Print Friendly

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

Универзитет у Београду - Православни богословски факултет (у даљем тексту: Факултет) је самостално правно лице, установа Српске православне цркве и државе Србије у саставу Универзитета у Београду (у даљем тексту: Универзитет) од његовог оснивања.

Факултет се налази под пуним духовним и канонским окриљем Српске православне цркве.

Врховни покровитељ Факултета је еџ оффицио Његова Светост Патријарх српски.

У намери да своје опште акте уподоби Закону о високом образовању (“Службени гласник РС”, бр. 76/05 – у даљем тексту: Закон) и Статуту Универзитета (Гласник Универзитета у Београду, бр. 131), на основу члана 53. став 1. тачка 1. Закона, а на предлог Научно-наставног већа Факултета, Савет Факултета, на седници одржаној дана 11.10. 2006. године, доноси:

 

 

СТАТУТ

ПРАВОСЛАВНОГ БОГОСЛОВСКОГ ФАКУЛТЕТА

 

 

I  ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Предмет уређивања

Члан 1.

Овим Статутом се уређују: делатност и пословање, организација и факултетски органи, састав, надлежност и начин одлучивања органа и тела, извођење студија, статус наставника, сарадника и другог особља, статус студената, студије, научно и развојно истраживање, имовина факултета, јавност рада и пословне тајне, доношење општих аката, као и друга питања од значаја за Факултет.

 

Статус Факултета
Члан 2.

Назив Факултета је: Универзитет у Београду - Православни богословски факултет.

Факултет је у саставу Универзитета у Београду.

 Факултета је у Београду, у улици Мије Ковачевића бр. 11 б.

Факултет је правно лице са статусом самосталне високошколске установе и са правима, обавезама и одговорностима утврђеним законом и овим статутом.

Оснивач Факултета је Република Србија.

Факултет је уписан у регистар код Трговинског суда у Београду, под бројем регистарског улошка 5–793–00.

Матични број Факултета је 17569961.

Факултет је под пуним духовним и канонским окриљем Српске православне цркве.

У правном промету са трећим лицима Факултет иступа самостално, а за своје обавезе одговара средствима којима располаже (потпуна одговорност).

Назив Факултета на енглеском језику је: Университy оф Белграде - Фацултy оф Ортходоџ Тхеологy.

 

Задаци Факултета

Члан 3.

Факултет је научна и највиша образовна установа у области православне теологије на Универзитету у Београду и у Српској православној цркви.

Факултет своје учење заснива на Светом писму и Светом Предању Православне цркве.

Као саставни део Универзитета Факултет се ослања на начела универзитетске и факултетске традиције и аутономије, као и на академске слободе научног и уметничког стварања.

Факултет себе посебно одређује као установу која у научном погледу:

- истражује, преноси и унапређује православну теологију као учење Цркве и науку о вери

- негује критички приступ научним и уметничким знањима и отвореност за интердисциплинарну сарадњу

- настоји да интегрише утемељена научна и уметничка знања, противећи се самодовољности појединачних знања и бринући се за јединство и смисао целокупног божанског и људског знања

- подстиче стваралачки сусрет науке и теологије, а прожимањем свих знања хришћанским учењем труди се да оплемени свет у ком заједно живимо.

Практикујући јединство истраживања и поучавања, Факултет у образовном погледу:

- чува, преноси и развија хришћанске вредности и културу, сведочећи њихову снагу и лепоту и залажући се се за хришћанске идеале љубави, вере и наде

- поштује слободу и одговорност у истраживању и поучавању, залажући се за академске идеале истине, правде и слободе

- штити достојанство личности, уважава вредност целине живота и потребу спасења читаве творевине, а противи се инструментализованом знању ради експлоататорског господарења људима, природом и свеукупном стварношћу

- брине се за научно теолошко образовање свештенства, вероучитеља и посленика у другим црквеним службама.

Факултет има матичност у следећим научним областима: библијска теологија, систематска теологија, хришћанска философија, историја цркве, патрологија, литургика, канонско право, пастирска теологија, хришћанска уметност, омилитика, старозаветни јеврејски језик, новозаветни и патристички грчки језик и црквенословенски језик.

 

Предмет изучавања и делатности Факултета

Члан 4.

У оквиру делатности високог образовања, Факултет обавља научноистраживачку, експертско-консултантску и издавачку делатност, а може обављати и друге послове којима се комерцијализују резултати научно-истраживачког рада, под условом да се тим пословима не угрожава квалитет наставе.

Делатности Факултета су:

–  високо образовање у области друштвених наука (шифра 80 325)

– истраживање и експериментални развој у друштвеним наукама (шифра 73 201)

– истраживање и експериментални развој у хуманистичким наукама (шифра 73 202)

– издавање књига, брошура, музичких књига и других публикација (шифра 22 110)

– издавање часописа и сличних периодичних издања (шифра 22 130)

– трговина на мало књигама, новинама и писаћим материјалом (шифра 52 470)

Факултет обавља и друге послове и услуге из своје делатности и то:

– стручно образовање и усавршавање, као и полагање стручних испита

– организовање симпозијума, стручних састанака и сл.

– библиотечки и документациони послови

– финансијско-материјални, помоћно -технички и други послови у вези са остваривањем делатности

 

Обележја Факултета

Члан 5.

Факултет има своје инсигније и симболе, печат и штамбиљ.

Печат са називом Факултета и државним грбом употребљава се за оверу јавних исправа Факултета.

Печат са називом Факултета и апликацијом печата Св. Саве у средини употребљава се за оверу осталих исправа и аката Факултета.

Факултет има штамбиљ правоугаоног облика са написом: ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ,  а испод тога место за број и датум, као и назив БЕОГРАД.

Опис, употребу и чување печата уређује Решење које доноси Декан.

За употребу и чување печата одговоран је секретар Факултета, односно запослени кога он одреди.

 

Покровитељ и слава (ПАТРОН)

Члан 6.

Покровитељ Факултета је Св. Сава архиепископ и просветитељ српски, који се слави 27/14. јануара.

Поред Св. Саве Факултет обележава и прославља и празник Св. апостола и еванђелисте Јована Богослова, 21./8. маја, као своју славу.

 

Чланови академске заједнице и академске слободе

Члан 7.

Сви наставници, научници, сарадници, студенти и други учесници у процесу високог образовања, научног истраживања и стручног рада су чланови факултетске академске заједнице.

Узајамност и партнерство свих припадника академске заједнице основни је принцип по којем делује Факултет.

Академска слобода на Факултету је:

– слобода у научноистраживачком раду, укључујући слободу објављивања и јавног представљања научних резултата;

– слобода избора студијских програма;

– слобода избора предмета и облика наставе, као и интерпретације наставних садржаја.

Чланови факултетске академске заједнице дужни су да наведу када јавно наступају у име Факултета.

Чланови факултетске академске заједнице дужни су да унутар Факултета делују политички неутрално, без истицања личних политичких ставова.

На Факултету није дозвољено организовање или деловање политичких странака, нити одржавање скупова или других деловања која имају у основи политичке или страначке циљеве, нити какво друго организовање и деловање чија је природа наспојива са делатностима утврђеним овим Статутом.

Декан је дужан да се стара о поштовању обавеза из ст. 5. и 6. овог члана и предузима потребне мере да се спречи њихово кршење.

 

Аутономија Факултета

Члан 8.

Факултет има аутономију у складу са Законом, а простор Факултета је неповредив и у њега не могу улазити припадници органа унутрашњих послова без дозволе декана, осим у случају угрожавања опште сигурности, живота, телесног интегритета, здравља или имовине.



II  ОРГАНИЗАЦИЈА ФАКУЛТЕТА

 

Организационе Јединице

Члан 9.

Делатност Факултета остварује се у оквиру следећих организационих јединица:

- научно-наставних јединица (групе и катедре)

- наставних јединица (центара, кабинета)

- научних јединица (института, центара)

 

Катедре и Групе

Члан 10.

Катедра је основна научно-наставна јединица у којој се обавља научно-истраживачки рад и организује настава из сродних научних и наставних предмета.

Сродне катедре сачињавају групу.

На Факултету постоје следеће групе у оквиру којих су организоване катедре:

1. Група за библијско богословље са катедрама за:

– Свето писмо Старог завета

– Свето писмо Новог завета

2. Група за систематско богословље са катедрама за:

– Догматику

– Етику

3. Група за философију са катедрама за

– Философију

– Теолошку епистемологију

4. Група за историју са катедрама за

– Општу историју Цркве

– Историју српске Цркве

5. Група за патрологију са катедром за патрологију

6. Група за практичко богословље са катедрама за:

– Литургику

– Канонско право

– Пастирско богословље

7. Катедра за језике

 

Научно-наставне области

Члан 11

На Факултету се изучавају и предају следеће научно-наставне области из којих се бирају наставници и сарадници:
- Библистика
- Патристика
- Историја цркве
- Догматика
- Литургика
- Хришћанска археологија
- Црквена уметност
- Црквена музика
- Пастирско богословље
- Хришћанска антропологија
- Хришћанска етика
- Хришћанска социологија
- Хришћанска педагогија
- Катихетика
- Омилитика
- Канонско право
- Упоредно богословље
- Философија
- Теолошка епистемологија
- Историја религије
- Јеврејски језик
- Грчки језик
- Латински језик

- Српскословенски језик

- Црквенословенски језик

Наставник страног језика бира се за
- Енглески језик

- Руски језик

- Немачки језик

- Француски језик
- Италијански језик
- Шпански језик

Наставник и сарадник изабран за ужу научну област може да изводи наставу из свих предмета које та област обухвата.

Научно-наставно веће (у даљем тексту: Веће) утврђује предмете које обухвата ужа научна област.

Веће може одобрити наставнику да изводи наставу и из других предмета у оквиру научне области, у складу са потребама одељења и компетентношћу наставника.

Наставник изабран за наставни предмет пре ступања на снагу Закона о универзитету (“Службени гласник РС”, бр. 21/2002), сматра се да је изабран за ужу научну област којој тај предмет припада и може да изводи наставу из свих предмета које та област обухвата.

 

Повезивање високог образовања, науке и праксе

Члан 13.

Факултет може основати правна лица, односно огранке чијим делатностима се повезују високо образовање, наука и пракса.

Одлуку о оснивању правних лица, односно огранка из става 1. овог члана доноси Савет, на предлог Већа.

 

Задужбине, фондације и фондови чији је оснивач Факултет

Члан 14.

Ради подстицања развоја студената који показују натпросечне резултате, њиховог запошљавања и стипендирања, помагања одређених социјалних, културних и других активности студената, подстицања и помагања стваралаштва у науци и високом образовању, као и ради других циљева од општег интереса, Факултет може оснивати фондације и фондове.

Циљеви, услови и начин коришћења средстава фондација и фондова из става 1. овог члана, као и начин управљања, уређују се одлуком Савета о оснивању.

 Задужбином, фондом и фондацијом које су, вољом оснивача, поверене Факултету, управља орган утврђен одлуком о оснивању.

Уколико оснивач није изразио жељу у погледу начина управљања задужбином, фондом, односно фондацијом из претходног става овог члана, задужбином, фондом, односно фондацијом управља Савет.

