Print Friendly, PDF & Email

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

С обзиром на члан 2 Закона о Српској православној цркви и чл. 85 тачка 2 и 3 Устава Српске православне Цркве, Патријаршиски савет, по претходно прибављеној сагласности Светог архијерејског сабора, доноси ову

 

 

УРЕДБУ

о пензијама службеника Српске православне цркве.

 

 

Члан 1

Овом Уредбом регулишу се пензиске принадлежности Патријарха, Архијереја и свих осталих службеника Српске православне цркве, без обзира да ли су у унутрашњој црквенојерархиској, или спољној црквносамоуправној служби, као и пензиске принадлежности њихових удовица и сирочади. Изузима се парохиско свештенство за које ће Патријаршиски савет, по претходно прибављеној сагласности Светог архијерејског сабора, донети посебну Уредбу.

Овом Уредбом регулишу се и пензиске принадлежности службеника и њихових удовица и сирочади Српске православне цркве Епархије будимске и делова досадашњих Епархија: вршачке и темишварске као и делова других Епархија ван Краљевине Југославије, који су остали у погледу организације у јерархиском и материјалном односу према Српској православној цркви, у којем су били према појединим српским Митрополијама, све док се ои односи не би друкчије регулисали.

 

Члан 2

Чиновници, званичници и служитељи Српске православне цркве стичу право на личну пензију кад наврше десет година службе у надлештвима, заводима и установама Српске православне цркве. У овај рок не рачуна се време проведено у служби у својству контрактуалног чиновника или дневничара.

Патријарх и Архијереј стичу право на личну пензију свога звања одмах по постављању.

Приправна служба рачуна се као активна служба у смислу првог става члана кад приправник непосредно добије службу која се по том стаљву признаје.

У рок одређен у првом ставу овог члана рачуна се и време које је службеник провео у парохиској активној служби или у активној државној служби, а од времена проведеног на расположењу највише једна година дана.

 

Члан 3

Службенику који испуни услов из члана 2, признаје се за одређење количине пензије у стварном трајању:

1) време које је чиновник, званичник или служитељ провео као такав или као парохијски свештеник, у активној служби Српске православне цркве;

2) време приправне службе, под условом из трећег става другог члана ове Уредбе;

3) време проведено на раду у служби Српске православне цркве у својству контрактуалног чиновника, ако је прелаз из контрактуалног стања у црквену службу био непосредан, без икаква прекида;

4) време проведено у државној служби под условом да је из ове прешао најдаље у року од 30 дана;

5) време које је појединим службеницима на њихову молбу, специјалном одлуком Патријаршиског управног одбора, признато за службу односно пензију. Ово признање вршиће Патријаршиски управни одбор за епархиске чиновнике спољне управе по предлогу и одлуци Епархиског савета, а за јерархиске службенике уз сагласност Светог архијереског синода.

Службеницима, који су служили у време рата у војсци и који су за време рата прогоњени од непријатеља таоштвом, интернацијом, затвором или којим другим начином рачуна се време трајања рата двоструко за пензију.

За одређење личне пензије Патријарху и Архијерејима рачуна се од онога времена које су провели у служби Српске православне цркве до посвећења за епископа за њихову пензију сваких 10 година.

Службеницима којима је служба престала оставком па се доцније врате у службу Српске православне цркве, од времена проведеног пре оставке рачуна се у рок из члана 2 као и за одређивање количине личне пензије једна половина.

 

Члан 4

Ако службеник Српске православне цркве без своје кривице на каквом службеном послу или поводом таквог посла буде тако повређен, да услед задобијених рана или озледе постане неспособан за даљу службу на коју би се према својим квалификацијама и дотадашњем положају могао употребити, може му се за пензију признати преко времена, које је до тада провео у служби, још десет година. За ово је потребан пристанак Патријаршиског управног одбора. Овако признатих десет година рачунају се и рок из члана 2.

