The measure is available in the following languages:
УСТАВ ЦРНОГОРСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Цетиње, 2009.
Издавач
Црногорска Православна Црква
Уредник
Сретен Вујовић
Коректура
Мато Беговић
Техничка припрема
Медиапринт Милениум
Тираж
500 примјерака
Штампа
ИВПЕ Цетиње
УСТАВ
ЦРНОГОРСКЕ
ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
Цетиње, мјесеца децембра 2009. г.
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Црногорска Православна Црква je Помјесна Аутокефална Црква Црне Горе, кoja кao дио Једне Свете Саборне и Апостолске цркве одржава канонско и догматско јединство са свим помјесним православним црквама.
Црногорска Православна Црква своје вјерско учење и богослужење исповиједа и врши јавно, и самостално управља и уређује црквеновјерске послове.
Црногорска Православна Црква је једна и недјељива и има достојанство Митрополије.
Црногорска Православна Црква је насљедник Аутокефалне Црногорске Цркве која је укинута актом Александра Карађорђевића наćљедника пријестола Краљевине СХС, 14 јула 1920 године.
Црногорска Православна Црква ни једном одлуком и ни једним актом не може изгубити своју аутокефалност.
Под јурисдикцијом Црногорске Православне Цркве налазе се сви њени вјерници ма ђе да живе: у држави Црној Гори или у дијаспори, на територији других држава.
Члан 2.
Црногорска Православна Црква поштује Устав и законе државе Црне Горе и своју дјелатност остварује на основу:
1) Светога Писма и Светога Предања према учењу Свете Православне Цркве;
2) Канона и Правила Светих Апостола, Васељенских и Помјесних Сабора и Светих Отаца;
3) На основу закона, одлука, прописа, статута, уредби, правилника, указа, одредби и других аката које донесу надлежне црквене власти на основу овог Устава
Члан 3.
Црногорска Православна Црква је правно лице, регистровано у складу са законима државе Црне Горе.
Дјелови Црногорске православне цркве на територијама других држава региструју се у складу са законима тихдржава.
Члан 4.
Црногорска православна црква је устројена на принципу хијерархијске структуре управљања.
Највиши орган црквене власти је Свети Архијерејски Синод на челу са Митрополитом Црногорским.
Судску власт у Црногорској Православној Цркви остварују црквени судови.
У Црногорској Православној Цркви дјелују сљедећа тијела:
Црквено јерархијска:
а)
- Митрополит,
- Свети Архијерејски Синод,
- Велики Црквени Суд,
б)
- Епископ,
- Црквени Суд Епископије,
в)
- Намјесник,
г)
- Парохијски свјештеник
д)
- Манастирска управа
Oстала :
а)
- Савјет Митрополије,
- Управа Савјета Митрополије,
б)
- Савјет Епископије,
- Управа Савјета Епископије,
в)
- Одбор православне црквене општине,
-Црквени одбор.
Члан 5.
У Црногорској Православној Цркви службени језик је црногорски и ћирилично писмо. Богослужбени језици су црквенословенски и црногорски, али се богослужења и црквена администрација могу обављати и на другим језицима на начин који одреди Свети Архијерејски Синод.
Члан 6.
Црногорска Православна Црква има грб.
Основни грб је штит раздијељен дијагонално златним двоструким крстом с лијеве банде (хералдички: с десне) и златним архијерејским жезлом с десне банде (хералдички: с лијеве). Крст и жезло дијеле штит на четири поља. Горње и доње поље су црвене, а лијево и десно поље плаве боје. Штит је оивичен златом.
Двоструким крстом и архијерејским жезлом раздвојени су духовност (плава поља штита) и свјетовност (црвена пољаштита). Средњи грб је основни грб са златном архијерејском митром изнад штита.
Велики грб је средњи грб на црквеноме плашту. Плашт израња из црвене књажевске круне и оивичен је златнима ресама. Конопи који вежу драперију су златни.
Члан 7.
Црногорска православна црква има заставу.
Застава је црвене боје, у сразмјери 2:1 дужине према ширини.
По средини заставе је основни грб Црногорске Православне Цркве.
МИТРОПОЛИТ ЦРНОГОРСКИ
Члан 8.
На челу Црногорске Православне Цркве је Митрополит Црногорски као њен врховни поглавар.
Титула Митрополита је:
Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорски.
Митрополит Црногорски ужива сва права и почасти које му припадају као поглавару Црногорске Православне Цркве.
Митрополит Црногорски првјенствује при богослужењу.
Митпополит се ословљава са „Ваше Блаженство
“Име Митрополита Црногорског се помиње на сваком богослужењу Црногорске Православне Цркве по сљедећој формули: „за Оца нашег (име), Блежењејшег Архиепископа Цетињског и Мирополита Црногорског“.
Спољашњи знаци достојанства Митрополита Црногорског (као поглавара Аутокефалне цркве) су бијела панакамилавка са брилијантским крстом, а на богослужењима и свечаностима - двије панагије и крст.
У Црногорској Православној Цркви достојанство и титулу Митрополита има само поглавар Цркаве.
Митрополит Црногорски је и Архиепископ Цетињски.
Достојанство Мирополита Црногорског је доживотно.
Члан 9.
Врховном поглавару ЦПЦ Митрополиту Црногорском припадају сљедећа овлашћења:
Надзире испуњавање одлука Светог Архијерског Синода;Одржава јединство јерархије ЦПЦ;
Прати и надгледа рад свих синодалних надлештава;
Стара се да службеници у Митрополији савјесно обављају своје послове;
Обраћа се посланицама, свјештенству и вјерницима ЦПЦ;
Потписује општецрквена документа одобрена од Светог Архијерејског Синода;
Потврђује пресуде Великог Црквеног Суда;
Представља ЦПЦ пред другим црквама и вјерским заједницама;
Представља ЦПЦ у односима са највишим државним органима;
Представља ЦПЦ на црквеним, државним и народним свечаностима;
Издаје указе о избору и постављењу епископа, службеника синодских надлештава, викарних епископа, ректора духовних школа и других лица, на основу одлука Светог Архијерејског Синода;
Поставља декретом службенике у Митрополији;
Хиротонише епископе уз саслужење других архијереја;
У случају упокојења епископа, или његове дуже болести, привремено одређује администратора епископије уз сагласност Светог Архијерејског Синода;
Врши канонске поćете свима епископијама ЦПЦ;
Разматра несугласице имеђу епископа кад му се обрате за помоћ;
Одликује епископе установљеним титулама и одликовањима;
Награђује свјештенство и вјернике одликовањима и наградама;
Освећује Свето Миро за цијелу ЦПЦ;
Води бригу о одржавању чистоте православнога учења у ЦПЦ;
Води бригу о добрим односима свјештенства и вјерника ЦПЦ;
Формира потребна тијела за вођење одређених послова.