Ради обављања одређених послова који су у функцији остваривања циљева задужбина, фондација и фондова, Савет оснива одборе задужбина, фондација и фондова којима може поверити доношење оперативних одлука неодложних у поступку остваривања циљева задужбина, фондација и фондова, као и очувања вредности њихове имовине.

Одбори задужбина, фондација и фондова подносе Савету годишњи извештај о раду.

Састав и број чланова одбора задужбине, фондације и фонда утврђује се општим актом који доноси Савет.

III  ФАКУЛТЕТСКИ ОРГАНИ

 

1. ОРГАН ПОСЛОВОЂЕЊА

 

Декан

Члан 15.

Декан је први човек Факултета, његов руководилац и орган пословођења.

Декана бира и разрешава Савет Факултета на предлог Научно-наставног већа Факултета (у даљем тексту: Веће).

 

Надлежност декана

Члан 16.

Декан:

1) заступа и представља Факултет;

2) организује и усклађује рад и руководи радом и пословањем Факултета;

3) брине се о поштовању и спровођењу црквеног поретка и о спровођењу црквених надлежности предвиђених овим Статутом

4) доноси опште акте у складу с овим Статутом;

5) предлаже Савету мере за унапређење рада Факултета;

6) спроводи одлуке Савета;

7) предлаже пословну политику и мере за њено спровођење;

8) наредбодавац је за извршење финансијског плана;

9) предлаже Савету годишњи програм рада и финансијски план и подноси најмање једном годишње извештај о пословању и годишњи обрачун Факултета;

10) закључује уговоре у име Факултета;

11) учествује у раду Савета без права гласа;

12) потписује дипломе и потписује, односно овлашћује продекана да потписује додатак дипломи;

13) организује и контролише наставни, научни и истраживачки рад на Факултету;

14) одређује појединачно радно ангажовање наставника и сарадника у научно- истраживачким пројектима, одговара за остварење научне и образовне делатности;

15) предлаже Савету оснивање легата и фондова;

16) врши наредбодавна права у погледу располагања финансијским средствима у оквиру утврђеног финансијског плана;

17) доноси решења из области радног односа;

18) одлучује о пословима из стамбене области;

19) предлаже комисију за упис и комисију за спровођење квалификационог и диференцијалног испита;

20) одлучује о заснивању радног односа у складу са Законом;

21) именује Издавачки савет Факултета и главне и одговорне уреднике појединих библиотека, као и главног и одговорног уредника часописа „Богословље”, а на његов предлог и чланове редакције;

22) обавља и друге послове утврђене законом, Статутом и другим општим актима Факултета.

Декан је самосталан у обављању послова из свог делокруга, а за свој рад је одговоран Савету.

Декан најмање једном годишње подноси извештај Савету.

Декан може за одређене правне радње пуномоћјем овластити друга лица на Факултету.

 

Декански колегијум

Члан 17.

Ради разматрања питања из своје надлежности регулисаних чланом 16. овог Статута и заузимања ставова о њима, Декан може образовати декански колегијум.

Чланови деканског колегијума су: декан, продекани из реда наставног особља и секретар Факултета.

 

Услови за избор и мандат декана

Члан 18.

Декан се бира без конкурса из реда редовних професора који су у радном односу са пуним радним временом на Факултету, на период од три школске године, са могућношћу једног поновног избора.

Кандидата за декана предлаже Веће тајним гласањем.

Савет може тајним гласањем да бира декана предложеног од стране Изборног Већа.

За декана је изабран кандидат који је добио већину гласова укупног броја чланова Савета.

Ако декан не добије потребну већину, Савет на истој седници именује вршиоца дужности декана.

Новоизабрани Декан ступа на дужност 1. октобра године у којој је изабран.

 

Престанак мандата декана пре истека времена на које је изабран

Члан 19.

Декану престаје мандат пре истека времена на које је изабран:

1) на лични захтев;

2) ако престане да испуњава услове предвиђене за избор;

3) ако изгуби способност обављања деканске функције због правоснажне судске пресуде из члана 54. став 3. Закона о високом образовању којом је осуђен за кривично дело.

У случајевима из става 1. тач. 1. и 2. овог члана, Савет констатује престанак мандата декана на првој наредној седници по пријему личног захтева, односно извештаја Већа.

У случају из става 1. тачка 3. овог члана, Савет констатује престанак мандата декана на првој наредној седници по пријему обавештења о судској пресуди.

У случају престанка мандата декана, Савет на истој седници именује вршиоца дужности декана из реда продекана, а на предлог председника Савета, и покреће поступак за избор новог декана.

 

Разрешење декана

Члан 20.

Декан може бити разрешен дужности пре истека мандата ако:

1) прекрши кодекс професионалне етике;

2) не испуњава своје дужности;

3) крши одредбе Статута, општих аката факултета или друге прописе;

4) злоупотреби положај декана.

Поступак за разрешење може покренути Веће, већином гласова укупног броја чланова.

Када се на дневном реду Већа налази предлог за разрешење декана, председавање седницом преузима по стажу у звању редовног професора најстарији члан Већа.

Одлуку о разрешењу Декана доноси Савет, на предлог Већа, тајним гласањем, већином гласова укупног броја чланова.

У случају разрешења декана, Савет на истој седници именује вршиоца дужности из реда продекана, а на предлог председника Савета, и покреће поступак за избор новог декана.

Вршилац дужности декана из претходног члана, као и претходног става овог члана, има сва права, обавезе и одговорности декана.

 

Продекани

Члан 21.

Декану у раду помажу продекани из области за које су именовани а у складу с одредбама овог Статута.

Факултет има три продекана из реда наставног особља и то: за наставу, за науку и за финансије као и једног студента продекана.

Кандидат за декана предлаже Савету кандидате за продекане из реда наставног особља.

Савет бира продекане без конкурса из реда наставника са пуним радним временом на Факултету, већином гласова укупног броја чланова.

Мандат продекана траје три године са могућношћу једног поновног избора.

Продеканима престаје мандат пре истека времена на које су изабрани под условима и на начин уређен сходном применом члана 19. овог статута, или на предлог декана.

Продекане из реда наставника разрешава Савет, на предлог декана, под условима и на начин уређен сходном применом члана 20. овог Статута.

Студента продекана бира Савет, на предлог Студентског парламента - Заједнице студената Факултета (у даљем тексту: Заједница студената), већином гласова укупног броја чланова.

Мандат студента продекана траје једну школску годину.

Студента продекана разрешава Савет, на предлог декана или Заједнице студената, под условима и на начин уређен сходном применом члана 20.овог статута.

У случају престанка мандата декана пре истека времена на које је изабран, продекани из реда наставника остају на дужности до избора нових продекана по предлогу новоизабраног декана.

 

Надлежност продекана

Члан 22.

Продекани из реда наставника:

1) помажу декану у организовању и вођењу послова у областима за које су изабрани или за које их декан овласти;

2) замењују декана у његовој одсутности;

3) обављају и друге послове које им повери декан.

Студент продекан:

1) предлаже мере за унапређивање студентског стандарда и прати стање у тој области;

2) обавља и друге послове који се односе на студентска питања.

За свој рад продекани одговарају декану и Савету.

 

 

2. ОРГАН УПРАВЉАЊА

 

Савет и његов састав

Члан 23.

Савет је орган управљања Факултета.

Савет има 23 члана, од којих су 15 представници Факултета које именује Веће, 4 чланови које именује Влада и 4 чланови које бира Заједница студената Факултета.

Оснивач именује чланове Савета Факултета из реда истакнутих личности из научне, односно стручне области у којој је Факултет, као и из просвете, културе, уметности или привреде, који нису запослени, нити на други начин радно ангажовани на Факултету.

Мандат чланова Савета траје три године.

Изузетно, мандат чланова Савета – представника студената траје једну годину.

 

Избор чланова Савета представника Универзитета и студената

Члан 24.

Кандидате за чланове Савета предлаже Веће.

Веће бира чланове Савета тајним гласањем, већином гласова укупног броја чланова Већа (наставника и сарадника).

Заједница студената бира чланове Савета из реда студената који су по први пут уписали годину у школској години у којој се избор врши.

Заједница студената ближе уређује поступак кандидовања и начин спровођења тајног гласања.

Члана Савета може разрешити орган који га је изабрао, по властитој иницијативи или на предлог Већа, већином гласова укупног броја чланова.

 

Руковођење радом Савета

Члан 25.

Савет има председника и заменика председника.

Председник руководи радом Савета.

Председник Савета бира се из реда чланова – представника Факултета.

Председника и заменика председника Савет бира тајним гласањем, већином гласова укупног броја чланова.

 

Надлежност и рад Савета

Члан 26.

Савет:

1) доноси Статут на предлог Већа;

2) бира и разрешава декана и продекане;

3) доноси финансијски план Факултета, на предлог Већа;

4) усваја извештај о пословању и годишњи обрачун Факултета, на предлог Већа;

5) усваја план коришћења средстава за инвестиције на предлог Већа;

6) даје сагласност на одлуке о управљању имовином Факултета;

7) даје сагласност на расподелу финансијских средстава;

8) доноси одлуку о висини школарине на предлог Већа;

9) подноси Влади извештај о пословању најмање једанпут годишње;

10) доноси општи акт о дисциплинској одговорности студената;

11) бира председника и заменика председника Савета;

12) одлучује о приговорима поднетим у поступку избора у звање наставника и сарадника

13) именује органе управљања, односно представнике у органима управљања организација чији је оснивач Факултет и обавља друге послове у вези са оснивачким правима, у складу са законом и овим Статутом;

14) разматра питања студентског стандарда и даје предлоге надлежним органима за унапређивање стања у тој области;

15) обавља и друге послове у складу са законом и овим статутом.

О питањима из става 1. овог члана Савет одлучује већином гласова укупног броја чланова.

Изузетно, одлуку о оснивању и укидању, пријему у састав Универзитета и иступању из састава, статусној промени, промени назива и седишта Савет доноси двотрећинском већином гласова укупног броја чланова.

Предлоге из ст. 1. и 3. овог члана утврђује Веће.

 

 

3. СТРУЧНИ ОРГАНИ

 

Научно-наставно веће Факултета

Члан 27.

Веће је највиши стручни орган Факултета.

Веће чине сви наставници и сарадници Факултета, који су у радном односу са најмање 70% пуног радног времена на Факултету.

Декан је председник Већа по функцији.

При расправљању, односно одлучивању о питањима која се односе на осигурање квалитета наставе, реформу студијских програма, анализу ефикасности студирања и утврђивање броја ЕСПБ бодова, у раду Већа учествује 20% представника студената, које бира Заједница студената.

Мандат представника студената из претходног става овог члана траје једну годину.

Надлежност Научно-наставног већа

Члан 28.

Веће обавља следеће послове:

1. утврђује предлог Статута;

2. утврђује предлог финансијског плана;

3. утврђује предлог извештаја о пословању и годишњег обрачуна;

4. утврђује предлог плана коришћења средстава за инвестиције;

5. утврђује предлог одлуке о висини школарине;

6. доноси наставни план и програм основних, мастер и докторских студија, уз сагласност Универзитета;

7. одобрава теме завршних и дипломских (мастер) радова и докторских дисертација;

8. одређује комисије за писање извештаја о одобрењу тема; одређује комисије за одбрану одобрених радова и дисертација;

9. одлучује о признавању положених испита, односно ЕСПБ бодова;

10. доноси одлуке о оснивању и укидању катедара;

11. доноси одлуку о извођењу студија, односно појединих делова студија, или одбране докторске дисертације, на језику националне мањине или на страном језику,

12. бира представнике за Савет Факултета, као и представнике за већа и Савет Универзитета;

13. даје мишљење Универзитету о броју студената чије се образовање финасира из буџета и броју самофинансирајућих студената;

14. доноси предлог одлуке о признавању страних високошколских исправа;

15. утврђује мере за подстицање развоја изразито успешних и даровитих студената;

16. разматра и припрема предлоге о питањима о којима одлучује Савет Факултета;

17. доноси пословник о раду Већа;

18. обавља и друге послове утврђене законом и овим Статутом.

