РАНИЈЕ ДАТА ОВЛАШЋЕЊА, ЗАКЉУЧИЛА УГОВОР СА ПУНОМОЋНИКОМ ИЛИ ПРЕДУЗЕЛА ДРУГИ ПРАВНИ ПОСАО.

 

Други случајеви престанка пуномоћја

 

Члан 115.

Пуномоћје престаје смрћу пуномоћника.

Пуномоћје престаје престанком правног лица као пуномоћника, ако законом није друкчије одређено.

Пуномоћје престаје престанком правног лица, односно смрћу лица које га је дало, осим ако се започети посао не може прекинути без штете по правне следбенике или ако пуномоћје важи и за случај смрти даваоца, било по његовој вољи, било с обзиром на природу посла.

 

Алтернатива: Додаје се нови члан који гласи:

 

Враћање исправе о пуномоћју

 

Члан 116.

ПО ПРЕСТАНКУ ПУНОМОЋЈА, ПУНОМОЋНИК ИЛИ ЛИЦЕ КОД КОГА СЕ НАЛАЗИ ИСПРАВА О ПУНОМОЋЈУ ДУЖНО ЈЕ ДА ЈЕ ВРАТИ ВЛАСТОДАВЦУ.

 

Одсек 3.

ПОСЛОВНО ПУНОМОЋЈЕ

 

Ко може дати пуномоћје и његова садржина

 

Члан 117.

Пословно пуномоћје може дати, у границама закона, привредни субјект, односно друго правно лице, и њиме овластити пуномоћника да закључује уговоре и обавља остале послове који су уобичајени у вршењу њихове пословне делатности.

Пословни пуномоћник не може отуђити или оптеретити не-покретности, преузети обавезе јемства, узети зајам и водити спор, ако није добио посебно пуномоћје за сваки такав посао.

Пословно пуномоћје може бити ограничено на одређену врсту послова, или на одређене послове, али ова ограничења имају дејство према трећем само ако је за њих знао или морао знати.

Алтернатива: У ставу 2. иза речи: “преузети”, додају се речи: “мени-чне обавезе”.

Алтернатива: Додаје се нови члан који гласи:

 

Забрана рада за другога

 

Члан 118.

ПОСЛОВНИ ПУНОМОЋНИК КОЈИ ЈЕ БЕЗ ДОЗВОЛЕ ВЛАСТОДАВЦА ЗАКЉУЧИО ЗА РАЧУН НЕКОГ ТРЕЋЕГ ПОСАО ОБУХВАЋЕН ПУНОМОЋЈЕМ КОЈЕ МУ ЈЕ ДАО ВЛАСТОДАВАЦ, ДУЖАН ЈЕ НАКНАДИТИ МУ ПРИЧИЊЕНУ ШТЕТУ.

 

Пословно пуномоћје предузетника

 

Члан 119.

Одредбе о пословном пуномоћју сходно се примењују на пословно пуномоћје предузетника.

Пословно пуномоћје не престаје смрћу предузетника, као ни кад он буде лишен пословне способности.

 

 

Одсек 4.

ПРОКУРА

 

 

Појам

 

Члан 120.

ПРОКУРА САДРЖИ ПУНОМОЋЈЕ ЗАСНОВАНО НА НАЛОГУ ЗА ЗАКЉУЧИВАЊЕ УГОВОРА И ОБАВЉАЊЕ СВИХ ОСТАЛИХ ПОСЛОВА КОЈИ СПАДАЈУ У КРУГ ПОСЛОВНЕ ДЕЛАТНОСТИ ВЛАСТОДАВЦА.

ПРОКУРИСТ МОЖЕ ОТУЂИТИ ИЛИ ОПТЕРЕТИТИ НЕПОКРЕТНОСТИ САМО АКО ЈЕ ЗА СВАКИ ТАКАВ ПОСАО ДОБИО ПОСЕБНО ПУНОМОЋЈЕ.

СВА ДРУГА ОГРАНИЧЕЊА ПРОКУРЕ НЕМАЈУ ДЕЈСТВА ПРЕМА САВЕСНИМ ТРЕЋИМ ЛИЦИМА.

 

Варијанта 1: Члан се мења тако да гласи:

ПРОКУРА ЈЕ НАЈШИРЕ ПУНОМОЋЈЕ КОЈЕ ДАЈЕ ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТ, У СКЛАДУ СА СВОЈИМ ОСНИВАЧКИМ ИЛИ ОПШТИМ АКТОМ, РАДИ ЗАКЉУЧИВАЊА ПРАВНИХ ПОСЛОВА ИЛИ ОБАВЉАЊА ПРАВНИХ РАДЊИ У ВЕЗИ СА ДЕЛАТНОШЋУ ТОГ ПРИВРЕДНОГ СУБЈЕКТА.

ПРОКУРУ ДАЈЕ НАДЛЕЖНИ ОРГАН ПРИВРЕДНОГ СУБЈЕКТА У ПИСМЕНОЈ ФОРМИ И ТО САМО ФИЗИЧКОМ ЛИЦУ И ОНА ЈЕ НЕПРЕНОСИВА.

ДАВАЊЕ ПРОКУРЕ, УЗ ПОТПИС ПРОКУРИСТЕ И НАЗНАКУ СВОЈСТВА, УПИСУЈЕ СЕ У ПРИВРЕДНИ РЕГИСТАР.

 

Варијанта 2: Члан се мења тако да гласи:

Прокура је пословно пуномоћје којим ПРИВРЕДНО друштво овлашћује једно или више физичких лица (у даљем тексту: прокуриста) да у његово име и за његов рачун ПРЕДУЗИМА правне послове и ОБАВЉА друге правне радње.

Изузетно, прокура се може издати и само за огранак друштва. Прокура је непреносива и прокуриста не може дати пуномоћје за заступање другом лицу.

 

Врсте прокуре

 

Члан 121.

ПРОКУРА СЕ ДАЈЕ ЈЕДНОМ ИЛИ ВЕЋЕМ БРОЈУ ЛИЦА РАДИ ПОЈЕДИНАЧНОГ ИЛИ ЗАЈЕДНИЧКОГ ИСТУПАЊА.

КАД ЈЕ ПРОКУРА ДАТА НЕКОЛИЦИНИ, СВАКИ ОД ЊИХ ОБАВЕЗУЈЕ ВЛАСТОДАВЦА НЕЗАВИСНО ОД ОСТАЛИХ, ИЗУЗЕВ АКО ЈЕ У ПРОКУРИ ОДРЕЂЕНО ДА ЈЕ ЗА ПУНОВАЖНОСТ ПРАВНОГ ПОСЛА ПОТРЕБНА САГЛАСНОСТ СВИХ ПРОКУРИСТА (ЗАЈЕДНИЧКА ПРОКУРА).

У СЛУЧАЈУ ЗАЈЕДНИЧКЕ ПРОКУРЕ ПРАВНИ ПОСЛОВИ СЕ МОГУ ПРЕ-ДУЗИМАТИ САМО УЗ САГЛАСНОСТ СВИХ ЗАЈЕДНИЧКИХ ПРОКУРИСТА, А ИЗЈАВЕ ВОЉЕ ТРЕЋИХ ЛИЦА И ЊИХОВЕ ПРАВНЕ РАДЊЕ УЧИЊЕНЕ ПРЕ-МА ЈЕДНОМ ОД ЗАЈЕДНИЧКИХ ПРОКУРИСТА, СМАТРА СЕ ДА СУ УЧИЊЕНЕ СВИМ ТИМ ПРОКУРИСТИМА.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

Прокура може бити појединачна или заједничка прокура.

Ако је прокура издата за два или више лица без назнаке да се ради о заједничкој прокури, сваки прокуриста поступа самостално.

Ако је прокура издата као заједничка прокура, правни послови или правне радње које предузимају прокуристи пуноважни су уз изричиту сагласност свих прокуриста, осим ако је у прокури наведено да је за пуноважност довољна сагласност тачно одређеног броја прокуриста.

Сагласност из претходног става може бити дата као претходна или накнадна.

Изјава воље или правна радња учињена према једном прокуристи има правно дејство као да је учињена према свим прокуристима.

 

Ограничења прокуре

 

Члан 122.

ПРОКУРА НЕ САДРЖИ ОВЛАШЋЕЊЕ ЗА ОТУЂЕЊЕ И ОПТЕРЕЋЕЊЕ НЕПОКРЕТНОСТИ, ОСИМ АКО ЈЕ ЗА СВАКИ ТАКАВ ПОСАО ДОБИЈЕНО ПОСЕБНО ПУНОМОЋЈЕ.

