Function and characteristics of the employees of the Serbian Orthodox Church

На основу чл. 2 Закона о Српској православној цркви, чл. 31, 85 т. 2 и 266 Устава Српске православне Цркве Патријаршиски савет прописује

УРЕДБУ

о установљењу положаја и службених односа чиновника и осталих службеника

за спољну црквену управу и о  њиховим принадлежностима.

I  ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

            Ова Уредба вреди како за чиновнике тако и за остале службенике у спољној управи Српске православне Цркве.

Члан 2

У службу у спољној управи Српске православне Цркве може бити примљено лице које испуњава ове услове:

            1) да је југословенски држављанин; Срби и Руси, који нису југословенски држављани, а вере су православне, могу се примати на рад само као контрактуални чиновници или као дневничари;

            2) да је припадник Српске православне Цркве;

            3) да је навршило осамнаест година живота, а још није прешло шездесет година живота;

            4) да је телесно и душевно здраво;

            5) да је доброг владања;

            6) да, у случају малолетства има одобрење родитеља или тутора;

            7) да потпуно влада српским језиком и писмом ћирилицом;

            8) да има прописану спрему за звање (струку) у које улази;

            9) да је, после навршене 21 године живота, отслужило обавезни рок у сталном кадру, осим ако је, по одредбама Закона о устројству војске и морнарице, од тога привремено или стално ослобођено;

            10) да није под старатељством (курателом) или стечајем или да није над њим продужена очинска власт;

            11) да није било судском пресудом осуђено на губитак часних права, која сметња важи за време док тај губитак траје, или да није било судском кривичном пресудом осуђено због дела из користољубља или против вере и јавног морала.

Члан 3

            Службеник црквене самоуправе не може бити лице које испољава начела против постојеће државне форме или начела против правне промене државног и црквеног поретка или начела против вере и учења Православне цркве.

Члан 4

            Примање у службу врши се на основу присмене молбе снабдевене свима потребним документима (чл. 2).

II  ПОДЕЛА СЛУЖБЕНИКА

Члан 5

Службеници за спољну управу Цркве деле се по положају на чиновнике, приправнике, званичнике и служитеље, а по власти где су намештени на патријаршиске, епархиске и црквеноопштинске.

Члан 6

            Прописима о уређењу појединих струка црквене самоуправне чиновничке службе одредиће се, да ли се за ступање у струку тражи школска спрема непотпуне средње школе (најмање четири разреда са малом матуром), спрема потпуне средње школе са матуром или факултетска спрема, односно спрема стручних школа са завршним испитом које су равне овим школским спремама.

            Које стручне школе одговарају факултетској односно потпуној или непотпуној средњошколској спреми или спреми четири разреда средње школе, оцењиваће се према прописима за државне службенике.

Члан 7

            За службу званичника тражи се најмање свршена два разреда средње или њој равне друге школе и две године непрекидне и врло добро оцењене дневничарске службе у истој струци или две године добро оцењене чиновничке приправне службе.

Члан 8

За службу служитеља тражи се најпотребнија писменост.

Члан 9

            Постављању на чиновничко место у спољној црквеној служби мора претходити приправничка служба која траје најмање три године у једној струци. У приправничкој служби даће се приправнику могућност да се уведе у све врсте послова одељења у којем служи.

III  ПРИНАДЛЕЖНОСТИ СЛУЖБЕНИКА

Члан 10

            Сва звања црквених самоуправних чиновника у спољној служби подељена су једнако као у Закону о чиновницима од 1931 године на положајне групе и степене. Положајне групе II, III, IV имају по два степена. Све што је у овој Уредби прописано за групе без степена, вреди и за степене у овим трима групама.

Члан 11

            Принадлежности чиновника деле се на плату, положајни додатак и чични и породични додатак на скупоћу.

            Од IV групе првог степена до Х групе плате имају и периодске повишице.