 

Изборно веће факултета

Члан 29.

Изборно веће Факултета чине наставници свих група наведених у члану 10. овог Статута, који су у радном односу са најмање 70% пуног радног времена на Факултету.

Када се одлучује о избору наставника или сарадника Катедре за језике, изборно веће Факултета, сем наставника наведених у ставу 1 овог члана, чине и наставници са катедре за језике са најмање 70% пуног радног времена на Факултету.

Изборно веће Факултета:

1) утврђује предлог за избор у звање наставника;

2)  врши избор у звање сарадника;

3)  одређује комисију за писање реферата о кандидатима за избор у звање наставника и сарадника.

Декан је председник Изборног већа по функцији.

 

Седнице Изборног и научно-наставног већа

Члан 30.

Председник Већа сазива седнице на своју иницијативу или на захтев једне трећине чланова Већа.

Присуство на седницама Већа и Изборног већа је обавезно.

Преседник Већа руководи седницама и потписује одлуке и записнике са седница.

 

Начин одлучивања и помоћна тела

Члан 31.

Веће одлучује ако је присутно више од половине укупног броја чланова Већа са правом гласа.

Одлуке се доносе већином гласова чланова Већа са правом гласа.

Записник о раду Већа води секретар Факултета.

За обављање послова из своје надлежности Веће може образовати сталне и повремене комисије.

Одлуком о образовању комисија одређује се број чланова и делокруг њиховог рада.

Комисије подносе извештај о свом раду и предлоге мера Већу Факултета.


Веће групе

Члан 32.

Веће групе чине сви наставници и сарадници катедара једне групе.

Вêће групе бира себи управника из реда наставника, а секретара из реда наставника или сарадника.

Мандат управника и секретара групе је три године.

Секретар групе обавља организационе и информативне послове везане за научно-наставни рад групе.

Већа група са мање од три наставника проширују се тако што Научно-наставно веће, на предлог Декана, именује највише још два члана из редова наставника Факултета.

Већа група прелажу Већу:

1. наставни програм основних, дипломских академских (мастер) и докторских студија;

2. расписивање конкурса за избор наставника и сарадника;

3. чланове комисије за припрему реферата за избор наставника и сарадника;

4. ангажовање истакнутог научног радника ван радног састава Факултета за остваривање дела наставе на Факултету;

5. утврђује уџбенике и литературу из предмета наставног плана катедара групе;

6. утврђује план научног рада и развоја катедара групе;

7. организује и друге облике рада.

 

Начин рада Већа група

Члан 33.

Седнице Већа групе сазива управник групе.

Присуство на седници Већа групе је обавезно.

Веће групе може одлучивати ако је присутно више од половине чланова, а одлуке доноси проста већина укупног броја чланова Већа групе.

Седницама могу, без права одлучивања, а на позив управника групе, присуствовати представници других заинтересованих група, библиотекари, представници студената итд.

 

 

4. СТУДЕНТСКИ ПАРЛАМЕНТ ФАКУЛТЕТА

 

Састав и избор  Студентског парламента - Заједнице студената Факултета

Члан 34.

Студентски парламент делује под називом Заједница студената Православног богословског факултета (у даљем тексту: Заједница студената).

Заједница студената је орган преко којег студенти остварују своја права и штите своје интересе на Факултету.

Заједницу студената бирају непосредно, тајним гласањем, студенти уписани у школској години у којој се врши избор на студијске програме који се остварују на факултету.

Избор чланова Заједнице студената одржава се у априлу, најкасније до 10. у месецу, односно истовремено са избором чланова студентског парламента Универзитета.

Број чланова и расподела места у Заједници студената ближе се уређује општим актом који доноси Заједница студената, на основу података о броју уписаних студената на Факултету.

Избор чланова Заједнице студената врши се непосредно, тајним гласањем.

Бирачки списак саставља стручна служба Факултета и доставља га Изборној комисији Заједнице студената и декану.

Изабрани су кандидати који на гласању добију највише гласова.

Уколико два или више кандидата добију исти број гласова, изабран је онај кандидат који је прикупио више потписа на кандидатури.

Конститутивна седница новог сазива одржава се 1. октобра.

Мандат чланова траје годину дана.

Члану Заједнице студената коме је престао статус студента на студијском програму који се остварује на факултету престаје мандат даном престанка статуса, а допунски избори се спроводе у складу са одредбама општег акта којим се ближе уређује избор чланова Заједнице студената.

 

Надлежност Заједнице студената

Члан 35.

Заједница студената:

1) бира и разрешава председника и потпредседнике Заједнице студената;

2) доноси општа акта о своме раду;

3) оснива радна тела која се баве појединим пословима из надлежности Заједнице студената;

4) бира и разрешава представнике студената у органима и телима Универзитета;

5) предлаже Савету кандидата за студента продекана;

6) покреће поступак за разрешење студента продекана, у складу с овим Статутом;

7) доноси годишњи план и програм активности Заједнице студената;

8) разматра питања и спроводи активности у вези са обезбеђењем и оценом квалитета наставе, реформом студијских програма, анализом ефикасности студирања, утврђивањем броја ЕСПБ бодова, унапређењем мобилности студената, подстицањем научно-истраживачког рада студената, заштитом права студената и унапређењем студентског стандарда;

9) организује и спроводи програме ваннаставних активности студената;

10) остварује студентску међууниверзитетску и међународну сарадњу;

11) бира и разрешава представнике студената у органима и телима других установа и удружења у којима су заступљени представници студената Факултета, у складу с општим актом установе, удружења, односно Факултета;

12) усваја годишњи извештај о раду студента продекана;

13) усваја финансијски план и извештај о финансијском пословању Заједнице студената;

14) усваја годишњи извештај о раду који подноси председник Заједнице студената;

15) обавља и друге послове, у складу са законом, овим Статутом и општим актима Факултета.

 

 

IV. СТУДЕНТИ

 

Стицање статуса студента и врсте студената

Члан 36.

Својство студента стиче се уписом на Факултету.

Студент се уписује на студијски програм, који се изводи на Факултету.

Студент се уписује у статусу студента који се финансира из буџета (у даљем тексту: буџетски студент) или студента који се сâм финансира (у даљем тексту: самофинансирајући студент).

Својство студента доказује се индексом.


Гостујући студент

Члан 37.

Гостујући студент је студент другог факултета који уписује делове студијског програма на Факултету, у складу с уговором између Факултета и тог другог факултета о признавању ЕСПБ бодова.

Својство гостујућег студента траје најдуже једну школску годину, односно два семестра.

Права и обавезе гостујућег студента, начин покривања трошкова његовог студирања и друга питања везана за својство гостујућег студента уређују се уговором из става 1. овог члана.

Похађање наставе и положени испити гостујућег студента доказују се индексом из претходног члана овог Статута.

 

Студент који остварује део студијског програма на другој високошколској установи

Члан 38.

Студент може остварити део студијског програма на другој високошколској установи у складу с уговором између те друге високошколске установе и факултета о признавању ЕСПБ бодова.

Део студијског програма који остварује студент из става 1. овог члана, не може бити краћи од једног, нити дужи од два семестра.

Део студијског програма који остварује студент из става 1. овог члана, може обухватити један или више предмета.

Права и обавезе студента из става 1. овог члана, начин покривања трошкова његовог студирања и друга питања у вези с остваривањем дела студијског програма на другој високошколској установи, уређују се уговором из става 1. овог члана.

Похађање наставе и положени испити студента из става 1. овог члана доказују се индексом, односно одговарајућом потврдом.

 

Статус буџетског студента

Члан 39.

Статус буџетског студента има студент:

1) уписан на студије првог, односно другог степена, рангиран на конкурсу за упис као такав, у школској години за коју је уписан по конкурсу;

2) који је, са статусом буџетског студента, у току школске године, у оквиру уписаног студијског програма и у оквиру одобреног броја места из буџета, по положеним испитима стекао најмање 60 ЕСПБ бодова – у наредној школској години.

Буџетски студент може у томе статусу имати уписан само један одобрен, односно акредитован студијски програм на истом нивоу студија.

Буџетски студент који у току школске године оствари мање од 60 ЕСПБ бодова може наставити студије у статусу самофинансирајућег студента.

 

Статус самофинансирајућег студента

Члан 40.

Статус самофинансирајућег студента има студент:

1) уписан на студије првог, односно другог степена, рангиран на конкурсу за упис као такав, у школској години за коју је уписан по конкурсу;

2) уписан у другу, односно било коју наредну годину, који је у претходној школској години, као самофинансирајући студент, остварио најмање 37 ЕСПБ бодова из предмета за које се определио у складу са студијским програмом, односно буџетски студент који је остварио најмање 37, а мање од 60 ЕСПБ бодова.

Самофинансирајући студент који у току школске године оствари 60 ЕСПБ бодова из текуће године студијског програма може у наредној школској години стећи статус буџетског студента, ако се рангира у оквиру укупног броја буџетских студената, на начин и по поступку утврђеним општим актом Факултета.

Студент који није остварио 37 ЕСПБ бодова поново уписује исту годину студијског програма као самофинансирајући студент.

Посебним општим актом прецизније ће се регулисати статус студената на Факултету.


Конкурс за упис на студије

Члан 41.

Конкурс садржи:

1) број студената који се уписује;

2) услове за упис;

3) мерила за утврђивање редоследа кандидата;

4) поступак спровођења конкурса;

5) начин и рокове за подношење жалбе на утврђени редослед;

6) висину школарине коју плаћају самофинансирајући студенти.

 

Језик студија

Члан 42.

Студије на Факултету организују се на српском језику.

Факултет може, организовати и изводити студије, односно поједине делове студија, као и организовати израду и одбрану докторске дисертације, на језику националне мањине или на страном језику, под условом да је студијски програм одобрен, односно акредитован.

Лице се може уписати на студијски програм ако познаје језик на којем се изводи настава.

Студент, уписан на студије из става 2. овог члана, може прелазити у току студија на студијски програм који се изводи на српском језику, након провере знања српског језика.

Провера знања језика врши се на начин који пропише декан.

Факултет може за студенте са хендикепом организовати и изводити студије, односно поједине делове студија, на гестовном језику.

 

Страни држављанин

Члан 43.

Страни држављанин може се уписати на студијски програм под истим условима као и домаћи држављанин.

Страни држављанин плаћа школарину, осим ако међународним споразумом није друкчије одређено.

Страни држављанин може се уписати на студије ако је здравствено осигуран.

Сагласност за упис страног држављанина (благослов) даје Патријарх српски.

 

Права и обавезе студената

Члан 44.