СВА ДРУГА ОГРАНИЧЕЊА ПРОКУРЕ НЕМАЈУ ДЕЈСТВА ПРЕМА САВЕСНИМ ТРЕЋИМ ЛИЦИМА.

ПРОКУРА СЕ НЕ МОЖЕ ДАТИ ЗА ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ, НИТИ СЕ МОЖЕ ВЕЗАТИ ЗА ОДРЕЂЕНЕ УСЛОВЕ.

 

Варијанта 1: Став 1 мења се тако да гласи.

 

ПРОКУРА НЕ САДРЖИ ОВЛАШЋЕЊЕ ЗА ПРЕДУЗИМАЊЕ ПРАВНИХ ПОСЛОВА ЗА КОЈЕ ЈЕ ПОТРЕБНО ПОСЕБНО ПУНОМОЋЈЕ.

 

Варијанта 2: Члан се мења тако да гласи:

Прокуриста не може без посебног овлашћења да: предузима правне послове и правне радње у вези са стицањем, отуђењем или оптерећењем непокретности и удела и акција које друштво поседује у другим правним лицима; преузима меничне обавезе и обавезе јемства; закључује уговоре о зајму и кредиту; заступа друштво у судским поступцима или пред арбитражом.

Ограничења прокуре која нису изричито предвиђена овим зако-ном немају дејство према трећим лицима.

Изузетно од претходног става, дозвољено је ограничити овла-шћења прокуристе супотписом законског заступника друштва или другог прокуристе (заједничка прокура).

 

Потписивање прокуристе

 

Члан 123.

ПРОКУРИСТА СЕ ПОТПИСУЈЕ ТАКО ШТО ИСПОД ОЗНАКЕ ВЛАСТОДАВЦА СТАВЉА СВОЈ ПОТПИС СА ДОДАТКОМ ИЗ КОГА СЕ ВИДИ ЊЕГОВО СВОЈСТВО.

Ненавођење функције прокуристе није формални услов за ва-лидност потписаног документа.

 

Алтернатива: Став 2 се брише.

 

Одговорност прокуристе

 

Члан 124.

ПРОКУРИСТА ОДГОВАРА ЗА ШТЕТУ КОЈУ ПРОУЗРОКУЈЕ ДРУШТВУ ПРЕКОРАЧЕЊЕМ ГРАНИЦА СВОЈИХ ОВЛАШЋЕЊА, ИЗУЗЕВ АКО ЈЕ ПОСТУ-ПАО У СКЛАДУ СА ОДЛУКОМ НАДЛЕЖНОГ ОРГАНА ИЛИ АКО СУ ЊЕГОВЕ РАДЊЕ НАКНАДНО ОДОБРЕНЕ ОД СТРАНЕ ТОГ ОРГАНА.

 

Опозив прокуре

 

Члан 125.

ДАВАЛАЦ ПРОКУРЕ МОЖЕ ЈЕ ОПОЗВАТИ У СВАКО ДОБА.

ДРУШТВО СЕ НЕ МОЖЕ УНАПРЕД ОДРЕЋИ ПРАВА НА ОПОЗИВ ПРОКУРЕ ИЛИ НА ОГРАНИЧЕЊЕ ОВЛАШЋЕЊА ИЗ ПРОКУРЕ У СКЛАДУ СА ЗАКОНОМ.

ОПОЗИВ ПРОКУРЕ НЕ ЛИШАВА ПРОКУРИСТУ ПРАВА КОЈА ИМА ИЗ УГОВОРА КОИМ ЈЕ ПРОКУРА ЗАСНОВАНА.

 

Алтернатива: После става 1 додаје се нови став који гласи:

ОПОЗИВАЊЕ ПРОКУРЕ ПРОИЗВОДИ ПРАВНО ДЕЈСТВО ПРЕМА ТРЕЋИМ ЛИЦИМА КАД БУДЕ УПИСАНО У РЕГИСТАР, АКО ЗА ОПОЗИВАЊЕ НИСУ РАНИЈЕ САЗНАЛА.

 

Отказ

 

Члан 126.

Прокуриста може отказати прокуру у свако доба, уз обавезу да у наредних 30 дана, рачунајући од дана доставе отказа друштву, предузима правне послове и друге правне радње, ако је то потребно ради избегавања настанка штете за друштво.

 

Регистрација престанка прокуре

 

Члан 127.

ПРЕСТАНАК ПРОКУРЕ УПИСУЈЕ СЕ У ПРИВРЕДНИ РЕГИСТАР.

ОВЛАШЋЕЊЕ ИЗ ПРОКУРЕ ПРЕСТАЈЕ БРИСАЊЕМ ИЗ РЕГИСТРА, ИЗУЗЕВ АКО ТРЕЋА ЛИЦА ЗА ТО НИСУ РАНИЈЕ САЗНАЛА.

 

 

Одсек 5.

ОВЛАШЋЕЊА ТРГОВИНСКОГ ПУТНИКА

 

Члан 128.

Трговински путник је овлашћен да предузима само оне послове који се односе на продају робе и који су наведени у пуномоћју које му је дато.

У случају неизвесности, сматра се да трговински путник није овлашћен да закључује уговоре, него само да прикупља поруџбине, али ће ипак уговор који је закључио остати на снази ако га властода-вац накнадно одобри.

Трговински путник који је овлашћен да продаје робу, није овла-шћен да наплати цену, као ни да продаје на кредит, осим ако има по-себно овлашћење за продају на кредит.

Трговински путник је овлашћен да за властодавца прима рекла-мације због недостатка робе и остале изјаве у вези са извршењем уго-вора закљученог његовим посредовањем, као и да у име властодавца предузима потребне мере за очување његових права из тог уговора.

 

 

Одсек 6.

ОВЛАШЋЕЊА ЛИЦА КОЈА ОБАВЉАЈУ ОДРЕЂЕНЕ ПОСЛОВЕ

 

 

Члан 129.

ЛИЦА ЗАПОСЛЕНА У ТРГОВИНАМА И ОСТАЛИМ РАДЊАМА У КОЈИМА СЕ ПРОДАЈЕ РОБА СМАТРАЈУ СЕ ОВЛАШЋЕНИМ ДА У ТИМ ПРОСТОРИЈАМА ПРОДАЈУ РОБУ КОЈА СЕ ТАМО РЕДОВНО ПРОДАЈЕ И ДА ЗА ЊУ ПРИМАЈУ ИСПЛАТУ ЦЕНЕ.

 

 

OДЕЉАК 6.

ОБЈЕКТИ

 

 

Врсте објеката

 

Члан 130.

ОБЈЕКТИ СУБЈЕКТИВНИХ ПРАВА СУ СТВАРИ, ЉУДСКЕ РАДЊЕ, ЛИЧНА ДОБРА, ПРОИЗВОДИ ЉУДСКОГ ДУХА И УМА.

 

 

Одсек 1.

СТВАРИ5

5 Одредбе о врстама ствари предложене су нешто обимније, јер се правне последице за поједине врсте ствари различито регулишу у овом Законику или у посебним законима.

 

 

Појам

 

Члан 131.

СТВАР ЈЕ МАТЕРИЈАЛНИ ДЕО ПРИРОДЕ КОЈИ СЕ НАЛАЗИ У ВЛАСТИ ФИЗИЧКОГ ИЛИ ПРАВНОГ ЛИЦА И НА КОМЕ МОЖЕ ПОСТОЈАТИ ПРАВО СВОЈИНЕ ИЛИ НЕКО ДРУГО ПРАВО.

 

Алтернатива: Додаје се нови став који гласи:

 

СТВАРИМА СЕ СМАТРАЈУ И РАЗЛИЧИТИ ОБЛИЦИ ЕНЕРГИЈЕ КОЈУ ФИЗИЧКА ИЛИ ПРАВНА ЛИЦА МОГУ УПОТРЕБЉАВАТИ ИЛИ ЈЕ ДРУГАЧИЈЕ ИМАТИ У ВЛАСТИ.

 

Саставни делови ствари

 

Члан 132.

НА САСТАВНОМ ДЕЛУ СТВАРИ КОЈИ СЕ МОЖЕ ОДВОЈИТИ БЕЗ ОШТЕЋЕЊА МОЖЕ ПОСТОЈАТИ ЗАСЕБНО ПРАВО СВОЈИНЕ (ИЛИ НЕКО ДРУГО СУБЈЕКТИВНО ПРАВО).

У СЛУЧАЈУ ОТУЂЕЊА СТВАРИ, СВОЈИНА НА ОДВОЈЕНОМ ДЕЛУ ПРЕЛАЗИ НА ПРИБАВИОЦА САМО АКО ЈЕ ТАЈ ДЕО БИО У СВОЈИНИ ПРЕНОСИОЦА.