Члан 12

            Чиновничке месечне плате, положајним и лични додаци на скупоћу по положајним групама и разредима скупоће ови су:

            Осим ових принадлежности припада чиновницима и породични додатак на скупоћу.

Члан 13

            Чиновници приправници имају на име принадлежности месечну плату, према разреду скупоће и то:

            1) у струкама у којима су звања распоређена од VIII групе:0

            у првом разреду скупоће 1464 динара,

            у другом разреду скупоће 1211 динара,

            у трећем разреду скупоће 1105 динара,

            2) у струкама у којима су звања распоређена од IX групе:

            у првом разреду скупоће 1267 динара,

            у другом разреду скупоће 1027 динара,

            у трећем разреду скупоће 912 динара.

            3) у групама у којима су звања распоређена од Х групе:

            у првом разреду скупоће 1057 динара,

            у другом разреду скупоће 907 динара,

            у трећем разреду скупоће 857 динара.

            Поред плате, чиновничким приправницима припада и породични додатак на скупоћу.

Члан 14

            Принадлежности званичника деле се на плату и лични и породични додатак на скупоћу.

            Сва звања званичника подељена су на три положајне групе.

            Плате званичника имају у I групи три, а у I и II по две периодске повишице.

            Званичничке месечне плате и лични додаци на скупоћу, по положајним групама и по разредима скупоће, ови су:

Члан 16

            У први разред скупоће улази: Београд са Земуном, Загреб, Љубљана, Нови Сад, Сарајево, Сплит, Сушак, Скопље, Ниш, Цетиње и Бањалука.

            У други разред скупоће улазе сва места у којима је седиште среског начелства или епископа.

            У трећи разред скупоће улазе сва остала места.

Члан 17

            Породични додатак на скупоћу за дете припада службенику до навршених шеснаест година живота детета. Ако је дете на школовању у државним или приватним заводима, било у држави или иностранству, и то само за оно време у коме га надлежна школска управа води као свога редовног ученика, прима службеник за њега додатак на скупоћу и после шеснаест година живота, али не даље од навршене двадесет и треће године живота. Ако је дете, услед какве телесне или душевне мане, неспособно ма за какав рад или привређивање, прима службеник додатак на скупоћу на њега све док та мана односно неспособност за рад траје. На жену не припада додатак на скупоћу ако она има чистог редовног прихода 200 или више динара месечно, било у натури или новцу, од свог личног рада или од свог имања, покретног или непотребног. Такође за жену не припада додатак на скупоћу и без обзира на приход, ако живи одвојено од мужа у циљу раставе брачне заједнице, ма и не била поведена бракоразводна парница. За дете не припада додатак на скупоћу ако има чистог редовног прихода 200 или више динара месечно, било у натури или новцу, од свог личног рада или од свог имања, покретног или непокретног, а ни онда ако ужива какво бесплатно издржавање или стипендију у износту од 200 и више динара месечно, или ако ступи као ученик на трговину или занат па му послодавац даје издржавање без награде. За дете које се уда или ожени, не припада додатак на скупоћу. Исто тако ако ступи на отслужење обавезног рока у војсци, док та служба траје.

         Породични додатак на скупоћу на жену и на свако дете износи 120 динара месечно.

Члан 18

            За пријем породичног додатка на скупоћу подноси службеник, био активан или пензионисан, пријаву по обрасцу који ће прописати Патријаршиски управни одбор. За неистиниту пријаву казниће се кривац губитком породичног додатка за време од једне године дана. Осим тога, наплатиће се од њега износ бесправно примљеног породичног додатка, а може одговарати кривично.

            Неспособност за рад и привређивање код деце доказује се уверењем лекарске комисије, а похађање школе уверењем надлежне школске власти.

            Породични и лични додатак на скупоћу може Патријаршиски управни одбор умањити, повећати и укинути.