Студент има право:

1) на упис, квалитетно школовање и објективно оцењивање;

2) на благовремено и тачно информисање о свим питањима која се односе на студије;

3) на активно учествовање у доношењу одлука, у складу са Законом и статутом;

4) на самоорганизовање и изражавање сопственог мишљења;

5) на повластице које произлазе из статуса студента;

6) на подједнако квалитетне услове студија за све студенте;

7) на образовање на језику националне мањине, у складу са Законом и статутом;

8) на различитост и заштиту од дискриминације;

9) да бира и да буде биран у студентски парламент и друге органе Факултета.

Студент је дужан да:

1) испуњава наставне и предиспитне обавезе;

2) поштује опште акте Факултета и Универзитета;

3) поштује права запослених и других студената на Факултету;

4) учествује у доношењу одлука у складу са Законом и Статутом.

Студент има право на жалбу надлежном органу Факултета, уколико Факултет прекрши неку од обавеза из става 1. тач. 1)-3) овог члана.

 

Мировање права и обавеза студената

Члан 45.

Студенту се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза, у случају:

1) теже болести;

2) упућивања на стручну праксу у трајању од најмање шест месеци;

3) одслужења и дослужења војног рока;

4) неге властитог детета до годину дана живота;

5) одржавања трудноће;

6) припрема за олимпијске игре, светско или европско првенство – када има статус врхунског спортисте; и

7) у другим случајевима предвиђеним општим актом Факултета.

Студент подноси надлежној служби Факултета захтев и потребну документацију у року од 30 дана од дана када су се стекли услови за право мировања.

Одлуку о мировању доноси Декан или продекан за наставу.

Студент који је био спречен да полаже испит због болести или одсуства због стручног усавршавања у трајању од најмање три месеца, може полагати испит у првом наредном року, у складу с општим актом.

 

Престанак статуса студента

Члан 46.

Статус студента престаје ако студент не заврши студије у року од:

1) две школске године – ако студијски програм траје једну школску годину;

2) четири школске године – ако студијски програм траје две школске године;

3) шест школских година – ако студијски програм траје три школске године;

4) осам школских година – ако студијски програм траје четири школске године;

У рок из ст. 1. овог члана не рачуна се време мировања права и обавеза, одобреног студенту у складу са овим Статутом.

Студенту се на лични захтев, поднет пре истека рока из ст. 1. овог члана, одлуком Декана, може продужити рок за завршетак студија за један семестар:

1) ако је у току студија испуњавао услове за одобравање мировања права и обавеза, а то право није користио, односно није га искористио у трајању које му је, с обзиром на околности, могло бити одобрено;

2) ако му на дан истека рока из ст. 1. и 2. овог члана остаје неостварених највише 15 ЕСПБ бодова потребних за завршетак студија;

3) ако је у току трајања студија започео и завршио други одобрени, односно акредитовани студијски програм, на истом или на вишем степену, на Факултету или на другом акредитованом Факултету, у земљи или у иностранству.

Престанак статуса студента због неблаговременог завршетка студија констатује се решењем са дејством од првог наредног дана по истеку рока из ст. 1 и 3. овог члана.

Статус студента престаје и у случају:

1) завршетка студија;

2) исписивања са студија;

3) неуписивања школске године;

4) изрицања дисциплинске мере искључења са студија.

5) повлачењем сагласности (благослова) надлежног епископа.

 


V. СТУДИЈЕ

 

1.ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

 

Школска година

Члан 47.

Факултет организује и изводи студије у току школске године која по правилу почиње 1. октобра и траје 12 календарских месеци (окончава се 30. септембра).

Школска година има, по правилу, 42 радне недеље, од чега 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите.

Школска година дели се на јесењи и пролећни семестар, од којих сваки има, по правилу, 15 наставних недеља и шест недеља за консултације, припрему испита и испите.

Настава се организује и изводи по семестрима, у складу са планом извођења наставе.

 

Студијски програм

Члан 48.

            Студијски програм је скуп обавезних и изборних предмета, односно студијских подручја, са оквирним садржајем, чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања за стицање дипломе. одговарајућег нивоа и врсте студија.

Студијским програмом утврђују се:

1) назив и циљеви студијског програма;

2) врста студија и исход процеса учења;

3) стручни, академски, односно научни назив;

4) услови за упис на студијски програм;

5) листа обавезних предмета, односно студијских подручја и изборних предмета, с оквирним садржајем;

6) начин извођења студија и потребно време за извођење појединих облика студија;

7) бодовна вредност сваког предмета исказана у ЕСПБ;

8) бодовна вредност завршног рада, исказана у ЕСПБ;

9) предуслови за упис појединих предмета или групе предмета;

10) начин избора предмета из других студијских програма;

11) услови за прелазак са других студијских програма у оквиру истих или сродних области студија;

12) друга питања од значаја за извођење студијског програма.

Студијски програм се изводи на Факултету.

Факултет може са другом високошколском установом у Републици, односно у иностранству организовати и изводити студијски програм за стицање заједничке дипломе (јоинт дегрее) или двоструке дипломе.

Студијски програм из претходног става овог члана може да се изводи када га усвоје Веће и надлежни орган високошколске установе – суорганизатора.

 

План извођења наставе

Члан 49.

Студије се изводе према плану извођења наставе који, у складу с општим актом који доноси Сенат Универзитета, усваја Веће.

Планом извођења наставе утврђују се:

1) наставници и сарадници који ће изводити наставу према студијском програму;

2) места извођења наставе;

3) почетак и завршетак, као и временски распоред извођења наставе;

4) облици наставе (предавања, семинари, вежбе, консултације, теренски рад, провера знања и др.);

5) начин полагања испита, испитни рокови и мерила испитивања;

6) попис литературе за студије и полагање испита;

7) могућност извођења наставе на страном језику;

8) могућност извођења наставе на даљину;

9) остале важне чињенице за уредно извођење наставе.

Препоручена литература за поједини испит мора бити усклађена с обимом студијског програма, на начин утврђен студијским програмом.

План извођења наставе се објављује пре почетка наставе у семестру и доступан је јавности.

План извођења наставе обавезно се објављује на Интернет страницама Факултета.

У оправданим разлозима промена плана извођења наставе може се обавити и током школске године.

Промена плана извођења наставе објављује се пре почетка наставе у семестру на Интернет страницама Факултета.

 

Обим студија

Члан 50.

Сваки предмет из студијског програма исказује се бројем ЕСПБ бодова, а обим студија изражава се збиром ЕСПБ бодова.

Збир од 60 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године.

Укупно ангажовање студента састоји се од:

1) активне наставе (предавања, вежбе, практикуми, семинари, практична настава, теренска настава, менторска настава, консултације, презентације, пројекти и сл.);

2) самосталног рада;

3) семинарског рада;

4) колоквијума;

5) испита;

6) израде завршног рада;

7) добровољног рада у локалној заједници, организованог од стране Факултета на пројектима од значаја за локалну заједницу (хуманитарна активност, подршка хендикепираним лицима и сл.);

8) других облика ангажовања, у складу с општим актом Факултета (стручна пракса и сл.).

Услове, начин организовања и вредновање добровољног рада из става 3. тачка 6. овог члана уређује Веће.

Укупан број часова активне наставе не може бити мањи од 600 часова у току школске године, нити већи од:

1) 30 часова недељно – на студијама првог степена;

2) 20 часова недељно – на студијама другог степена.

Предмети из става 1. овог члана по правилу су једносеместрални, тако да збир од 30 ЕСПБ бодова одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једног семестра.

Изузетно, настава се може организовати и у другим временским целинама (триместри, блокови, модули и сл.), чије се појединачно трајање утврђује студијским програмом факултета, при чему њено укупно годишње трајање износи 30 наставних недеља и 12 недеља за консултације, припрему испита и испите.

 

Студирање на даљину

Члан 51.

Факултет може организовати студијски програм путем студирања на даљину, у складу са дозволом за рад.

Ближи услови и начини остваривања студијског програма на даљину уређују се општим актом Факултета.

Испит код студирања на даљину полаже се у седишту високошколске установе, односно у објектима наведеним у дозволи за рад.

 

Оцењивање

Члан 52.

Рад студента у савлађивању појединог предмета континуирано се прати током наставе и изражава се у поенима.

Испуњавањем предиспитних обавеза и полагањем испита студент може остварити 100 поена.

Студијским програмом утврђује се сразмера поена стечених у предиспитним обавезама и на испиту.

Од укупног броја поена, најмање 30, а највише 70 поена мора бити предвиђено за активности и провере знања у току семестра (предиспитне обавезе).

Успех студента на испиту изражава се оценама:

10 – одличан-изузетан;

9 – одличан;

8 – врло добар;

7 – добар;

6 – довољан;

5 – није положио.

Факултет је дужан да воде трајну евиденцију о положеним испитима.

У евиденцију и индекс студента уносе се прелазне оцене, а оцена 5 (није положио) уписује се само у евиденцију.

Оцена на испиту се формира пондерисаним збиром броја поена остварених у свим облицима наставних обавеза.

Позитивна оцена се, по правилу, стиче уколико су све наставне обавезе оцењене позитивно.

Ближи услови оцењивања утврђују се општим актом.

 

Испитни рокови и начин полагања испита

Члан 53.

Испитни рокови се зову: јануарски, априлски, јунски, септембарски и октобарски, а организују се у складу са годишњим календаром испита.

Накнадни рок из члана 54. став 2. овог Статута, организује се, по правилу, пре почетка наредне школске године.

Календар испита објављује се почетком сваке школске године и саставни је део плана извођења наставе.

На испит може изаћи студент који је задовољио све прописане предиспитне обавезе утврђене планом извођења наставе и овим Статутом.

Испити могу бити теоријски и практични, а полажу се, у складу са студијским програмом, само у писменом облику, само усмено, или писмено и усмено, према одлуци Већа.

Испити су јавни и студент има право, ако полаже усмено, да захтева присуство јавности.

Начин полагања испита, време и распоред њиховог одржавања, одлагање испита, одустајање од испита, начин вођења евиденције, као и друга питања у вези са полагањем испита и оцењивањем на испиту ближе се уређују општим актом Факултета, у складу са Законом и овим Статутом.

 

Последице неположеног испита

Члан 54.                                                      

Испит из истог предмета може се полагати највише 3 пута у току једне школске године

Изузетно, студент коме је преостао један неположени испит из студијског програма уписане године има право да тај испит полаже у накнадном испитном року до почетка наредне школске године.

На лични захтев, студент може испит из става 2. овог члана полагати пред испитном комисијом.

Студент који не положи испит из обавезног предмета до почетка наредне школске године, уписује исти предмет.

 

Приговор на оцену

Члан 55.

Студент има право приговора на оцену добијену на испиту, ако сматра да испит није обављен у складу са Законом и општим актом установе, у року од 36 часова од добијања оцене.

Веће доноси општи акт којим ближе уређује начин остваривања права на приговор из става 1. овог члана.

Упис на вишу годину студија
Члан 56.

Студент се сваке школске године при упису семестра, односно других временских целина (триместри, блокови, модули и сл.) опредељује за предмете из студијског програма, при чему може уписати само оне предмете за које је стекао предуслов по програму и плану студија.   

Студијски програм може се заснивати на упису семестара.

 У циљу бржег завршавања студија и ширег образовања, посебно успешним студентима (који су у прве две године постигли просечне оцене изнад 8,50) може се омогућити упис и више од 60 ЕСПБ бодова, али не више од 90.