ПРЕТХОДНИ СТАВ НЕЋЕ СЕ ПРИМЕЊИВАТИ НА СТИЦАЊЕ СВОЈИНЕ ОД НЕВЛАСНИКА, ОДРЖАЈЕМ ИЛИ У ДРУГИМ СЛУЧАЈЕВИМА СТИЦАЊА  СВОЈИНЕ УТВРЂЕНИМ ЗАКОНОМ.

 

Алтернатива: Додаје се нови члан који гласи:

 

 

Сложена ствар

 

Члан 133.

СЛОЖЕНА СТВАР САСТОЈИ СЕ ОД ВИШЕ САСТАВНИХ ДЕЛОВА КОЈИ СЕ МОГУ ОДВОЈИТИ БЕЗ ОШТЕЋЕЊА.

 

 

Припадак ствари

 

Члан 134.

ПРИПАДАК ЈЕ СТВАР КОЈА ЈЕ НАМЕЊЕНА ДА ТРАЈНО СЛУЖИ УПОТРЕБИ ДРУГЕ СТВАРИ С КОЈОМ НИЈЕ ФИЗИЧКИ СПОЈЕНА.

ПРИПАДАК ЈЕ И СТВАР БЕЗ КОЈЕ СЕ ДРУГА (ГЛАВНА) СТВАР НЕ МОЖЕ УПОТРЕБИТИ ИЛИ КОЈУ ЗАКОН ИЛИ САМ ВЛАСНИК ОДРЕДИ ЗА СТАЛНУ УПОТРЕБУ ГЛАВНЕ СТВАРИ.

ПРИПАДАК НЕ ГУБИ ТО СВОЈСТВО ТИМЕ ШТО ЈЕ ПРИВРЕМЕНО (НПР. УСЛЕД ПОПРАВКЕ) ПРЕСТАО ДА СЛУЖИ УПОТРЕБИ ГЛАВНЕ СТВАРИ.

ПРИБАВИЛАЦ ГЛАВНЕ СТВАРИ СТИЧЕ СВОЈИНУ НА ЊЕНОМ ПРИПАТКУ САМО УКОЛИКО ЈЕ ПРЕНОСИЛАЦ ГЛАВНЕ СТВАРИ БИО И ВЛАСНИК ПРИПАТКА.

ПРЕТХОДНА ПРАВИЛА НЕЋЕ СЕ ПРИМЕЊИВАТИ У СЛУЧАЈУ СТИЦАЊА СВОЈИНЕ ОД НЕВЛАСНИКА, ОДРЖАЈА ИЛИ У ДРУГИМ СЛУЧАЈЕВИМА СТИЦАЊА СВОЈИНЕ УТВРЂЕНИМ ЗАКОНОМ.

 

Алтернатива: После става 3 додаје се став који гласи:

НАМЕЊИВАЊЕМ СТВАРИ ДА СЛУЖИ УПОТРЕБИ ДРУГЕ КАО ПРИПАДАК НЕМА ДЕЈСТВА НА ПРАВА ТРЕЋИХ КОЈА ПОСТАЈЕ НА ТОЈ СТВАРИ.

 

Напомена: Припадак се може дефинисати и на следећи начин:

ПРИПАДАК ЈЕ ОДВОЈЕНА ПОКРЕТНА СТВАР КОЈА, ВОЉОМ ВЛАСНИКА И У СКЛАДУ СА СХВАТАЊИМА ПРАВНОГ ПРОМЕТА, ТРАЈНО СЛУЖИ ДРУГОЈ ВЛАСНИКОВОЈ СТВАРИ КАО ГЛАВНОЈ И ПО ПРАВИЛУ, ДЕЛИ ПРАВНУ СУДБИНУ СЛОЖЕНЕ ОДНОСНО ГЛАВНЕ СТВАРИ.

 

Непокретне и покретне ствари

 

Члан 135.

НЕПОКРЕТНЕ СУ ОНЕ СТВАРИ КОЈЕ СЕ НЕ МОГУ ПРЕМЕСТИТИ СА МЕСТА НА МЕСТО БЕЗ ПОВРЕДЕ ЊИХОВЕ СУШТИНЕ.

НЕПОКРЕТНОСТИ СУ ЗЕМЉИШНЕ ПАРЦЕЛЕ, А ЗГРАДЕ ИЛИ ДРУГИ ГРАЂЕВИНСКИ ОБЈЕКТИ КОЈИ СУ ИЗГРАЂЕНИ КАО ТРАЈНИ ОБЈЕКТИ СУ ПРИРАШТАЈИ ЗЕМЉИШТА.

ПОКРЕТНЕ СУ ОНЕ СТВАРИ КОЈЕ СЕ МОГУ САМЕ КРЕТАТИ ИЛИ СЕ, БЕЗ ПОВРЕДЕ ЊИХОВЕ СУШТИНЕ, МОГУ ПРЕМЕШТАТИ С МЕСТА НА МЕСТО, УКОЛИКО НИСУ САСТАВНИ ДЕЛОВИ НЕПОКРЕТНОСТИ.

ПРИРОДНЕ СНАГЕ КОЈЕ ИМАЈУ ЕКОНОМСКУ ВРЕДНОСТ И НАЛАЗЕ СЕ У ЧОВЕКОВОЈ ВЛАСТИ (електрична, електронска, топлотна и друге врсте енергије) СМАТРАЈУ СЕ ЗА ПОКРЕТНЕ СТВАРИ, АКО У ЗАКОНУ НИЈЕ ДРУГАЧИЈЕ ОДРЕЂЕНО.

 

САСТАВНИ ДЕЛОВИ НЕПОКРЕТНОСТИ (НЕОБРАНО ВОЋЕ, НЕПОСЕ ЧЕНО ДРВЕЋЕ И СЛ.) СМАТРАЈУ СЕ ЗА ПОКРЕТНОСТИ У СМИСЛУ ПРАВНОГ  ПОСЛА КОЈИМ СЕ ЊИМА РАСПОЛАЖЕ.

 

Алтернатива: Став 2 мења се тако да гласи:

НЕПОКРЕТНОСТИ СУ ЗЕМЉИШТА И ЗГРАДЕ, а после става 2 додаје се став који гласи: НЕПОКРЕТНОСТ И СТВАРИ ТРАЈНО СПОЈЕНЕ СА ЊОМ ЧИНЕ ЈЕДИНСТВЕНУ СТВАР И У ПРАВНОМ ПРОМЕТУ, ПО ПРАВИЛУ, ИМАЈУ ИСТУ ПРАВНУ СУДБИНУ.

 

Ствари у промету и ствари ван промета

 

Члан 136.

СТВАРИ У ПРОМЕТУ СУ ОНЕ КОЈИМА СЕ МОЖЕ РАСПОЛАГАТИ ПРАВ-НИМ ПОСЛОВИМА.

СТВАРИ ВАН ПРОМЕТА СУ ОНЕ КОЈИМА СЕ НЕ МОЖЕ РАСПОЛАГАТИ ПРАВНИМ ПОСЛОВИМА.

СТВАРИ МОГУ БИТИ И У ОГРАНИЧЕНОМ ПРОМЕТУ У СКЛАДУ СА ПОСЕБНИМ ЗАКОНОМ.

ПРАВНИМ ПОСЛОВИМА НЕ МОЖЕ СЕ РАСПОЛАГАТИ СТВАРИМА У ОПШТОЈ УПОТРЕБИ НИ ДРУГИМ СТВАРИМА ЗА КОЈЕ ЈЕ ТО ЗАКОНОМ ОДРЕЂЕНО.

 

Ствари одређене по роду и појединачно одређене

 

Члан 137.

СТВАРИ ОДРЕЂЕНЕ ПО РОДУ СУ ОНЕ КОЈЕ СЕ У ПРАВНОМ ПРОМЕТУ ОДРЕЂУЈУ ПО ВРСТИ, МЕРИ ИЛИ БРОЈУ.

ПОЈЕДИНАЧНО ОДРЕЂЕНА ЈЕ ОНА СТВАР КОЈУ СУ СТРАНКЕ ТАЧНО ИМАЛЕ У ВИДУ, БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛИ ЈЕ ЗАМЕНЉИВА ИЛИ НЕЗАМЕНЉИВА.

 

Заменљиве и незаменљиве ствари

 

Члан 138.

ЗАМЕНЉИВА ЈЕ ОНА СТВАР НА МЕСТО КОЈЕ СЕ У ИСПУЊЕЊУ ОБАВЕЗА МОЖЕ ДАТИ ДРУГА СТВАР ИСТИХ СВОЈСТАВА И ВРЕДНОСТИ.