Члан 19

            Службенику црквене самоуправе који има стан у нарави од црквено-самоуправног тела, одбијаће се вредност стана од принадлежности према процени тога тела, а тако и у случају примања станарине у новцу.

Члан 20

            Приликом примања у црквеносамоуправну службу, приликом наименовања односно унапређења у вишу групу, затим у случају добивања периодске повишице као и постављења приправника за чиновника, прве односно нове принадлежности дотичном теку од првог дана наредног месеца.

            Службенику који пријаву не поднесе у року од 90 дана, рачунајући од дана стеченог права, припада породични додатак на скупоћу од првог дана наредног месеца, иза месеца у ком је пријаву поднео.

            Периодични додатак припада службенику од првог дана наредног месеца по испуњењу услова који му дају право на овај додатак.

IV  КРЕТАЊЕ У СЛУЖБИ

Члан 21

            Звања у струкама за које се тражи непотпуна средња школа (најмање четири разреда са малом матуром), распоређују се од Х до VII положајне групе закључно.

         Звања у струкама за које се тражи потпуна средња школа са матуром или одговарајућа стручна школа са завршним испитом, распоређују се од IX до V положајне групе закључно, сем случаја где је овом или другом уредбом другачије одређено.

            Звања у струкама за које се тражи факултетска спрема, распоређују се од VIII до II положајне групе.

            Звања чиновника за спољну црквену управу расподељена су према овим групама и степенима:

1)    Директор Патријаршиске управе канцеларије IV1 – II2;

2)    шефови одељења (општег, економског, финансиског и осигурања) од IV2 – III1;

3)    инжињери пољопривреде, шумарства и архитектуре који нису шефови одељења од VIII – IV1;

4)    секретари са средњошколском спремом од VIII - V, а са факултетском спремом од VII – IV1;

5)    главни књиговођа од V – IV1;

6)    благајник, књиговођа од VII - V;

7)    ликвидатор од VIII – VII;

8)    помоћни књиговођа од IX – VII;

9)    библиотекар од VIII – IV1;

10) писар са средњошколском спремом од IX - VI, а са факултетском спремом од VIII –V;

11)  архивар (архиварски чиновник) од X - VII.

            Код епархиских управа:

          12) секретар са средњошколском спремом од VII – IV1, а са факултетском спремом од VI – III2;

          13) рачуноиспитач од IX – V;

          14) писар од X – VII.

         Званичници и служитељи распоређују се према одредбама Главе III ове Уредбе.

         За црквеноопштинске службенике где их буде и где црквена општина пристане да на своје службнике примени ову Уредбу, разврстаће се службеници са средњошколском спремом од IX -V, а са факултетском спремом од VIII – IV1.

            Члан 22

            Чиновнички приправник мора провести у приправничкој служби најмање три године дана и биће распоређен у групу у коју спада тек иза положеног практичног испита. Прописе о полагању тога испита донеће Патријаршиски управни одбор.

         Чиновник не може бити унапређен односно наименован у вишу групу, док у претходној групи не проведе најмање и то: у групама Х и IХ по четири, а у групама VIII, VII, VI, V и IV2 по три ефективне године.

            Члан 23

Званичници и служитељи не могу бити унапређени односно наименовани у вишу групу док у претходној групи не проведу најмање и то: званичници девет, а служитељи дванаест година.

            Члан 24

Периодске повишице предвиђене у чл. 12, 14 и 15 добивају се после сваке три године ефективне службе проведене у дотичној групи, а одређују се по званичној дужности.

V  ОЦЕЊИВАЊЕ

            Члан 25

            Сваки непосредни старешина црквеносамоуправног службеника има свршетком сваке године, најдаље до половине јануара наредне године, о сваком подређеном службенику посебно дати оцену у погледу:

1)    стручне способности;

2)    владања у служби и ван ње;

3)    марљивости и поузданости у служби и

4)    врсте послова које је радио у служби и за које се оцењује и у погледу показаног успеха као и послова за које је најспособнији.