Студент стиче право на упис на вишу годину студија, под условима предвиђеним овим Статутом, када у складу са студијским програмом, стекне могућност да упише предмете у вредности од најмање 37 ЕСПБ бодова, предвиђеним студијским програмом за наредну годину.

Студент који није испунио обавезе из става 4. овог члана може наставити студије тако да поново упише студијске обавезе које није испунио у претходној години, под условима и на начин који утврђује Веће.

Правила студија ближе се могу уредити општим актом Факултета.

 

Врсте и нивои студија на Факултету

Члан 57.

На Факултету се изводе академске студије, на основу одобрених, односно акредитованих студијских програма за стицање високог образовања.

Академске студије организују се и изводе као:

1) основне академске студије, које трају четири године (општи смер) и чијим се завршетком стиче 240 ЕСПБ бодова;

2) основне академске студије, које трају три године (практични смер) и чијим се завршетком стиче 180 ЕСПБ бодова;

3) дипломске академске студије (мастер – општи смер), које трају једну годину, и чијим се завршетком стиче 60 ЕСПБ бодова;;

4) дипломске академске студије (мастер - практични смер), које трају две године, и чијим се завршетком стиче 120 ЕСПБ бодова

5) докторске академске студије, које трају три године, и чијим се завршетком стиче 180 ЕСПБ бодова.

Број бодова којим се исказује рад којим се завршава сваки од наведених студијских програма, улази у укупан број бодова потребних за завршетак студија.

 

2. ОСНОВНЕ СТУДИЈЕ

 

Услови за упис на основне студије

Члан 58.

У прву годину основних студија може се уписати лице које има средње образовање у четворогодишњем трајању и образовање више од тога и које има сагласност надлежног епископа.

Кандидат који конкурише за упис у прву годину основних студија полаже пријемни испит.

Редослед кандидата за упис у прву годину основних студија утврђује се на основу општег успеха постигнутог у средњем образовању и резултата постигнутих на пријемном испиту.

Кандидати који имају положену општу матуру не полажу пријемни испит, а уместо пријемног испита овом кандидату вреднују се резултати опште матуре у складу са одлуком Већа.

На основу мерила из става 3. и 4. овог члана, саставља се ранг листа пријављених кандидата.

 

Упис на студијски програм

Члан 59.

На прву годину основних студија може се без пријемног испита уписати:

1) лице које има стечено високо образовање на академским студијама првог степена;

2) студент друге године основних студија другог универзитета, или друге високошколске установе, који је положио све испите са прве године, односно остварио најмање 60 ЕСПБ бодова на студијском програму исте установе, под условима које прописује Факултет;

3) лице коме је престао статус студента због исписивања са студија, ако је претходно положило све прописане испите на првој години студија, односно ако је остварило 60 ЕСПБ бодова, под условима које одреди Факултет. Упис се врши у форми повратка на Факултет на исти студијски програм  и на одговарајућу годину студија.

Лица из става 1. и 2. овог члана могу се уписати само као самофинансирајући студенти и не убрајају се у одобрени број студената за одређени студијски програм.

Веће одлучује о признавању положених испита, односно ЕСПБ бодова.

Студент друге високошколске установе, не може се уписати на Факултет, уколико му је до окончања студијског програма на високошколској установи на којој је уписан остало 60 или мање ЕСПБ бодова.

 

Завршни рад

Члан 60.

Основне студије се завршавају полагањем свих предвиђених испита и испуњавањем осталих студијских обавеза, као и израдом и одбраном завршног рада.

Право да пријави тему завршног рада и предложи ментора студент стиче на последњој години студија када положи испите из претходне године студија.

Тема завршног рада узима се из фундаменталних предмета смера на који је студент уписан.

Завршни рад има најмање 30 страна текста, са 1800 словних места по страни.

Право на полагање студент стиче кад положи све испите.

Завршни рад који је комисија прихватила за одбрану студент јавно брани најкасније у року од два месеца од дана предаје рада.

На предлог предметног наставника Веће одобрава тему и одређује ментора и комисију.

Ментор је дужан да у сталном контакту и обавезним консултацијама упућује студента у научне и методолошке проблеме, да прати студије кандидата и руководи израдом његовог завршног рада.

Завршни испит се полаже пред трочланом комисијом. Трећи члан може бити сарадник.

На завршном испиту комисија оцењује завршни рад и његову одбрану. За завршни рад и одбрану рада комисија даје једну оцену коју уписује у индекс, испитну пријаву и записник.

 

3. ДИПЛОМСКЕ АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ – МАСТЕР

 

Услови за упис на дипломске академске студије (мастер)

Члан 61.

У прву годину дипломских академских студија (мастер) може се уписати лице које је завршило основне академске студије Факултета остваривши:

1) најмање 240 ЕСПБ бодова – уписује се на дипломске академске студије које имају 60 ЕСПБ бодова.

2) најмање 180 ЕСПБ бодова – уписује се на дипломске академске студије које имају 120 ЕСПБ бодова;

Редослед кандидата за упис у прву годину дипломских академских студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним студијама.

Студент који је завршио неки други факултет такође може конкурисати на дипломске академске студије од 120 бодова,  ако претходно положи све диференцијалне испите и прибави сагласност надлежног епископа.

Садржај и обим диференцијалног испита, као и састав испитне комисије, на предлог Већа групе, одређује Веће.

Студенти дипломских академских студија постају они који су на диференцијалном испиту постигли просечну оцену најмање 8 (осам).

 

Члан 62.

Дипломске академске студије (мастер) организују се на основу утврђених студијских програма на оба студијска смера.

Настава се организује према изабраним курсевима (групама изборних предмета).

Дипломске академске студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита и испуњавањем осталих студијских обавеза, израдом дипломског рада и његовом јавном одбраном, пред комисијом од три члана, од којих један може бити сарадник.

Кандидатов приступ раду мора бити утемељен у теологији, а резултати рада морају бити теолошки релевантни.

Дипломски рад има најмање 60 страна текста, са 1800 словних места по страни.

 

4. ДОКТОРСКЕ СТУДИЈЕ

 

Услови за упис на докторске студије

Члан 63.

У прву годину докторских студија може се уписати лице које има:

1) завршене дипломске академске студије на Факултету, са најмање 300 ЕСПБ бодова и општом просечном оценом од најмање 8 на основним академским и дипломским академским студијама; или

2) завршене дипломске академске студије на Факултету, са најмање 300 ЕСПБ бодова, остварене научне радове и сагласност Већа донету након извештаја трочлана комисије посебно формиране од стране Већа; или

3) академски степен магистра теолошких наука, ако не пријави докторску дисертацију, у складу с одредбом члана 128. Закона о високом образовању.

Ближи услови за упис на докторске студије уређују се општим актом које доноси Веће Факултета.

Редослед кандидата за упис у прву годину докторских студија утврђује се на основу опште просечне оцене остварене на основним и дипломским академским студијама и остварених научних резултата, на начин предвиђен општим актом.

Докторске студије завршавају се полагањем свих предвиђених испита, те израдом и јавном одбраном докторске дисертације.

 

Докторска дисертација

Члан 64.

На Факултету се може стећи докторат наука из области за које је Факултет матичан.

Докторат може стећи лице које испуњава један од услова из претходног члана овог Статута.

Докторат може стећи и лице које испуњава услове наведене у члану 128 Закона о високом образовању и у складу са истим.


Пријава и садржај докторске дисертације

Члан 65.

Кандидат подноси пријаву за израду докторске дисертације Већу. Веће, на предлог одговарајуће катедре, формира трочлану комисију за оцену научне заснованости теме дисертације, од којих један може бити наставник који није у радном односу на факултету. Комисија Већу подноси извештај у року од 60 дана.

Предлог теме докторске дисертације садржи нарочито предмет и циљ рада, основне хипотезе од којих се полази и методе које ће у истраживању применити, као и темељну литературу.

 Кандидату се за тему докторске дисертације не може одобрити тема његове магистарске тезе.

Докторска дисертација је научни рад који је оригиналан, који је резултат самосталног на учног истраживања и који знатно доприноси развоју научне мисли.

Кандидатов приступ раду мора бити утемељен у теологији, а резултати рада морају бити теолошки релевантни.

Прихваћени предлог теме докторске дисертације доставља се Универзитету на сагласност.

Члан комисије може да поднесе посебан извештај.

По добијеној сагласности Веће одобрава израду докторске дисертације и одређује ментора из редова наставника Факултета.

 

Рок за одбрану докторске дисертације

Члан 66.

Кандидат брани докторску дисертацију најкасније у року од шест година од дана уписа докторских студија или до 09.09.2012. године за лица из члана 64., став 3. овог Статута.

Научно-наставно веће на захтев кандидата а из општих разлога спречености, може одобрити продужење рока за одбрану докторске дисертације до две године.


Предаја докторске дисертације и даљи поступак

Члан 67.

По предаји докторске дисертације Веће формира комисију за преглед и оцену завршене дисертације коју чине три наставника одговарајућег звања од којих најмање један може бити наставник који није у радном односу на Факултету. Комисија подноси извештај са мишљењем, у року од 60 дана од дана предаје дисертације. Члан комисије има право да поднесе посебан извештај. Дисертацију и извештај комисије Факултет ставља на увид јавности 30 дана, у ком року свако лице може комисији и Већу да поднесе писмене примедбе и предлог да се докторска дисертација не прихвати. Комисија је дужна да о сваком таквом предлогу расправља и извести Веће о свом мишљењу.

По истеку тог рока Веће разматра извештај комисије и евентуалне примедбе. Ако одлучи да су испуњени услови за одбрану докторске дисертације Веће извештај комисије са предлогом за одбрану доставља Универзитету на сагласност.

По добијеној сагласности стручног органа Универзитета на извештај комисије Веће бира комисију од пет наставника, од којих најмање један може бити наставник који није у радном односу на Факултету и именује председника комисије. Ментор не може бити председник комисије. Комисија у договору са кандидатом заказује дан и час јавне одбране докторске дисертације. Време и место одбране објављују се на огласној табли Факултета и путем средстава јавног информисања.

Одбрана се мора одржати у року од четири месеца од дана стављања на увид јавности не рачунајући један месец у току летњег распуста.

Докторска дисертација се предаје у 10 примерака.

Докторску дисертацију кандидат може повући до почетка одбране.

 

Одбрана докторског рада

Члан 68.

Чин одбране докторске дисертације јаван је и одвија се пред комисијом којом руководи председник, а састоји се од докторандовог експозеа и расправе о резултатима рада.

Комисија, након већања, већином гласова утврђује резултат јавне одбране: «Одбранио докторску дисертацију» или «Није одбранио докторску дисертацију» и доноси одлуку.

Записник о јавној одбрани потписују сви чланови комисије, с тим што члан комисије може у записнику издвојити своје мишљење.

Докторска дисертација која није одбрањена не може се поново бранити.

Докторант који је одбранио дисертацију стиче научни степен доктора теолошких наука.

Документацију потребну за промоцију факултет доставља Универзитету. Промоцијом докторанд званично стиче научни степен доктора наука.

О одбрањеној дисертацији издаје се диплома коју потписом оверавају Декан Факултета и Ректор Универзитета.

 

Поништење докторске дипломе

Члан 69.