Члан 10.
На упражњени трон Митрополита Црногорскога Свети Архијерејски Синод именује Привременог Администратора Митрополије, који обавља ту дужност до избора новога Митрополита. Администратор Митрополије може бити Епископ и држављанин Црне Горе, а у изузетној ситуацији најстарији члан Светог Архијерејског Синода.
Члан 11.
До избора новог Митрополита Црногорског:
1) Црногорском Православном Црквом управља Свети Архијерејски Синод - под предćедништвом Администратора Митрополије;
2) Име Администратора Митрополије се помиње на свим богослужењима;
3) Администратор Митрополије испуњава све обавезе Митрополита Црногорскога по члану 9 овога Устава, лишетачака 11-15 и 18-21 поменутог члана.
Члан 12.
За упражњени Митрополијски трон Свети Архијерејски Синод формира Изборни савјет и доноси одлуку ко може да се кандидује за Митрополита, а све радње око избора требало би да буду завршене од 3 - 6 мјесеци од дана откад је упражњен Митрополијски трон.
Мандат Изборног савјета престаје избором новог Митрополита.
Члан 13.
Избор Митрополита врши Изборни савјет.
Изборни савјет чине:
Сви Епископи, сва свјештена лица оба реда, као и свјетовна лица.
Свјетовна лица бира Савјет Митрополије,
У Изборном савјету број свјетовних лица једнак је броју свјештених лица.
Члан 14.
Кандидат за Митрополита Црногорскога мора бити: :
1) Родни Црногорац и држављанин Црне Горе;
2) Активни архијереј ЦПЦ високог богословског образовања;.
3) треба да има добру репутацију и уживати повјерење свјештенства и народа,
4) не може бити млађи од 40 година.
Новоизабрани Митрополит се устоличава по традицији ЦПЦ и полаже заклетву:
„Ја (име) изабрани и устоличени Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорски заклињем се Свемогућем Богу да ћу Светој Црногорској Православној Цркви и својој отаџбини држави Црној Гори вазда бити вјеран и предан, да ћу чувати учење Светог Православља, Светих Канона и Црквених Прописа, да ћу чувати јединство Црногорске Православне Цркве поштујући њен Устав и прописе донесене на основу њега и да ћу се у свим дјелима и поступцима руководити искључиво Дoбром и у интересу наше свете Цркве и отаџбине Црне Горе и никада нећу пристати на било какву измјену и дјело који би били уперени против самосталности Цркве и Државе. Како право зборио тако ми помогао Господ Бог, Пресвета Богородица, Свети Петар Цетињски ,Василије Острошки , Стефан Пиперски, Владимир Дукљански и Свети Иван Црнојевић Господар црногорски и сви свети!“
СВЕТИ АРХИЈЕРЕЈСКИ СИНОД
Члан 15.
Свети Архијерејски Синод је највиши орган управљања ЦПЦ.
Свети Синод је највиша духовна, црквено-законодавна, црквено-управна и црквено-судска власт.
Свети Синод врши власт: одлукама, закључцима, ставовима, препорукама и наредбама.
Члан 16.
Свети Архијерејски Синод фунционише у ширем и ужем саставу.
Шири састав Светог Архијерејског Синода чине Митрополит Црногорски и сви епископи.
Ужи састав Светог Архијерејског Синода, који представља извршну власт ЦПЦ, чине Митрополит Црногорски и два епископа по избору Светог Архијерејског Синода ширег састава.
Предćедник Светог Архијерејског Синода у оба састава је Митрополит Црногорски.
Кад је Митрополит Црногорски спријечен да обавља дужност предćедника Синода, у вођењу послова и предćедавању Синодом замјењује га најстарији по хиротонији епископ, члан Синода. Записници и одлуке са ćедница Синода, настали у томе периоду, подносе се Митрополиту Црногорскоме ради потврђивања. У случају да Митрополит није сагласан са појединим одлукама и није вољан да потврди, Синод о њима поново расправља на ćедници којом предćедава Митрополит.
Члан 17.
Свети Архијерејски Синод има секретара.
Секретар Светога Архијерејског Синода присуствује ćедницама и води књигу записника у коју уписује одлуке и закључке.
Секретар Светога Архијерејског Синода нема право гласа на ćедницама.
За секретара Светог Архијерејског Синода може бити постављено само лице из реда свјештеника или свјештеномонаха, које има високо образовање. Секретара именује Свети Архијерејски Синод.
Члан 18.
Ćеднице Светога Архијерејског Синода (у ширем саставу) сазива предćедник Светог Архијерејског Синода или по приједлогу просте већине чланова.
У позиву за ćедницу члановима Светога Архијерејског Синода предćедник доставља приједлог дневног реда, вријеме и мјесто одржавања ćеднице, као и материјал за питања о којима ће се водити расправа.
Ćеднице Светог Архијерејског Синода су, по правилу, затворенога типа.Свети Архијерејски Синод ради на основу дневнога реда, предложеног од стране предćедника Синода, а усвојенога на почетку његовог засиједања. Прије усвајања дневног реда ćеднице чланови Синода могу захтијевати објашњења предложених тачака и предлагати допуну дневног реда.
Предćедник Светог Архијерејског Синода руководи ćедницама и закључује њихов рад у складу са протоколом који прописује и усваја Свети Архијерејски Синод.
Свети Архијерејски Синод доноси одлуке већином гласова. При једнаком броју гласова одлучује глас предćедника.
Члан Светог Архијерејског Синода који није сагласан са већински донијетом одлуком може издвојити своје мишљење, при чему је дужан да то образложи на самој ćедници и у писаној форми достави Светом Архијерејском Синоду у наредна два дана. Издвојено мишљење се прилаже уз одлуку и не обуставља њено извршење.
