Rules on the parishes, clergy and their benefits

УРЕДБА

o парохиском свештенству Српске православне Цркве

и његовим активним и пензиским принадлежностима

            С обзиром на чл. 4 Закона о Српској православној Цркви и чл. 85 Устава Српске православне Цркве, Патријаршиски Савет, по претходно прибављеној сагласности Светог архијерејског сабора, доноси ову Уредбу о парохиском свештенству Српске православне Цркве.

I  ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Српска православна Црква дели се на 21 епархију (чл. Устава Српске православне Цркве). Епархија се у црквено-административном погледу дели на архијерејска намесништва, црквене општине са парохијама, и манастире (чл. 16 Устава Српске православне Цркве). Архијерејско намесништво сачињава одређени број црквених општина, а црквену општину једна или више парохија (чл. 17 и 19 У. С. п. ц.). Парохију чине најмање 300, а највише 500 православних домова. Изузеци могу бити у оним местима и крајевима где теренске и друге прилике не допуштају такво груписање парохије.Дом је свака засебна православна породица, а и свако пунолетно инокосно лице са самосталним положајем и занимањем (чл. 21 У. С. п. ц.).

О оснивању и називу, укидању и променама архијерејских намесништава, као и о образовању нових и регулацији старих парохија, доноси одлуке епархиски Архијереј, у споразуму са Епархиским црквеним судом и Епархиским управним одбором. Ове одлуке постају извршне, кад их одобри Свети архијерејски синод, у сагласности са Патријаршиским управним одбором, који има да нађе материјална средства за њихово реалиовање (чл. 18 и 22 У. С. п. ц.).

Члан 2

Свештена лица која опслужују парохије сачињавају парохиско свештенство. У парохиско свештенство спадају: парохиски ђакони, свештеници и архијерејски намесници, према чину и пословима које врше.

Ова Уредба регулише положај тога свештенства, излаже, према Уставу Српске православне Цркве, његова права, дужности и казне због невршења дужности, одређује принадлежности активних и пензионисаних парохиских свештеника, пензије њихових удовица и сирочади, доприносе за пензије, и све остало што се тиче њихове службе и материјалног обезбеђења живота. Изузимају се сви односи парохиског свештенства уколико нису одређени Уставом Српске православне Цркве, што спадају под црквену, духовну, дисциплинску и судску власт, а што спада само јерархији (чл. 4 Закона о Срп. правосл. Црви). Свети архијерејски сабор, као највише јерархиско претставништво, одредиће све у погледу тих односа, а нарочито прописати дисциплинска правила за парохиско свештенство (чл. 51 У. С. п. ц.).

У истом опсегу у коме ова Уредба регулише односе парохиског свештенства Српске православне Цркве у Краљевини Југославији, регулише и односе парохиског свештенства Српске православне Будимске епархије, делова досадашњих епархија Вршачке и Темишварске, као и делова других епархија ван Краљевине Југославије, који остају, у погледу организације, у јерархиском и материјалном односу, према Српској православној Цркви, у коме су били према појединим српским Митрополијама, све док се ови односи не би друкчије регулисали (чл. 23 Закона о Срп. правосл. Цркви и чл. 14 У. С. п. ц.).

Члан 3

Ђакона може имати свака парохија, која је у стању ставити на расположење материјална средства за његово издржавање. Обавезно имају ђаконе епископске катедрале и оне цркве, за које то одреде надлежне епархиске власти, по одобрењу Патријаршиског управног одбора. Ђакони су обавезни помагати пароху (старешини цркве) у вођењу црквене администрације, и њему су потчињени у службеном погледу. Године проведене у ђаконској служби признају се као и године проведене у парохиској свештеничкој служби (чл. 165 и 166 У. С. п. ц.).

Члан 4

На челу сваке парохије је парохиски свештеник, парох  (чл. 156 У. С. п. ц.). Под његовим духовним руководством стоје сва православна лица те парохије (чл. 20 У. С. п. ц.). Он води парохиско надлештво са посебним матицама, црквеним протоколима, и осталим прописаним књигама (чл. 26 У. С. п. ц.). Ако има више парохиских свештеника при једном храму, епархиски Архијереј поставља једнога од њих за старешину цркве, који је и старешина црквене канцеларије и одговоран је за поредак у цркви и канцеларији парохиског надлештва (чл. 163 У. С. п. ц.).

Члан 5

Архијерејски намесник може бити оно свештено лице: а) које је редовно свршило вишу или средњу богословску школу; б) које се показало ревносно у вршењу парохиске или које друге црквене службе; в) које је доброг владања и примерног живота; г) које је провело најмање десет година живота у парохијској или којој другој црквеној или државној служби, а ако је са вишом богословском спремом, најмање пет година. Архијерејски намесник може имати свога помоћника, свештено лице које му помаже у свим парохиским и канцелариским пословима (чл. 151 и 153 У. С. п. ц.).

Члан 6

Парохиски свештеник је привремен или сталан (чл. 156 У. С. п. ц.).

За привременог парохиског свештеника може бити постављено лице које је свршило вишу или средњу богословску школу и које нема никаквих канонских сметња за свештенички чин.

За сталног парохиског свештеника поставља се оно свештено лице које је провело у свештеничком или ђаконском чину најмање три године, положило практични испит, или је од овог ослобођено (чл. 157 У. С. п. ц.). Свештеници са вишом богословском спремом имају право да полажу практични испит за сталног парохиског свештеника после године дана привремене парохиске или ђаконске службе, но и та лица морају провести три године у привременој служби пре него што постану стална (чл. 159 У. С. п. ц.).

На исти начин као привремени парохиски свештеник поставља се и ђакон између оних који имају исте услове (чл. 166 У. С. п. ц.).

Привременог или сталног парохиског свештеника, односно ђакона, поставља епархиски Архијереј ( чл. 156 У. С. п. ц.). Архијерејског намесника и његовог помоћника поставља и разрешава епархиски Архијереј (чл. 152 и 153 У. С. п. ц.). Сталног пароха може Архијереј са парохије уклонити или преместити само по његовој молби или пристанку, и по пресуди надлежног Црквеног суда. Привременог парохиског свештеника може Архијереј преместити и по потреби службе (чл. 164 У. С. п. ц.).

Члан 7

Практични испит за сталног парохиског свештеника полаже по Правилнику који прописује Свети архијерејски сабор. Од тога испита ослобађају се професори богословског факултета и богословија, вероучитељи са професорским или катихетским испитом, ако су у свештеничком чину, и у том звању провели најмање три године, и чланови Црквених судова ако су, исто тако, у томе звању провели три године. Секретари и од ових виши чиновници Светог архијерејског синода и Црквених судова, ако су у свештеничком чину и у овим звањима провели најмање три године, полажу допунски испит за парохиску службу (чл. 160 и 161 У. С. п. ц.). У епархијама где је било обавезно полагање практичног испита пре уједињења Српске православне Цркве, могу се од тога испита ослободити свештеници и ђакони који су били тада рукоположени, ако то одобри Свети архијерејски синод на образложену молбу њихову, а на предлог епархиског Архијереја (чл. 277 У. С. п. ц.).

Члан 8

Место сталног парохиског свештеника упражњује се прелазом у другу црквену службу, премештајем по молби, пристанку или осуди, губитком парохије, укидањем парохије или спајањем двеју или више парохија у једну, умировљењем или смрћу (чл. 170 У. С. п. ц.), а попуњује се стечајем који епархиски Архијереј преко Епархиског црквеног суда објављује овај стечај и расписом свештенству. Кандидати са условима из члана 6 ове Уредбе пријављују се писмено, и подносе потребна документа, епархиском Архијереју (чл. 158 У. С. п. ц.).

Члан 9

Парохиску службу врше по правилу мирски свештеници, но у оскудици ових, и изузетно где  прилике то налажу, епархиски Архијереј може поверити опслуживање парохије првенствено оне, које су при манастирским црквама, свештеномонасима односно братству манастира. Свештеномонахе који опслужују парохије, издржавају њихови манастири, а ови уживају све приходе са тих парохија (чл. 162 У. С. п. ц.). За сваку парохију коју опслужују свештеномонаси било то привремено или стално, плаћа ће се манастиру чијем братству припада свештеномонах који опслужује парохију 1.500 Динара месечно без икаквих одбитака из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве, а манастир ће водити бригу о издржавању тога свештеномонаха.

II  ПРАВА, ДУЖНОСТИ И КАЗНЕ

ЗБОГ  НЕВРШЕЊА ДУЖНОСТИ ПАРОХИСКОГ СВЕШТЕНСТВА

Члан 10

Парохиско свештенство, као и остала свештена лица мирског и монашког реда, није обавезно да врши оне јавне послове који се према канонским прописима противе свештеничком чину и позиву (чл. 13 Закона О. С. п. ц. и чл. 37 У. С. п. ц.).

Члан 11

Пароси црквених општина чланови су Црквеноопштинског савета по своме звању. Ако има више од три пароха у једној црквеној општини, парохиско свештенство одређује за чланове Црквеноопштинског савета три пароха, првенствено од старешина цркава (члан 176 У. С. п. ц.).

Избору чланова Црквеноопштинског савета претседава најстарији по чину, односно по рукоположењу, парох (старешина цркве) који предлаже секретара и двојицу писмених бирача, са којима врши легитимисање гласача, пребројавање гласова, и оверава записник о избору. Он објављује и резултат избора, записник о избору, у овереном препису, подноси Епархиском управном одбору у року од осам дана од дана избора. Преко њега се у року од осам дана, од дана избора, подносе жалбе на избор Епархиском одбору који о томе коначно одлучује. Он сазива изабране чланове Црквеноопштинског савета ради конституисања у сеницу, њој претседава, и пред њим чланови савета, осим свештенослужитеља, полажу заклетву према члану 44 Устава Срп. правосл. Цркве. Он је и почасни претседник Црквеноопштинског савета, те као такав претседава расправама Црквеноопштинског савета о рачунима или одговорности, због какве неправилности или немарности Црквеноопштинског управног одбора (чл. 180, 181, 182 и 195 У. С. п. ц.).

Члан 12

Парох, односно најстарији старешина цркве, члан Црквеноопштинског савета, улази у Црквеноопштински управни одбор и учествује у свима пословима тога одбора, дајући и иницијативу за те послове, а нарочито у погледу одржавања, обнављања и подизања храмова, парохиских домова, црквеноопштинских фондова и задужбинарских зграда, и уопште оснивања корисних установа. Он има право жалбе надлежној власти у року  од 14 дана против одлуке Црквеноопштинског савета и Црквеноопштинског управног одбора, које би биле донесене против црквених прописа, или на штету верских и моралних интереса црквених, као и против одлука којима не би били уважени његови образложени предлози о подмирењу потреба светих храмова, гробаља и других освећених места (члан 187 и 196 У. С. п. ц.). Он је и претседник Верскодобротворног старатељства, које поставља епархиски Архијереј за ширење верске и црквене свести и хришћанског милосрђа, и за друге послове унутрашње црквене мисије. (чл. 171 У. С. п. ц.).

Члан 13

У државним и приватним основним школама могу веронауку предавати квалификовани парохиски свештеници, или нарочити вероучитељи, у смислу прописа Закона о народним школама. Где по закону или иначе није могућно да православну науку предаје свештеник или нарочити вероучитељ вршиће ову наставу учитељи те школе који су православне вере. Вероучитеље свештена лица у државним основним школама поставља Министар просвете из реда кандидата предложених од надлежног епархиског Архијереја, а у приватним школама управа школе, по одобрењу надлежног Архијереја (члан 17 Закона о С. п. ц.).

Члан 14

Парох има у главном ове дужности:

1) служи добрим примером својим парохијанима у своме личном и породичном животу;

2) редовно проповеда слово Божје и поучава своје парохијане у храму и у свакој другој згодној прилици;

3) служи редовно свету литургију и свакодневно црквено правило, врши свете тајне и свештене обреде за своје парохијане у храму и у парохији, по правилима светих канона, црквених закона и прописа црквених власти;

4) Врши општа молепствија, благодарења и парастосе, према црквеним прописима и наређењу црквених власти;

5) врши литију и ношење крста са водоосвећењем у местима где је и како је то обичај, молитве у почетку и  на свршетку школске године, резање славског колача о храмовској слави, а и о Св. Сави са водоосвећењем по школама своје парохије;

6) објављује народу у цркви празнике који се светкују, и објашњава њихов значај;

7) стара се о религиозноморалном васпитању и образовању православне омладине ван школе и врши верску наставу у школама, уколико је то у његовој надлежности;

8) стара се о добром реду, побожном и правилном читању и појању при богослужењу и чистоти и благољепију у храмовима, и чини расположење у том погледу, као и о употреби, набавци и добром одржавању одежди, црквених утвари и богослужбених књига, нарочито о одржавању и чувању гробља и других освећених места и црквених старина;

9) стара се о библиотеци своје цркве, о ширењу верскоморалних књига међу парохијанима, и ревносно сузбија ширење списа чија је садржина противна учењу вере, православља и хришћанског морала;

10) посећује своје парохијане ради пастирске поуке и упућује их на хришћанске доброчинства, а у споразуму са Црквеноопштинским саветом брине се о организовању добротворне службе и оснивању добротворних завода;

11) сузбија безверску и неправославну пропаганду, и о сваком покушају и појави против вере извештава архијерејског намесника, у важним случајевима и епархиског Архијереја; сузбија ванбрачно живљење, пијанство, богогулство, псовке и све друге рђаве навике у народу;

12) по прописима мири завађење супруге;

13) извршује на време одлуке и наредбе својих претпостављених власти;

14) тачно и редовно води књиге рођених, крштених, предбрачних испита, венчаних и умрлих, заједно са анаграфом (домовником), као и друге званичне књиге, и одржава их у добром стању и реду; издаје изводе и уверења, било на захтев појединаца било по званичној дужности, и према прописима уредно шаље годишње извештаје и статистичке податке о стању парохије Епархиском црквеном суду;

15) води летопис своје парохије;

16) поставља и отпушта, у споразуму са Црквеноопштинским одбором, црквењака и појца; упућује их, руководи их и надзирава у њиховој служби (чл. 168 У. С. п. ц.).