На писани и образложени приговор појединца или установе да одбрањена докторска дисертација није оригиналан научни рад, Веће образује комисију од пет чланова, од којих два нису у радном односу на Факултету, која утврђује чињенично стање и Већу подноси извештај.

Веће на основу извештаја и расправе доноси одлуку коју доставља подносиоцу приговора.

Одлука о поништењу доставља се министру просвете, ради оглашавања ништавости докторске дисертације.

 

5. СТРУЧНИ НАЗИВИ И ИСПРАВЕ

 

Стручни, академски и научни називи

Члан 70.

Завршетком студија студент стиче одговарајући стручни, академски, односно научни назив, као и друга права у складу са законом.

Студент који заврши основне академске студије стиче стручни назив са назнаком звања првог степена академских студија – бацхелор (Сацрае Тхеологиае Баццалауреус).

Студент који заврши дипломске академске студије стиче академски назив „дипломирани теолог” са назнаком звања другог степена дипломских академских студија – мастер (Сацрае Тхеологиае Лицентиатус).

Студент који заврши докторске академске студије трећег степена стиче научни назив „доктор теолошки наука” – Пх. Д. (Сацрае Тхеологиае Доцтор).

 

Исправе о завршеним студијама

Члан 71.

Студенту који је завршио студије издаје се диплома, којом се потврђује завршетак студија.

Уз диплому се издаје и додатак дипломи.

На захтев студента, издаје му се уверење о савладаном делу студијског програма, које садржи податке о нивоу, природи и садржају студија, као и о постигнутим резултатима.

Диплома, додатак дипломи и уверење о савладаном делу студијског програма јавне су исправе.

Диплому и додатак дипломи потписују Декан и Ректор Универзитета.

 

 

6. СТУДЕНТИ СА ПОСЕБНИМ ПОТРЕБАМА

 

Индивидуализација студија и посебне потребе студената

Члан 72.

Факултет је дужан да студенте са посебним потребама равноправно укључи у све наставно-научне процесе на Факултету.

Начини остваривања права на високо образовање без обзира на постојање сензорног или моторног хендикепа, у складу са законом, утврђују се општим актом.

 

 

VI  НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ РАД

 

Циљеви научноистраживачког рада

Члан 73.

На Факултету се обавља научноистраживачки рад у циљу развоја науке и стваралаштва, унапређивања делатности високог образовања, односно унапређивања квалитета наставе, усавршавања научног подмлатка, увођења студената у научноистраживачки рад, као и стварања материјалних услова за рад и развој Факултета.

На Факултету се организује и обавља научноистраживачки рад кроз основна, примењена и развојна истраживања, у складу са законом.


Право на научноистраживачки рад

Члан 74.

Научноистраживачки рад је основно право и обавеза наставника, истраживача и сарадника Факултета, утврђено Статутом Универзитета, овим Статутом и општим актима Факултета.

Научноистраживачки рад наставника, истраживача и сарадника остварује се:

1)преузимањем уговорних обавеза и ангажманом на научноистраживачким пројектима, експертизама и сл.;

2)индивидуалним истраживањима и стваралаштвом.

Веће може донети општи акт којим се уређују услови и начин уговарања научноистраживачких пројеката, експертиза и сл.

Факултет подржава сталну и професионалну (истраживачку и стручну) делатност својих наставника, истраживача, сарадника и студената од општег интереса, као и јавно представљање и објављивање резултата такве делатности, у складу са финансијским планом Факултета.

Наставници, истраживачи и сарадници не смеју деловати супротно остварењу основних задатака Факултета из члана 3. овог Статута, нити смеју употребљавати обележја Факултета у комерцијалне сврхе.

Чланови академске заједнице у свом научноистраживачком раду на Факултету и Универзитету уживају заштиту интелектуалне својине према највишим стандардима и имају сва права која произлазе из тога рада, у складу са законом.

Факултет је дужан да поштује право интелектуалне својине трећих лица.

 

VII  ОСОБЉЕ НА ФАКУЛТЕТУ

 

1. ОПШТЕ О ОСОБЉУ НА ФАКУЛТЕТУ

 

Наставно и ненаставно особље

Члан 75.

Наставно особље на Факултету чине лица која остварују наставни, научни и истраживачки рад.

Наставно особље јесу: наставници, истраживачи и сарадници.

Ненаставно особље на Факултету чине лица која обављају стручне, административне и техничке послове.

Права и обавезе запослених

Члан 76.

У погледу права, обавеза и одговорности запослених на Факултету примењује се закон којим се уређује рад, ако Законом није другачије предвиђено.

О појединачним правима, обавезама и одговорностима запослених на Факултету одлучује декан.

О појединачним правима, обавезама и одговорностима декана одлучује Савет.

 

Кодекс професионалне етике

Члан 77.

Запослени на Факултету и студенти морају се у својем раду, деловању и понашању на Факултету придржавати етичких начела, начела научне истине и критичности и поштовати циљеве и принципе високог образовања.

 

2. НАСТАВНО ОСОБЉЕ

 

Наставници

Члан 78.

Звања наставника на Факултету јесу: редовни професор, ванредни професор и доцент.

Наставници из става 1. овог члана могу да изводе наставу на свим врстама студија.

Наставу страног језика на Факултету, осим лица у звању редовног професора, ванредног професора и доцента, може изводити и наставник страног језика који има стечено високо образовање првог степена, објављене стручне радове у одговарајућој области и способност за наставни рад.

Истраживачи

Члан 79.

Научна звања на Факултету јесу: научни саветник, виши научни сарадник и научни сарадник.

Сарадници

Члан 80.

Сарадничка звања на Факултету су асистент и сарадник у настави.

 

Општи предуслов у погледу неосуђиваности за инфамна кривична дела

Члан 81.

Лице које је правоснажном пресудом осуђено за кривично дело против полне слободе, фалсификовања јавне исправе коју издаје високошколска установа или примања мита у обављању послова у високошколској установи не може стећи звања наставника, односно сарадника.

Ако лице из става 1. овог члана има стечено звање наставника, односно сарадника, Веће доноси одлуку о забрани обављања послова наставника, односно сарадника.

Лицу из става 2. овог члана престаје радни однос у складу са законом.

 

Услови за избор у звања наставника

Члан 82.

У звања наставника (доцента, ванредног и редовног професора) може бити изабрано лице које има одговарајући стручни, академски, односно научни назив и способност за наставни рад и које испуњава услове прописане Законом, односно ближе услове утврђене овим Статутом и општим актом о условима за избор у звања наставника, који доноси Веће.

 

Услови за избор у звање доцента

Члан 83.

У звање доцента може бити изабрано лице које има научни назив доктора наука и има научне, односно стручне радове објављене у научним часописима или зборницима, са рецензијама.

 

Услови за избор у звање ванредног професора

Члан 84.

У звање ванредног професора може бити изабрано лице које поред услова из претходног члана има и више научних радова од значаја за развој науке у ужој научној, области објављених у међународним или водећим домаћим часописима, са рецензијама, оригинално стручно остварење, односно руковођење или учешће у научним пројектима, објављен уџбеник, монографију за ужу научну област за коју се бира и више радова саопштених на међународним или домаћим научним скуповима.

 

Услови за избор у звање редовног професора

Члан 85.

У звање редовног професора може бити изабрано лице које поред услова из претходног члана овог Статута, има и већи број научних радова који утичу на развој научне мисли у ужој области објављених у међународним или водећим домаћим часописима, са рецензијама, већи број научних радова и саопштења изнетих на међународним или домаћим научним скуповима, објављен уџбеник, монографију или оригинално стручно остварење, остварене резултате у развоју научно-наставног подмлатка на факултету, учешће у завршним радовима на специјалистичким и дипломским академским студијама.

 

Сагласност епископа

Члан 86.

Конкурисати за звање наставника, предавача, сарадника и истраживача на Факултету може лице које поред осталих прописаних услова има и сагласност (благослов) надлежног епископа.

 

Елементи за вредновање приликом избора

Члан 87.

Приликом избора у звања наставника процењују се следећи елементи:

1) резултати научноистраживачког рада кандидата;

2) резултатима педагошког рада кандидата;

3) ангажовање кандидата у развоју наставе и развоју других делатности високошколске установе;

4) резултати кандидата постигнути у обезбеђивању научно-наставног подмлатка

5) учешће у стручним организацијама и другим делатностима од значаја за развој научне области и високошколске установе.

Објављени научни радови морају бити претежно из уже научне области за коју се кандидат бира.

Приликом избора у звања наставника узимају се у обзир само објављени радови, односно резултати научноистраживачког рада у времену од последњег избора, осим у случају избора у звање редовног професора, када се оцењује и целокупан кандидатов опус.

Радови из става 3. овог члана морају имати барем потврду да су прихваћени за објављивање до момента пријаве на конкурс, а морају бити објављени до момента избора, изузев у случају радова прихваћених за објављивање од стране угледних међународних часописа;

Оцена резултата педагошког рада кандидата даје се на основу резултата које је показао у раду са студентима, у складу с општим актом.

Уколико кандидат за избор у звања наставника нема педагошког искуства, способност за наставни рад оцењује се на основу квалитета посебног јавног предавања, коме присуствују чланови комисије за писање реферата.

Декан одређују термин јавног предавања из става 6. овог члана и обавештава кандидата и чланове комисије за писање реферата о термину најкасније седам дана раније.

Оцену о резултатима ангажовања у развоју наставе и других делатности високошколске установе и оцену о резултатима постигнутим у обезбеђивању научно-наставног подмлатка даје високошколска установа у оквиру које кандидат изводи наставу.

Оцена о учешћу у стручним организацијама и другим делатностима од значаја за развој научне области и високошколске установе формира се на основу података које доставља кандидат.

 

Услови за избор истраживача

Члан 88.

Избор у звања истраживача спроводи се под условима и начин предвиђеним законом којим се уређује научноистраживачка делатност.

 

Услови за избор сарадника

Члан 89.

У звања сарадника може бити изабрано лице које испуњава услове прописане Законом, односно ближе услове утврђене општим актом.

 

Поступак избора у звање и заснивања радног односа

Члан 90.

Наставници и сарадници стичу звања и заснивају радни однос у следећем трајању:

1) редовни професор – на неодређено време;

2) ванредни професор и доцент – на пет година;

3) наставник страног језика и наставник вештина – на четири године;

4) асистент – на три године, са могућношћу продужења за још три године;

5) сарадник у настави – на годину дана, са могућношћу продужења за још једну годину у току трајања академских дипломских или специјалистичких студија, а најдуже до краја школске године у којој се те студије завршавају;

Конкурс за заснивање радног односа и избор у звање наставника и сарадника за ужу научну област може бити расписан само ако је то радно место предвиђено одговарајућим општим актом и ако су средства за његово финансирање обезбеђена.

Факултет расписује конкурс за заснивање радног односа и избор у звање наставника и сарадника по потреби, на основу одлуке Већа, а на предлог Већа групе, водећи рачуна да се наставни процес организује на квалитетан, рационалан и ефикасан начин.

Ако се ради о конкурсу за избор наставника на који се може пријавити и лице које се налази у радном односу на одређено време у звању наставника или асистента, конкурс се расписује најкасније шест месеци пре истека времена за које је наставник, односно асистент биран.