 

Члан 5

За пензију се не признаје:

1)        време пре навршене осамнаесте године живота;

2)        време проведено у стању удаљења од дужности, у случају ако дисциплински суд осуди службеника на казну пензионисања;

3)        време проведено ван службе пошто је служба била престала;

4)        време проведено у пензији;

5)        време пре пензионисања, ако је службаник изгубио право на пензију за то што се није хтео вратити у активну службу, премда му је понуђена;

6)        време које изгуби за пензију по осуди дисциплинског суда.

 

Члан 6

Основ за одређивање личне пензије викарних Архијереја је 6.000 динара, епархијског Епископа 7.000 динара, Митрополита 8.000 динара, а Патријарха 15.000 динара.

Основ за одређивање количине личне пензије чиновника је плата и положајни додатак који су чиновнику припадали у часу пензионисања. Положајни додатак служи као основ тек кад чиновник наврши двадесет година службе која се по члану 2 рачуна у рок за стицање права за пензију.

За одређивање количине личне пензије званичника и служитеља осној је плата која им је припадала у часу пензионисања. Оним сталним радницима, оспособљеним занатлијама који више од три године дана раде у појединим надлештвима Српске православне цркве, а принадлежности им се дају недељно, као слагачима и другим занатлијама Патријаршиске штампарије, рачуна се основ за пензију као званичницима.

 

Члан 7

Патријарху и Архијерејима припада 5% од пензиског основа за сваку потпуну половину године, која им се рачуна за одређивање пензије тога звања.

Службеницима Српске православне цркве који испуњавају услове из члана 2 ове Уредбе припада од плате као пензиског основа за првих 10 година 50%. За свако даље пола године које се рачуна у пензију припада им по 0.90 %. Но ако службеник буде стављен у пензију пре навршених тридесет година службе, припада му од плате као пензиског основа за свако даље пола године, и то:

У случају кад није навршио 15 година службе или није навршио 35 година живота 0.50%;

У случају када није навршио 20 година службе или није навршио 40 година живота 0.60%;

У случају када није навршио 25 година службе или није навршио 45 година живота, 0.70%;

У случају када није навршио 30 година службе или није навршио 50 година живота, 0.80%.

Започето пола године рачуна се као пуно пола године.

Лична пензија не може бити већа од 95% пензиског основа.

 

Члан 8

Од положајног додатка који је чиновник имао у времену пензионисања, припада му на име пензије и то: 50% после двадесет, 60% после двадесетпет, 70% после тридесет и 95% после тридесетпет година службе који се по ставу првом члану 2 ове Уредбе рачуна у рок за стицање права на пензију.

 

Члан 9

Пензиони црквени службеник, поред пензије, има право на лични додатак на скупоћу који се одређује по истом проценту по којем се одређује пензија од плате као пензиског основа, узимајући за основ лични додатак на скупоћу који му је припадао у часу пензионисања. Овај додатак не може бити мањи и то:

а) за чиновнике

у I разреду скупоће, 550 динара, у II разреду 500 динара, у III разреду скупоће 450 дин.;

б) за званичнике и служитеље

У  разреду скупоће 400 динара, у II разреду скупоће 350 динара и у III разреду скупоће 300 динара.

Поред личног додатка на скупоћу пензионисаном службенику Српске православне цркве припада и породични додатак на скупоћу који износи по 120 динара месечно за жену и свако дете, под истим погодбама као и активним службеницима.

Патријарху и Архијерејима који имају пензију тога звања припада лични додатак на скупоћу по истим процентима по којима им се одређује пензија, и то Патријарху од 5000 динара месечно, Митрополитима и епархијским Аријерејима по 2000 динара, а викарним Епископима по 1000 динара месечно.

Ако породични и лични додатак на скупоћу активним службеницима Патријаршиски управни одбор умањи, повећа или укине, вредиће то и за породични и лични додатак на скупоћу пензионисаних службеника.

 

Члан 10

Све одлуке о пензионисању службеника Српске православне цркве доносе се по претходном споразуму са Патријаршиским управним одбором.

Количина личне пензије одређује се по службеној дужности истим решењем којим се службеник пензионише.

У погледу времена службе које служи као услов за стицање права на личну пензију и признаје за одређивања количине те пензије, важиће подаци Службеничког листа и докумената, оригиналних или у овереном препису, који су служили за попуњавање Службеничког листа.