17) према законским прописима саставља и на време шаље надлежним властима спискове деце за калемљење богиња и упис у школу и спискове младића за регрутовање у војску, шаље надлежним властима статистичке податке о рођенима, венчанима и умрлима у својој парохији;

18) води службену преписку са црквеним и државним властима и другим службеним надлештвима.

Члан 15

Свака парохија има списак бирача у смислу одредаба Усатава Српске православне Цркве. Овај списак саставља парох са Црквеноопштинским управним одбором, на основу парохиских књига, сваке године у првој половини месеца јануара. У списак се уписује име и презиме, година узраста, занимање и стан сваког бирача (чл. 175 У. С. п. ц.).

Члан 16

Да би своје дужности могао савесно да врши, парох обавезно живи у својој парохији, и без знања надлежних власти не може да се удаљи из места свога службовања (чл. 156 У. С. п. ц.).

Парох врши парохиске дужности и води своје канцелариске послове самостално, а стоји у погледу свога званичнога рада под непосредним надзором старешине цркве и надлежног архијерејског намесника и под врховним надзором и управом свога епархиског Архијереја (чл. 167 У. С. п. ц.).

Архијерејски намесник оцењује продручне свештенике и оцене у прописане кондуитне листе које по саопштењу оцењеном лицу подноси крајем сваке године, епархиском Архијереју, а на које оцењени имају право жалбе Архијереју у року од 8 дана (чл. 154 т. 13 У. С. п. ц.).

Дефинитивне оцене, према добивеним подацима и уверењу, стеченом властитим посматрањем, даје епархиски Архијереј, и преме тим оценама, из своје иницијативе, награђује, кад нађе за потребно и кад служба изискује, чином, или каквом другом наградом или одликовањем, или предлаже Светом архијерејском синоду за одликовање, парохиског свештеника (чл. 102 т. 12 У. С. п. ц.).

Осим случајева где се овом Уредбом друкчије одређује, парохиско свештенство службено општи са вишим властима само преко непосредно претпостављених власти. Све наредбе претпостављених парохиско свештенство има савесно да врши. Само наредбу која ономе, коме је наређена, изгледа кажњива као кривично дело, или као противна канонима Цркве, не сме дотични извршити, него је дужан да обавести епархиског Архијереја о тако примљеној наредби.

Ако је парох сталан, не може бити премештен са парохије без свога пристанка или осуде (чл. 6 Уредбе).

Члан 17

Архијерејски намесник по својој надлежности:

1) брине се о чистоти и снажењу православне вере, о правилном и редовном проповедању, о религиозноморалном образовању и васпитању верних свога подручја;

2) сузбија све покрете и радње уперене против православља и интереса Цркве;

3) стара се о чувању и неговању добрих обичаја и о сузбијању и искорењивању штетних навика и порока у народу;

4) настојава у свом подручју да се организују добротворне и духовнопросветне установе и, с обзиром на месне прилике и потребе, даје у том погледу епархиском Архијереју предлоге и мишљења;

5) стара се о правилном и редовном богослужењу као и о благољепију и добром поретку у храмовима;

6) стара се да се храмови снабдевају потребним стварима и утварима, а парохиске канцеларије званичним књигама;

7) пази да свештенство врши дужност и да се влада како свештенички позив захтева, и да међу свештеницима влада љубав, слога и међусобна сарадња;

8) уклања сваки неспоразум међу свештеницима, расправља мање несугласице међу њима и мири их, а веће доставља своме епархиском Архијереју;

9) обилази, најмање једном у години, све парохије у своме подручју, и том приликом прегледа и контролише пастирски, вероучитељски и административни рад парохиског свештенства, као и рад Црквеноопштинских савета и Црквеноопштинских одбора, и о резултату своје ревизије подноси, са својим примедбама и предлозима, исцрпан извештај надлежној епархијској власти;

10) по наредбама епархиске власти чини извиђаје у дисциплинским и кривичним предметима и управним пословима свештенства, парохиских канцеларија, Црквеноопштинских савета и Црквеноопштинских одбора, као и појединаца;

11) извршује и саопштава све одлуке, решења и наредбе епархиског Архијереја и епархиских власти;

12) по прописима мири завађене супруге и решава о поништају предбрачних испита;

13) оцењује подручне свештенике и оцене уноси у прописане кондуитне листе које, по саопштењу оцењеном лицу, подноси крајем сваке године епархиском Архијереју, а на које оцењени имају право жалбе Архијереју у року од осам дана;

14) изриче опомену или укор подручним свештеним лицима за повреде службене дужности, против чега има кажњени право жалбе епархиском Архијереју у року од осам дана;

15) даје подручним свештеницима отсуства до десет дана у години о чему извештава епархиског Архијереја, а молбе за дужа отсуства спроводи, са својим мишљењем, епархиском Архијереју;

16) одређује привремене замене отсутним, оболелим и умрлим парохиским свештеницима, до даљег наређења епархиског Архијереја;

17) по свом нахођењу или по жељи свештенства, а по претходном одобрењу епархиског Архијереја, сазива свештенике на братске договоре, на којима се расправља и договара о потребама и бољитку Цркве, пастирским дужностима, као и о томе како ће се код верних јачати православна вера, религиозноморални осећај, међусобна љубав, родољубље, духовна просвета и хришћанске врлине;

18) подноси годишњи извештај, са својими мишљењем и предлозима, епархиском Архијереју о стању цркава, раду и владању свештеника, као и о своме сопственом раду, по прописаним упутствима (чл. 154 У. С. п. ц.).

Архијерејски намесник може отсуствовати од своје дужности само са знањем и по одобрењу надлежног Архијереја који му у том случају одређује заменика (чл. 155 У. С. п. ц.).

Члан 18

Парохиско свештенство има право да ствара своја сталешка удружења, а право и дужност да покреће на рад оснивања других удружења на корист православне цркве, или добротворне и верскопросветне сврхе, да учествује у том раду и стално ради у тим удружењима. Правила свих таквих удружења одобрава Свети архијерејски сабор и води надзор над њима преко Светог архијерејског синода (чл. 63 т. 27 и чл. 64 т. 31 У. С. п. ц.).

За свој савестан рад примаће парохиско свештенство принадлежности у плати, награди за свештенорадње и у натури, како је то овом Уредбом прописано (чл. 169 У. С. п. ц.).

Члан 19

Парохиски свештеник који не врши савесно своје дужности или се огреши о каноне и црквене прописе или о државне законе одговараће кривично и дисциплински, а уколико својим неправилиним службеним радом причини штету трећим лицима, одговара лично као извршилац. Дисциплински поступак за утврђивање кривица и одређивање казни за парохиско свештенство, прописаће Свети архијерејски сабор држећи се одређења Устава Српске православне Цркве (чл. 2 Уредбе).

Члан 20

Кривице парохиског свештенства по канонима и црквеним прописима које извиђају и суде надлежне црквене власти ове су:

1) преступи против вере и учења Цркве као и црквеног поретка;

2) владање које не доликује свештеничком чину и положају;

3) невршење, односно немарљиво вршење, службених свештеничких дужностии законитих одредаба претпостављених власти;

4) увреде и клевете које једно свештено лице нанесе другом свештеном лицу;

5) изнуђивање непрописане награде за свештенорадње;

6) претресања и критиковање, у беседама, црквених и државних закона као и наредаба црквених и државних власти и њихових поступака (чл. 208 У. С. п. ц.).

Црквене казне парохиског свештенства су ове;

1) опомена,

2) укор,

3) новчана казна до 50% месечних принадлежности, највише до године дана,

4) епитимија, највише до 30 дана,

5) премештај на друго место службовања,

6) привремена забрана свештенодејства, највише до године дана,

7) губитак парохиске службе односно звања,

8) доживотна забрана свештенодејства,

9) лишење свештеничког чина,

10) лишење свештеничког чина са искључењем из црквене заједнице (чл. 210 УСПЦ).

Члан 21

За парохиско свештенство казну опомене и укора за повреду службене дужности изриче архијерејски намесник против чега има кажњени право жалбе епархиском Архијереју који дефинитивно одлучује. Казну опомене и укора због других кривица и казну епитимије до петнаест дан и забране свештенодејства до тридесет дана изриче надлежни Архијереј и те казне су одмах извршне (чл. 102 т. 21 У. С. п. ц.). Ако епархиски Архијереј, пошто изврши преко својих органа потребно извиђање, нађе, да учињено дело не долази у круг његове надлежности, предаје предмет Епархиском црквеном суду (чл. 128 У. С. п. ц.), у чији делокруг спадају казне премештаја у друго место, забране свештенодејства више од тридесет дана, и остале казне, као и сукоби између свештеника, спорови због парохиских прихода и због покретног и непокретног имања црквеног које је свештенству одређено на уживање (чл. 129 т. 5 У. С. п. ц.). Казне и пресуде које изриче Епархиски црквени суд подлеже према члану 74 Устава Српске православне Цркве расматрању и суђењу Великог црквеног суда, и то по службеној дужности пресуде изречене: а) на губитак службе односно звања; б) на доживотну забрану свештенодејства; в) на лишење свештеничког чина; г) на лишење свештеничког чина и искључењем из црквене заједнице. Сва остала решења и пресуде Епархиских црквених судова расматра и суди Велики Црквени суд само по изјављеном незадовољству (чл. 211 У. С. п. ц.).

Казне по црквеном судском поступку коначно изречене Епархиском црквеним судом ублажава епархиски Архијереј, (чл. 102 т. 22 У. С. п. ц.) а казне изречене од Великог црквеног суда ублажује Свети архијерејски сабор (чл. 63 т. 30 У. С. п. ц.).

            Нико се не може казнити ни једном црквеном казном без претходног саслушања његова (члан 212 У. С. п. ц.).

Члан 22

Кривице за које се казни по општем кривичном закону, или по казненим одредбама других државних закона, извиђају и суде надлежне државне власти (члан 213 У. С. п. ц.). Кад надлежне државне власти покрену кривични поступак против ког свештеног лица, дужне су одмах о томе да известе надлежног Архијереја, као и о коначној одлуци коју буду донеле по дотичном предмету. У том случају надлежне црквене власти расматраће дело, решити да ли је тиме осуђено свештено лице учинило какву свештеничку кривицу и изрећи над таквим лицем и казну која одговара (члан 16 Закона о С. п. ц. и члан 214 У. С. п. ц.).

Члан 23

Ако је против свештеног лица поднесена тужба за такву кривицу која је проузроковала саблазан у народу и служи на срамоту свештеничком чину, епархиски Архијереј  може такво свештено лице, одмах чим се поведе истрага, одлучити од свештенодејства до пресуде Црквеног суда (чл. 215 У. С. п. ц.).

У случају оптужбе за злоупотребе матереијалне природе, оптуженог може епархиски Архијереј од управе разрешити, док се његова кривица коначно не извиди и не пресуди (члан 216 У. С. п. ц.).

Казне предвиђене под тачком 4 до 6 закључно члана 20 ове Уредбе повлаче заустављање напредовања у чину и принадлежностима највише за три године, према одлуци власти која је изрекла казну (члан 218 У. С. п. ц.).

Свештена лица која као таква служе у државној служби, чим буду осуђена на доживотну забрану свештенодејства или на лишење свештеничког чина, губе своје звање. Она свештена лица, када буду одлучена или осуђена на забрану свештенодејства, престају вршити дужност свога звања, док траје та забрана, и за све то време примају половину својих принадлежности (члан 219 У. С. п. ц.).

Одредбе о црквеним кривицама и казнама односе се и на пензионисана свештена лица, уколико се на њих могу примењивати (члан 220 У. С. п. ц.).

III  ПРИНАДЛЕЖНОСТИ

Члан 24

Принадлежности парохиских свештеника деле се на личне и породичне. Личне принадлежности зависе само од квалификација, година службе и места службовања парохиског свештеника. Чин, титула протопрезвитера и одликовања не утичу на принадлежности, те је једнако напредовање у служби свих парохиских свештеника: ђакона, свештеника и архијерејских намесника. Породичне принадлежности састоје се из породичног додатка на скупоћу, на жену и на свако дете по 120 динара месечно.