 

Потрошне и непотрошне ствари

 

Члан 139.

ПОТРОШНЕ СТВАРИ СУ ОНЕ КОЈЕ СЕ ПОТРОШЕ ПРВОМ УПОТРЕБОМ. ПОТРОШНОМ СТВАРИ СМАТРА СЕ И НОВАЦ.

НЕПОТРОШНЕ СТВАРИ СУ ОНЕ КОЈЕ СЕ МОГУ УПОТРЕБИТИ ВИШЕ ПУТА.

 

Алтернатива: Став 1 мења се тако да гласи:

ПОТРОШНА ЈЕ ОНА СТВАР КОЈА СЕ ПРИЛИКОМ ПРВЕ УПОТРЕБЕ ПОТРОШИ ИЛИ СЕ ЊЕНА КОЛИЧИНА, ОДНОСНО ВРЕДНОСТ СМАЊУЈЕ СРАЗМЕРНО УПОТРЕБИ.

 

Дељиве и недељиве ствари

 

Члан 140.

ДЕЉИВА ЈЕ ОНА СТВАР КОЈА СЕ МОЖЕ ТАКО ФИЗИЧКИ ПОДЕЛИТИ ДА ЈЕ ЗБИР ВРЕДНОСТИ ДЕЛОВА ДОБИЈЕНИХ ДЕОБОМ ПРИБЛИЖНО ЈЕДНАК ВРЕДНОСТИ СТВАРИ ПРИ ДЕОБИ.

ОСТАЛЕ СТВАРИ СУ НЕДЕЉИВЕ.

 

Процењиве и непроцењиве ствари

 

Члан 141.

ПРОЦЕЊИВЕ СУ ОНЕ СТВАРИ ЧИЈА СЕ ВРЕДНОСТ МОЖЕ ИЗРАЗИТИ У НОВЦУ.

ОСТАЛЕ СТВАРИ СУ НЕПРОЦЕЊИВЕ.

 

Збирна ствар

 

Члан 142.

ЗБИРНУ СТВАР САЧИЊАВА ВИШЕ ПОКРЕТНИХ СТВАРИ КОЈЕ ИМАЈУ ЈЕДИНСТВЕНУ НАМЕНУ И У ПРОМЕТУ ПРЕДСТАВЉАЈУ ЦЕЛИНУ, КАО ШТО ЈЕ ШАХОВСКА ГАРНИТУРА, ПАР ЦИПЕЛА, ПАР РУКАВИЦА.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

ЗБИРНУ СТВАР ЧИНЕ ДВЕ ИЛИ ВИШЕ ПОКРЕТНИХ СТВАРИ СА ЈЕДИНСТВЕНОМ НАМЕНОМ, КОЈЕ СЕ У ПРОМЕТУ ЈАВЉАЈУ КАО ЦЕЛИНА, ОЗНАЧАВАЈУ ЗАЈЕДНИЧКИМ НАЗИВОМ, ПОДЕСНЕ СУ ЗА РАСПОЛАГАЊЕ ЈЕДНИМ АКТОМ И ЗА КОЈЕ ВАЖЕ ИСТА ПРАВА И ОБАВЕЗЕ.

 

Збир ствари

 

Члан 143.

ЗБИР СТВАРИ ЧИНЕ ДВЕ ИЛИ ВИШЕ ПОКРЕТНИХ СТВАРИ ФИЗИЧКИ ОДВОЈЕНИХ, СА САМОСТАЛНОМ НАМЕНОМ И ПРАВНИМ СТАТУСОМ.

 

Опасна ствар

 

Члан 144.

ПОКРЕТНА ИЛИ НЕПОКРЕТНА СТВАР ЧИЈИ ПОЛОЖАЈ ИЛИ УПОТРЕБА ИЛИ ОСОБИНЕ ИЛИ САМО ПОСТОЈАЊЕ ПРЕДСТАВЉА ПОВЕЋАНУ ОПАСНОСТ ШТЕТЕ ЗА ОКОЛИНУ ЈЕ ОПАСНА СТВАР.

 

Јавна добра

 

Члан 145.

ЈАВНО ДОБРО ЈЕ СТВАР КОЈА СЕ КОРИСТИ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ОДРЕЂЕНЕ ЈАВНЕ СВРХЕ (војни објекти, зграде државних институција, објекти јав-них предузећа) И ЊИХОВО КОРИШЋЕЊЕ И ПРАВНИ ПРОМЕТ ОРЕЂУЈУ СЕ ПОСЕБНИМ ЗАКОНОМ.

 

Ствар у општој употреби

 

Члан 146.

СТВАР У ОПШТОЈ УПОТРЕБИ ЈЕ ОНА КОЈУ ПО СВОЈОЈ ПРИРОДИ ИЛИ НАМЕНИ, ПОД ЈЕДНАКИМ УСЛОВИМА, МОЖЕ СВАКО ДА КОРИСТИ (парко-ви, путеви, улице) И НИЈЕ У ПРАВНОМ ПРОМЕТУ.

 

 

Одсек 2.

ЧОВЕКОВО ТЕЛО КАО ОБЈЕКТ ГРАЂАНСКИХ ПРАВА

 

 

Делови човековог тела

 

Члан 147.

ОДВОЈЕНИ ДЕЛОВИ ЧОВЕКОВОГ ТЕЛА ИЛИ СТВАРИ ТРАЈНО СПОЈЕНЕ СА ЧОВЕКОВИМ ТЕЛОМ И ДАЉЕ ПРИПАДАЈУ TOM ЛИЦУ, АКО ДРУГАЧИЈЕ НИЈЕ ПРОПИСАНО, ОДРЕЂЕНО ЊЕГОВОМ ВОЉОМ ИЛИ УГОВОРОМ.

 

Алтернатива: Додаје се став 2 који гласи:

 

ДОНИРАЊЕ, ТРАНСПЛАТАЦИЈА И НАСЛЕЂИВАЊЕ ОДВОЈЕНИХ ДЕЛОВА ЧОВЕКОВОГ ТЕЛА УРЕЂУЈУ СЕ ПОСЕБНИМ ЗАКОНОМ.

 

Посмртни остаци

 

Члан 148.

ПОСМРТНИ ОСТАЦИ МОГУ БИТИ ПРЕДМЕТ ОДРЕЂЕНИХ ГРАЂАН-СКИХ ПРАВА, У СКЛАДУ СА МОРАЛОМ И ИЗРАЖЕНОМ ПОСЛЕДЊОМ ВОЉОМ УМРЛОГ ИЛИ САГЛАСНОМ ВОЉОМ ЊЕГОВИХ НАСЛЕДНИКА.

 

 

ОДЕЉАК 7.

ДРЖАВИНА

 

Одсек 1.

ПОЈАМ И ВРСТЕ

 

 

Појам

 

Члан 149.

ДРЖАВИНА ЈЕ ФАКТИЧКА ВЛАСТ НА СТВАРИ.

 

Непосредна и посредна државина

 

Члан 150.

Државину ствари има свако лице које непосредно врши фактич-ку власт на ствари (непосредна државина).

Државину ствари има и лице које фактичку власт на ствари врши преко другог лица, коме је по основу плодоуживања, закупа, чувања, послуге или другог правног посла дало ствар у непосредну државину (посредна државина).

АКО У СЛУЧАЈУ ПОСТОЈАЊА НЕПОСРЕДНЕ И ПОСРЕДНЕ ДРЖАВИНЕ НА ИСТОЈ СТВАРИ НЕПОСРЕДНИ ДРЖАЛАЦ ПРЕДА СТВАР У ДРЖАВИНУ ТРЕЋЕМ ЛИЦУ, ОНДА И ДОТАДАШЊИ НЕПОСРЕДНИ ДРЖАЛАЦ ИМА У ПОГЛЕДУ ТЕ СТВАРИ ПОЛОЖАЈ ПОСРЕДНОГ ДРЖАОЦА.

 

Алтернатива: Став 2 мења се тако да гласи:

Државину има и онај који врши фактичку власт на ствари преко неког другог, који има непосредну државину из било каквог правног основа (посредна државина).

 

Државина ствари (својинска државина) и државина права

 

Члан 151.

ДРЖАВИНУ СТВАРИ (СВОЈИНСКУ ДРЖАВИНУ) ИМА ЛИЦЕ КОЈЕ СЕ ПРЕМА СТВАРИ ПОНАША КАО ВЛАСНИК.