Службеницима који буду пензионисани после ступања на снагу ове Уредбе па се врате у активну службу, признаје се за пензију и оно време које су провели у ранијој активној служби.

Време за одређивање количине личне пензије рачуна се до дана решења којим је службеник стављен у пензију.

 

Члан 11

Пензионер губи право на личну пензију:

1) губитком држављанства или ступањем у службу стране државе без дозволе Патријаршиског управног одбора у сагласности са Патријархом;

2) судском пресудом;

3) дисциплинском пресудом;

4) непримањем службе пошто му је као пензионеру понуђена;

5) иступањем из Српске православне цркве или отпадништвом од православне вере.

 

Члан 12

За пензије службеника и њихових удовица и сирочади установљава се ''Пензиони фонд службеника Српске православне Цркве'', у који фонд улазе сви досадашњи фондови Српске православне цркве који су служили за пензија службника Српске православне цркве, па били они код Патријаршије или код епископских власти.

Пензиони фонд службеника Српске православне цркве, као самостална правна личност, не може се употребити ни за шта друго осим за оно на шта је овом Уредбом намењен.

Фондом рукује Патријаршиски управни одбор и на крају сваке године прави извештај о стању фонда и извод из рачуна годишњих расхода и прихода. Рачуни о расходима и приходима фонда објављују се на крају сваке календарске године у службеним новинама Српске православне цркве.

 

Члан 13

Приходи фонда:

1)првомесечне принадлежности Патријарха, Архијереја, чиновника, чиновничких приправника, званичника и служитеља;

2) првомесечна разлика између нових и дотадашњих принадлежности у случају напредовања;

3) месечни улог;

4) интерес на капитал овога фонда;

5) дисциплинске новчане казне службеника;

6)        своте које ће Српска православна црква предвидети сваке године у свом буџету расхода и прихода, све док овај фонд не ојача толико, да сам може одоварати свима обавезама ккоје се од њега траже. Та свота за првих десет година дана од ступања ове Уредбе на снагу износи 500.000 динара годишње.

Патријарх, Архијереји, затим сви остали службеници Српске православне цркве, били ови ожењени или неожењени (удате или неудате), дужни су улагати у Пензиони фонд Српске православне цркве. Исто важи и за службенике који су на расположењу или у пензији.

Код Патријарха и Архијереја основ је за улагање у Пензиони фонд службеника Српске православне цркве иста свота која им је узета као основ пензије.

Код чиновника основ за улагање су плата и положајни додатак, а код званичника и служитеља плата.

Код пензионера су њихове последње активне принадлежности по којима им је одређена пензија.

Код чиновничких приправника основ за улагање је половина њихове плате.

 

Члан 14

Месечни улог износи 5% основа за улагање.

Као што сваки службеник улаже у ''Пензиони фонд службеника Српске православне цркве'' 5% своје основе за улагање, исто тако ће за њеа улагати и самоуправно тело Српске православне цркве код кога служи 15% његове основе за улагање. За службенике Епархиских управних одбора улагаће тих 15% Епархиски управни одбори, за службенике општина улагаће општине, а за службенике Патријаршије Патријаршиски управни одбор.

При исплати принадлежности службеника одузимаће телео које исплаћује од тих принадлежности 5% његова основа за улагање и редовно слати Пензионом фонду службеника Српске православне цркве.

 

Члан 15

Право на породичну пензију из Пензионог фонда стиче се, ако је улагач улагао најмање пет година и умро као улагач фонда. Породична пензија припада улагачевој законитој жени и деци рођеној у законитом браку или позакоњеној.

 

Члан 16

Породична пензија одређује се процентуално од принадлежности на које је улагач према одредби члана 14 ове Уредбе улагао до дана смрти у Пензиони фонд службеника Српске православне цркве, и то по овим процентима:

После навршених пет година улагања за једног уживаоца породичне пензије 25%, за два 35%, а за три 45%, за четири и више 55%; после навршених 10 година улагања ови проценти се повећавају са 5%, а за сваку даљу годину преко десет година повећавају се са 1% с тим, да породична пензија не може да буде већа за једног уживаоца од 55%, а за два од 65%, за три од 75%, а за четири и више 85%.