Члан 25

Прве три године проводи парохиски свештеник у приправничкој свештеничкој служби као привремени парох. Ако је парохијски свештеник свршио нижу средњу школу и богословију онда у овој приправничкој служби прима плату:

                                          Стан, огрев                        Из буџета општих  

 Разред                                и башта од                        расхода и прихода

скупоће                            црквене општине                    Срп. прав. цркве

        I                                       275                                    1175

       II                                       275                                      935

      III                                       275                                      835

За свештенике са факултетом:

         I                                      275                                     1375

        II                                      275                                     1125

       III                                      275                                     1025

Уз плату припада привременом свештенику и породични додатак на скупоћу (чл. 24 Уредбе).

Члан 26

Пошто проведе три године дана у приправничкој служби и положи практични испит, парохиски свештеник стиче право на разврставања у групе према својим квалификацијама као и право на компетовање за сталног пароха. Све док не положи практични испит не може постати сталан.

Личне принадлежности сталоног парохиског свештеника су: плата, положајни додатак и лични додатак на скупоћу. Парохиски свештеник који је свршио нижу средњу школу и богословију када проведе три године у приправничкој служби и положи практични испит добива принадлежности девете групе другог стептена. Ако савесно врши своје дужности, и не буде кажњен казном, предвиђеном тачком 4 до 6 укључно члана 20 ове Уредбе, ни казном заустављања у напредовању у служби, парохиски свештеник напредује аутоматски у принадлежностима, према ниже састављеној таблици напредовања, од степена до степена, од групе до групе, остајући у сваком степену три, а у свакој групи шест година, осим седме групе, у којој остаје девет година, док након тридесет и три године службовања не дође у пету групу првог степена. Ако је парохиски свештеник свршио средњу школу са матуром, по богословију или богословски факултет, добива, уз исте услове, принадлежности осме групе другог степена и напредује на исти начин док иза тридесет и три године службовања не дође у четврту групу првог степена. После тога остају свима највише постигнуте принадлежности до краја службовања. Свако напредовање од степена до степена и од групе до групе врши се декретом епархиског Архијереја.

Уз личне принадлежности припада парохиском свештенику и породични додатак на скупоћу. Архијерејски намесници добивају осим ових принадлежности још и додатак од 300 динара месечно, због већих административних послова.

Члан 27

У први разред скупоће улази Београд са Земуном, Загреб, Сарајево, Љубљана, Нови Сад, Сплит, Скопље, Ниш, Цетиње, Бања Лука и Сушак.

У други разред скупоће улазе све вароши и места, у којима је седиште среског начелства или епархиског Епископа, ако седиште овога није у коме месту првог разреда скупоће.

У трећи разред скупоће улазе сва остала места.

Члан 28

Породични додатак на скупоћу за дете припада парохиском свештенику до навршене шеснаесте године живота детињег. Ако је дете на школовању у државним или приватним заводима, било у држави или иностранству, не прекидајући континуитет школовања, прима парохиски свештеник за њега додатак на скупоћу  и иза шеснаесте године живота, али не даље од навршене двадесет треће године живота. Ако је дете, због какве телесне или душевне мане, неспособно за ма какав рад или привређивање, прима парохиски свештеник додатак на скупоћу на њега све док та мана односно неспособност за рад траје. Исто се тако признаје право на додатак на скупоћу на кћер (девојку или удовицу), која води кућу своме оцу свештенику пошто је обудовао.

Ни на жену ни на дете не припада додатак на скупоћу ако имају редовног прихода 200 или више динара месечно, било у натури или новцу, од свог личног рада или од свог имања, покретног или непокретног. На жену не припада додатак на скупоћу и без обзира на приход, ако живи одвојено од мужа у циљу раставе брачне заједнице, макар и не била поведена бракоразводна парница. На дете не припада додатак на скупоћу ни онда, ако ужива какво бесплатно издржавање или стипендију у износу од 200 у више динара месечно, или ако ступи као ученик у трговину или занат, па му послодавац даје издржавање без награде. На дете, доје се уда или ожени, не припада додатак на скупоћу, а исто тако ако ступи на отслужење обавезног рока у војсци, док та служба траје.

Породични додатак на скупоћу на жену и дете припада парохиском свештенику од првог дана наредног месеца, по испуњењу услова, који му дају право на овај додатак.

Члан 29

За пријем породичног додатка на скупоћу парохиски свештеник, био активан или пензионисан, подноси пријаву по обрасцу који ће прописати Патријаршиски управни одбор. За доказ истинитости навода у пријави јамчи сам подносилац. За неистиниту пријаву казниће се кривац губитком породичног додатка за време од једне године дана, и осим тога наплатиће се од њега износ бесправно примљеног породичног додатка и евентуално одговараће кривично.

Ако парохијски свештеник не поднесе пријаву о додатку у року од 90 дана од дана када је стекао право на додатак примаће додатак од првог дана наредног месеца пошто је поднео пријаву.

Неспособност за рад и привређивање код деце доказује се уверењем лекарске комисије, а похађање школе уверењем надлежне школске власти.

Породични и лични додатак на скупоћу може Патријаршиски управни одбор, уз пристанак Светог архијерејског синода, повећати, умањити и укинути.

Члан 30

Парохиским свештеницима, које као такве затече ова Уредба, одредиће се принадлежности према чл. 26 Уредбе, рачунајући им прве три године иза рукоположења као године приправне службе. При томе ће им се као године службовања и напредовања у служби рачунати и године проведене у црквеној-самоуправној или државној служби, које су провели пре рукоположења, и године проведене у мисији Цркве изван Отаџбине, пре и после рукоположења. Сталним паросима Русима који су држављани Југославије и који су према веродостојним документима са богословском спремом, рачунаће се чу службу и напредовање у служби време које су провели у служби Српске православне Цркве, а време проведено после рукоположења у Руској православној Цркви по изричном одобрењу Светог архијерејског синода.

Ако који од досадашњих парохиских свештеника нема свршене ниже средње школе пре богословије, него само који разред, или само основну школу изузев свршене ученике деветоразредне Богословије св. Саве, обрачунаће му се принадлежности тако, да иза приправне службе добије принадлежности десете групе првог степена и после тридесет три године службовања дође у пету групу другог степена ако је у парохијској служби провео 14 година пре ступања на снагу ове Уредбе, иначе може доћи највише до VI групе I степена. Ако нема ни богословије, него само основну школу, са којим разредом гимназије, или и без тога, и праксом у манастиру, онда ће његово напредовање као пароха почети са десетом групом другог степена и завршити после тридесет три године службовања са шестом групом првог степена ако је у парохиској служби провео 14 година пре ступања на снагу ове Уредбе, иначе може доћи највише до VII групе I степена. Парохијским свештеницима који су ратом ометени те нису на време свршили студије и рукоположени, него су рукоположени касније а најдаље до краја 1925 године, може Патријаршиски управни одбор у сагласности са Светим архијерејским синодом на образложену и документовану молбу, препоручену од надлежног Архијереја, одобрити за напредовање у служби и за пензију онолико времена колико би им се уз одбитак вемена проведена у кадру рачунало да нису били ратом ометени, него да су на време свршили студије и били рукоположени.

Ако је који парохиски свештеник до сада имао веће принадлежности из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве него што би му по овим одређењима Уредбе припадало, задржаће те веће принадлежности, док их напредовањем у служби не постигне.

Исто тако ако је који парохиски свештеник, стекавши право чиновника, као на пример парохиски свештеници у крајевима бивше Краљевине Црне Горе, повољније по њега разврстан, него што би му припало по овој Уредби, то боље разврстање остаје на снази и према томе разврстању ће такав парохиски свештеник и даље напредовати.

Члан 31

Принадлежности припадају парохиском свештенству од првог дана у месецу који дође иза дана постављања, а исто тако свака повишица принадлежности, од првога дана у месецу иза навршене три године службовања, у једном степену, ма које групе, ако због дисциплинске казне не буде то напредовање обустављено.

Ако се због промене места повећа лични додатак на скупоћу парохиског свештеника, нови додатак му припада од првог дана наредног месеца по пријему дужности у новом месту.

Принадлежности се исплаћују свакога првога дана у месецу, за тај месец унапред. Право на принадлежности има парохиских свештеник до краја месеца у коме је разрешен дужности, ако пређе на другу дужност, или до краја месеца у ком је умро.

Члан 32

Ако је парохиски свештеник болестан и због болести не може да врши своје редовне дужности, треба да то јави претпостављеној власти, која му одобрава отстуство. Отсуство до пет дана даје старешина цркве ђаконима и парохиским свештеницима те цркве, а старешини цркве и свима другим парохиским свештеницима свога надлештва архијерејски намесник до десет дана, о чему извештава епархиског Архијереја (члан 154 т. 15 У. С. п. ц.). Отсуство преко десет дана због болести даје епархиски Архијереј на молбу парохиског свештеника, управљену преко Архијерејског намесника који ће уз молбу послати и своје мишљење. Уз овакву молбу треба да се пошаље и лекарска сведоџба. Ако парохиски свештеник непрекидно болује више од шест месеци, или када му због телесне или душевне неспособности треба да престане активна служба, обавезан је комисиски лекарски преглед. Лекарску комисију одређује епархиски Архијереј на трошак дотичног парохиског свештеника. За време отсуства због болести прима парохиски свештеник своје пуне принадлежности ако то отсуство није трајало дуже од године дана, непрекидно, или до петнаест месеци, с прекидима, кроз време од две године дана. Док је парохиски свештеник на отсуству због боловања, замењиваће га у парохији суседни свештеник који ће вршити парохиске дужности. Ако болест буде изискивала и дуже отсуство, биће дотични парохиски свештеник пензионисан као онемоћао, и припадаће му пензиске принадлежности.

На исти начин, као и због болести, даје се отсуство парохиском свештенству и због приватних послова или одмора, али то отсуство у једној календарској години не може бити веће од 30 дана. Кад је сам парох уједно и старешина цркве може у неодложним случајевима отсуствовати до три дана и без нарочитог одобрења, али о томе мора претходно известити претпостављеног архијерејског намесника и јавити му, ко ће га за то време замењивати у парохији. Ако отсуство буде ипак веће од 30 дана, осим што ће његова породица задржати стан у парохиском дому, ако је и пре тога времена он становао у њему. Изузетно примаће парохиски свештеник своје принадлежности, ако је остао на отсуству више од 30 дана, ако му је то отсуство дато ради виших студија или спреме за какву мисију Цркве.

Члан 33

Ако је парохиски свештеник при стављању под истрагу одлучен од свештенодејства, може надлежни Архијереј одретити, да му се умање принадлежности, али не преко половине оних принадлежности које прима из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве (чл. 215 У. С. п. ц.).

Парохиском свештенику који је под истрагом, по црквеним или државним законима, зауставља се напредовање у служби по степенима и групама, ако би му случајно у то време припадало напредовање, све док истрага траје. Ако се истрага обустави или дисциплински поступак заврши ослобођењем парохиског свештеника, све обустављене принадлежности и евентуална нова група или степен са повишицом принадлежности која томе одговара, даће му се накнадно. Ако парохиски свештеник буде осуђен на казну забране свештенодејства, одузимаће му се половина оних принадлежности које прима из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве, док та забрана траје (чл. 217 У. С. п. ц.). Одузете принадлежности иду у корист буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве.

Члан 34

Парохиски свештеник узет за време рата за војног свештеника примаће за време рата из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве у име принадлежности за онолико мање за колико прима од Државе.

Време које парохиски свештеник на тај начин проведе у војсци рачуна му се у службу и у напредовање у служби као да је вршио парохиску службу у народу.

Исто се тако парохиском свештенику рачуна време које проведе као народни посланик или као сенатор, па био изабран или именован, у службу и у напредовање у служби као да је вршио парохиску службу. Али ће такав свештеник претходно наћи заменика с којим ће се споразумети о награди. Ту земену одобрава епархиски Архијереј. Иначе ће му сам Архијереј одредити заменика који ће као такав примати половину оних принадлежности које припадају дотичном пароху из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве. Такав свештеник остаје и надаље са станом своје породице у својој парохији и, за време кад не врши своје посланичке или сенаторске дужности, врши уз заменике своје парохиске дужности и свештенорадње.

Члан 35

У свима случајевима, када парохиски свештеник не може да врши своје парохиске дужности, поставља му се заменик, па био парохиски свештеник на отсуству због болести или приватног посла, због службе у војсци или рада у Народној скупштини или Сенату, или био одлучен од свештенодејства, привремено или стално, под дисциплинском забраном или на епитимији или у случају када се парохија смрћу упразни. Ако је отсуство кратко, до десет дана, које даје архијерејски намесник, онда ће архијерејски намесник одредити и заменика, кога суседног парохиског свештеника, и тај заменик, за то кратко време, неће примити за замену никакве друге награде, осим награде за свештенорадње које у том времену буде извршио, уколико се за те свештенорадње прима награда. У интересу службе, и у свом властитом интересу, сами парохиски свештеници који су у суседству, споразумеће се између себе да се у случајевима оваквих мањих отсустава узајамно замењују.

У свим осталим случајевима заменика одређује епархиски Архијереј. Висину накнаде заменику одређује, уколико обустава не би била довољна, Патријаршиски управни одбор, на предлог епархиског Архијереја. Заменик се плаћа на првом месту из обустављених принадлежности, парохиског свештеника који се замењује, уколико се обуставља што од тих принадлежности а ако се не обуставља ил исе заменику више плаћа него што се обуставља, плаћа се из средстава буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве. Ако је због отсуства парохиског свештеника испражњен и парохиски дом, заменик може становати у дому. Њему припадају и награде за свештенорадње које буде вршио за време замењивања, уколико се за те свештенорадње по овој Уредби наплаћује награда.