ДРЖАВИНУ ПРАВА ИМА ЛИЦЕ КОЈЕ СЕ ПРЕМА СТВАРИ ПОНАША КАО ДА ИМА НЕКО ПРАВО УЖЕ ОД ПРАВА СВОЈИНЕ.

 

Варијанта 1: Став 2 мења се тако да гласи:

 

Ко има ствар у државини без жеље да је има као своју и признаје вишу правну власт посредног држаоца, несвојински је држалац.

 

Варијанта 2: Додају се два нова става која гласе:

Претпоставља се да држалац има својинску државину, док се не докаже супротно.

Претпоставља се да је својински држалац покретне ствари њен власник.

 

Државина права стварне службености

 

Члан 152.

Државину права стварне службености има лице које фактички користи непокретност другог лица у обиму који одговара садржини те службености.

 

Судржавина

 

Члан 153.

Више лица могу имати државину ствари или права (судржавина). Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

Државину може да врши више лица тако да држе ствар заједно или да свако од њих искључиво држи одређени део ствари.

 

Притежање

 

Члан 154.

Лице које по основу радног или сличног односа, или у домаћинству врши фактичку власт на ствари за друго лице, а дужно је да поступа по упутствима овог другог лица, нема државину, ВЕЋ ПРИТЕЖАЊЕ СТВАРИ.

У СЛУЧАЈУ ИЗ ПРЕТХОДНОГ СТАВА ДРЖАВИНУ ИМА ЛИЦЕ ПО ЧИЈИМ ЈЕ УПУТСТВИМА ПРИТЕЖАЛАЦ ДУЖАН ДА ПОСТУПА.

 

Алтернатива: Став 1 мења се тако да гласи:

 

Нема државину лице (притежалац) које врши фактичку власт на ствари за другога и које има обавезу да се понаша по његовим упутствима.

 

Кад је неко почео да држи ствар као притежалац

 

Члан 155.

КАД ЈЕ НЕКО ПОЧЕО ДА ДРЖИ СТВАР КАО ПРИТЕЖАЛАЦ, ПРЕТПОСТАВКА ЈЕ ДА ЈЕ И ДАЉЕ ДРЖИ У ТОМ СВОЈСТВУ.

СУПРОТАН ДОКАЗ ЈЕ МОГУЋ АЛИ СЕ НЕ МОЖЕ ЗАСНОВАТИ НА ПРОСТОЈ ПРОМЕНИ НАМЕРЕ ПРИТЕЖАОЦА ДА ВИШЕ НЕ ДРЖИ СТВАР ЗА ДРУГОГА.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

Предмет државине

 

Члан 156.

ПРЕДМЕТ  ДРЖАВИНЕ  МОГУ  БИТИ  СТВАРИ  НА  КОЈИМА  МОЖЕ ПОСТОЈАТИ ПРАВО СВОЈИНЕ ИЛИ НЕКО ДРУГО СТВАРНО ИЛИ ОБЛИГАЦИОНО ПРАВО.

 

Законита државина

 

Члан 157.

ДРЖАВИНА ЈЕ ЗАКОНИТА АКО СЕ ЗАСНИВА НА ПУНОВАЖНОМ ПРАВ-НОМ ПОСЛУ ИЛИ УОПШТЕ НА ПРАВНОМ ОСНОВУ ПОДОБНОМ ЗА СТИЦАЊЕ ПРАВА СВОЈИНЕ.

У ПОГЛЕДУ ДРУГИХ СТВАРНИХ ПРАВА ЗАКОНИТА ДРЖАВИНА СЕ ЗАСНИВА НА ПРАВНОМ ПОСЛУ ИЛИ ДРУГОМ ПРАВНОМ ОСНОВУ ПОДОБНОМ ЗА СТИЦАЊЕ ТАКВОГ ПРАВА (ПРАВО ПЛОДОУЖИВАЊА, ПРАВО УПО-ТРЕБЕ, ПРАВО СТАНОВАЊА).

 

Савесност држаоца

 

Члан 158.

Држалац је савестан ако НИЈЕ ЗНАО И НИЈЕ МОГАО ДА ЗНА да ствар коју држи није његова.

Савесност ДРЖАОЦА се претпоставља.

САВЕСНОСТ ДРЖАВИНЕ ПРАВНОГ ЛИЦА ЦЕНИ СЕ ПРЕМА САВЕС-НОСТИ ЊЕГОВОГ ЗАСТУПНИКА.

ДРЖАВИНА ПОСЛОВНО НЕСПОСОБНОГ ЛИЦА КОЈЕ НИЈЕ СПОСОБ-НО ЗА РАСУЂИВАЊЕ САВЕСНА ЈЕ, АКО ЈЕ САВЕСТАН ЊЕГОВ ЗАКОНСКИ ЗАСТУПНИК.

АКО ЈЕ ПОСЛОВНО НЕСПОСОБНО ЛИЦЕ СПОСОБНО ЗА РАСУЂИ-ВАЊЕ, ЊЕГОВА ДРЖАВИНА ЈЕ САВЕСНА КАД СУ САВЕСНИ И ТО ЛИЦЕ И ЊЕГОВ ЗАКОНСКИ ЗАСТУПНИК.

КАД СЕ СТИЧЕ НА ОСНОВУ УГОВОРА О ПУНОМОЋСТВУ ДРЖАВИНА ЈЕ САВЕСНА АКО СУ САВЕСНИ И ВЛАСТОДАВАЦ И ПУНОМОЋНИК.

 

Манљива државина

 

Члан 159.

ДРЖАВИНА ЈЕ МАНЉИВА АКО ЈЕ ПРИБАВЉЕНА СИЛОМ, ПРЕВАРОМ, ЗЛОУПОТРЕБОМ ПОВЕРЕЊА ИЛИ ДРУГИМ СЛИЧНИМ ПОСТУПЦИМА.

 

Непрекидност државине

 

Члан 160.

ЗА САДАШЊЕГ ДРЖАОЦА КОЈИ ДОКАЖЕ ДА ЈЕ ИМАО ДРЖАВИНУ У ПРОШЛОСТИ ПРЕТПОСТАВЉА СЕ ДА ЈЕ БИО ДРЖАЛАЦ И У МЕЂУВРЕМЕНУ.

ДРЖАВИНА КОЈА ЈЕ ПОНОВО УСПОСТАВЉЕНА У ДРЖАВИНСКОМ СПОРУ ИЛИ ДОЗВОЉЕНОМ САМОПОМОЋИ СМАТРА СЕ ДА НИЈЕ НИ ПРЕКИДАНА.

 

 

Одсек 2.

СТИЦАЊЕ И ПРЕСТАНАК ДРЖАВИНЕ

 

 

Стицање

 

Члан 161.

ДРЖАВИНА СЕ СТИЧЕ ПРЕНОСОМ ОД ДОСАДАШЊЕГ ДРЖАОЦА ИЛИ САМОВЛАСНО.

ПРЕНОС ДРЖАВИНЕ ВРШИ СЕ ПРЕДАЈОМ СТВАРИ.

ПРЕДАЈА СРЕДСТАВА (КЉУЧ, КОНОСМАН, СКЛАДИШНИЦА, ТОВАР-НИ ЛИСТ И СЛ.) КОЈА ОМОГУЋУЈЕ ФАКТИЧКУ ВЛАСТ НА СТВАРИ ЗНАЧИ ИСТО ШТО И ПРЕДАЈА САМЕ СТВАРИ.

 

Пренос уговора

 

Члан 162.

ПРЕНОС СВОЈИНСКЕ ДРЖАВИНЕ МОЖЕ СЕ ИЗВРШИТИ УГОВОРОМ СА НОВИМ СВОЈИНСКИМ ДРЖАОЦЕМ, С ТИМ ДА ДОСАДАШЊИ СВОЈИНСКИ ДРЖАЛАЦ ЗАДРЖИ СТВАР КАО НЕПОСРЕДНИ ДРЖАЛАЦ ПРАВА.

 

ПРЕНОС СВОЈИНСКЕ ДРЖАВИНЕ СА ПОСРЕДНОГ СВОЈИНСКОГ ДРЖАОЦА НА НЕПОСРЕДНОГ ДРЖАОЦА ПРАВА ОДНОСНО ПРИТЕЖАОЦА ВРШИ СЕ УГОВОРОМ ЗАКЉУЧЕНИМ ИЗМЕЂУ ОВИХ ЛИЦА.

АКО СЕ СТВАР НАЛАЗИ КОД ТРЕЋЕГ ЛИЦА У ДРЖАВИНИ ПРАВА ИЛИ У ПРИТЕЖАЊУ, ПРЕНОС СВОЈИНСКЕ ДРЖАВИНЕ ВРШИ СЕ УГОВОРОМ ИЗМЕЂУ РАНИЈЕГ И НОВОГ СВОЈИНСКОГ ДРЖАОЦА И ОБАВЕШТАВАЊЕМ ДРЖАОЦА ПРАВА ОДНОСНО ПРИТЕЖАОЦА О ТОМЕ.