Предćедник Светог Архијерејског Синода има правовета на одлуке Синода.
Кад Свети Архијерејски Синод расправља о жалбама чланова Синода, заинтересовано лице може присуствовати ćедници и давати објашњења у вези својега предмета, али нема право одлучивања.
Записник ćеднице Светога Архијерејског синода сачињава секретар, а потписују Предćедник, сви присутни чланови и секретар Светога Архијерејскoг Синода.
Одлуке Светога Архијерејскога Синода потписује Предćедник који је одговоран за благовремено и тачно извршење одлука Синода.
Члан 19.
У складу с Уставом, Свети Архијерејски Синод је овлашћен да:
1) Тумачи православно-црквена учења, држећи се одредби које је Света Црква на основу Светога Писма и Светога Предања утврдила.
2) Одржава догматско и канонско јединство са помјесним православним црквама.
3) Одржава унутрашње јединство ЦПЦ.
4) Брине се о поштовању уставности и законитости у ЦПЦ.
5) Објашњава општеобавезне и посебне црквене прописе.
6) Чува и брани чистоту хришћанскога православнога учења о вјери и моралу и настоји да се свако неправилно учењеодстрани.
7) Стара се о ширењу православне вјере и руководи пословима унутрашње и спољашње црквене мисије.
8) Канонизује светитеље и прописује службу за њихово светковање.
9) Усваја процедуру за избор Митрополита Црногорскога.
10) Предлаже Савјету Митрополије измјене и допуне Устава ЦПЦ.
11) Одређује карактер односа ЦПЦ са државним властима и брине се за одржавање и развијање добрих односа са њима.
12) Доноси «правила о имовини» којима одређује начин управљања, коришћења и располагања имовином ЦПЦ.
13) Доноси дисциплинске прописе за све духовне и црквене органе и лица.
14) Доноси оцјене важних догађаја из области међуцрквених и међуконфенсионалних односа.
15) Обраћа се посебним указима свим вјерницима ЦПЦ.
16) Доноси «Правила о раду црквених судова» и именује чланове Великог Црквеног Суда.
17) Уређује и води листу кандидата за епископа.
18) Врши избор и поставља епископе, доноси одлуке о њиховом премјештању и пензионисању.
19) Врши избор и поставља викарне епископе.
20) Разматра и оцјењује годишње извјештаје епископа.
21) Води надзор над радом Митрополита и епископа.
22) Прописује потребне услове за све службенике ЦПЦ.
23) Посвећује посебну пажњу чувању црквених културно-историјских објеката ЦПЦ.
24) Води бригу за уредно чување Светих моштију и реликвија;
25) Доноси прописе у области црквенога брака.
26) Именује и поставља управнике синодских надлештава, а на њихов приједлог - и замјенике управника.
27) Одобрава програме рада синодских надлештава, разматра њихове годишње извјештаје, обавља контролу и одлучује о важним питањима њиховога рада.
28) Именује ректоре духовних школа и старјешине мана-стира.
29) Доноси правила о унутрашњем животу у манастирима.
30) Доноси одлуке о формирању епископија или других канонских дјелова ЦПЦ у иностранству.
31) Доноси одлуке о подизању нових манастира.
32) Одобрава статуте, наставне планове и програме духовних школа - на основу приједлога Просвјетнога надлештва.
33) Надзире рад свих тијела црквене власти у епископијама, настојећи да он буде законит и у складу са овим Уставом.
34) Установљава одликовања и утврђује пропозиције за њихово добијање.
35) Одобрава годишњи план буџета ЦПЦ, врши расподјелу средстава, разматра годишње предрачуне синодских надлештава и духовних школа, као и одговарајуће финансијске извјештаје.
36) Врши контролу рада било којег црквеног тијела кад год се за то укаже потреба.
37) Доноси Пословник о раду Светог Архијерејског Синода.
38) Доноси одлуку о својству правног лица за црквене установе ЦПЦ.
39) Свети Архијерејски Синод издаје службени лист под називом „Звоно Иваново“.
Члан 20.
Свети Архијерејски Синод може оснивати комисије или друга радна тијела које ће водити бригу:
1) О рјешавању важних црквених питања која се односе на унутрашњу и спољашњу дјелатност ЦПЦ.
2) О чувању текста Светога писма, његовим пријеводима и издањима.
3) О уређивању и публиковању богослужбених књига.
4) О канонизацији светитеља.
5) О публиковању зборника Светих канона, уџбеника и приручника за потребе духовних школа, богословске литературе, повремених званичних издања и друге потребите литературе;
6) О раду духовних школа;
7) О мисијама, катихизацији и религиозноме образо-вању;
8) О раду манастира и монаха;
9) О добротоворном и милосрдном раду;
10) О црквеном градитељству, иконописању и црквеном пјевању;
11) О црквеним споменицима и старинама у надлежности ЦПЦ;
12) О изради црквених утвари, одежда, одјеће и свега неопходнога за очување богослужбене традиције;
13) О рјешавању економских проблема.
ОДРЕДБЕ ЗА СПОЉЊЕ ПОСЛОВЕ ЦПЦ
Члан 21.
Послове сарадње ЦПЦ са другим црквама и међународним црквеним и другим организацијама обавља Надлештво за спољње послове ЦПЦ, које се формира при Светом Архијерејском Синоду. Надлештвом руководи архиепископ или епископ којега именује Свети Архијерејски Синод и који је одговоран Светом Архијерејском Синоду.
Епископ задужен за Надлештво спољњих црквених послова обавља дужност по Уставу ЦПЦ, по налогу Светог Архијерејског Синода и Митрополита Црногорског.
Годишњи извјештај о раду Надлештва подноси Светом Архијерејском Синоду.
Одлуком Светог Архијерејског Синода одређује се мјесто сједишта Надлештва за спољње црквене послове.
Епископ задужен за Надлештво спољњих црквених послова контролише рад егзархата, епископија, црквених општина, манастира, викаријата у иностранству.
На основу одлука Светог Архијерејског Синода епископ задужен за Надлештво спољњих црквених послова отвара представништва ЦПЦ у иностранству.
Епископу задуженом за Надлештво спољњих црквених послова помажу у раду генерални и приватни секретар; њихови задаци су предвиђени Правилником о раду Надлештва за спољње црквене послове.