Члан 36

Парохиски свештеник, без разлике, да ли је привремени или сталан, добиће накнаду трошкова за сеобу само у случају ако је из једне парохије у другу прешао по потреби службе. Ако је доби место постављења стечајем, не припадају му селидбени трошкови. Приликом премештаја биће парохиски свештеник разрешен дотадашње своје дужности, по правилу, најдаље у року од тридесет дана, а његова је дужност, да се јави на нову дужност најдаље у року од пет дана после разрешења, не рачунајући у тај рок време путовања.

У случају смрти парохиског свештеника, без разлике да ли је активан или у пензији, издаће се породици или ономе ко поднесе трошкове око сахране, пуне једномесечне принадлежности односно пензија умрлог парохиског свештеника. У случајевима да породица умрлог свештеника није имала других прихода за његова живота осим његових принадлежности, и после његове смрти да је упућена једино на пензију, као на извор издржавања, одобриће Патријаршиски управни одбор помоћ тој породици, поводом смрти парохиског свештеника, на образложени предлог епархиског Архијереја, али не већу од двоструких још пуних месечних принадлежности односно пензије умрлог парохиског свештеника. За колико је месеци иза умрлог активног парохиског свештеника дата помоћ његовој породици, за толико месеци може породица остати у парохиском стану и за толико месеци неће се попуњавати та парохија сталним свештеником, него ће се опслуживати привременим замеником.

Члан 37

Парохиски свештеник дужан је да непосредном старешини пријави све промене у својим личним и породичним односима, које имају утицаја на његов службени однос према Српској православној Цркви, и то одмах, кад те промене настану.

Ако би парохиски свештеник дошао у такав однос према Српској православној Цркви, да Српска православна Црква има потраживање од њега, висина тога потраживања утврдиће се административним путем. За таква потраживања може се активном парохиском свештенику административним путем ставити забрана до 50% оних принадлежности, које прима из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве, а пензионисаном до 30 % пензије.

Члан 38

За сваког парохиског свештеника основаће се и водити Службенички лист у три примерка. Један примерак налазиће се код Епархиског црквеног суда, други код Патријаршиског управног одбора а трећи код Светог архијерејског синода. У Службенички лист уносе се сви подаци који се односе на парохиског свештеника и на његово службовање. Ти су подаци 1) име и презиме са почетним словом очева имена у средини; 2) дан, месец, година и место рођења, са назнаком уз место и име среза и бановине, намесништва и епархије; 3) народност; 4) подаци о школској и стручној спреми; 5) подаци о брачном стању, са породичним презименом по рођењу супруге, и местом, даном, месецом и годином њезинога рођења; 6) подаци о деци са њиховим именима, датумима рођења и занимањима; 7) подаци о лицима које издржава; 8) подаци о служби у војсци и рату, уколико је вршио такву службу; 9) подаци о знању језика; 10) подаци о занимању пре ступања у парохиску службу Српске православне Цркве, ако је био у којој служби, и зашто му је та служба престала; 11) подаци о књижевним, научним и уметничким радовима; 12) подаци о кретању у служби (постављања, наименовања, напредовања, намештања, отпуштања, оставке, пензионисања, промена струке и т. д.); 13) подаци о отсуствовањима са назнаком разлога отсуствовању и боловању; 14) подаци о одликовањима црквеним и државним; 15) подаци о дисциплинским и другим казнама са назнаком последица тих казна; 16) подаци о годишњим оценама; 17) подаци о сродничким везама са другим парохиским свештеницима и архијерејским намесницима. Службенички лист попуњава дотични парохиски свештеник само на основу оригиналних докумената, које ће парохиски свештеник преко архијерејсог намесника доставити Епархиском црквеном суду са оверена три преписа. Промене у Службенички листу уноси исто тако на основу оригиналних докумената Епархиски црквени суд. Те оригиналне документе враћа Епархиски црквени суд после уноса дотичном свештенику. Сва три Службеничка листа морају бити једнака. Тачан текст уписа у Службенички лист са по једним овереним преписом документата, на основу којих је уписивање извршено, доставља Епархиски црквени суд Патријаршиском управном одбору и Светом архијерејском синоду ради попуњења Службеничког листа који се налази код тих тела. Сви оверени преписи докумената, на основу којих је извршено уписивање чувају се уз Службеничке листове на сва три места. На све три примерка Службеничког листа мора бити прилепљена фотографија парохиског свештеника, која се обнавља сваке десете године. Тачност података и оверавање преписа односних докумената врши непосредни старешина.

Парохиски свештеници ослобађају се свих црквених такса за претпоставке и тражење, која се односе на лична и породична права у погледу принадлежности и за прилоге за Службенички лист.

Члан 39

Ако се коме сталном парохиском свештенику укине место укидањем парохије или спајањем двеју или више парохија у једну, епархиски Архијереј видиће бригу, да тај стални парохиски свештеник добије што пре нову парохију. Све док такав свештеник не добије нову парохију, биће на расположењу, и за то време примаће све принадлежности. На расположењу не може један парохиски свештеник бити дуже од године дана. Исто тако даће се која упражњена парохија и другим духовним лицима, који су служили у ма којој духовној служби, и  место изгубили па остали на расположењу, ако имају квалификације за парохиског свештеника.

Парохиским свештеницима и другим верским службеницима који буду прелазили из државне у црквеноаутономну службу, признају се ове године државне службе за напредовање (члан 273 У. С. п. ц.).

Члан 40

Парохиско свештенство у крајевима бивше Краљевине Црне Горе примаће све своје принадлежности које му по овој Уредби припадају из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве све дотле док Држава буде давала материјална средства за то издржавање, као што се обавезала и давала до сада (члан 2 Закона о Срп. прав. Цркви и члан 32 и 271 У. С. п. ц.).

Парохијско свештенство осталих крајева Српске православне Цркве примаће своје принадлежности које су прописане овом Уредбом из два извора: од црквене општине и из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве. Од самоуправних теле, фондова и задужбина примаће само онде, и онако, где се и како примало пре ступања ове Уредбе на снагу, али то не улази у горенаведене редовне његове принадлежности, као ни награда за свештенорадње са наградом које буде примао.

Члан 41

Од црквене општине примаће парохиски свештеник у натури: стан, а у местима II и III разреда скупоће још и огрев и башту.

Свака црквена општина дужна је да своме пароху у парохиском дому да пристојан стан према приликама места и упутству, које пропише Патријаршиски управни одбор у споразуму са Светим архијерејским синодом. Уколико која црквена општина нема парохиског дома, те не може своме пароху да да стан, дужна је да му плаћа месечни еквивалент у новцу који ће одредити Епархијски управни одбор сваке године унапред а највише до 200 динара. Изузимају се они свештеници који плаћају непосредног државног пореза на своје зграде, земљу и ренту укупно 300 динара годишње. Овај ће изузетак вредети док се не сагради парохиски дом.

Ако у црквеној општини има више парохиских свештеника и ђакона, дужност је општине да да стан или еквивалент у новцу свакоме. Све црквене општине које немају парохиског дома, дужне су да у времену најдаље од пет година дана, по ступању ове Уредбе на снагу, саграде парохиски дом, водећи рачуна о броју парохиских свештеника. У дому, сем стана за парохиског свештеника, мора бити и једна слободна просторија за парохиску канцеларију, где ће парох вршити своје административне послове, са претсобљем за парохијане, кад послом дођу своме пароху.

Парохиски домови ослобођени су свих јавних дажбина (члан 14 Закона о С. п. ц. и члан 35 У. С. п. ц.).

У Београду и у другим местима првог разреда скупоће плаћаће црквене општине, уколико не могу својим парохиским свештеницима ставити на расположење стан у натури, већи еквивалент у новцу, и то у Београду 800 динара, а у осталим местима првог разреда скупоће по могућности 400 динара месечно.

Уколико паорхиски свештеник не добива огрев од политичке општине или са које друге стране, дужна је црквена општина у II и III разреду скупоће да му у име огрева даде 12-16 кубних метара дрва годишње, према приликама места, што ће одредити Епархиски управни одбор, или да му место тога плаћа еквиваленат у новцу од шездесет динара месечно.

Уз стан у парохиском дому дужна је црквена општина у местима II и III разреда скупоће сваком парохиском свештенику да да у натури, у близини дома и башту од најмање пола хектара, а где се досада давало више највише до хектар и по површине или, ако то не може, еквиваленат у новцу од 15 динара месечно.

Манастирске црквене општине оних парохија које опслужују манастирска братства плаћају за своје парохије 200 динара месечно преко управе дотичног манастира као принос за подизање парохиских домова у својој Епархији.

Епархиске власти дужне су да стално воде бригу и надзор да парохиски свештеници редовно добијају од своје црквене општине принадлежности овим чланом предвиђене.

У случајевима неспоразума између парохиског свештеника и црквеноопштинске власти или финансиске немогућности плаћања целисходна решења доноси само Епархиски управни одбор на основу ове Уредбе и по својој увиђавности.

Члан 42

Све црквене општине дужне су да набаве потребан намештај за парохиску канцеларију и да дају огрев и осветљење и канцелариски материјал. То оне могу чинити на начин да саме купују канцелариски материјал и стављају га парохиској канцеларији на расположење или да за то дају пароху годишњи паушал. Паушал износи за парохије до 350 домова 250 динара годишње, за парохије од 350 до 450 домова 320 динара годишње, и за парохије преко 450 домова 400 динара годишње. Ако је канцеларија у заједници са парохиским станом даће се пароху у име огрева за канцеларију 4 кубна метра дрва годишње.

За канцеларије намесништва стављаће Епархиски управни одбор по 500 динара годишњег паушала. Пароси односно архијерејски намесници дужни су, да крајем године, пре него што затраже нови паушал, дају општини односно Епархиском управном одбору обрачун о потрошеном паушалу, у сврху за коју је дат, и да тај обрачун документују оригиналним рачунима. Неутрошени вишак има им се урачунати у паушал за идућу годину.

Члан 43

Сиромашне црквене општине које немају парохиског дома и које не могу никако из својих средстава подићи могу се обратити за помоћ своме Епархиском управном одбору и Патријаршиском управном одбору, како би у одређеном времену од пет година дана могла изградити потребни парохиски дом. Да би се изградња парохиских домова убрзала, израдиће сваки Епархиски управни одбор један смишљен програм изградње свих парохиских домова у својој епархији, и поправака оних домова који постоје, ако не одговарају потпуно својој сврси, према овој Уредби. За ту сврху предвидеће у своме буџету довољна средства како би се ова акција завршила кроз пет година дана. У колико Епархиским управним одборима не би била на расположењу довољна материјална средства за помоћ за изградњу домова, због сиромаштва и множине општина које граде домове, препоручиваће молбе појединих општина за градњу домова Патријаршиском управном одбору, који ће давати помоћи за градњу домова. Да би тој својој сврси одговорио, Патријаршиски управни одбор уносиће у буџет општих расхода и прихода Српске православне Цркве, кроз пет година дана, од ступања на снагу ове Уредбе, по три милиона динара, а касније мање своте према потреби која се укаже.

Политичке општине и друга самоуправна тела, која у својим буџетима одређују помоћи за верске сврхе одређиваће према броју душа такву помоћ и српско-православним црквеним општинама које се налазе на њихову подручју (члан 34 У. С. п. ц.).

Члан 44

С обзиром на награду која се има дати за поједине свештенорадње парохиских свештеника деле се на свештенорадње на бесплатне, и на свештенорадње са наградом.

Осим општих свештенорадња парохиских свештеника, које су и до сада биле бесплатне, кад ступи ова Уредба на снагу, вршиће они свим својим парохијанима бесплатно још ове свештенорадње: знамење у цркви или у дому свештеника, крштење са миропомазањем и уцрковљењем, превод у православље, предбрачни испит код свештеника са свом преписком са другим паросима око извршења брачних испита и венчања, у коу спадају и уверења о безбрачном стању кандидата за женидбу или удају, оглашење и венчање у парохиској цркви, исповест и причест, опело са спроводом осим деце до једне године, а где је обичај и до 7 година о чему одлучује Епархијски управни одбор у споразуму са Епархијским црквеним судом (мало опело по требнику) и водицом, и једну или две водице годишње према томе да ли се свећење водице у домовима врши у Епархији само два пут или више пута годишње и то бесплатно ону водицу или водице, које одреди епархијски Архијереј.

Уколико који парохијанин затражи, да му при некој бесплатној свештенорадњи чинодејствује више од једног свештеника, биће му бесплатан његов надлежни парох, а остале ће морати наградити.

Да ли ће још које свештенорадње бити бесплатне за сву Цркву или за поједине крајеве и које поименице, и колика ће бити висина награде  за све свештенорадње поименице за које ће се наплаћивати награда, прописаће посебним Правилником Патријаршиски савет у споразуму са Светим архијерејским сабором, држећи се начела, да висина награде за поједине свештенорадње не буде веће од висине награде за ту свештенорадњу, каја се наплаћивала пре ступања ове Уредбе.