 

Варијанта I: Члан се брише.

 

Варијанта II: Додаје се нови став који гласи:

 

Пренос државине врши се предајом ствари прибавиоцу или неким другим поступком који прибавиоца доводи у положај да врши или да може да врши фактичку власт на ствари.

 

Варијанта III: Додаје се нови члан који гласи:

 

Пренос државине привидном предајом

 

Члан 163.

Пренос државине се сматра извршеним закључењем уговора, без стварне предаје: ако је ствар још пре закључења уговора била у државини прибавиоца и ако су се стране договориле да ствар, упркос преносу права прибавиоцу, и даље остане у државини преносиоца.

 

Ако је ствар у државини трећег лица, узима се да је предаја извршена у тренутку у којем је треће лице обавештено о закљученом уго-вору о преносу права прибавиоцу.

 

Стицање преко заступника

 

Члан 164.

ДРЖАВИНА СЕ МОЖЕ СТЕЋИ И ПРЕКО ЗАСТУПНИКА, АКО ОВАЈ СТИЧЕ ФАКТИЧКУ ВЛАСТ НА СТВАРИ СА ЦИЉЕМ ДА ЗАСТУПНИКА УЧИНИ ДРЖАОЦЕМ.

 

Стицање наслеђивањем

 

Члан 165.

Наследник, односно извршилац завештања, постаје држалац оставиочевих ствари у тренутку његове смрти, без обзира на то када је стекао фактичку власт на ствари.

КАДА ЈЕ ОСТАВИОЧЕВА ДРЖАВИНА НА ЈЕДНОЈ ИЛИ ВИШЕ СТВАРИ, ОДНОСНО ПРАВА СТВАРНИХ СЛУЖБЕНОСТИ ЊЕГОВОМ СМРЋУ ПРЕШЛА НА ДВА ИЛИ ВИШЕ САНАСЛЕДНИКА, СВИ СУ ОНИ ТИМЕ ПОСТАЛИ СУДР-ЖАОЦИ ТИХ СТВАРИ, ОДНОСНО ПРАВА СТВАРНЕ СЛУЖБЕНОСТИ, ИЗУЗЕВ АКО ЈЕ ЗАВЕШТАЊЕМ ИЛИ ОДЛУКОМ ОСТАВИНСКОГ СУДА ДРУГАЧИЈЕ ОД-РЕЂЕНО.

ПРЕЛАСКОМ ОСТАВИОЧЕВЕ ДРЖАВИНЕ НА ЊЕГОВЕ НАСЛЕДНИКЕ НЕ ДИРА СЕ У ОСТАЛЕ ДРЖАВИНЕ ИСТЕ СТВАРИ, ОДНОСНО ПРАВА.

 

Алтернатива: Додају се два нова члана која гласе:

 

Самовољно стицање државине

 

Члан 166.

Самовољно стиче државину лице које успостави фактичку власт у погледу ствари: узимањем ствари у руке, запоседањем ствари, забраном другоме да са ствари нешто одређено чини ако се овај забрани повинује, чињењем нечега са ствари што други трпи, или поступајући на други начин као држалац ствари.

 

Континуитет државине

 

Члан 167.

За садашњег држаоца који докаже да је стекао државину у прошлости, претпоставља се да је био држалац и у међувремену.

Државина која је поново успостављена у државинском спору или дозвољеном самопомоћи, сматра се да није ни прекидана.

 

Престанак државине

 

Члан 168.

Државина се губи кад држалац престане да врши фактичку власт на ствари.

Државина се не губи ако је држалац привремено спречен да врши фактичку власт независно од своје воље.

 

 

Одсек 3.

ЗАШТИТА ДРЖАВИНЕ

 

 

Заштита од сметања државине

 

Члан 169.

Сваки држалац ствари и права има право на заштиту од узнемиравања или одузимања државине (сметање државине).

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

Сметање државине у виду одузимања или узнемиравања ужива посебну заштиту.

Одузимање државине настаје лишавањем држаоца ствари, спречавањем приступа ствари или на други сличан начин.

Узнемиравање државине настаје постављањем несавладивих препрека, отежавањем приступа, или на други начин онемогућава др-жаоца да врши фактичку власт на ствари.

Заштита државине не може се захтевати ако је сметање извршено на основу закона, одлуке органа или организације која врши јавна овлашћења, пристанка тужиоца или дозвољене самопомоћи.

 

Дозвољена самопомоћ

 

Члан 170.

Држалац има право на самопомоћ против онога ко га неовлашћено узнемирава у државини под условом да је опасност непосредна, да је самопомоћ нужна и да начин њеног вршења одговара приликама у којима постоји опасност.

ПРАВА ИЗ ПРЕТХОДНОГ СТАВА ПРИПАДАЈУ И ПРИТЕЖАОЦУ, ПОД ИСТИМ УСЛОВИМА.

 

Алтернатива: Додаје се став 3 који гласи:

Самопомоћ постоји кад држаоц применом извесне силе, спречи сметање своје државине, врати ствар која му је одузета или успостави дотадашњи обим или начин вршења фактичке власти на ствари.

 

Против кога се може захтевати заштита државине

 

Члан 171.

Заштита у случају сметања државине може се захтевати од лица које узнемирава држаоца, од лица у чију корист се врши сметање и против њиховог несавесног следбеника.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

Рокови за подношење државинске тужбе

 

Члан 172.

Судска заштита од узнемиравања, односно одузимања државине може се тражити у року од 30 дана од дана сазнања за сметање и учи-ниоца, а најкасније у року од годину дана од насталог сметања (спор због сметања државине).

ИСТИ РОКОВИ ВАЖЕ ЗА ПОДИЗАЊЕ ТУЖБЕ ЗА ЗАШТИТУ ОД СМЕ-ТАЊА ДРЖАВИНЕ И ПРЕМА НАСЛЕДНИЦИМА, КАО И ПРЕМА ПОЈЕДИНАЧ-НОМ СЛЕДБЕНИКУ КОЈИ ЈЕ ЗНАО ЗА САМОСТАЛНО СТИЦАЊЕ ПРЕТХОД-НИКА.

Алтернатива: У ставу 1 испред заграде додају се речи: “или од последњег ометања ако се радња ометања више пута понавља”, и додају два нова става која гласе:

Рокови за заштиту државине у случају континуираног сметања теку од дана извршења прве радње сметања.

Ако се радња сметања државине периодично понавља рокови за заштиту теку од последње сметње.

 

Питања која се расправљају у државинском спору

 

Члан 173.

Суд пружа заштиту према последњем стању државине и наста-лом сметању, при чему није од утицаја право на државину, правни ос-нов државине и савесност држаоца.

И држалац који је државину стекао силом, преваром или злоу-потребом поверења има право на заштиту, изузев према лицу од кога је на такав начин дошао до државине, и ако од насталог сметања нису протекли законски рокови.

 

Забрана даљег узнемиравања и повраћај одузете ствари

 

Члан 174.

Одлуком о захтеву за заштиту од сметања државине одређује се забрана даљег узнемиравања државине под претњом новчане казне, односно враћања одузете државине, као и друге мере потребне за заш-титу од даљег сметања.

КАД ЈЕ СМЕТАЊЕ ДРЖАВИНЕ ИЗВРШЕНО ГРАЂЕЊЕМ, СУД У ДРЖАВИНСКОМ СПОРУ НЕ МОЖЕ ИЗРЕЋИ ПОВРАЋАЈ У ПРЕЂАШЊЕ СТАЊЕ АКО БИ РУШЕЊЕ ПОДИГНУТОГ ОБЈЕКТА ПРЕДСТАВЉАЛО ЗНАТНУ ШТЕТУ.

 

Алтернатива: Став 1 замењује се са два нова става која гласе:

У случају сметања државине држалац може да захтева враћање одузете ствари, успостављање дотадашњег обима или начина вршења фактичке власти на ствари, забрану сметања или њено понављање.

Одлуком о захтеву за заштиту од сметања државине може се утврдити чин сметања, наредити успостављање ранијег стања, односно враћање одузете државине, забранити понављање таквог или сличног сметања, одредити новчану казну или друге мере потребне за заштиту државине.

 

Права непосредног држаоца према посредном држаоцу

 

Члан 175.

НЕПОСРЕДНИ ДРЖАЛАЦ МОЖЕ ТРАЖИТИ ЗАШТИТУ И ПРЕМА ПОСРЕДНОМ ДРЖАОЦУ.