Изузетно, конкурс се може расписати и раније, под условима предвиђеним општим актом о утврђивању ближих услова за избор у звања наставника.

Код избора наставника, а након одлуке Изборног већа Факултета потребно је прибавити и одобрење Светог Архијерејског Синода Српске православне цркве за службу учења.

Ако се ради о конкурсу за избор сарадника на који се може пријавити и лице које се налази у радном односу на одређено време у звању сарадника, конкурс се расписује најкасније три месеца пре истека времена за које је сарадник биран.

Избор у звање и заснивање радног односа наставника обавља се најкасније у року од шест месеци од дана објављивања конкурса, а избор у звање и заснивање радног односа сарадника најкасније у року од три месеца од дана објављивања конкурса.

Са лицем изабраним у звање наставника, односно сарадника уговор о раду закључује Декан.

Начин и поступак избора у звање наставника и сарадника и заснивања радног односа ближе се уређују општим актом.

 

Преузимање

Члан 91.

Наставник изабран у звање по одредбама Закона о високом образовању, који је засновао радни однос на неком другом факултету Универзитета, може, на предлог Већа група, а по сагласности Научно-наставног већа, засновати радни однос на Факултету закључивањем уговора о раду без поновног спровођења поступка избора у звање за исту ужу научну област.

 

Права и обавезе наставника и сарадника

Члан 92.

Наставници имају право и обавезу да:

1) у потпуности одрже наставу, према садржају и у предвиђеном броју часова, утврђеним студијским програмом и планом извођења наставе;

2) воде евиденцију о присуству настави, обављеним испитима и постигнутом успеху студента, на начин предвиђен општим актом високошколске установе;

3) организују и изводе научноистраживачки рад;

4) препоручују доступне уџбенике и приручнике за наставни предмет за који су изабрани;

5) редовно одржавају испите за студенте, према распореду у прописаним испитним роковима;

6) држе консултације са студентима у сврху савладавања наставног програма;

7) предлажу усавршавање и преиспитивање наставног плана и програма;

8) буду ментори студентима при изради завршних радова и дисертација;

9) развијају колегијалне односе са другим члановима академске заједнице;

10) се подвргну провери успешности свога рада у настави, у складу с општим актом;

11) обављају и друге послове утврђене Законом, овим Статутом и општим актима Факултета.

Сарадници имају право и обавезу да:

1) припремају и изводе вежбе под стручним надзором наставника;

2) помажу наставнику у припреми научно-наставног процеса;

3) учествују у одржавању испита, у складу са студијским програмом и планом извођења наставе;

4) обављају консултације са студентима;

5) раде на сопственом стручном усавршавању ради припремања за самосталан научно-истраживачки рад, у сврху стицања вишег академског степена, односно доктората;

6) развијају колегијалне односе са другим члановима академске заједнице;

7) се подвргну провери успешности свога рада у настави, у складу с општим актом;

8) обављају и друге послове у складу са Законом, овим Статутом и општим актима Факултета.

 

Мировање радног односа и изборног периода

Члан 93.

Наставнику, односно сараднику који се налази на одслужењу војног рока, породиљском одсуству, одсуству са рада ради неге детета, одсуству са рада ради посебне неге детета или друге особе, или на боловању дужем од шест месеци, изборни период и радни однос се продужава за то време.

Право на продужење изборног периода припада и наставнику, односно сараднику који обавља јавну функцију, или који је на неплаћеном одсуству, у складу са законом.

Наставник, односно сарадник може да се одрекне права из ст. 1. и 2. овог члана у погледу дужине изборног периода.

 

Плаћено одсуство

Члан 94.

Ради стручног и научног усавршавања или припремања научног рада, наставнику се може одобрити плаћено одсуство (саббатицал) у трајању до једне школске године, уколико је остварио најмање пет година рада у настави на високошколској установи.

 

Обавеза обезбеђења несметаног извођења наставе

Члан 95.

За време док је наставник, односно сарадник на боловању, одсуству или обавља јавну функцију, Декан је дужан да обезбеди несметано извођење наставе и одржавање испита.

 

Гостујући професор

Члан 96.

Факултет може без расписивања конкурса, ангажовати наставника, са друге високошколске установе ван територије Републике, у звању гостујућег професора.

Права и обавезе гостујућег професора уређују се уговором о ангажовању за извођење наставе.

 

Професор по позиву

Члан 97.

Факултет може ангажовати истакнутог научника, који није запослен на Факултету да одржи, као професор по позиву, до пет часова наставе у семестру.

Одлуку о ангажовању доноси Веће, а права и обавезе професора по позиву уређују се уговором о ангажовању за извођење наставе.

 

Професор емеритус

Члан 98.

Веће може предложити Универзитету да се додели звање професор емеритус редовном професору пензионисаном после 10. септембра 2005. године, који се посебно истакао својим научним радом, стекао међународну репутацију и постигао резултате у обезбеђивању наставно-научног подмлатка у области за коју је изабран.

Одлуку о додели звања професор емеритус доноси Сенат Универзитета.

Професор емеритус има право да учествује у извођењу свих облика наставе на академским студијама другог и трећег степена, у ужој области за коју је изабран, као и друга права утврђена општим актом Универзитета.

Права и обавезе професора емеритуса из претходног става овог члана уређују се уговором о ангажовању за извођење наставе, који, на основу одлуке Сената о додели звања, са њиме закључује Декан.

 

Радно ангажовање изван Факултета и спречавање сукоба интереса

Члан 99.

Научно, наставно, стручно или пословно деловање наставника, истраживача и сарадника изван Факултета, односно Универзитета, као и интереси који произлазе из тог деловања, не смеју бити у сукобу с интересима Факултета, нити нарушавати њихов углед.

Ради спречавања сукоба интереса, наставник, односно сарадник Факултета може закључити уговор којим се радно ангажује на другој високошколској установи само уз претходно одобрење Већа.

Услови и поступак давања сагласности за ангажовање наставника и сарадника на другој високошколској установи уређују се општим актом.

Непоштовање обавеза из ст. 1. и 2. овог члана представља повреду радне дисциплине.

 

Престанак радног односа због пензионисања

Члан 100.

Наставнику престаје радни однос на крају школске године у којој је навршио 65 година живота и најмање 15 година стажа осигурања.

Наставнику из става 1. овог члана у звању редовног професора може бити продужен радни однос до две школске године.

Одлуку о продужетку радног односа доноси Сенат Универзитета, на предлог Већа, најкасније до 30. јуна школске године у којој кандидат за продужење радног односа навршава 65 година живота.

Предлог из става 3. овог члана може се утврдити ако:

1) постоји позитиван предлог катедре, односно групе;

2) на предмету за који је кандидат за продужење радног односа изабран на Факултету није запослено више од још три наставника и да их у претходне три године није било више од тога броја;

3) предмет за који је кандидат за продужење радног односа изабран има статус обавезног предмета у студијском програму, при чему се не рачуна околност да је кандидат, односно наставник из тачке 2. овог става ангажован у извођењу наставе и на изборном, односно другом предмету;

4) је кандидат за продужење радног односа у последњих 10 година имао најмање једног сарадника изабраног за предмет из тачке 2. овог става; и ако је

Наставник коме је престао радни однос због одласка у пензију задржава звање које је имао у тренутку пензионисања.

Наставник из става 5. овог члана, најдуже још две школске године, може:

1) задржати преузете обавезе као ментор или члан комисије у поступку израде и одбране магистарских теза на магистарским студијама по Закону о универзитету, односно као ментор или члан комисије у поступку израде и одбране завршних радова на дипломским академским студијама и докторских дисертација;

2) изводити све облике наставе на дипломским академским и докторским студијама и бити члан комисије у поступку израде и одбране завршних радова, односно докторских дисертација на тим студијама, а на основу одлуке Већа.

 

Престанак радног односа због неизбора у звање и губитак звања

Члан 101.

Наставнику и сараднику који је у радном односу на Факултету, који не буде изабран у исто или више звање, престаје радни однос истеком периода на који је изабран, ако нема могућности да се распореди на друго одговарајуће радно место.

Неизбором, односно престанком радног односа у складу са законом, осим на начин из става 1. претходног члана овог Статута и из члана 175. тачка 6. Закона о раду („Службени гласник РС”, бр. 24/05, 61/05), наставник, односно сарадник губи звање које је имао до момента неизбора, односно престанка радног односа.

 

3. НЕНАСТАВНО ОСОБЉЕ

 

Пријем у радни однос

Члан 102.

Стручне, административне и техничке послове, укључујући правне, рачуноводствено-финансијске, студијско-аналитичке, информатичке, библиотечке и друге, на Факултету обављају запослени који испуњавају услове утврђене општим актом о систематизацији.

Пријем у радни однос лица из става 1. овог члана може се спровести под условом да је то радно место предвиђено општим актом и ако су средства за његово финансирање обезбеђена.

 

Уређивање рада стручних служби
Члан 103.

Организација и рад Стручних служби уређује се општим актом о систематизацији.

 

Секретаријат  - стручне службе Факултета

Члан 104.

Стручне службе (секретаријат) Факултета обављају послове за потребе Факултета.

Стручне службе су:

-служба за студенска питања

-служба за опште и правне послове

-служба за финансијско и материјално пословање

-служба за техничке послове

-служба за информационо-документационе послове

Стручним службама руководе управници служби које поставља Декан.

 

Секретар Факултета

Члан 105.

Радом стручних служби Факултета руководи Секретар Факултета.

Секретар Факултета

1. организује и координира рад стручних служби;

2. координира са Деканом рад органа управљања и других тела;

3. стара се о припремању материјала за седнице и одлуке надлежних органа;

4. извршава одлуке органа управљања;

5. стара се о примени закона и општих аката, те је дужан да упозори Декана, Веће и Савет на неусклађеност њихових предлога и одлука са законом;

6. по овлашћењу Декана заступа факултет у имовинско-правним и другим пословима пред надлежним органима и, у вези с тим, потписује одговарајућа акта, издаје налоге за обављање послова из делокруга стручних служби;

7. чува печате Факултета и поверава их овлаштеним лицима на употребу;

8. обавља и друге послове одређене Законом  и овим Статутом.

Секретар Факултета за свој рад одговара Декану.

Секретар Факултета може бити лице које је дипломирани правник и испуњава друге услове из акта о систематизацији.

Секретара Факултета именује Декан, на основу јавног конкурса.

 

 

VIII  ИМОВИНА И ПОСЛОВАЊЕ ФАКУЛТЕТА

 

Имовина

Члан 106.

Имовину Факултета чине:

1) право својине на непокретностима и покретним стварима, стеченим посредно и непосредно на основу завештања, донација, поклона или улагањем сопствених прихода Факултета;

2) право коришћења на покретним стварима и другим средствима обезбеђеним од стране Републике;

3) друга имовинска права и финансијска средства стечена пружањем услуга, продајом добара или прибављена из других извора (камата, дивиденда, закупнина, поклони, наследства и др.).

Задужбинама, фондацијама, односно фондовима Факултет управља самостално, у складу са законом.

 

Средства за обављање делатности

Члан 107.

Факултет стиче средства за обављање делатност из следећих извора:

1) средстава које обезбеђује оснивач;

2) школарине;

3) донација, поклона и завештања;

4) средстава за финансирање научноистраживачког и стручног рада;

5) пројеката и уговора у вези са реализацијом наставе, истраживања и консултантских услуга;

6) накнада за комерцијалне и друге услуге;

7) оснивачких права и из уговора са трећим лицима и

8) других извора, у складу са законом.