Ни у ком случају парохиски свештеници неће смети захтевати награду за бесплатну свештенорадњу. Исто тако неће смети свештеник захтевати веће награде за свештенорадње с наградама, него што буде овим Правилником прописано.

Члан 45

Целокупне личне и породичне принадлежности парохиских свештеника које им према чл. 26 ове Уредбе припадају исплаћиваће се парохиским свештеницима на територији бивше Краљевине Црне Горе из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве. Принадлежности осталих парохијских свештеника наплаћиваће се из два извора: стан у парохијском дому и у местима II и III разреда скупоће огрев и башта, или прописани еквиваленат у новцу (Чл. 41 ове Уредбе) што претставља 275 Дин. Месечно за сваког пароха; разлика до целокупних личних и породичних принадлежности из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве.

Када се у којој парохији на територији бивше Краљевине Црне Горе начини парохијски дом и у њему стави на расположење парохијском свештенику стан, одбијаће му се за то еквиваленат до 200 Дин. Месечно према одређењу Епархијког управног одбора у корист изградње парохијских домова у Црној Гори.

Ако која црквена општина сама држи и плаћа ђакона, даваће му остатак, који се иначе плаћа из буџета општих расхода  и прихода Српске православне Цркве (чл. 45 ст. 1 Уредбе) уколико тај ђакон није постављен за ту општину нарочитим одређењем надлежних епархиских власти, по одобрењу Патријаршиског управног одбора, а на терет буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве.

Члан 46

Према члану 26 ове Уредбе одредиће се и принадлежности парохиском свештенству Будимске епархије и делова Вршачке и Темишварске, као и делова других епархија ван Краљевине Југославије који остају у погледу организације у јерархиском и материјалном односу према православној Цркви у коме су били према појединим Митрополијама, све док се ови односи не би друкчије регулисали. Од тих принадлежности одбиће се еквиваленат од 275 динара месечно за стан, огрев и башту, што ће им плаћати општина, уколико им то не дају у натури у парохиском дому или с које друге стране. Остатак до целокупних принадлежности исплаћиваће им се најпре из оних извор, из којих су им се исплаћивале  принадлежности пре ступања на снагу ове Уредбе: од општина парохијала и сесија, а ако то не буде довољно плаћаће се нови остатак из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве.

Члан 47

Када ова Уредба ступи на снагу и парохиски свештеници почну добивати своје принадлежности из буџета  општих расхода и прихода Српске православне Цркве, сесије које је до тада уживало свештенство прелазе на слободно располагање Српске православне Цркве (чл. 269 У. С. п. ц.). Ово неће вредети за сесије парохија изван Краљевине Југославије, наведене у прошлом чину, него ће се приходи тих сесија урачунавати у принадлежности парохиских свештеника дотичних парохија.

Дугови које црквене општине буду дуговале појединим својим парохиским свештеницима, због неуредног плаћања њигових принадлежности, пре ступања на снагу ове Уредбе, утврдиће се кад ступи на снагу ова Уредба. Те дугове исплатиће црквене општине најдаље у року од године дана пошто ова Уредба ступи на снагу.

Члан 48

Узгредни послови, које парохиски свештеници раде по препоруци свога Архијереја (чл. 102 т. У. С. п. ц.), у војсци, болницама, тамницама и другим државним, самоуправним и приватним заводима и установама у колико се награђују посебно од тих завода и установа, немају никаква утицаја на редовне принадлежности по овој Уредби, нити се због тих прихода шта одбија од принадлежности парохиском свештенству. Исто тако и награда за катизацију где она постоји, неће одбијати. Друге узгредне послове са зарадом, које би хтео да врши сам парохиски свештеник, може вршити, ако га нимало не ометају у вршењу свештеничке дужности, и ако му то на нарочиту молбу допусти епархиски Архијереј.

У парохијама, у којима парохиски свештеник мора ићи због катихизације у школе удаљене најмање три километара, припада парохиском свештенику по могућности подвоз или накнада за подвоз из Епархиских средстава у колико то политичка или црквена општина не подмирује. Ни та накнада не утиче на редовне принадлежности парохиског свештеника.

Исто ће тако Епархиски управни одбор, ако нађе за оправдано, одобрити из својих средстава, на образложену молбу парохиског свештеника, препоручену од Епархиског црквеног суда, посебну награду за оне парохије, које су због теренских прилика веома разбацане и које се без коња или каквих превозних средстава не могу опслуживати те ни та награда неће утицати на редовне принадлежности дотичног свештеника.

Члан 49

Парохиским свештеницима који по дужности службеним послом путују ван своје парохије, припада накнада путних трошкова са дневницама.

Начин и висину те накнаде прописаће посебном Уредбом Патријаршиски савет у споразуму са Светим архијерејским сабором за све службенике Српске православне Цркве, па према томе и за парохиско свештенство ко и за чланове црквено-јерархиских и црквено-самоуправних тела (чл. 264 У. С. п. ц.).

Истом Уредбом прописаће се и накнада селидбених трошкова парохиских свештеника, кад на исте имају право (чл. 36 ове Уредбе).

Парохиском свешетенику који по дужности иде на службена путовања у удаљености од најмање два километара изван његове парохије, припада накнада путних трошкова за та путовања, коју плаћа оно самоуправно црквено тело које је то путовање наредило. Накнада може бити редовна и ванредна. Редовна накнада путних трошкова састоји се из накнаде за лични превоз, накнада за пренос и подвоз пртљага и дневница. Ванредна накнада путних трошкова је накнада за изванредне трошкове који нису предвиђени у редовној накнади, а који су се морали учинити у циљу успешног извршења повереног посла. Што се тиче правца путовања накнада припада за најјевтиније путовање које се у време кад се нареди, може извести, да се постигне циљ због којега је наређено.

IV  ПРЕСТАНАК СЛУЖБЕ

Члан 50

Парохиском свештенику престаје парохиска служба:

1.    ако је дисциплинском казном осуђен:

а) на губитак парохиске службе односно звања,

б) доживотну забрану свештенодејства,

в) лишење свештеничког чина,

г) лишење свештеничког чина са искључењем из црквене заједнице;

2.    ако постане телесно или душевно неспособан за парохиску службу;

3.    ако има дванаест месеци непрекидног боловања, односно и после петнаест месеци укупног боловања у две узастопне године, те не може да врши своју парохиску дужност;

4.    ако падне под старатељство или стечај или се над њим продужи очинска власт;

5.    ако отпадне од православне вере;

6.    ако наврши седамдесет година живота а надлежна епархиска власт му на молбу његову не продужи службу;

7.    ако се на свој захтев, као онемоћао, мора ставити у пензију;

8.    ако из парохиске службе пређе у какву другу службу.

Члан 51

Парохиски свештеник коме служба престане по тачци 1, 5 и 8 члана ове Уредбе губи право на пензију, ако је стекао право на њу. Коме служба престаје по тачци 2, 3, 4, 6 и 7 пензионише се, ако је стекао право на пензију, а ако није, поступиће се по чл. 58 ове Уредбе.

Као дан престанка службе сматра се по тачци 1 дан када осуда постане извршна, по тачци 5 дан иступа, по тачци 7 дан разрешења, а у свим осталим случајевима дан саопштења извршне одлуке надлежне власти.

Члан 52

По престанку службе парохиски свештеник не може сам напустити дужност, него мора бити надлежно разрешен. То се у случајевима отпуштања по судској или дисциплинској пресуди као и иступа из православне вере мора извршити одмах чим стигне обавештење о извршности пресуде односно о иступу, због чега је служба престала , а у осталим случајевима најдаље у року од 30 дана, од дана када је непосредном старешини стигло обавештење о одлуци о престанку службе. У случају да парохиски свештеник није на дужности па нема могућности да буде редовним путем  разрешен, узима се као дан разрешења од службе дан, кад је његов непосредни старешина обавештен о одлуци о престанку службе, а у случају иступа из православне вере, дан иступа.

V  ПЕНЗИЈЕ

Члан 53

Кад парохиски свештеник наврши седамдесет година живота, ставља се у пензију осим случаја т. 6 чл. 50 ове Уредбе. Без обзира на то колико је година провео у парохијској служби, са навршеном седамдесетом годином живота припада му пуна пензија. Пуна пензија износи за парохиске свештенике који су свршили читаву средњу школу и матурирали, па богословију или богословски факултет (Духовну академију), 2.000 динара месечно; ако су свршили нижу средњу школу и богословију или деветоразредну Богословију св. Саве, пуна пензија износи им 1.800 динара месечно; ако су свршили само богословију са основном школом и неколико разреда средње школе, пуна пензија им износи 1.500 динара месечно, а ако нису свршили ни богословију, него само основну школу и који разред средње, или и без тога, па се приучавали у манастиру или ма где, онда им пуна пензија износи 1.200 динара месечно.

Изузетно може се парохиском свештенику признати и већа пуна пензија, кад наврши седамдесет година живота, него што би му према квалификацијама и одређењу горњег става овог члана Уредбе припадало, ако је пре ступања на снагу ове Уредбе био разврстан боље (чл. 30 ове Уредбе), него што би могао бити разврстан према овој Уредби. У том случају припада му она пуна пензија која одговара квалификацијама његова разврставања.

Уз пензију припада сваком пензионисаном парохиском свештенику, исто тако као и активном, и уз исте погодбе, и породични додатак на скупоћу на жену и на децу по 120 динара месечно.

Члан 54

Парохиски свештеници на територији бивше Краљевине Црне Горе, који су 1 априла 1932 године имали десет година урачунатих у пензију и којима је Држава признала право на пензију из својих средстава, добиваће пензију, изузетно од свих осталих парохиских свештеника, према Закону о чиновницима. Исто тако и њихове удовице и сирочад добиваће пензију и додатке на скупоћу према Закону о чиновницима. Пензију ће за време службовања до 1 априла 1932 године исплаћивати Држава из својих средстава, а остатак до висине пензије, која би им према Закону о чиновницима припадала, плаћаће се из Пензионог фонда парохиског свештенства Српске православне Цркве, али ће половину тога остатка накнађивати Пензионом фонду Српска православна Црква из прихода предвиђених у буџету општих расхода и прихода Српске православне Цркве (чл. 274 У. С. п. ц.).

Члан 55

Парохиски свештеник може се ставити у пензију и пре навршене седамдесете године живота, али само у случају кад онемоћа и у случајевима 2, 3, 4 престанка службе из чл. 50 ове Уредбе, ако је стекао право на пензију. Под називом ''онемоћао'' треба разумети такво ослабљење телесног или душевног стања парохиског свештеника, да није кадар да врши ни трећину посла који би уз исте прилике, могао да врши један потпуно здрав парохиски свештеник, што се мора установити комисиским прегледом лекара (чл. 32 ове Уредбе).

Пензија парохиског свештеника који онемоћа или се стави у пензију према тачкама 2, 3, 4 члана 50 ове Уредбе, износи за првих 10 година службовања 50% пуне пензије коју би, према својим квалификацијама, добио, кад би навршио седамдесет година живота. За свако пола године службовања, преко десет година дана, добива такав парохиски свештеник адекватни проценат од друге половине пуне пензије, који се обрачунава на тај начин, да се та половина раздели на онолико делова, колико полугодишта остане између живота кад је тај парохиски свештеник навршио десет година службовања и седамдесет година живота, тако да би придодавањем тога процента за свако пола година службе, преко десет година службовања, добио пуну пензију, кад наврши седамдесет година живота. Почето полугодиште службовања рачуна се као пуно полугодиште. Ова пензија ни у ком случају не може бити мања од пензије коју би добила жена пензионисаног, у случају да је он умро.

Ако се здравље пензионисаног парохиског свештеника, који је пензионисан за то што је онемоћао, поправи, или ако престану узроци из тачке 2, 3, 4 из члана 50 Уредбе, због чега му је престала служба, те је пензионисан или отпуштен, може се такав свештеник на образложену и документовану молбу вратити парохиској служби. При томе треба опет у случају да је пензионисан због тога што је онемоћао, или из разлога тачке 2 или 3 из члана 50 Уредбе утврдити стање здравља лекарском комисијом, коју плаћа сам парохиски свештеник. Престанак узора из тачке 4 члана 50 Уредбе треба утврдити званичним документима. Кад се упразни која парохија у епархији, у којој има парохиских свештеника на расположењу, а они неће да компетују на ту парохију, може им епархиски Архијереј понудити ту парохију и они су дужни да је приме.

Ако удов парохиски свештеник који је стекао право на пензију ступи у свештеномонаштво има право на пензију, која би му припала према квалификацијама и годинама службе као да је онемоћао и та ће се пензија исплаћивати пола њему а пола манастиру чијем братству припада.

За пензију парохиског свештеника не рачуна се: а) време за које је био удаљен од дужности у случају ако дисциплински суд осуди свештеника на казну пензионисања, б) време које је провео ван службе пошто му је служба била престала, в) време проведено у пензији, г) време за које је парохиски свешеник осуђен на епитимију и забрану свештенодејства, најдаље до једне године дана, ако се на то пресудом црквених власти осуди.