         Чиновници од III групе навише не оцењују се.

         Оцене су: одличан, врло добар, добар и слаб.

            Члан 26

Старешина надлештва (одељења) дужан је у току године припремити старешински извештај о сваком службенику посебно, на тај начин, што ће на крају месеца јуна и децембра уписивати у нарочите листове своја опажања о ономе што је за оцењивање потребно.

На крају календарске године старешина одељења завршиће свој старешински извештај тиме, што ће на крају листа у који је уписивао опажања изложити своје опште мишљење у вези са оценом дотичнога службеника и предложити оцену старешини надлештва.

Члан 27

Старешина надлештва даје оцену и саопштава је преко старешине одељења дотичном чиновнику.

Члан 28

Против саопштене му годишње оцене може се оценом незадовољни службеник жалити свом управном одбору. Жалба се преко старешине одељења подноси старешини надлештва, који је спроводи са својим мишљењем своме управном одбору на коначно решење. Дефинитивну оцену уноси старешина надлештва у Службенички лист и доставља је Патријаршиском управном одбору.

Члан 29

Самоуправни службеник који је добио слабу оцену или је дисциплински осуђен, губи право на унапређење у вишу групу и на периодску повишицу за једну целу годину ако је оцењен оценом ''слаб'', а због дисциплинске казне за онолико времена, колико је у дисциплинској пресуди одређено.

Отварање дисциплинског поступка зауставља службеника у напредовању односно кретању по периодским повишицама. Пресудом ће се одлучити, да ли ће се заустављено време накнадно урачунати или коначно изгубити.

Члан 30

Ако се против самоуправног службеника отвори кривично ислеђење за злочинство или за какво друго нечасно дело, од дана отварања ислеђења зауставља се кретање по преиодским повишицама и спречава напредовање по степенима и групама.

Ако службеник, против којега је вођен кривични и дисциплински поступак, буде ослобођен кривице, враћа му се право на урачунавање времена које му је било привремено заустављено у смислу претходног става и одредбе чл. 29.

VI  ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 31

Службеник за спољну црквену управу, када први пут ступа у службу, полаже пред свештеником а у присуству старешине заклетву прописану чланом 44 Црквеног устава која гласи: ''Ја Н. Н. заклињем се Свемогућим Богом да ћу владајућем Краљу веран бити, да ћу се светих канона, Црквеног устава и осталих црквених и државних закона савесно придржавати, да ћу своје дужности тачно вршити, службене тајне чувати и итересе Српске православне Цркве увек заступати и бранити. Како ја ово чинио, тако мени Бог помогао и овога и онога света''.

О положеној заклетви саставља се записник који ће потписати службеник који је заклетву положио и оверити старешина пред којим је заклетва положена, и записник о томе оставити у архиву (чл. 44 Устава с. п. ц.).

Члан 32

Службеник је дужан да се покорава законима, да извршава наредбе својих старешина ако су у границама закона, и да дужност врши савесно, марљиво и непристрасно.

Ако службеник нађе да је издата му наредба незаконита, има права на њу учинити своје примедбе. У таквом случају може задржати наредбу од извршења, ако ствар не би била хитна. При поновљеној наредби после учињених примедаба, дужан је службеник добијену писмену наредбу без одлагања извршити. Само оно што је законима као кривично дело забрањено и кажњиво неће нижи службеник никад смети учинити на заповест старијега, и дужан је јавити својој вишој власти о тако примљеној наредби.

Кад службени интерес захтева, мора службеник, на позив свога старешине, вршити и оне службене послове који не припадају опсегу његовог редовног рада.

Члан 33

Службеник је дужан чувати службену тајну, без обзира да ли је он у активној служби или не. Под службеном тајном разумева се све што је службеник у служби и у свом званичном раду сазнао, а што би, кад би се изнело, било штетно за веру, интересе цркве и службе или за појединце.