Да би се омогућили добри односи са државама у којима живе вјерници ЦПЦ успоставити добре односе са представништвима тих држава.
Епископ задужен за Надлештво спољњих црквених послова предлаже сараднике и лица предвиђена за рад у иностранству, које декретом поставља Митрополит Црногорски.
САВЈЕТ МИТРОПОЛИЈЕ
Члан 22.
Савјет Митрополије је радно-савјетодавно тијело ЦПЦ.
Ćедиште Савјета Митрополије је на Цетињу.
Савјет Митрополије помаже и чува интересе ЦПЦ.
Члан 23.
Савјет Митрополије чине:
а) Чланови по положају:
- Митрополит,
- сви епископи,
б) Чланови по избору:
- по три свјештена лица из сваке епископије,
- и најмање 33 свјетовна лица.
Чланове из реда свјештених лица именују надлежни епископи.
Чланове из реда свјетовнијех лица именују Митрополит и епископи сваке епископије.
ц) Одбори савјета митрополије:
Савјет Митрополије може за одређена питања формирати одборе из реда својих чланова.
Број чланова одбора одређује Савјет Митрополије.
Предćеднике одбора именује Предćедник Савјета Митрополије.
Предćедник Савјета Митрополије је Митрополит.
Подпредćедника Савјета Митрополије бира Савјет на приједлог Митрополита од чланова свјетовних лица.
Потпредćедник руководи Савјетом у одсуству Митрополита.
У вријеме када Црногорском Православном Црквом управља Администратор Митрополије, Савјетом Митрополије предćедава Администратор Митрополије.
Мандат члановима Савјета Митрополије траје три године.
Уколико мандат члановима Савјета Митрополије престаје у вријеме кад теку радње за избор новога Митрополита, мандат Савјету се продужава до избора новога Митрополита.
УПРАВА САВЈЕТА МИТРОПИЛИЈЕ
Члан 24.
Извршни орган Савјета Митрополије је Управа Савјета.
Управу Савјета Митрополије чине:
а) члан по положају:
- Митрополит
б) чланови по избору:
- једно свјештено лице које је секретар Управе Савјета,
- и најмање три свјетовна лица.
Чланови по избору се бирају из Савјета Митрополије.
Чланове по избору из реда свјештених лица именујемитрополит.
Чланове по избору из реда свјетовних лица именује митрополит - на приједлог Савјета Митрополије.
Мандат члановима Управа Савјета Митрополије траје три године.
Митрополит је предćедник Управе Савјета Митрополије.
Управа Савјета Митрополије засиједа стално као извршни орган.
Управа савјета Митрополије може засиједати и одлучивати ако засиједању присуствује надполовична већина чланова.
Управа Савјета митрополије ради у складу са дневнимредом којега предлаже Предćедник.
Предćедник руководи засиједањем у складу са усвојенијем Правилником о раду.
Записнике са засиједања Управа Савјета Митрополије потписују сви присутни чланови, а одлуке секретар и предćедник.
Управа Савјета Митрополије обавља сљедеће послове:
1) припрема засиједања Савјета Митрополије, укључујући и приједлог дневног реда;
2) подноси Савјету Митрополије годишње извјештаје о својему раду;
3) разматра питања од значаја за Митропиолију.
4) приједлаже Савјету Митрополије приједлог буџета и предаје завршне рачуне Митрополије.
5) прима и разматра и усваја буџете и завршне рачуне епископија, и свих других установа у Митрополији.
СИНОДСКА НАДЛЕШТВА
Члан 25.
Синодска надлештва су извршни органи Митрополита Црногорскога и Светога Архијерејског Синода.
Службама управљају лица које именује Свети Архијерејски Синод.
За рад и координацију са надлештвима задужен је секретар Митрополије.
Секретара Митрополије именује Свети Архијерејски Синод.
Секретар Митрополије може бити само свјештено лице.
Секретар Митрополије поред редовних послова, за потребе Митрополије обавља и друге административне послове.
Члан 26.
Синодска надлештва формира и укида Свети Архијерејски Синод.
Синодским надлештвима управљају лица које именује Свети Архијерејски Синод.
Синодска надлештва ЦПЦ су:
1) Надлештво за спољње црквене послове,
2) Надлештво за издавачку дјелатност,
3) Просвјетно надлештво,
4) Надлештво за правне послове.
5) Надлештво за заштиту и промоцију интереса ЦПЦ
Свети Синод може формирати и друге службе и надлештва.
ЕПИСКОПИЈЕ
Члан 27.
Црногорску Православну Цркву чине сљедеће епископије:
1) Цетињска Архиепископија, са ćедиштем у Пријесто-ници Црне Горе, у Цетињу - прва међу епископијама;
2) Подгоричко - Дукљанска епископија, са ćедиштем у главном граду Црне Горе, у Подгорици и обухвата територију општина Подгорица и Даниловград;
3) Которско - Приморска епископија, са ćедиштем у Котору, обухвата територију општина Котор, Херцег-Нови, Тиват, Будва, Бар и Улцињ.
4) Острошко - Никшићка епископија, са ćедиштем у Острогу / Никшићу, обухвата територију општина Никшић, Шавник, Жабљак, Плужине;
5) Бјелопољска епископија, са ćедиштем у Бијелом Пољу, обухвата општине Бијело Поље, Колашин, Мојковац, Беране, Пљевља, Рожаје, Плав и Андријевица.
Епископије у иностранству формира Свети Архијерејски Синод, одређује њихове називе и територије на којима ће дјеловати.
У свакој епископији постоје тијела епископске управе, која раде у границама својих овлашћења утврђених Уставом.
ЕПИСКОП
Члан 28.
Епископ, по свом архипастирскоме позиву, у складу са православним учењем и црквеним правилима, има пуну духовну власт у пословима вјере и морала, свјештенодјеловања и архипастирскога старања у епископији.
Епископ, као непосредни поглавар епископије, уз сарадњу са свјештенством и вјерницима, руководи укупним унутрашњим животом у епископији.
Епископа бира Свети Архијерејски Синод са своје кандидатске листе. Избор се врши по правилнику које доноси Свети Синод.
Изабраноме епископу Митрополит Црногорски издајеграмату.