 

Права посредног држаоца

 

Члан 176.

ЗАШТИТУ ДРЖАВИНЕ У КОРИСТ НЕПОСРЕДНОГ ДРЖАОЦА МОЖЕ ТРАЖИТИ И ПОСРЕДНИ ДРЖАЛАЦ.

АКО У СЛУЧАЈУ ОДУЗИМАЊА СТВАРИ НЕПОСРЕДНИ ДРЖАЛАЦ НЕЋЕ ДА МУ СЕ СТВАР ВРАТИ, ПОСРЕДНИ ДРЖАЛАЦ МОЖЕ ЗАХТЕВАТИ ДА СТВАР БУДЕ ВРАЋЕНА ЊЕМУ.

ПОСРЕДНИ ДРЖАЛАЦ ИМА ПРАВО НА ДРЖАВИНСКУ ЗАШТИТУ У ОДНОСУ НА НЕПОСРЕДНОГ ДРЖАОЦА АКО ОВАЈ ПРЕКОРАЧИ ГРАНИЦУ НЕПОСРЕДНЕ ДРЖАВИНЕ.

 

Заштита према лицу уписаном у земљишне књиге или у други јавни регистар

 

Члан 177.

СТВАРНИ ДРЖАЛАЦ (КАКО ПОСРЕДНИ ТАКО И НЕПОСРЕДНИ) УЖИВА ДРЖАВИНСКУ ЗАШТИТУ ПРЕМА ЛИЦУ УПИСАНОМ У ЗЕМЉИШНЕ КЊИГЕ ИЛИ У ДРУГИ ЈАВНИ РЕГИСТАР КОЈИ НИЈЕ У ПОСЕДУ СТВАРИ.

 

Кад се држи само део непокретности

 

Члан 178.

ПРАВО НА ДРЖАВИНСКУ ЗАШТИТУ ИМА ОНО ЛИЦЕ КОЈЕ ДРЖИ ДЕО НЕПОКРЕТНОСТИ, НАРОЧИТО, СТАН, ПОСЛОВНИ ПРОСТОР ИЛИ ДРУГЕ ПРОСТОРИЈЕ.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

Заштита судржавине

 

Члан 179.

Судржалац ужива државинску заштиту у случају сметања држа-вине у односу на трећа лица, као и међусобним односима са другим судржаоцима ако један од њих онемогућава другог у дотадашњем начину вршења фактичке власти на ствари која је у њиховој државини.

 

Алтернатива: Члан се мења тако да гласи:

У односу између више држаоца исте ствари сматра се узнемиравањем свако понашање којим се самовољно мења или омета дотадашњи начин вршења државине.

 

 

ОДЕЉАК 8.

ПРОТЕК ВРЕМЕНА

 

Одсек 1.

ДЕЈСТВО ПРОТЕКА РОКА И ЊЕГОВО РАЧУНАЊЕ

 

 

Трајање субјективних права

 

Члан 180.

ПОЈЕДИНА СУБЈЕКТИВНА ПРАВА МОГУ НАСТАТИ ИЛИ ПРЕСТАТИ ПРОТЕКОМ ВРЕМЕНА.

 

Рачунање времена

 

Члан 181.

Рок одређен у данима почиње тећи првог дана после догађаја од кога се рок рачуна, а завршава се истеком последњег дана рока.

Рок одређен у недељама, месецима или годинама завршава се оног дана који се по имену и броју поклапа са даном настанка догађаја од кога рок почиње да тече, а ако таквог дана нема у последњем месецу, крај рока пада на последњи дан тог месеца.

Ако последњи дан рока пада у дан када је законом или другим општим правним актом одређено да се не ради, као последњи дан рока рачуна се следећи радни дан.

Почетак месеца означава први дан у месецу, средина - петнаести, а крај – последњи дан у месецу, ако што друго не произлази из намере странака или из природе уговорног односа.

 

Примена правила о услову

 

Члан 182.

Кад дејство правног посла почиње од одређеног времена, сходно се примењују одредбе о одложном услову, а кад правни посао престаје да важи по истеку одређеног рока, сходно се примењују одредбе о раскидном услову.

 

Одсек 2.

ЗАСТАРЕЛОСТ6

6 Одредбе о застарелости садржане су у делу Грађанског законика о облигационим односима, а у Општем делу су унете оне одредбе о застарелости које важе и за друге грађанско правне односе, с тим да су одредбе о роковима застарелости садржане у одговарајућим - посебним деловима Грађанског законика. Комисија ће се накнадно определити о систематизацији одредаба о застарелости.

 

Глава I

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

 

Дејство застарелости

 

Члан 183.

ПРОТЕКОМ ПРОПИСАНОГ ВРЕМЕНА ЗАСТАРЕВАЈУ ПРАВА ПОТРАЖИ-ВАЊА И ДРУГА СУБЈЕКТИВНА ПРАВА ОДРЕЂЕНА ЗАКОНОМ.

ОДРЕДБЕ О ЗАСТАРЕЛОСТИ ПОТРАЖИВАЊА СХОДНО СЕ ПРИМЕЊУЈУ НА ЗАСТАРЕВАЊЕ ЗАКОНОМ ОДРЕЂЕНИХ ДРУГИХ СУБЈЕКТИВНИХ ПРАВА.

 

Алтернатива: Став 2 се брише.

 

Опште правило

 

Члан 184.

Застарелошћу престаје право захтевати испуњење обавезе. Застарелост наступа кад протекне законом одређено време у коме је поверилац могао захтевати испуњење обавезе.

Суд се не може обазирати на застарелост ако се дужник није на њу позвао.

 

Кад застарелост почиње тећи

 

Члан 185.

Застарелост почиње тећи првог дана после дана кад је поверилац имао право да захтева испуњење обавезе, ако законом за поједине слу-чајеве није што друго прописано.

Ако се обавеза састоји у томе да се нешто не учини, да се пропус-ти или трпи, застарелост почиње тећи првог дана после дана кад је дужник поступио противно обавези.

 

Наступање застарелости

 

Члан 186.

Застарелост наступа кад истекне последњи дан законом одређеног времена.

 

Урачунавање времена претходника

 

Члан 187.

У време застарелости рачуна се и време које је протекло у корист дужникових претходника.

 

Забрана промене рока застарелости

 

Члан 188.

Правним послом не може се одредити дуже или краће време застарелости од оног времена које је одређено законом.

Правним послом не може се одредити да застарелост неће тећи за неко време.

 

Напомена: Поставља се питање да ли би евентуално у одређеним случајевима заинтересовани субјекти облигационог односа могли својим писменим споразумом да продуже рок застарелости (на пример у случају медијације; преговарања о поравнању између пословних партне-ра или код штетних радњи чије се последице тек очекују).

 

Одрицање од застарелости

 

Члан 189.

Дужник се не може одрећи застарелости пре него што протекне време одређено за застарелост.

 

Писмено признање и обезбеђење застареле обавезе

 

Члан 190.

Писмено признање застареле обавезе сматра се као одрицање од застарелости.

Исто дејство има давање залоге или ког другог обезбеђења за застарело потраживање.

 

Дејство испуњења застареле обавезе

 

Члан 191.

Ако дужник испуни застарелу обавезу, нема право захтевати да му се врати оно што је дао, без обзира да ли је знао да је обавеза застарела.

 

Поверилац чије је потраживање обезбеђено

 

Члан 192.

Кад протекне време застарелости, поверилац чије је потражи-вање обезбеђено залогом или хипотеком може се намирити само из оптерећене ствари, ако је држи у рукама или ако је његово право упи-сано у јавној књизи.

Међутим, застарела потраживања камата и других повремених давања не могу се намирити ни из оптерећене ствари.

 

Споредна потраживања

 

Члан 193.

Кад застари главно потраживање, застарела су и споредна потраживања, као што су потраживања камата, плодова, трошкова, уговорне казне.

 

Алтернатива: Додаје се нови став који гласи:

КАД ГЛАВНО ПОТРАЖИВАЊЕ ПРЕСТАНЕ ИСПУЊЕЊЕМ, СПОРЕДНА ПОТРАЖИВАЊА ЗАСТАРЕВАЈУ У РОКУ КОЈИ ЈЕ ПРЕДВИЂЕН ЗА ЗАСТАРЕ-ЛОСТ ГЛАВНОГ ПОТРАЖИВАЊА.

 

Кад се не примењују правила о застарелости

 

Члан 194.

Правила о застарелости не примењују се у случајевима кад су у закону одређени рокови у којима треба да се подигне тужба или да се изврши одређена радња под претњом губитка права.