Ако има више уживалаца породичне пензије па за једнога од њих наступи случај да му престане право на породичну пензију, осталима се смањује пензија према стопама одређеним у претходном ставу.

 

Члан 17

Улагач коме служба престане, губи право даљег улагања у Пензиони фонд службеника Српске православне цркве. На његов захтев фонд је дужан вратити му дотле уплаћене улоге, у којем случају он губи право да му се време, за које су му улози враћени, рачуна за породичну пензију при поновном ступању у црквену службу.

На повраћај улога нема права улагач коме је служба престала пре навршених пет година улагања, али он задржава право да му се при поновом ступању у црквену службу време ранијег улагања рачуна за породичну пензију.

Одредбе претходних ставова не важе за улагаче којима је служба престала пензионисањем.

У случају смрти улагача пре навршених пет година улагања, као и службеника кои према овом члану изгуби право даљег улагања, њихова породица има право на повраћај свих уплаћених улога, осим ако су службенику који је изгубио право улагања враћени улози по ставу првом овог члана.

Кадгод се по овој Уредби врши повраћај улога, пензиони фонд службнеика Српске православне цркве плаћа и интрес који је за два процента мањи од интереса који фонду плаћа државни новчани завод код кога се држе средства фонда.

 

Члан 18

За породичну пензију рачуна се само оно време за које је улагач плачћао улоге.

Ако би улагачу било признато за личну пензију време из тачке 3 или 5 члана 3 ове Уредбе, он има право да накнадно уплти за то време улоге. У првом случају улагање се врши према принадлежностима које су биле основ за улагање у часу када је дотични постао улагач фонда, а у другом случају према принадлежностима које су му служиле као основ за улагање у часу када му је то време признато. У случају смрти улагача, о којима је реч у овом ставу, за породичну пензију рачуна се од накнадно признатог времена онолико заколико је улога платио. Патријаршиски управни одбор може одобрити уплату оваквих улога на оброке.

Ако парохиски свештеник пређе из парохиске службе у другу службу Српске православне цркве, признају му се и за личну и за породичну пензију, преме овој Уредби све године парохиске службе. Пензиони фонд парохиских свештеника Српске православне цркве исплатиће за њега Пензионом фонду службеника Српске православне цркве све улоге што их је он као парохиски свештеник уплатио у пензиони фонд парохиских свештеника као и оне које је за њега уплатила Српска православна црква и интерес на те своте за време трајања парохиске службе. Овај интерес износи 2% мање од интереса, што га фонду плаћа Државна хипотекарна банка, код које се привремено држе средства фонда.

 

Члан 19

Ако улагач без своје кривице на каквом службеном послу или поводом таквог посла погине или буде повређен, па од тога умре, његовој породици може се за пензију признати као да је имао десет година улагања више. Одлуку о овоме доноси Патријаршиски управни одбор на предлог Директора канцеларије надлештва код кога је радио дотични службеник. Вишак пензије у таквом случају пада на буџет општих расхода и прихода Српске православне цркве.

 

Члан 20

Породице умрлих службеника које уживају породичне пензије, имају исте додатке на скупоћу које су имала или би имала лица од којих она то право доводе, да су стављена у пензију у часу смрти. У колико Патријаршиски управни одбор ове податке на скупоћу умањи, повећа или укине за активне службенике, вреди то и за породице умрлих службеника које уживају породичне пензије.

 

Члан 21

Патријаршиски управни одбор може на захтев којег од уживалаца породичне пензије одлучити да се породична пензија подели између уживалаца, так ода сваки уживалац може одвојено примати свој део пензије. У таквом случају подела пензије се врши на равне делове према броју уживалаца. Ако је неки од уживалаца пензије малолетан, подела пензије не може се извршити без претходног пристанка надлежне старатељске власти. Кад наступи случај, да један од уживалаца овако подељене пензије изгуби право на пензију, поступиће се у погледу осталих уживалаца пензије према одредби последњег става члана 16 ове Уредбе.