Члан 29.
За епископа може бити изабрано лице:
1) које испуњава све канонске услове предвиђене за епископски чин у ЦПЦ;
2) које има високо богословско образовање;
3) који је родни Црногорац и црногорски држављанин (услов који није обавезан за епископе ЦПЦ у иностранству);
4) које је часном црквеном службом, угледним животом и преданим радом на добро Цркве и народа стекло опште поштовање и исказало способност за положај епископа;
5) које је у зрелој доби, не млађе од 30 година.
Члан 30.
Поред права и дужности које му припадају по црквеним и канонским прописима, епископ има обавезу:
1) да чува и у народу одржава православну вјеру.
2) да учи и просвјећује свјештенство и народ ријечима, дјелима и својим посланицама;
3) да се стара о редовном и правилном богослужењу и уопште о црквеноме поретку у својој епископији;
4) да све наредбе, рјешења и одлуке виших црквених власти буду благовремено и тачно саопштене и извршене;
5) да сва црквена тијела у епископији врше своје дужности савјесно и правилно и да се сви послови извршавају у складу са постојећијем прописима и Уставом;
6) да подноси Светом Синоду годишње извјештаје о својему раду и стању у епископији (о вјерским, административним, финансијско-економским и другим питањима);
7) да даје канонски отпуст свјештеним лицима оба реда:
8) да сазива Савјет Епископије и Управу Савјета Епископије и предćедава њиховим засиједањем;
9) да врши канонске поćете у својој епископији и контролу рада установа у епископији, посредно и непосредно;
10) да води рачуна о раду свјештенства у епископији;
11) да рукополаже свјештенике, упућује их на дужност и издаје им грамате о рукоположењу;
12) да поставља намјеснике, старјешине храмова ипарохе.
13) да даје приједлоге Светом Архијерејском Синоду у вези са кандидатима за ректоре духовних школа и старјешине манастира који се налазе на територији његове епископије;
14) да упућује приједлоге Светом Архијерејском Синоду за одликовања свјештенијех лица и вјерника;
15) да самоиницијативно или на приједлог старјешине манастира даје благослов лицима достојним за ступање у монашки чин;
16) да води бригу да свјештенство напредује у духовном и моралном смислу;
17) да даје благослов кандидатима за ступање у духовне школе;
18) да даје благослов за формирање нових црквених општина;
19) да освјештава храмове и даје благослов за подизање нових цркава и капела, као и за оправку постојећих, и да води рачуна да њихова спољашњост и унутрашњост одговарају црногорској православној традицији;
20) да рјешава питања везана за управљање, коришћење и располагање црквеном имовином на територији његове епископије;
21) да суди свјештеним лицима оба реда за мање (дисциплинске) кривице и кажњава их опоменом, укором, епитимијом до 15 дана и забраном свјештенодејства до мјесец дана, а за веће кривице их предаје Црквеном Суду Епископије;
Члан 31.
Епископ може бити разријешен дужности од стране Светог Архијерејског Синода само по канонској осуди или доказаној немоћи (физичкој и/или психичкој), као и на основу његове оправдане молбе за одлазак у пензију.
Упражњеном епископијском катедром управља администратор којега именује Свети Архијерејски Синод.
Епископ упражњене епископије бира се најкасније у року од 3 мјесеца од дана кад је епископијска катедра упражњена, уколико нема оправданих разлога да се тај рок продужи.
Док је епископијска катедра упражњена не може се започињати никакав посао који се тиче организације епископије, нити се могу вршити измјене у пословима започетим из времена бившега епископа. Епископ не може одсуствовати из своје епископије без дозволе више црквене власти.
САВЈЕТ ЕПИСКОПИЈЕ
Члан 32.
Савјет епископије је орган управљања епископијом.
Савјет епископије чине:
а) чланови по положају
- епископ,
- намјесници;
б) чланови по избору:
- по једно свјештено лице из сваке црквенe општине,
- по једно свјетовно лице из сваке црквене општине.
Сваки члан Савјета мора имати замјеника.
Чланове по избору из реда свјештених лица именује епископ.
Чланове по избору из реда свјетовних лица предлаже црквена општина, а именује их, такође, епископ.
Замјеници чланова Савјета именују се као и чланови по избору.
Мандат члановима Савјета епископије траје три године.
Епископ је предćедник Савјета Епископије.
Севјет епископије коначно одобрава буџет епископије, црквених општина и црквених одбора, манастира и свих других установа у епископији.
УПРАВА САВЈЕТА ЕПИСКОПИЈЕ
Члан 33.
Извршни орган Савјета Епископије је Управа Савјета.
Управу Савјета Епископије чине:
а) члан по положају:
- епископ
б) чланови по избору:
- два свјештена лица, од којих је један секретар Управе Савјета,
- три свјетовна лица.
Чланови по избору се бирају из Савјета Епископије.
Чланове по избору из реда свјештених лица именује епископ.
Чланове по избору из реда свјетовних лица именује епископ - на приједлог Савјета Епископије.
Мандат члановима Управа Савјета Епископије траје три године.
Епископ је предćедник Управе Савјета Епископије.
Управа Савјета Епископије засиједа стално као извршни орган.
Управа Савјета Епископије може засиједати и одлучивати ако засиједању присуствује надполовична већина чланова.
Управа Савјета Епископије ради у складу са дневним редом којега предлаже предćедник.
Предćедник руководи засиједањем у складу са усвојенијем правилником о раду.
Записнике са засиједања Управе Савјета Епископије потписују сви присутни чланови, а одлуке секретар и предćедник.
Управа Савјета Епископије обавља сљедеће послове:
1) припрема засиједања Савјета Епископије, укључујући и приједлог дневног реда;
2) подноси Савјету Епископије годишње извјештаје о својему раду;
3) разматра питања у вези са формирањем новијех манастира, предузећа и установа за производно-услужне и друге дјелатности;
4) Упућује Савјету Епископије приједлог буџета и предаје завршне рачуне епископије.
5) прима, разматра и усваја буџете и завршне рачуне црквених општина, црквених одбора, манастира, и свих других установа у епископији.
ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕНЕ ОПШТИНЕ
Члан 34.
Територија православне црквене општине обухвата простор на коме дјелује један или више црквенијех одбора.