Члан 56

Ако је болест  због којег је парохиски свештеник онемоћао те стављен у пензију, настала као последица његовог савесног вршења пароске дужности, онда му се при обрачунавању пензије признаје поврх времена проведеног у парохиској служби још десет године службовања, и према томе му се обрачунава пензија. Ово треба да се докаже веродостојним документима и комисијским лекарским увререњем. Ово вреди и за оне парохиске свештенике који су за време рата прогоњени од непријатеља интернацијом, таоштвом, затвором, осудом или ма којим другим начином, без обзира да ли је тај прогон трајао за време читавог рата или мање, ако веродостојним документима и комисијским лекарским уверењем докажу да су изгубили здравље услед тих прогона. Иначе се овим свештеницима време рата, без икаквих других доказа осим доказа да су прогоњени рачуна двоструко за пензију. Године парохиске службе, које је парохиски свештеник према члану 34 ове Уредбе провео у рату, рачунају се двоструко за пензију.

Члан 57

Парохиском свештенику коме служба по члану 50 ове Уредбе престане без осуде на губљење пензије, или који нема права на пензију, те буде разрешен, даће се из Пензионог фонда отпремнина у износу свих доприноса, које је у тај фонд допринео он са 3% интереса на интерес који се рачуна за време трајнања тих доприноса, уз полугодишње додавање интереса главници. Ако то не прими, него се обрати молбом Партијаршиском управном одбору, може му Патријаршиски управни одбор, у споразуму са Светим архијерејским синодом, одобрити из Пензионог фонда месечну помоћ по милости, највише до 30% пуне пензије, која би му према квалификацијама припала, ако нема других прихода и ако је неспособан за ма какав други рад и привреду. Ако му се то одобри, даваће му се и додаци на скупоћу за жену и децу, ако их има, као и активним пензионисаним парохсиким свештеницима. У случају његове смрти, даваће се месечна помоћ по милости, која је давана њему, његовој удовици, уз додатке на скупоћу деци, која имају право на те додатке. Ако прими отпремнину драговољно или због тога што му молбу Патријаршиски управни одбор није уважио, онда више ни он ни његова породица не могу ништа потраживати од Пензоног фонда, ни од Српске православне Цркве уопште, на основу његовог службовања пре разрешења од службе.

Члан 58

Парохиским свештеницима, који су били у пензији пре него је ова Уредба ступила на снагу, признаће се, кад ова Уредба ступи на снагу, пуна пензија, према њиховим квалификацијама, ако су имали 70 година живота, кад су били пензионисани. Онима који су за време рати били гоњени од непријатеља, ма на који начин, признаће се пуна пензија, ако су имали и само шездесет година, ако им је према члану 56 признато 10 година за пензију, кад су стављени у пензију, и та ће им се одредити са 1.800 динара месечно, и у случају да нису имали квалификација које би одговарале тој пуној пензији.

Парохиским свештеницима који су у пензији, а нису имали седамдесет, односно у случају прогона од стране непријатеља, за време рата, шездесет година живота и признатих 10 година према члану 56 Уредбе, кад су пензионисани, одредиће се пензија према члану 56 ове Уредбе као да су пензионисани као онемоћали. При томе ће се оним, који су за време рата били прогоњени од непријатеља, ма на који начин, признати у време службе још године признате према члану 56 Уредбе, осим година које су стварно провели у њој, а као база за одређивање пензије узеће им се 1.800 динара месечно, у колико им, према квалификацијама, не би припала база од 2.000 динара месечно.

Парохиским свештеницима који примају пензију од Државе или с које друге стране, даће се само диференцијација пензије која би им према овом члану Уредбе припадала и пензија коју примају с друге стране, ако је пензија према овом члану већа иначе ће им остати само пензија са друге стране.

Парохиским свештеницима који нису имали права на пензију, него им је престала парохиска служба, дата само месечна помоћ за издржавање по милости и надаље, пошто ова Уредба, ступи на снагу.

Уколико је који парохиски свештеник, који је у пензији имао већу пензију него што би му према овој Уредби припадала, даваће му се и надаље та већа пензија.

Свима овим парохиским свештеницима, па били они у пензији на темељу стечених права или им се давала помоћ за издржавање по милости, припада и породични додатак на скупоћу за жену и децу, као и активним парохиским свештеницима, и уз исте погодбе.

Члан 59

Ако парохиски свештеник умре пре него што оде у пензију или ако умре као пензионер, признаће се његовој жени или деци пензија.

Пензија жене износи 800 или 900 или 1.000 динара месечно, према разреду скупоће у ком се налазила парохија свештеника који је умро (чл. 27 Уредбе). Право на ову пензију стиче жена умрлог парохиског свештеника већ иза једне године улагања доприноса за пензије у пензиони фонд по овој Уредби, а жене оних парохиских свештеника, који су улагали у који пензиони фонд који је припао пензионом фонду парохиских свештеника по овој Уредби, то право стичу одмах, чим ступи на снагу ова Уредба. Горња висина пензије остаје иста без обзира колико је година служио парохиски свештеник, који је умро, и без обзира да ли је умро као активан или пензионисан. Ако се жена умрлог парохиског свештеника, због школовања деце или из ма каквог другог породичног или приватног разлога пресели у среску варош са села, повећаће јој се пензија према новом разреду скупоће. Повишица ће јој тећи од првог дана у месецу иза дана кад се преселила, и о томе обавестила канцеларију Патријаршиског управног одбора. Уз обавештење треба приложити и потврду државне или самоуправне власти, да се заиста преселила и када се преселила. За ово пресељење не припадају удовици парохсиког свештеника селидбени трошкови. На исти начин ће се и пензија снизити удовици иза умрлог парохиског свештеника, ако се пресели из бановинског места у среско или на село, или из среског на село.

Деца која остану иза умрлог парохиског свештеника не примају пензије ако им је жива мати, него мати прима уз своју пензију додатак на скупоћу за свако дете по 120 динара месечно, као што примају активни и пензионисани парохиски свештеници, и уз исте погодбе.

Члан 60

Ако иза удовог свештеника остану сирочад, или ако мајка умре, пошто је иза смрти супруга, парохиског свештеника, примала до краја живота пензију, и додатке на скупоћу за децу, онда ће у оба случаја најстарије од деце, на које би се исплаћивао додатак на скупоћу, примати пензију, коју би примала мајка, а за осталу децу, која имају према члану 28 ове Уредбе право на додатак на скупоћу, исплаћиваће се тај додатак, и тако ће се поступати све док макар једно дете, које је остало као сироче, без оца и мајке, буде имало право на додатак на скупоћу према члану 28 ове Уредбе. Ако се међу децом нађе које да је трајно неспособно за привређивање, исплаћиваће му се пензија умрле мајке, док та неспособност траје. На исти начин исплаћиваће се пензија коју би уживала умрла мајка самохраној неудатој кћери кокја нема никаква прихода ни имања, или кћери удовици, којој иза мужа није остало никаква имања за издржавање, нити има деце која би је помагала. Ако има више овакве сирочади пензија ће се исплаћивати само за једно, а за остале ће се давати додатак на скупоћу по 120 динара месечно.

Пензија удовице тече од првог дана наредног месеца иза смрти парохиског свештеника, а пензија сирочади од првог дана наредног месеца иза смрти оног супружника који је касније умро.

Члан 61

Удовицама парохиских свештеника које се буду затекле у пензији кад ова Уредба ступи на снагу, обрачунаће се пензија према члану 59 ове Уредбе. Та ће им се пензија исплаћивати из Пензионог фонда парохиског свештенства Српске православне Цркве и у њој је садржан и додатак на скупоћу који су те удовице примале од Државе пре ступања на снагу ове Уредбе. Ако су те удовице и до сада примале пензију из разних Пензионих фондова Српске православне Цркве, престаће је примати ако им је пензија са додатком на скупоћу била мања од пензије према овој Уредби. Ако је пензија са додатком на скупоћу била већа, примаће своту коју су примале из пензионих фондова пре ступања ове Уредбе на снагу. Ово исто вреди за сирочад без оца и мајке парохиских свештеника која су примала пензију или помоћ пре ступања ове Уредбе на снагу. Ово исто вреди за сирочад без оца и мајке парохиских свештеника која су примала пензију или помоћ пре ступања ове Уредбе на снагу. Њима ће се обрачунати пензија по члану 61 ове Уредбе.

Удовицама и сирочади парохиских свештеника, затечених без пензије, даће се пензија и додатак према чл. 60 ове Уредбе.

Члан 62

У свим случајевима пензионисања одређује се истим актом величина пензије којим се и пензионише са даном решења којим је парохиски свештеник стављен у пензију, престаје његова активна служба, и од првог у месецу иза тога дана, престају му принадлежности као активног парохиског свештеника, а припадају му пензиске принадлежности. Али ако пензионисани парохиски свештеник не буде благовремено обавештен о пензионисању те му на време не буду дозначене пензиске принадлежности, и он остане вршећи активну парохиску службу и дуже од првога дана идућег месеца иза пензионисања, примаће принадлежности активног парохиског свештеника све док врши активну службу, без обзира што је већ пензионисан. Парохиски свештеник који жели да ужива своју пензију у иностранству, може је уживати по одобрењу Патријаршиског управног одбора у сагласности са Министром финансија.

Члан 63

Ако је удовица парохиског свештеника или његова кћи једини уживалац пензије, може јој се у циљу преудаје односно удомљења исплатити једном за свагда износ од трогодишње пензије коју прима. Одлуку о том доноси Патријаршиски управни одбор, у сагласности са Светим архијерејским синодом, на темељу молбе, поднесене од удовице односно кћери која има право на пензију. Одлука се доноси пре ступања у брак, а исплата се врши тек пошто се поднесе доказ о склопљеном браку. Брак мора бити склопљен са лицем православне вере и у православној цркви.

Члан 64

Пензионисани парохиски свештеник губи право на пензију: 1) отпадањем од православне вере; 2) судском или дисциплинском пресудом; 3) ступањем у државну или самоуправну службу или повратком у парохиску или коју другу црквену службу. Удовица парохиског свештеника која прима пензију губи пензију: 1) отпадањем од православне вере; 2) осудом за кажњиво дело за које би и парохиски свештеник изгубио пензију; 3) примањем државне или самоуправне службе, док та служба траје; 4) преудајом.

Деца губе право на додатак због скупоће осим случајева наведених у члану 28 ове Уредбе, и на пензију кад су сирочад без оца и мајке; 1) отпадањем од православне вере; 2) осудом за кажњиво дело за које би и парохиски свештеник изгубио право на пензију; 3) примањем државне или самоуправне службе, док та служба траје; 4) женска деца удајом а мушка деца кад наврше пунолетство. Изузетно ако су на школовању или мушка деца на обавезном року у сталном кадру и то уз доказ успешног учења односно војне службе, издаваће им се пензија до навршене 23 године живота.

Члан 65

За пензије парохиских свештеника и њихових удовица и сирочади оснива се ''Пензиони фонд парохиског свештенства Српске православне Цркве''. То је самостална правна личност и не може се ни за што друго употребити осим за оно за што је према овој Уредби намењен. Фондом управља Патријаршиски управни одбор. Крајем сваке календарске године Патријаршиски управни одбор подноси извештај Светом архијерејском синоду о стању фонда. Крајем сваке календарске године састављају се и рачуни о приходима и расходима фонда и извештај о стању фонда, и то се подноси Патријаршиском савету на одобрење за оне године, које су завршене пре заседања Савета. Стање фонда на крају сваке године и обрачуни прихода и расхода фонда, одобрени од Патријаршиског савета, објављују се преко службеног листа Српске православне Цркве.

Члан 66

Чланови фонда су редовни и ванредни. Редовни су чланови фонда сви парохиски свештеници: парохиски ђакони, парохиски свештеници и архијерејски намесници мирског реда. За њих је фонд основан, и они сви морају уплаћивати доприносе за пензије, како је ово Уредбом прописано, да би обезбедили пензију себи или, у случају смрти, својој жени и деци. Ванредни чланови фонда могу бити велики добротвори, добротвори, утемељачи и прилагачи. Велики је добротвор фонда ко поклони и завешта фонду 100.000 (сто хиљада) дин. у готову или објекту токике или веће материјалне вредности. Поклон се може учинити од једном или у пет годишњих оброка по 20.000 динара. Добротвор је ко поклони фонду 25.000 (двадесет и пет хиљада) одједном или у пет годишњих оброка по 5.000 (пет хиљада) динара или ко завешта фонду имање те или веће вредности, а мање од сто хиљада динара вредности. Утемељач је ко поклони фонду 5.000 (пет хиљада) динара одједном или у пет годишњих оброка по 1.000 (хиљаду) динара. Прилагач је ко поклони фонду имање до пет хиљада динара.

Члан 67

Српска православна Црква приступа Пензионом фонду парохиског свештенства као први велики добротвор са улогом од петнаест милиона динара. Тај улог уплатиће Српска православна Црква приходом од такса, по три милиона динара годишње кроз пет дана, иза ступања ове Уредбе на снагу. Од црквених општина очекује се да се упишу у ванредне чланове Пензионог фонда парохискох свештенства Српсске православне Цркве, и то сиромашне најмање као прилагачи, а богатије као утемељачи или добротвори. Исто тако очекује се да се сви Епархиски управни одбори упишу најмање као утемељачи или добротвори, а чија је имовина већа као велики добротвори. Оним општинама и Епархиским управним одборима који су пре ступања на снагу ове Уредбе уплатили известан прилог у који пензиони фонд парохиских свештеника или у фонд њихових удовица и сирочади, који фондови, према одређењу ове Уредбе, улазе у Пензиони фонд парохиског свештенства Српске православне Цркве, признаће се тај прилог као прилог овоме фонду, и према томе прилогу и новом доприносу који дотична општина односно Епархиски управни одбор евентуално допринесе, одредиће се, какав ће члан фонда бити та општина, или Епархиски управни одбор; утемељач, добротвор или велики добротвор.