 

Члан 22

Патријаршиски управни одбор дужан је да донесе, по службеној дужности, одлуку о породичној пензији најдаље у року од месец дана, и то у случају смрти активног службеника од дана смрти, а у случају смрти пензионисаног службеника од дана пријаве и подношења осправе о смрти Патријаршиском управном одбору.

Док се породична пензија не одреди, издаваће се породици умрлог службеника, на рачун пензије, једна трећина свих принадлежности службеникових ако је умро као активни службеник, односно једна половина ако је умро као, пензионисани службеник. Исто важи и за случај кад треба неког службеника прогласити мртвим, и то од дана његова нестанка па до дана који се судским решењем утврди као дан смрти.

 

Члан 23

Увовим кћерима улагача, у циљу преудаје односно, удомљења, могу се, по молби која се мора поднети пре ступања у брак, исплатити једном за свагда трогодишње породичне принадлежности које им припадају. Одлуку о овоме доноси Патријаршиски управни одбор на предлог Директора канцеларије надлештва код кога је служио умрли службеник. Та одлука може се донети и пре ступања у брак, али исплата се може извршити тек пошто се поднесе документ о склопљеном браку.

Исплата трогодишње пензије по овом члану Уредбе може се одобрити, ако је лице које исплату тражи једини уживалац породичне пензије.

 

Члан 24

Право на породичну пензију губе деца:

1)        губитком држављанства;

2)        осудом за кажњиво дело за које би и службеник изгубио личну пензију;

3)        примањем црквене или државне службе односно места питомаца Цркве или Државе или ма које јавне установе, док служба односно стипендија траје;

4)        женска деца удајом;

5)        мушка деца кад наврше пунолетство; изузетно ако су на школовању или на обавезном року у сталном кадру, и то уз доказ успешног учења односно војне службе издаваће им се пензија до навршене 23 године живота; мушка деца, без обзира на то да ли су већ уживала породичну пензију или не, ако постану телесно или душевно неспособна за привређивање, што се има утврдити лекарском комисијом, уживаће породичну пензију док та неспособност траје, и то ако се уверењем надлежне власти утврди, да немају сопствених средстава за издржавање.

 

Члан 25

Кћери које удајом изгубе право на пензију, ако обудове, имају право на породичну пензију по оцу само у случају ако докажу да немају право на породичну пензију по мужу нити ма какво друго издржавање.

 

Члан 26

Личне пензиске принадлежности теку од првог дана наредног месеца после месеца у коме је службеник разрешен, а породичне од првога дана нареднога месеца по смрти улагачевој.

Нико не може добивати две пензије из црквених фондова ако има право на две, примаће већу.

Нико не може без одобрења Патријаршиског управног одбора уживати пензију у туђој земљи. У овом случају додаци на скупоћу смањују се за 30%, изузев додатке на скупоћу оних пензионера који живе у заједници са својом децом, којој је домицил у иностранству, као и оних, који су прешли шездесету годину живота.

 

Члан 27

Из Пензионог фонда службеника Српске православне цркве исплаћиваће се и пензије оних службеника који су већ у пензији. У колико ти пензионери примају додатке на скупоћу, а многи и један део пензије из државних средстава, примаће то и надаље на терет државе. Исто тако исплаћиваће се на терет државе и они делови пензије и додатак на скупоћу Српске православне цркве који касније буду пензионисани, а који су 1 априла 1932 године имали времена урачунљивог у пензију, те им је држава признала пензију из својих средстава до тога датума.

На који ће начин држава ове своте исплаћивати Пензионом фонду службеника Српске православне цркве, одредиће се посебним споразумом између Патријаршиског управног одбора и Светог архијерејског синода са Министром финансија.

 

Члан 28

Ова Уредба ступа на снагу кад буде објављена у службеном листу Српске православне цркве.

 

◊◊◊

 

 

Из седнице Патријаршиског савета Српске православне цркве држане у Сремским Карловцима 6/19 јуна 1936 године.

 

Патријарх српски,

                                                        ВАРНАВА

 

 

Trascina file per caricare