Члан 34

Службеник мора у служби и ван ње чувати свој углед и углед својих старешина и мора избегавати све оно што може наудити угледу и поверењу које његов положај изискује. Исто је тако и службеник у пензији обавезан да своје владање одмери према положају који је заузимао.

У службеном саобраћају са грађанима службеник је дужан бити предусретљив и учтив.

Службеник не може поред своје редовне службе имати другу споредну, сем ако му то надлежни управни одбор допусти.

Члан 35

Ако службеник буде болешћу или са кога било разлога спречен доћи на дужност, мора у року од 24 часа известити о томе свога старешину и оправдати свој изостанак. У случају болести службеник ће, на захтев свога стрешине, поднети лекарско уверење.

Члан 36

Отсуство по приватном послу одобрава службенику непосредни старешина до пет дана, шеф канцеларије до десет дана, а дуже отсуство претседник надлежног управног одбора, његов заменик или потпретседник. Црквеносамоупавни службеник има право на годишњи одмор. Дужина одмора за чиновнике II и III групе је шест недеља, за чиновнике осталих група, и то са преко 25 година службе четрдесет дана, од 15 – 25 година службе тридесет дана, од 5 – 15 година службе двадесет дана и до пет година службе десет дана; за званичнике и служитеље са преко 25 година службе тридесет дана, од 15 – 25 година службе двадесет дана, од 5 – 15 година службе двадесет дана и до пет година службе осам дана. Званичници за које је прописана средња богословска спрема имају одмор као чиновници истих квалификација. Време кад се има одмор искористити, одређује на предлог стрешине одељења непосредни виши старешина, а за службенике врховних надлештава старешина ових надлештава. Годишњи одмор урачунава се у отсуство ради опорављења или лечења.

Члан 37

За сваког службеника основаће се и водити Службенички лист, од кога ће један примерак са оригиналним или овереним документима бити чуван код старешине Канцеларије, а други код старешине надлештва у којем служи. Службенички лист попуњава се само на основу оригиналних докумената, а тачност података оверава старешина.

Службенички лист мора садржавати ове податке:

1)    име и презиме;

2)    место, дан, месец и годину рођења;

3)    народност и веру;

4)    о брачном стању, име и занимање супружника;

5)    о деци: колико их има, њихова имена, датум рођења и занимање;

6)    о служби у војсци;

7)    о служби у рату;

8)    о знању страних језика;

9)    о одликовању;

10) о школској и нарочитој стручној спреми;

11)  о дисциплинским и другим казнама;

12)      о кретању у служби (постављења, наименовања, напредовања, оставке, пензионисања и т. д.);

13)      о отсуству и боловању преко месец дана;

14)      о годишњим оценама;

15)      о књижевним и изванредним радовима у струци;

16)      о занимању пре ступања у службу и

17)      о томе да ли је раније био у црквеној самоуправној или другој каквој служби, у којој, и зашто му је та служба престала.

Члан 38

Ако из службеног односа настану потраживања Српске православне Цркве према службенику, величина тих потраживања утврдиће се административним путем. За та потраживања може се ставити забрана административним путем до 50% активних и 30% пензиских принадлежности службеника. Службеницима, активним или у пензији, као и њиховим породицама које уживају породичне пензије, може се ставити забрана на једну трећину њихових принадлежности, осим личног и породичног додатка на скупоћу, и то судским путем или по њиховом пристанку. Од ове трећине одбијаће се и порез и улог за пензиони фонд.

За издржавање породице може се забранити више од трећине принадлежности заједно са личним додатком на скупоћу, ако би надлежном одлуком било више пресуђено.

Из породичних пензијских принадлежности не могу се наплаћивати дугови умрлог службеника нити ма каква друга потраживања од њега.

Члан 39

По смрти службеника, активног или пензионисаног, издаће се на име сахране једномесечне целокупне принадлежности умрлог службеника. Поред овога издаће се жени или деци на име помоћи, двомесечне целокупне принадлежности, ако немају других сталних прихода (члан 17).