Ванредном члану са мањим улогом признаће се чланарина већег улога, ако уплати разлику од већег до мањег улога. Исто тако члану прилагачу признаће се да је утемељач ако његови прилози у више махова буду изнели своту од 5.000 (пет хиљада динара). Ко ванредни члан фонда може бити примљено и умрло лице које његова родбина упише као члана фонда и за њега уплати прилог. У годишњем извештају Пензионог фонда парохиског свештенства Српске православне Цркве који ће се штампати на крају сваке године у службеном листу Српске православне Цркве, биће поименице наведена имена свих ванредних чланова фонда: великих добротвора, добротвора и утемељача, који су приступили фонду и уплатили свој износ чланарине у току године у којој је извештај. Велике добротворе, добротворе и утемељаче фонда који нису установе него личности, чија имена буду штампана у извештају фонда на крају године у службеном листу Српске православне Цркве, спомињаће по дужности, на свим литургијама парохиски свештеници у свим српским православним црквама кроз време од месеца дана. Начин како ће се ово вршити, одредиће Правилник фонда. Ванредни чланови Пензионог фонда парохиског свештенства Српске православне Цркве немају никаква другог права од фонда нити имају права учешћа у управи фонда.

Члан 68

Парохиски свештеници (чл. 2 ст. 1 ове Уредбе) платиће месечни допринос за своју личну и породичну пензију према скали на крају ове Уредбе, чим постану чланови Пензионог фонда парохиског свештенства Српске православне Цркве па до навршене своје седамдесете године живота. Ова скала обрачуната је према годинама живота од навршене двадесете до навршене педесет и пете године. Они парохиски свештеници који су старији од педесет и пет година, платиће по скали као да им је само педесет и пет година. Допринос за личну пензију парохиског свештенства обрачунаће се према висини пуне пензије која одговара његовим квалификацијама, а допринос за жену према месту скупоће у којој је, док ће се допринос за обезбеђење додатака на скупоћу за децу обрачунати као допринос за пензију од 200 (две стотине) динара месечно. На тај начин цела породична пензија за коју ће се плаћати допринос, износи 1.000 или 1.100 или 1.200 динара месечно, према разреду скупоће, у коме је парохиски свештеник. Ако се парохиски свештеник пресели из једног места у друго које је друкчијег разреда скупоће, мењаће се допринос за његову породичну пензију. Нови ће се допринос плаћати од првог дана у наредном месецу по преселењу парохиског свештеника у друго место. Парохиски свештеник плаћаће само половину доприноса за своју личну и породичну пензију, и та ће му се половина одузимати сваког месеца унапред од оног дела принадлежности који део буде примао из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве, а другу половину доприноса плаћаће Српска православна Црква која ће потребне своте за то, за све парохиске свештенике, уносити сваке године унапред у буџет општих расхода и прихода Српске православне Цркве. Парохиски свештеник који обудови и има деце, плаћаће своје доприносе за себе и за породицу, а ако обудови и не буде имао деце, плаћаће само допринос за своју пензију, а биће ослобођен доприноса за породицу. То исто вреди ако је парохиски свештеник неожењен. Када парохиски свештеник не доприноси за породичну пензију, престаће и Српска православна Црква доприносити за његову породицу у Пензиони фонд.

Парохиски свештеници на територији бивше Краљевине Црне Горе који су 1 априла 1932 године имали десет година службовања, урачунатих у пензију, плаћаће место горњег доприноса за своју и породичну пензију 5%  од плате и положајног додатка, сваког месеца. Исто толико ће за њих у Пензиони фонд парохиског свештенства Српске православне Цркве плаћати и Црква из средстава предвићених у буџету општих расхода и прихода Српске православне Цркве.

За ђаконе које издржавају поједине црквене општине, уплаћиваће доприносе за пензију саме општине, и то половину доприноса из својих средстава, а другу половину одбијаће од његових принадлежности и доприносити у фонд.

Члан 69

Осим редовних доприноса Пензионом фонду парохиског свештенства Српске православне Цркве, доприносиће парохиски свештеници и изванредне доприносе. Ванредни доприноси парохиских свештеника су: 1) целокупне једномесечне принадлежности парохиског свештеника када приступи фонду; 2) једномесечна повишица принадлежности сваки пут када парохиски свештеник добије нови степен или групу. Када ова Уредба ступи на снагу, сви ће парохиски свештеници Српске православне Цркве бити преведени на принадлежности по овој Уредби, и пуне месечне принадлежности сваког парохиског свештеника, осим парохиских свештеника на територију бивше Краљевине Црне Горе и свештеника који су били чланови пензионих фондова, који се уносе у овај пензиони фонд (чл. 71 ове Уредбе), задржаће се за фонд. Једномесечне принадлежности парохиског свештеника које ће се одузимати када ступи у фонд као и једномесечне принадлежности оних парохиских свештеника од којих ће се одузети када буду преведени на нове принадлежности, неће се обуставити одједном, него у шест једнаких месечних оброка, у току пола године. Једномесечна повишица принадлежности која ће се обуставити при сваком прелазу у нови степен или групу, одузимаће се одједном. Парохиски свештеник који је у пензији, не плаћа никакве доприносе у Пензиони фонд.

Члан 70

У буџету општих расхода и прихода Српске православне Цркве предвиђаће се такође ванредни доприноси за Пензиони фонд парохиског свештенства Српске православне Цркве, и то од дана ступања на снагу ове Уредбе па за петнаест година. Сваке године за то време, за сваког парохиског свештеника који буде имао 56 или више навршених година живота кад ова Уредба ступи на снагу, предвиђаће се месечно по 1.500 динара, пошто буде стављен у пензију, за исплату те пензије.

На исти начин доприносиће се из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве, као ванредни допринос Пензионом фонду парохиског свештенства Српске православне Цркве, половина разлике пензиских принадлежности, за оне парохиске свештенике на бившој територији Краљевине Црне Горе, који су 1 априла 1932 године имали десет година службовања те им је од Државе призната пензија. Та разлика остаје на терету Пензионог фонда преко стопе коју буде Држава плаћала тим парохиским свештеницима, кад буду пензионисани. Тај ће се ванредни допринос плаћати све дотле, док таквих пензионера буде, а материјална средства за то предвиђаће се сваке године у буџету општих расхода и прихода Српске православне Цркве. Друга половина те разлике принадлежности плаћаће се из Пензионог фонда парохиског свештенства Српске православне Цркве (чл. 54 Уредбе).

Члан 71

Пензиони фонд парохиског свештенства Српске православне Цркве дли се на два дела. У први део улазе редовни, а у други део ванредни приходи.

Први део фонда сачињавају месечни редовни доприноси парохиских свештеника за њихове пензије и пензије њихових удовица и сирочади затим месечни редовни доприноси Српске православне Цркве из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве. У исту сврху, као и интерес који ће се свако пола године додавати главници.

Други део фонда сачињавају сви досадашњи пензиони фондови Српске православне Цркве који су били намењени за пензије парохиских свештника и њихових удовица и сирочади као: фонд за издржавање удовица и деце умрлих свештеника и ђакона источно-православне вере у бившој Краљевини Србији; мировински фонд за удовицу и децу српског православног свештенства у опсегу бивше Српске Митрополије карловачке; свештенички мировински фонд за свештенство Босне и Херцеговине; мировински фонд за издржавање удовица и сирочади парохиских свештеника српско-православних босанско-херцеговачких епархија; фонд епископа Мирона у корист православних српских православних парохија и јерархиски фонд бивше Митрополије Карловчке; ванредни доприноси парохиских свештеника; ванредни доприноси из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве; доприноси ванредних чланова, новчане казне према чл. 20 става 2 тачка 3 ове Уредбе и интерес, који ће се додавати главници свако пола године.

Члан 72

За сваког парохиског свештеника отвориће се у књига Пензионог фонда парохиског свештенства Српске православне Цркве посебни лист. На глави тога листа забележиће се име и презиме парохиског свештеника са почетним словом очева имена у средини и сва дата из Службеничког листа која су у вези са његовим доприносима за пензију, као активног парохиског свештеника, а кад оде у пензију, која су у вези са његовим пензиским принадлежностима и његове жене и деце, као: дан, месец и година рођења његовог, жене и деце, дан, месец и година рукоположења, место службовања, група и степен и т. д. и све промене које у току службовања настану у том погледу. Испод његовог имена унеће се сваког месеца допринос за пензију личну и породичну који се обустави од његових принадлежности при ликвидацији и исти толики допринос од Српске православне Цркве који ће се пренети из ставке, што ће се за то сваке године  предвиђати у буџету општих расхода и прихода Српске православне Цркве. Добивеној суми на тај начин, крајем свако пола године, додаће се интерес прима члану 71 ове Уредбе. Збир ових сума овако добивених, од свих парохиских свештеника, сачињава први део фонда. Овај део фонда не сме се ни на шта друго трошити, него на пензије парохиских свештеника и њихових удовица и сирочади, на чије је име скупљен тај део фонда, и увек мора бити довољно ликвидних средстава на расположењу за ту сврху.

Кад који парохиски свештеник оде у пензију или умре, те се почне исплаћивати пензија њему или његовој удовици и сирочади, одбијаће се сваког месеца исплаћена пензија од своте која се на његовом имену скупила, а интерес ће се додавати на остатак суме док се и последња пензија не исплати лицима, која имају право на пензију по основу улагања за тог парохиског свештеника. Ако свота која се скупила за читаво време улагања доприноса за тога парохиског свештеника, са интересом за то време, не буде довољна за исплату свих таквих пензија, остатак пензија исплаћиваће се, пошто се та свота потпуно исцрпе, из другог дела Пензионог фонда свештенства Српске православне Цркве. Ако од те своте штогод претекне пошто и последња пензија буде исплаћена, која се плаћа на основу улагања доприноса за дотичног парохиског свештеника, остатак ће се пренети на други део Пензионог фонда и брисати из првог дела фонда. Пензије свештеника и њихових удовица и сирочади који су примали пензије пре ступања ове Уредбе на снагу, исплаћиваће се из другог дела Пензионог фонда парохиског свештенства Српске православне Цркве. Парохиски свештеник има увек право да прегледа свој лист и да га препише.

На исти начин имаће сваки парохиски свештеник и свој лист за исплату принадлежности на коме ће се бележити све што је са тим у вези.

Члан 73

Ако парохиски свештеник пређе из парохиске службе у државну, престаће са уплатама у Пензиони фонд парохиског свештенства и нема никаква права да што потражује из Пензионог фонда парохиског свештенства Српске православне Цркве, а свота која се на његово име скупила у првом делу Пензионог фонда, брисаће се и тог дела фонда и пренети у други део фонда. То исто вреди за оне парохиске свештенике чланове појединих пензионих фондова који су пренети у Пензиони фонд парохиског свештенства Српске православне Цркве, па прешли у другу службу. Овим преласком престали су бити чланови тих фондова.

Ако које духовно лице мирског реда из државне службе пређе у парохиску, почеће у Пензиони фонд улагати доприносе према ставци таблице која одговара његовим годинама живота. Ако је старији од педесет и пет година улагаће према ставци као да му је педесет и пет година. Исто тако парохиски свештеник који се врати у парохиску службу из пензије почеће улагати у Пензиони фонд према ставци таблице колико му буде година кад се врати у парохиску службу. Ако је парохиски свештеник поднео оставку на службу и због оставке изгубио право на пензију, не враћа му се ништа из Пензионог фонда. Доприноси који су били скупљени на његовом листу, пренеће се из првог дела фонда у други део фонда.

Ако парохиски свештеники умре пре годину дана улагања у Пензиони фонд те његова жена и деца не буду имали право на пензију, исплатиће се удовици, осим посмртнине према члану 36 ове Уредбе која ће се исплатити из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве, још и из Пензионог фонда сви доприноси и интерес, што буду скупљени под његовим именом у Пензионом фонду парохиског свештенства Српске православне Цркве.

Пензија, коју је парохиски свештеник пре парохиске службе стекао и ужива је неће утицати на његове активне парохиске принадлежности. Такава парохиски свештеник плаћаће, кад ова Уредба ступи на снагу, доприносе за пензију према годинама живота и имаће уз пензију коју ужива пуно право на пензију и по овој Уредби. Осим ових случајева ниједан парохиски свештеник не може уживати две пензије. Кад ова Уредба ступи на снагу неће се у будуће постављати пензионери за сталне парохијске свештенике осим случајева реактивирања према овој Уредби. Ови ће се моћи постављати само за заменике пароха у случају потребе.