Средствима из ст. 1. овог члана Факултет самостално управља.

 

Средства која обезбеђује оснивач

Члан 108.

Република, као оснивач Факултета, обезбеђује средства за спровођење одобрених, односно акредитованих студијских програма на Факултету на основу уговора који Влада закључује са Универзитетом, по предходно прибављеном мишљењу Министарства просвете и спорта.

Средства из става 1. овог члана обезбеђују се за реализацију програма рада Факултета за једну школску годину (у даљем тексту: трансфер из буџета).

 

Покриће издатака трансфером из буџета

Члан 109.

Трансфер из буџета распоређује се по следећим врстама издатака:

1) бруто плате запослених, у складу са законом и колективним уговором;

2) материјални трошкови, текуће и инвестиционо одржавање;

3) опрема;

4) библиотечки фонд;

5) обављање научноистраживачког рада који је у функцији подизања квалитета наставе;

6) научно и стручно усавршавање запослених;

7) подстицање развоја наставно-научног подмлатка;

8) рад са даровитим студентима;

9) међународна сарадња;

10) извори информација и информациони системи;

11) издавачка делатност;

12) рад студентског парламента и ваннаставна делатност студената;

13) финансирање опреме и услова за студирање студената са хендикепом;

14) друге намене у складу са законом.

 

Сопствени приходи

Члан 110.

Средства која Факултет остваре по основу школарине, из пружања услуга трећим лицима, поклона, донација, спонзорства или из других извора стицања средстава, изузев трансфера из буџета, чине сопствени приход Факултета.

Кад располаже средствима из става 1. овог члана, Факултет у правном промету иступа у своје име и за свој рачун, у складу са законом и овим Статутом.

Средства из става 1. овог члана држе се на подрачуну Факултета у оквиру консолидованог рачуна трезора, односно на рачуну у банци, у складу са законом.

 

Финансирање заједничких послова Универзитета

Члан 111.

Факултет издваја део сопствених прихода за финансирање заједничких послова на нивоу Универзитета, у складу са чланом 144. Статута Универзитета.

 

Школарина

Члан 112.

Висину школарине за сваки студијски програм Факултет утврђује водећи рачуна о трошковима студија за једну школску годину, односно за стицање 60 ЕСПБ, као и о тржишном вредновању програма и другим релевантним околностима.

Факултет утврђује висину школарине за наредну школску годину, пре расписивања конкурса за упис нових студената.

Уколико висина планираних средстава по основу трансфера из буџета не може да покрије трошкове студија свих буџетских студената који се уписују, Савет, на предлог Већа, може одредити школарину за све студенте или одређене групе студената, према мерилима које утврди општим актом.

Школарина обухвата накнаду за редовне услуге које Факултет пружа студенту у оквиру остваривања студијског програма.


Наменско трошење

Члан 113.

 Савет одговара надлежном министарству за наменско и економично трошење средства додељених из буџета Факултету.

Финансијски план

Члан 114.

Средства која остварује Факултет распоређују се финансијским планом Факултета.

Предлог финансијског плана за фискалну годину доноси се у складу са прописима којима се уређује буџетски систем.

Финансијски план усваја се у року који утврди Савет.

 

 

IX  ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ

 

Евиденција

Члан 115.

На Факултету се води матична књига студената, евиденција о издатим дипломама и додацима диплома, као и записник о полагању испита и одбрани докторског и магистарског рада.

Матична књига студената се трајно чува.

 

 

X  ЈАВНОСТ РАДА И ПОСЛОВНА ТАЈНА

 

Начин остваривања јавности рада

Члан 116.

Рад Факултета је јаван.

Јавност рада Факултет остварује:

1) саопштењима, изјавама и интервјуима Декана, председника Савета, продекана и Секретара Факултета;

2) оглашавањем на интернет страницама Факултета и/или интерном електронском огласнику Факултета, општих аката, организационе структуре и имена чланова органа и тела, планова и програма рада;

3) активношћу службе за Информационо-документационе послове;

4) издавањем редових и посебних публикација;

5) поступањем у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

Пословна тајна

Члан 117.

Факултет ће ускратити давање података јавности уколико су ти подаци пословна тајна.

Пословном тајном сматрају се подаци због чијег би саопштавања или давања на увид неовлашћеном лицу могле наступити штетне последице за пословни интерес и углед Факултета, односно интерес и углед запослених и студената.

Пословном тајном сматрају се подаци:

1) које Декан прогласи пословном тајном;

2) који се односе на начин и мере поступања у случају ванредних околности;

3) које као пословну тајну Факултет сазна од других правних лица или предузетника;

4) који се односе на послове које Факултет обавља за потребе других правних лица или предузетника, ако су заштићени одговарајућим степеном тајности;

5) које садрже понуде за јавни конкурс, до објављивања резултата конкурса.

Податке који представљају пословну тајну другим особама могу саопштити Декан или особа коју он овласти.

Податке који представљају пословну тајну Факултета Декан може саопштити или дати на увид особама које за то имају правни интерес.

 

Дужност чувања пословне тајне

Члан 118.

Запослени у Стручним службама, као и Декан и продекани, дужни су да чувају исправе и податке који су од стране надлежног органа проглашени за пословну тајну.

Дужност чувања пословне тајне траје и по престанку радног односа запосленог.

Повреда чувања пословне тајне представља повреду радне дисциплине.

 

Чување исправа које представљају пословну тајну

Члан 119.

Исправе које представљају пословну тајну и које су као такве означене евидентирају се и чувају у архиви Факултета под посебним бројевима, од стране лица које је за то посебно овлашћено од стране Декана.

 

 

XI  ПРИЗНАВАЊЕ СТРАНИХ ВИСОКОШКОЛСКИХ ИСПРАВА И ВРЕДНОВАЊЕ СТРАНИХ СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА

 

Поступак признавања стране високошколске исправе и вредновања страног студијског програма

Члан 120.

Поступак признавања стране високошколске исправе, као и поступак вредновања страног студијског програма спроводи Факултет у складу и по поступку прописаним општим актом Факултета и Универзитета.

 

 

XII  ОПШТА АКТА

 

Општа акта Факултета

Члан 121.

Статут је основни општи акт Факултета.

Предлог статута Веће доставља Савету и може га објавити путем интернет презентације Факултета.

Статут доноси Савет Факултета.

Општи акти које доноси, Савет, Веће и Декан у складу са законом и овим Статутом су: правилници, посебна правила, пословници и одлуке којима се на општи начин уређују појединачна питања.

Измене и допуне Статута и других општих аката врше се на начин и по поступку утврђеном за њихово доношење.

Званично тумачење појединих одредаба Статута и других општих аката врши орган који је те акте донео.

Објављивање Статута и других општих аката Факултета врши се на интернет страницама Факултета и/или на интерном електронском огласнику Факултета.

 

 

XIII  ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

Трајање мандата затечених органа управљања Факултета и комисија Савета и Већа Факултета и важност њихових општих аката и одлука

Члан 122.

Мандат Савета Факултета, изабраног по одредбама Статута Факултета из 2004. године, траје до конституисања Савета у складу са Законом и с одредбама овог Статута.

Декан и продекани изабрани за школске године 2004/2005. и студент проректор изабран за школску 2005/2006. годину обављају дужност декана, односно продекана до избора декана и продекана у складу са Законом и с одредбама овог Статута.

Комисије Савета и Већа, образоване по одредбама Статута Факултета из 2004. године, обављају своје функције до евентуалног именовања нових комисија.

Општи акти и одлуке органа, односно тела из ст. 1–4. овог члана, донети у складу са Законом о високом образовању, остају на снази по ступању на снагу овог Статута, уколико нису у супротности са његовим одредбама.

 

Први избор факултетских органа

Члан 123.

Први избор Савета по Закону, овом Статуту и статуту Универзитета обавља се у року од десет дана од дана ступања на снагу овог Статута.

Први избор декана по Закону, овом Статуту и статуту Универзитета обавља се у року од 20 дана од дана ступања на снагу овог Статута.

 

Број мандата органа пословођења

Члан 124.

Број мандата декана рачуна се тако што се не узимају у обзир избори обављени по одредбама Закона о универзитету и других прописа који су важили до ступања на снагу Закона о високом образовању.

 

Студенти

Члан 125.

Студенти уписани на основне студије до ступања на снагу Закона о високом образовању, могу завршити ове студије по започетом наставном плану и програму, условима и правилима студија, најдуже за две године по истеку редовног трајања студија.

Студенти уписани на магистарске студије до ступања на снагу Закона, имају право да заврше студије по започетом плану и програму, условима и правилима студија, најдуже за пет година од ступања на снагу истог Закона.

Кандидати који су пријавили докторску дисертацију до ступања на снагу Закона, имају право да стекну научни степен доктора наука, најдуже за седам година од ступања на снагу истог Закона.

Студенти из става 1. овог члана имају право да наставе започете студије по студијском програму који је донет у складу са одредбама истог Закона, на начин и по поступку утврђеном овим Статутом и другим општим актима.

 

Право уписа на студије другог степена

Члан 126.

Право уписа на дипломске академске студије имају и кандидати који су завршили основне студије по прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона о високом образовању, под условима прописаним овим Статутом и општим актима Факултета.

 

Наставници и сарадници изабрани по прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона

Члан 127.

Лице изабрано у звање наставника, односно сарадника по прописима који су важили до дана ступања на снагу Закона задржава одговарајуће звање и радни однос до истека времена на које је бирано.

Лице из става 1. овог члана изабрано у звање асистента има право на још један избор у то звање по одредбама Закона и овог Статута.

Лице из става 1. овог члана изабрано у звање асистента приправника има право на још један избор у то звање на период од три године, по прописима који су били на снази до дана ступања на снагу Закона.

Ако је поновни избор у звање асистента, односно асистента приправника обављен у периоду од дана ступања на снагу Закона до дана почетка примене овог статута, сматраће се да је у питању још један избор из ст. 2. и 3. овог члана.

 

Право магистра наука на избор у звање асистента

Члан 128.

У периоду до 9. септембра 2012. године, у звање асистента може бити изабрано и лице које, уместо статуса студента докторских студија, има академски назив магистра наука, а испуњава остале услове из члана 72. ст. 1. и 2. Закона.

 

Право студента магистарских студија на избор у звање сарадника у настави

Члан 129.

У периоду до 30. септембра 2008. године, у звање сарадника у настави може бити изабрано и лице које студира последипломске магистарске студије по одредбама Закона о универзитету, под условом да је те студије уписало највише три године пре дана расписивања конкурса за избор сарадника у настави и да је претходне основне студије завршило с укупном просечном оценом најмање 8.

У случају из става 1. овог члана, цене се и резултати које је кандидат остварио на последипломским магистарским студијама.

 

Ступање Статута на снагу

Члан 130. Факултета.

Овај Статут ступа на снагу осмог дана од дана објављивања на огласној табли

Даном почетка примене овог статута престаје да важи Статут Факултета од 15. октобра 2004. године.

 

 

 

ПРЕДСЕДНИК САВЕТА

Еп. проф. др Иринеј Буловић

 

 

 

 

 

 

 

Trascina file per caricare
Trascina file per caricare