Православна црквена општина, уз одобрење виших црквених власти, може имати статус правног лица.
Православна црквена општина дужна да помаже свјештеницима материјално и духовно.
Православне црквене општине су за своју дјелатносто дговорне Савјету Епископије.
Православна црквена општина извршава наредбе иодлуке надлежнога епископа.
Храмови, капеле и друга здања у православној црквеној општини изграђују се, обнављају или поправљају по благослову епископа.
Чланови Одбора Православне црквене општине су сви парохијски свјештеници по службеној дужности и по два члана из сваког црквеног одбора.
Одбор Православне црквене општине може имати највише 12 чланова, најмање 3 члана. Одбор из својега чланства бира предćедника , секретара и благајника.
Ćеднице Одбора Православне црквене општине одржавају се најмање једном у три мјесеца.
ЦРКВЕНИ ОДБОР
Члан 35.
При сваком храму треба да постоји Црквени одбор који помаже свјештенику материјално и духовно. Црквени одбор се може формирати и у мјестима ђе нема храма.
Чланове Црквеног одбора бира и предлаже надлежни парох, а поставља ндлежни епископ.
Из чланства одбора бира се предćедник, секретар и благајник. Мандат члановима Црквеног одбора траје 3 године.
Као претпостављена власт Црквеном одбору, парох има право да га распушти и прије истека мандата.
Ćеднице црквених одбора одржавају се једном мјесечно, а најмање једном у три мјесеца.
НАМЈЕСНИШТВО
Члан 36.
Намјесништво сачињава одређени број црквенеих општина и парохија под надзором намјесника.
О оснивању и називу, укидању и промјенама Намјесништава одлучује Свети Архијерејски Синод - на приједлогнадлежног епископа.
Намјесништво има канцеларију са административним књигама и печатом.
На челу сваког намјесништва је намјесник. Намјесник може бити оно свјештено лице које је провело најмање пет година у парохијској или некој другој црквеној служби и има положен практични испит за сталног пароха. Намјесника поставља и разрјешава епископ.
Намјесник се стара о редовноме и правилноме богослужењу у намјесништву; да се свјештенство влада како тосвјештенички позив захтијева и да међу свјештеницима владају слога и међусобна сарадња.
Намјесник обилази најмање једном годишње све парохије на територији намјесништва и с благословом епископа контролише духовни и административни рад парохијскога свјештенства, црквених општина; прави извјештај о нађеноме стању, који с примједбама и приједлозима доставља епи-скопу.
Намјесник саопштава и извршава све одлуке и рјешења виших црквених власти; подноси годишњи извјештај о стању храмова на подручју намјесништва, раду свјештеника и своме раду; а обавља и друге послове по захтјеву виших црквених власти.
За свој рад намјесник има право на додатна примања од епископије.
ПАРОХИЈА
Члан 37.
Парохију чини одређени број православних домова који су под духовним руководством пароха. Одлуку о броју домова који чине парохију доноси Свети Архијерејски Синод.
У једноме мјесту може постојати више парохија, а више мјеста могу сачињавати једну парохију.
Епископ, на приједлог намјесника или по својој иницијативи, доноси одлуку о оснивању нових, укидању или спајању постојећих парохија, о чему извјештава Свети Архијерејски Синод.
Парохија има своју парохијску цркву, а може имати више цркава. Више парохија могу имати заједничку саборну цркву.
Уколико парохија нема цркве, а на њеној територији или у ближој околини је манастир, уз сагласност манастирске управе и по одлуци епископа, манастирски храм се може користити као парохијска црква.Парохија треба да има своју канцеларију са службеним књигама и печатом.
ПАРОХИЈСКИ СВЈЕШТЕНИК
Члан 38.
На челу сваке парохије налази се парохијски свјештеник, који обавезно живи у парохији и без знања и одобрења овлашћених црквенијех власти не може се удаљити из мјеста службовања.
Парохијски свјештеник може бити привремени и стални, а поставља га и разрјешава епископ.
За привременога парохијскога свјештеника може бити постављено лице које је завршило вишу или средњу богословску школу и које нема никаквих сметњи за свјештенички чин.
За сталног парохијског свјештеника поставља се лице које је провело у свјештеничкоме или ђаконскоме чину најмање пет година и које је положило практични испит или је од тог испита ослобођено.
Практични испит за сталнога парохијскога свјештеника полаже се по правилнику који доноси Свети Архијерејски Синод.
Од практичнога испита ослобађају се одређена лица, зависно од послова које су дотада обављала, на основу уредбе Светог Архијерејског Синода.
Попуњавање парохије сталним свјештеником врши се путем конкурса који епископ објављује у Службеном листу ЦПЦ. Парохијску службу по правилу врше мирски свјештеници. Уколико нема мирскијех свјештеника, eпископ може повјерити опслуживање парохије свјештеномонасима, односно манастирској заједници. Манастирима у том случају припадају сви приходи од тих парохија свјештеномонахе који опслужују парохију издржавају њихови манастири.
Ако има више парохијскијех свјештеника при једноме храму епископ једнога од њих поставља за старјешину храма, који је уједно и старјешина парохијске канцеларије.
Сталног парохијскога свјештеника епископ може разријешити дужности или премјестити из парохије само на основу његове молбе или његовог пристанка и по пресуди Црквеногасуда.
Привременога парохијскога свјештеника епископ може премјестити из парохије по потреби службе.
Сваки парохијски свјештеник обавља парохијске дужности и води своје канцеларијске послове самостално.
Мјесто сталнога парохијског свјештеника остаје празно његовим пензионисањем или смрћу, односно ако је, по молби или пристанку, или по казни духовног суда - премјештен у другу црквену службу.
Самовољно напуштање дужности парохијскога свјештеника дуже од 15 дана, непримање дужности за 21 дан послије постављења или премјештаја - повлачи губитак парохије.
Парохијски свјештеник треба да узорним личним и породичним животом служи као примјер у парохији; да редовно врши богослужење; да објављује народу празнике који се светкују и објашњава њихов значај; да се стара о благољепију богослужења; да се стара о набавци и доброме одржавању одежди, богослужбених књига и црквених утвари, одржавању и чувању освећених мјеста и црквених старина; да врши мисионарски рад у парохији; да се стара о чувању и његовању добрих обичаја, сузбијању и одстрањивању штетних навика и порока у народу; да извршава на вријеме одлуке и наредбе претпостављенијех власти; да тачно и редовно води књиге крштених, предбрачних испита, вјенчаних, умрлих, као и друге званичне књиге; да уредно шаље епископу годишње извјештаје са статистичким подацима о стању парохије; да води љетопис парохије.