По смрти контрактуалних чиновника издаће се на име сахране половина једномесечне награде.

Члан 40

Одлуку о постављању, наименовању, унапређењу, премештању у друго одељење, пензионисању, уважавању оставке и отпуштању службеника доноси надлежни управни одбор.

О свим одлукама издаје се службеницима декрет који потписује претседник надлежног управног одбора, заменик или потпретседник.

VII  ПРЕСТАНАК СЛУЖБЕ

Члан 41

Службенику црквене спољне самоуправе престаје служба:

1) ако је судском пресудом кривичног суда осуђен на губитак службе или часних права;

2) ако је дисциплинском пресудом осуђен на казну стављања у пензију или отпуштања из службе;

3) ако иступи из држављанства или га изгуби удајом или иступи из Српске православне Цркве или отпадне од православне вере;

4) ако се, без знања и одобрења стрешине, а по својој кривици, за десет дана не јави на дужност по одмору, отсуству, по упућивању на рад ван места службе или по напуштању службе;

5)ако поднесе оставку;

6)кад буде позван на отслужење редовног рока у кадру;

7)ако судском пресудом буде осуђен на затвор дужи од једне године за дело на које се не односи тачка 1;

8)ако постане телесно или душевно неспособан за службу;

9)ако и после 12 месеци непрекидног боловања односно и после 15 месеци укупног боловања у две узастопне године, не може да врши своју дужност;

10)  ако падне под старатељство или стечај, или ако је над њим продужена очинска власт;

11)  ако буде три пута узастопце или шест пута у току службе оцењен са оценом ''слаб'';

12)  кад наврши 70 година живота;

13)  ако се по свом захтеву мора ставити у пензију, и

14)  ако надлежна црквена власт одлучи да му престаје служба.

Члан 42

У случају престанка службе по тачкама 1, 2, 3, 4, 5 члана 41 службеник се отпушта, и ако је већ испунио услове за личну пензију, губи право на пензију. У случају тачке 7 чл. 41 службеник се отпушта ако већ није стекао право на пензију, иначе се пензионише, осим ако је дисциплински суд нашао да има да изгуби пензију. У свим осталим случајевима чл. 41 службеник се отпушта, ако већ није задобио право на пензију, у противном се пензионише.

Члан 43

Оставка се подноси писмено непосредно претпостављеном старешини. Оставка се не мора уважити, ако се службеник налази под дисциплинском истрагом или у новчаној обавези према црквеној самоуправи из службеног односа. Уважење оставке не искључује евентуални дисциплински поступак. Уважењем оставке губи службеник сва права црквеног самоуправног службеника.

Члан 44

Службеник који има 35 година ефективне активне службе или 40 година које се рачунају за пензију или је навршио 65 година живота, мора се на молбу ставити у пензију.

Члан 45

Службеник који је пензионисан са којег од разлога изложених у тачци 8, 9 и 10 члана 41, може се у року од 5 година од дана пензионисања позвати опет у црквеносамоуправну службу и то у исту струку, ак је односни разлог престао и ако у часу позива већ није навршио 60 година живота. Такав службеник не може добити мањи положај од онога са којега је пензионисан. Ако се службеник не буде хтео примити службе, губи право на пензију.

Члан 46

По престанку службе службеник не може сам напустити дужност, него мора бити надлежно разрешен, а разрешава се одмах чим стигне надлежној власти обавештење да је његова служба престала. Ако службеник није на дужности па нема могућности да се редовним путем разреши, дан када је његовом старешини стигло обавештење о одлуци о престанку службе, узима се као дан разрешења.

Члан 47

Право на принадлежности активног службеника има дотични до краја месеца у којем је разрешен, или у којем се сматра да је разрешен, односно у којем је умро.