 

 

Глава II

ЗАСТОЈ ЗАСТАРЕВАЊА

 

 

Потраживања између одређених лица

 

Члан 195.

Застаревање не тече:

1)              између брачних другова;

2)              између родитеља и деце док траје родитељско право;

3)               између штићеника и његовог стараоца, као и органа старатељства, за време трајања старатељства и док не буду положени рачуни;

4)                између два лица која живе у ванбрачној заједници, док та заједница постоји.

 

Потраживања одређених лица

 

Члан 196.

Застаревање не тече:

1) за време мобилизације, у случају непосредне ратне опасности или рата у погледу потраживања лица на војној дужности;

2)              у погледу потраживања која имају лица запослена у туђем до-маћинству према послодавцу или члановима његове породице који заједно са њима живе, све док тај радни однос траје.

3)              У СЛУЧАЈЕВИМА ПРЕДВИЂЕНИМ ПОСЕБНИМ ПРОПИСИМА.

 

Застарелост у случају наслеђивања

 

Члан 197.

ЗАСТАРЕЛОСТ ПОТРАЖИВАЊА ИЗМЕЂУ ЗАОСТАВШТИНЕ И ТРЕЋИХ ЛИЦА НЕ МОЖЕ НАСТУПИТИ ДОК НЕ ПРОТЕКНЕ ГОДИНА ДАНА ОД КАДА ЈЕ НАСЛЕДНИКУ УРУЧЕНО НАСЛЕЂЕ ИЛИ ОД КАДА ЈЕ ЗАОСТАВШТИНИ ПОСТАВЉЕН СТАРАЛАЦ.

МЕЂУТИМ, АКО ЈЕ ЗА ЗАСТАРЕЛОСТ ОДРЕЂЕНО ВРЕМЕ КРАЋЕ ОД ГОДИНУ ДАНА, ЗАСТАРЕВАЊЕ ТОГА ПОТРАЖИВАЊА РАЧУНА СЕ ПОЧЕВ ОД УРУЧЕЊА НАСЛЕЂА ИЛИ ОД ПОСТАВЉАЊА СТАРАОЦА.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

Несавладиве препреке

 

Члан 198.

Застаревање не тече за све време за које повериоцу није било могуће због несавладивих препрека да судским путем захтева испуњење обавезе.

 

Утицај узрока застоја застаревања

 

Члан 199.

Ако застаревање није могло почети да тече због неког законског узрока, оно почиње тећи кад тај узрок престане.

Ако је застаревање почело тећи пре него што је настао узрок који је зауставио његов даљи ток, оно наставља да тече кад престане тај узрок, а време које је истекло пре заустављања рачуна се у законом одређени рок за застарелост.

 

Потраживања према пословно неспособним лицима и њихова потраживања

 

Члан 200.

Застаревање тече и према малолетнику и другом пословно неспособном лицу, без обзира на то да ли имају законског заступника или не.

Међутим, застарелост потраживања малолетника који нема заступника и другог пословно неспособног лица без заступника, не може наступити док не протекне две године од кад су постала потпуно пословно способна, или од кад су добила заступника.

Ако је за застарелост неког потраживања одређено време краће од две године, а поверилац је малолетник који нема заступника или неко друго пословно неспособно лице без заступника, застаревање тог потраживања почиње тећи од кад је поверилац постао пословно способан, или од кад је добио заступника.

 

Потраживања према лицу на одслужењу војног рока

 

Члан 201.

Застарелост према лицу које се налази на одслужењу војног рока или на војној вежби не може наступити док не протекну три месеца од одслужења војног рока или престанка војне вежбе.

 

Алтернатива: Члан се брише.

 

 

Глава III

ПРЕКИД ЗАСТАРЕВАЊА

 

 

Признање дуга

 

Члан 202.

Застаревање се прекида када дужник призна дуг.

Признање дуга може се учинити не само изјавом повериоцу, него и на посредан начин, као што су давање отплате, плаћање камате, давање обезбеђења.

 

Алтернатива: У ставу 1. реч: “дуг“, замењује се речима: “основ дуга“.

 

Подизање тужбе

 

Члан 203.

Застаревање се прекида подизањем тужбе и сваком другом повериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом, у циљу утврђивања, обезбеђења или остварења потраживања.

 

Одустанак, одбацивање или одбијање тужбе

 

Члан 204.

Прекид застаревања извршен подизањем тужбе или којом другом повериочевом радњом предузетом против дужника пред судом или другим надлежним органом у циљу утврђивања, обезбеђења или остварења потраживања, сматра се да није наступио ако поверилац одустане од тужбе или радње коју је предузео.

Исто тако, сматра се да није било прекида ако повериочева тужба или захтев буде одбачен или одбијен, или ако издејствована или пре-дузета мера извршења или обезбеђења буде поништена.

 

Одбацивање тужбе

 

Члан 205.

Ако је тужба против дужника одбачена због ненадлежности суда или ког другог разлога који се не тиче суштине ствари, па поверилац подигне поново тужбу у року од три месеца од дана правноснажности одлуке о одбацивању тужбе, сматра се да је застаревање прекинуто првом тужбом.

Исто вреди и за позивање у заштиту, и за истицање пребијања потраживања у спору, као и у случају кад је суд или други орган упу-тио дужнику да своје пријављено потраживање остварује у парнич-ном поступку.

 

Позивање дужника

 

Члан 206.

За прекид застаревања није довољно да поверилац позове дужника писмено или усмено да обавезу испуни.

 

Рок застарелости у случају прекида

 

Члан 207.

После прекида застаревање почиње тећи изнова, а време које је протекло пре прекида не рачуна се у законом одређени рок за застарелост.

Застаревање прекинуто признањем од стране дужника почиње тећи изнова од признања.

Кад је прекид застаревања настао подизањем тужбе или пози-вањем у заштиту, или истицањем пребијања потраживања у спору, односно пријављивањем потраживања у неком другом поступку, застаревање почиње тећи изнова од дана кад је спор окончан или свршен на неки други начин.

Кад је прекид застаревања настао пријавом потраживања у стечајном поступку, застаревање почиње тећи изнова од дана окончања овог поступка.

Исто важи и кад је прекид застаревања настао захтевом принудног извршења или обезбеђења.

Застаревање које почиње тећи изнова после прекида, навршава се кад протекне онолико времена колико је законом одређено за застаревање које је прекинуто.

 

Застарелост у случају пренова

 

Члан 208.

Ако је прекид настао признањем дуга од стране дужника, а поверилац и дужник су се споразумели да измене основ или предмет обавезе, ново потраживање застарева за време које је одређено за његову застарелост.

 

 

ОДЕЉАК 9.

ЗАШТИТА ГРАЂАНСКИХ ПРАВА

 

 

Остваривање и заштита

 

Члан 209.

СУБЈЕКТИВНА ГРАЂАНСКА ПРАВА СЕ ШТИТЕ У СКЛАДУ СА ЦИЉЕВИМА РАДИ КОЈИХ СУ УСТАНОВЉЕНА.

 

Начело интегралне заштите

 

Члан 210.

 

ПОВРЕЂЕНА ИЛИ УГРОЂЕНА ГРАЂАНСКА ПРАВА УЖИВАЈУ СУДСКУ ЗАШТИТУ У РАЗУМНОМ РОКУ, АКО СЕ ОПАСНОСТИ НЕ МОГУ ОТКЛОНИТИ ИЛИ ОБЕШТЕЋЕЊЕ НЕ МОЖЕ ПОСТИЋИ ВАНСУДСКИМ (МИРНИМ) ПУТЕМ (МЕДИЈАЦИЈОМ, ПОРАВНАЊЕМ, ИЛИ НА ДРУГИ МИРАН НАЧИН).

 

Решавање спорова на миран начин

 

Члан 211.

СУД ИЛИ ДРУГИ НАДЛЕЖНИ ОРГАН ЋЕ СТРАНАМА УКАЗАТИ НА ПОТРЕБУ И МОГУЋНОСТИ РЕШЕЊА СПОРА НА МИРАН НАЧИН.

 

Нужна одбрана и стање нужде

 

Члан 212.

Ко у нужној одбрани проузрокује штету нападачу није дужан накнадити је, осим у случају прекорачења нужне одбране.

Кад неко проузрокује штету у стању нужде, оштећени може захтевати накнаду од лица које је криво за настанак опасности штете, или од лица од којих је штета отклоњена, али од ових последњих, не више од користи коју су имала од тога.

Ко претрпи штету отклањајући од другог опасност штете, има право захтевати од њега накнаду оне штете којој се разумно изложио.

Trascina file per caricare