ЂАКОНИ
Члан 39.
Ђаконе може имати свака парохија. Они су обавезни да помажу парохијском свјештенику, или старјешини цркве, у вођењу црквене администрације и њему су потчињени у службеном погледу.
Године проведене у ђаконској служби признају се као године проведене у парохијској служби.
Поред примања од цркве, ђакон има право на приходе и од учествовања, као други свјештенослужитељ, у вјерскијем обредима.
МАНАСТИРСКА УПРАВА
Члан 40.
Сваки свјештеномонах и монах морају припадати заједници некога манастира.
Свјештеномонаси и монаси црногорских православних манастира под непосредним су надзором и управом настојатеља манастира, архимандрита или игумана.
Свјештеномонаси и монаси који, са знањем и одобрењем епископа врше црквену службу и пребивају изван манастира, потчињени су архијереју, али вазда остају у духовној заједници са манастиром и члановима манастирске заједнице. Уколико пријеђу у другу епархију прикључују се тамошњем манастиру.
Епископ је надзорник свих манастира и манстирских братстава на подручју епископије. Манастиром управља стар- јешина манастира.
Старјешина манастира може имати замјеника. Старјешину манастира поставља епископ. У случају потребе епископ може поставити вршиоца дужности старјешине и духовника манастира и мирског свјештеника.
Правила унутрашњег и спољашњег манастирског живота доноси Свети Архијерејски Синод, посебном одлуком. Старјешина са братством је обавезан да се понаша и ради у складу са правилима манастирскога живота (односно у складу типиком).
ЦРКВЕНО СУДСТВО ВЕЛИКИ ДУХОВНИ ЦРКВЕНИ СУД
Члан 41.
Велики црквени суд је виша црквена судска власт за пријеступе оба реда свјештених лица и вјерника, као и за црквено-брачне спорове и спорове унутрашње црквене управе који не спадају у судску надлежност Светога Архијерејскога Синода.
Ćедиште Великога црквенога суда је на Цетињу.
Члан 42.
Велики црквени суд је сталан и сачињавају га два архијереја, чланови Светога архијерејскога Синода, три свјештена лица и секретар Суда.
Чланове Великога црквенога суда именује Свети Архијерејски Синод, а од два архијереја једнога именује за предćедника. Свјештена лица имају своје замјенике које такође именује Свети Архијерејски Синод.
Члан 43.
Чланови Великога црквенога суда не могу бити у међусобном крвном и духовном сродству (до четвртога степена).
Члан 44.
Велики црквени суд доноси пуноважне одлуке у вијећу састављеном од предćедника, четири члана и секретара.
Члан 45.
Чланови Великога црквенога суда при одлучивању дају своја мишљења потпуно независно. Суд доноси одлуку већином гласова. Гласање почиње од најмлађега члана.
Секретар нема право гласа.
Члан 46.
Велики црквени суд у другом и потоњем степену разматра, одобрава, преиначава или поништава пресуде епископијских црквених судова - по службеној дужности или по жалби.
По службеној дужности Велики црквени суд разматра само оне пресуде црквених судова епископија којима су изречене казне доживотне забране свјештенодјејства.
Члан 47.
На пресуду Великога црквенога суда у првом срепену може се изјавити жалба за заштиту законитости Светом Архијерејском Синоду. Пресуде Великога црквенога суда донијете у другоме и потоњему степену извршне су и без права жалбе.
Члан 48.
Велики црквени суд рјешава о изузећу појединих епископијских црквених судова, као и о сукобу овлашћења између тих судова, и у том случају одређује који ће од црквених судова преузети суђење. На исти начин рјешава о изузећу предćедника и чланова Великога црквенога суда.
Члан 49.
Велики црквени суд ради на основу правила и прописа о судскоме поступку, које доноси Свети Архијерејски Синод.
Члан 50.
Уколико се против некога из ЦПЦ води поступак пред грађанским судом, против тога лица неће бити покренут поступак пред црквеним судом до окончања поступка пред грађанским судом. У зависности од пресуде тог суда надлежни црквени суд доноси одлуку хоће ли покренути поступак против тога лица.
ЦРКВЕНИ ДУХОВНИ СУД ЕПИСКОПИЈЕ
Члан 51.
Црквени суд епископије је врховна црквено-судска власт у првом степену у надлежности епископије.
Члан 52.
Црквени суд епископије је сталан и сачињавају га: епископ као предćедник, два свјештена лица, која имају замјенике, и секретар.
Чланове Црквеног суда епископије именује и разрјешава надлежни епископ и о томе извјештава Свети Архијерејски Синод.
Члан 53.
За чланове Црквеног суда епископије, њихове замјенике и секретара, могу бити постављена свјештена лица оба реда.
Члан 54.
Одредбе из чл. 43 Устава, које се односе на чланове Великог црквенога суда, важе и за чланове Црквеног суда епископије.
Члан 55.
Црквени суд епископије доноси пуноважне одлуке у вијећу састављеном од предćедника, два члана и секретара.
Члан 56.
Предćедник и чланови Црквеног суда епископије при одлучивању дају своје мишљење потпуно независно.
Суд доноси одлуку већином гласова. Гласање почиње од најмалађега члана суда. Секретар нема право гласа.
Члан 57.
О изузећу до два своја члана - рјешава Црквени суд епископије, а ако се захтијева изузеће више од два члана Црквеног суда - рјешава Велики црквени суд.
Члан 58.
Црквени суд епископије рјешава сукобе између свјештеника оба реда; суди кривице свјештеника оба реда; суди кривице вјерника, које повлаче искључење из црквене заједнице на извјесно вријеме; суди спорове о ваљаности, поништењу и разводу црквенога брака;рјешава спорове због парохијских прихода и због покретне и непокретне имовине која је свјештенству додијељена на коришћење; саопштава и извршава наредбе и одлуке виших црквених судских власти; води бригу о инвентару епископије у случајевима премјештаја,пензионисања или смрти епархијскога архијереја; евидентира евентуалне противуставне радње на својему подручју и о томе извјештава више црквено-судске власти; подноси годишњи извјештај о својему раду Великом црквеном суду.