Члан 48

За пензије чиновника и осталих службеника за спољну црквену управу, њихових удовица и деце вреди Уредба о пензијама службеника Српске православне Цркве.

Члан 49

На рад у црквеној спољној управи могу се узимати и контрактуални чланови чиновници и дневничари.

Контрактуални чиновници узимају се на рад које врше чиновници, а дневничари на рад који врше званичници и служитељи.

Члан 50

Контрактуални чиновник мора, поред услова да је пунолетан, испуњавати и услове из тачке 4, 5, 7, 8, 9 10 и 11 члана 2 и услов члана 3 ове Уредбе.

Члан 51

За дневничаре важе исти услови који важе и за контрактуалне чиновнике с тим, да могу бити примљени по навршетку 18 година живота.

Члан 52

Оно што се плаћа контрактуалним чиновницима и дневничарима, назива се награда. Ова се код контрактуалних чиновника одређује уговором, а код дневничара одлуком о пријему. Ова награда не може бити већа од оне која је предвиђена овом Уредбом за службенике.

Члан 53

Сви остали услови уговореног односа контрактуалних чиновника и дневничара у спољној служби црквене самоуправе имају се унети у уговор, односно код дневничара у одлуку о пријему.

IX  ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ

Члан 54

Дисциплински прописи за одговорност и дисциплинско кажњавање службеника спољне црквене управе као и дисциплинска одговорност пензионера регулишу се посебном Дисциплинском уредбом коју прописује Патријаршиски савет.

X  ЗАВРШНА НАРЕЂЕЊА

Члан 55

Када ова уредба ступи на снагу, преводе се сви службеници за спољну управу цркве на групе и степене који одговарају преме овој Уредби и даће им се одговарајуће принадлежности.

Члан 56

Црквени службеници за спољну управу који буду имали веће принадлежности или боље разврставање него што би им припало према овој Уредби, задржаће своје принадлежности, разврстање и време које се рачуна за идућу групу и пошто ова Уредба ступи на снагу, док напредовањем у служби не постигну те принадлежности и гурпу разврстања, али ће за даље њихово напредовање у служби вредети одређења ове Уредбе те ће доћи најдаље до оне групе, која је прописана овом Уредбом за њихово звање.

Парохиским свештеницима године парохиске службе рачунају се, по одбитку три године на име приправничке службе, за сваку групу по 5 година почев од најниже групе, а године административне службе према прописима ове Уредбе.

Члан 57

По ступању на снагу ове Уредбе припада службенику у групама, у којима су предвиђене периодске повишице, она периодска повишица на коју има право према годинама ефективно проведеним у групи у којој се затекао.

Члан 58

Ако службеник за спољну управу прима веће принадлежности него што би му припале према овој Уредби, исказаће се разлика одвојено од принадлежности и таразлика улази у основ за личну пензију, ако службеник за време док ову разлику прима буде пензионисан.

Члан 59

О накнади путних и селидбених трошкова службеника Српске православне Цркве донеће се посебна Уредба.

Члан 60

Ступањем на снагу ове Уредбе стављају се сви неразврстани службеници спољне црквене управе на расположење надлежном управном одбору.

Члан 61

Дневничари који су служили више од три године дана а имају квалификације за службенике, могу бити разврстани према овој Уредби ако се задрже у служби. То исто вреди и за хонорарне службенике ако нису у пензији или разврстани у којој другој служби.

Члан 62

Ако се због стручности посла или из кога другог разлога покаже потреба да се узме какав стручњак у службу спољне управе Српске православне Цркве, може се и то учинити. Дотичном службенику могу се признати дотадашње године службовања у државној или приватној служби.

Члан 63

Ова Уредба ступа на снагу обнародовањем у службеном листу Српске православне Цркве. (чл. 39 Устава с. п. ц.).

____________

Из седнице Патријаршиског савета српске православне Цркве држане у Сремским Карловцима 6/19 јуна 1936 године.

Патријарх српски,

ВАРНАВА