Члан 59.
Црквени суд епископије ради на основу правила и прописа о судском поступку које доноси Свети Архијерејски Синод.
ЦРКВЕНЕ УСТАНОВЕ У ИНОСТРАНСТВУ
Члан 60.
Црквене установе ЦПЦ у иностранству су: епископије, православне општине, црквени одбори и манастири. Над њима јурисдикцију остварује Свети Синод преко Надлештава за спољње црквене послове.
Црквене установе у иностранству своју дјелатност обављају на основу Светих Канона, Устава и одлука Светог Архијерејског Синода, уз пуно уважавање закона државе на чијој се територији налазе.
Црквене установе у иностранству оснивају се или укидају на основу одлуке Светог Архијерејског Синода.
Лица која руководе црквеним установама у иностранству, као и лица која раде у тим установама, именује Свети Архијерејски Синод на приједлог Надлештава за спољне црквене послове.
ПРАВА ИЗ РАДА
ПЕНЗИЈСКО-ИНВАЛИДСКО ОСИГУРАЊЕ
Члан 61.
Сва лица запошљена у ЦПЦ, у складу са законима државе Црне Горе, остварују права из рада и пензијско-инвалидскога осигурања.
Сва лица запошљена у установама ЦПЦ у иностранству права из рада и пензијскога осигурања остварују у складу са законима државе на чијој територији се те установе налазе.
ЦПЦ може имати сопствени пензијски фонд
ПЕЧАТИ И ШТАМБИЉИ
Члан 62.
Сва правна лица у ЦПЦ имају печат кружнога облика и штамбиље правоугаоног облика. Текст на печату и штамбиљу за исто правно лице је истовјетан. У средини кружнога печата и у лијевом горњем углу штамбиља стоји грб (описан у члану 6 Устава).
Члан 63.
Текстови на печатима су:
1) Црногорска Православна Црква – Цетиње;
2) Православни Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорски (...);
3) Свети Архијерејски Синод Црногорске Православне Цркве – Цетиње;
4) Велики духовни Црквени суд Црногорске Православне Цркве – Цетиње;
5) Надлештво за спољне црквене послове Црногорске Православне Цркве;
6) Просвјетно надлештво Црногорске Православне Цркве – Цетиње;
7) Надлештво за издавачку дјелатност Црногорске Православне Цркве – Цетиње;
8) Правно надлештво Црногорске Православне Цркве – Цетиње;
9) Надлештво за заштиту и промоцију интереса ЦПЦ – Цетиње;
10)Црногорска Православна Црква (у спољашњему кругу): Епископија (_____) у (_____) – (у унутрашњему кругу);
11) Црногорска Православна Црква (у спољашњему кругу): Епископ (_____) епископије у (_____) - (у унутрашњем кругу)
12) Црногорска Православна Црква - (у спољашњему кругу): Црквено духовни суд (______) епископије у (_____) - (у унутрашњем кругу)
13) Црногорска Православна Црква – (у спољашњему кругу)
Савјет Митрополије – Цетиње (у унутрашњем кругу);
14) Црногорска Православна Црква – (у спољашњему кругу)
Управа Савјета Митрополије – Цетиње (у унутрашњемкругу);
15) Црногорска Православна Црква – (у спољашњему кругу)
Савјет епископије (_____) у (_____); - (у унутрашњем кругу);
16) Црногорска Православна Црква – (у спољашњему кругу)
Управа Савјета Епископије(_____) у (_____); - (у унутрашњему кругу);
17) Црногорска Православна Црква – (у спољашњему кругу)
Манастир (_____) у (_____); - (у унутрашњем кругу);
18) Црногорска Православна Црква - (у спољашњему кругу): православна општина (_____) у (_____); - (у унутрашњем кругу);
19) Црногорска Православна Црква - (у спољашњему кругу): Црквени одбор (_____) у (_____); - (у унутрашњем кругу):
20) Црногорска Православна Црква - (у спољашњему кругу)
Намјесништво (______) у (______)- (у унутрашњем кругу);
21)Црногорска Православна Црква - (у спољашњему кругу)
Парохија (_____) у (_____); - (у унутрашњем кругу);
Употреба штамбиља и печата регулише се Правилима о печатима, који доноси Свети Архијерејски Синод.
ОСТАЛО
Члан 64.
Сва питања везана за избор поглавара, те из домена статуса, положаја и свих права и обавеза црквеног судства, егзархата, епископија, парохија, црквених општина и одбора, епископа и намјесника, савјета, управа савјета, храмова и старјешина храмова, вјерника ЦПЦ, комисија, манастира, монаха, духовних школа, црквених установа у земљи, финансирања, имовине и средстава, права из рада, пензијског и инвалидског осигурања свјештеника, о црквеној служби, црквеним зградама, дјелокрузима рада црквених тијела и институција, о свјештеничком браку, црквеним наградама и казнама, обављању послова у свим црквеним сферама и друго - подробно ће се разрадити у црквено-правним законима, подзаконским актима, прописима, као и другим правним документима и осталим уредбама обавезујућег правног карактера.
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ УСВАЈАЊА УСТАВА
Члан 65.
Овај Устав је усвојен на ćедници Савјета Митрополије а на приједлог Светога Архијерејски Синода Црногорске Православне Цркве дана 31. октобра 2009. године на Цетињу.
ТУМАЧЕЊЕ УСТАВА
Члан 66.
Тумачење Устава врши само Свети Архијерејски Синод.
ИЗМЈЕНЕ И ДОПУНЕ
Члан 67.
Измјене и допунe Устава доноси и врши Савјет Митрополије на приједлог Светог Архијерејског Синод.
ПРИМЈЕНА
Члан 68.
Устав ступа на снагу 10 дана од дана објављивања у листу «Лучиндан».
Ступањем на снагу овог Устава престају да важе одредбе Устава Црногорске Православне Цркве који је донио Архиепископ Цетињски и Митрополит Црногорски Господин Михаило, на Лучиндан 1999. године.
Издаје:
Свети Архијерејски Синод
Црногорске Православне Цркве