Члан 74

Као што су парохиски свештеници Српске православне Цркве у Краљевини Југославији редовни чланови Пензионог фонда парохиског свештенства Српске православне Цркве, тако су исто редовни чланови и парохиски свештеници Будимске епархије и делова Вршачке и Темишварске, као и делова других епархија ван Краљевине Југославије који остају у погледу организације у јерархиском и материјалном односу према Српској православној Цркви, у коме су били према  појединим српским Митрополијама све док се ови односи не буду друкчије регулисали. Доприноси које парохиски свештеници изван Краљевине Југославије треба да доприносе у Пензиони фонд парохиског свештенства Српске православне Цркве, обустављаће се од оног дела њихових принадлежности, који им према члану 46 ове Уредбе припада из буџета општих расходи и прихода Српске православне Цркве. Њихови ће се доприноси рачунати на исти начин као и доприноси парохиског свештенства у Краљевини Југославији. Другу половину доприноса и за њих ће доприносити у Пензиони фонд Српска православна Црква из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве. Ако су принадлежности кога парохиског свештеника изван Краљевине Југославије из извора које прима у Држави у којој је, толике да су једнаке или веће од принадлежности које му према овој Уреби припадају, па му према томе из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве не би тебало ништа плаћати према члану 40 ове Уредбе, онда ће се његов допринос у Пензиони фонд обуставити од принадлежности из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве других парохиских свештеника из иста Државе, а обрачун ће се између једне Државе вршити сваког месеца код врховног верског тела парохиских свештеника у тој Држави. Због тога ће се за све парохиске свештенике једне Државе изван Краљевине Југославије, сваког месеца у канцеларији Патријаршиског управног одбора где ће се водити сви рачуни принадлежности, пензија и доприноса за пензије, начинити скупни обрачун и тај обрачун месечно слати врховном верском телу парохиских свештеника те Државе. Уз обрачун слаће се том врховном верском телу и свота која буде резултирала из обрачуна, да оно расподели ту своту на интересенте, попунивши је свотом коју скупи за доприносе у Пензиони фонд од оних парохиских свештеника чије су принадлежности толике, да им из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве не припада ништа, него се за њихове доприносе обуставља од принадлежности других парохиских свештеника те Државе. Ако свота која буде резултирала из обрачуна за један месец не буде велика, моћи ће се ови обрачуни вршити тромесечно или полугодишње.

Члан 75

Средства Пензионог фонда парохиског свештенства Српске православне Цркве држаће се привремено (чл. 268 У. С. п. ц.) на приплоду само у Државној хипотекарној банци. Патријаршиски управни одбор водиће нарочиту бригу, да увек има у Пензионом фонду довољно ликвидних средстава, да се све пензије благовремено дозначују, и исплаћују свим уживаоцима пензија, најдаље до петог дана у месецу, за тај месец унапред.

Члан 76

На крају сваке пете године расматраће се са рачунске стране Пензиони фонд парохиског свештенства Српске православне Цркве нарочито у погледу висине првог и другог дела фонда. Први део фонда је везан за обавезе фонда које фонд мора у сваком случају извршити. Због тога тај део фонда, ма како велики био, мора се схватити не само као имовина, него и као дуговање фонда. Само други део фонда, пошто удовољи потреби за пензије парохиских свештеника и њихових удовица и сирочади који су примали пензију пре ступања ове Уредбе на снагу, претстављаће праву слободну имовину фонда која је неоптерећена. Према томе висина другог дела фонда који по књигама фонда треба да је увек евидентан и који треба да се сваке године посебно на крају године у рачунима истакне, показује колико је фонд стабилан, колика му је јачина и способност одговарања преко свих обавеза. Када други део фонда толико ојача, да си сам интерес на тај део фонда претставља златну своту, може се приступити процентуалном умањењу доприноса, према таблици доприноса. Ако се то учини, једнако ће се умањити доприноси који доприносе сами парохиски свештеници и доприноси који за њих доприноси Српска православна Црква. То ће се моћи крајем сваке пете године чинити само у границама интереса од другог дела Пензионог фонда, како се тај део фонда не би ни у ком случају умањивао овим снижењем доприноса. На исти начин може се место снижења доприноса, преузети повећање пензије, уколико се у том правцу покаже већа потреба, али и у том случају само у границама могућности које пружа интерес на други део Пензионог фонда.

VI  МАТЕРИЈАЛНА СРЕДСТВА

Члан 77

Материјална су средства за реализовање ове Уредбе ова:

1)    доприноси општина;

2)    приходи од парохиских сесија;

3)    државна помоћ коју Држава даје Српској православној Цркви према чл. 21 Закона о Српској православној Цркви и чл. 32 Устава Српске православне Цркве;

4)    доприноси Државе за пензије пензионисаних парохиских свештеника и њихових удовица и сирочади;

5)    доприноси самоуправних тела, што их та тела доприносе за издржавање свештеника, као и доприноси фондова и задужбина, основаних у ту сврху;

6)    прирези на директне порезе обвезника источно-православне вере.

Члан 78

Црквене општине доприносиће парохиским свештеницима, према чл. 41 ове Уредбе, у натури: стан у парохиском дому и у местима II и III разреда скупоће још огрев и башту, или месечни еквивалент у новцу, за стан 200 динара месечно, за огрев 60 динара месечно и башту 15 динара месечно. Које општине издржавају из својих средстава ђакона, плаћаће му и остале принадлежности и доприносе за пензије. Самоуправна тела, фондови, задужбине доприносиће бар онолико, колико су доприносиле и пре ступања на снагу ове Уредбе. Уколико су општине изван Краљевине Југославије доприносиле за издржавање пароха, пре ступања ове Уредбе на снагу, више него што је у овом чланку наведено, доприносиће и после ступања ове Уредбе на снагу.

Наплату од свештенорадња са наградом примаће парохиских свештеници приликом вршења тих свештенорадња.

Приходи од парохиских сесија прећи ће после ступања ове Уредбе на снагу на слободно располагање Српске православне Цркве, према члану 47 ове Уредбе и члану 269 Устава Српске православне Цркве, али ће се и надаље употребљавати за принадлежности парохиског свештенства.

Члан 79

Од државне помоћи коју Држава даје Српској православној Цркви према члану 21 Закона о Српској православној Цркви и члану 32 Устава Српске православне Цркве, исплаћиваће се све принадлежности и део доприноса за пензије који пада на терет Српске православне Цркве, парохиских свештеника на територији бивше Краљевине Црне Горе. За остале принадлежности парохиског свештенства даваће се од те помоћи, уколико не буду покривени ови издаци према овој Уредби, из других извора, наведених под овим поглављем Уредбе, али највише до оне своте, колико се парохиско свештенство издавало по буџету општих расхода и прихода Српске православне Цркве пре ступања на снагу ове Уредбе.

Под државним доприносима из тачке 4 члана 77 Уредбе разумеју се своте потребне за пензије и додатке на скупоћу пензионисаних парохиских свештеника на територији бивше Краљевине Црне Горе, и своте које буду потребне за пензије и додатке на скупоћу оних парохиских свештеника на територији бивше Краљевине Црне Горе који су пре 1 априла 1932 године почели службовање, што им се урачунава у пензију, те им је Држава признала пензију из својих средстава до тога датума. Овде даље долазе своте за личне и породичне додатке на скупоћу које је исплаћивала Држава пре ступања ове Уредбе на снагу: парохиским свештеницима који примају пензију или ''помиловину'', удовицама и деци умрлих парохиских свештеника по Закону о фонду за издржававање удовице и деце умрлих свештеника и ђакона источно-православне у бившој Краљевини Србији од 11 марта 1891 године, удовицама и деци умрлих парохиских свештеника по Уредби о мировинском фонду за удовице и сироту децу српског православног свештенства у опсегу бивше Српске Митрополије Карловачке од 10 јуна 1895 годину, удовицамаи деци умрлих парохиских свештеника по Уредби о мировинском фонду за издржавање удовица и сирочади српско-православних свештеника босанско-херцеговачких епархија од 18 јуна 1898 године и удовицама и сирочадима парохиских свештеника у Далмацији и Јужној Србији које примају ''помиловину'' по члану 31 Уредбе о додацима на скупоћу свештеницима свих усвојених конфесија од 28 јуна 1925 године ДРБр. 88900 са њевин доцнијим изменама и допунама. Све ове допринсе даваће Држава Пензионом фонду парохиског свештенства Српске православне Цркве, из кога ће се исплаћивати све пензиске  принадлежности парохиског свештенства. На који ће начин Држава ове доприносе предавати Пензионом фонду парохиског свештенства Српске православне Цркве и у којој своти, регулисаће се посебним споразумом Патријаршиског управног одбора и Светог архијерејског синода са Министром финансија.

Члан 80

За реализовање ове Уредбе одобрава се даном 1 априла 1936 године, осим извора који су напред наведени у овоме поглављу, још и прирез на непосредне порезе свих обвезника источно-православне вере у износу од 10%. Овај прирез прикупљаће у смислу члана 11 закона о Српској православној Цркви почев од 1 априла 1936 године органи државне пореске администрације једновремено и у свему по прописима за државне дажбине и достављаће прикупљене своте свака три месеца Патријаршиском управном одбору Српске православне Цркве преко његовог чековног рачуна код Поштанске штедионице.

Уколико би која црквена општина вољна била да из својих средстава плаћа порез, или један део приреза из овога члана Уредбе за пореске главе које сачињавају ту општину, може то увек учинити код Пореске управе којој спада, али то мора учинити подједнако процентуално за све своје припаднике.

Члан 81

Ступањем на снагу ове Уредбе престају ови досадашњи извори за принадлежности парохиског свештенства:

1) бир у свима епархијама у којима се купио пре ступања ове Уредбе на снагу;

2) парохијал у свима епархијама у којима се купио пре ступања ове Уредбе на снагу;

3) плата парохиског свештеника од стране црквене општине у крајевима где је та плата давана;

4) плате парохиских свештеника у Босни и Херцеговини, које су примали из епархијских средстава;

5) остали локални застарели начини доприноса за издржавање парохиских свештеника као бировина, лукно, доприноси за плату у натури и слични приходи, и

6) наплата за свештенорадње, набројене у члану 44 ове Уредбе.

VII  ПРЕЛАЗНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 82

Чим ова Уредба буде примљена од Патријаршиског Савета, а пре него што ступи на снагу, поставиће се у канцеларији Патријаршиског управног одбора чиновници који су потребни за вршење свих послова што проистичу из ове Уредбе, уколико у Патријаршиској канцеларији не буде довољно снага за тачно и на време вршење ових послова. Пре ступања на снагу ове Уредбе прикупиће се сви подаци и документа од свих парохиских свештеника, који су потребни за правилно одређивање принадлежности и доприноса за пензије, исти ће се парохиски свештеници превести на нове принадлежности и одредиће им се допринси за пензије. Прикупиће се сви подаци и документа за Службени лист и за свакога парохиског свештеника у Пензионом фонду парохиског свештенстваи лист за принадлежности, и уредиће се све што је потребно за несметано функционисање Уредбе, чим она ступи на снагу. То исто учиниће се и за све пензионисане парохиске свештенике и за удовице и сирочад парохиских свештеника који већ примају пензију.

Члан 83

Сви активни парохиски свештеници који су навршили седамдесет година живота, стичу пуно право на пензију кад ова Уредба ступи  на снагу, те ће моћи бити пензионисани у смислу чл. 53 ове Уредбе. Са оним парохиским свештеницима за које епархиски Архијереји мисле да би их требало ставити у пензију, или који сами то желе и који због немогућности вршења парохиске службе имају капелана, поступиће се према одређењима ове Уредбе, и ако их Свети архијерејски синод, у споразуму са Патријаршиским управним одбором, пензионише, одредиће им се пензија према члану 55 ове Уредбе, ако не буду имали право на пуну пензију. Према томе члану и осталим члановима који о томе говоре, одредиће се и пензија свих оних парохиских свештеника који су у пензији, и пензије удовица и сирочади парохиских свештеника према члану 60 и другим члановима ове Уредбе који о томе говоре.

Члан 84

Пензионисањње парохијских свештеника могу се вршити у крајње нужним случајевима и то само у границам материјалне могућности. – Првенство на пензију имају они свештеници, који имај помоћника (капелана).

Оснивање нових парохија треба избегавати, неоснивати их, ако не постоји неодложна потреба.

Код Епархиских и Патријаршиског управног одбора водиће се стално списак парохија и сачињавати саставни део ове Уредбе.

Члан 85

Парохиски ђакони при катедралама у архијерејским резиденцијама, уколико су затечени, примаће све принадлежности по овој Уредби из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве. Ђакони пак варошких цркава, уколико су затечени и ако их надлежна архијерејска власт предложи да на тим положајима остану, примаће: плату од цркве при којој служе, а личне и породичне додатке из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве.

Члан 86

Ова Уредба ступа на снагу 1 јула 1936 године за све парохиске свештенике осим оних који уживају сесије. Парохиски свештеници са сесијама уживаће приход својих сесија и овог лета до 1 октобра 1936 г. а тим датумом почеће и за њих важити ова Уредба и од тога дана ће им се исплаћивати принадлежности према њој. За три месеца од 1 јула до краја септепмбра месеца ове године плате од својих црквених општина исплаћиваће им се из буџета општих расхода и прихода Српске православне Цркве.

      Из седнице Патријаршиског савета Српске православне Цркве држане у Сремским Карловцима 5/18 јун 1936 године.

ПАТРИЈАРХ СРПСКИ,

ВАРНАВА

ТАБЛИЦА

доприноса за пензије свештеника Српске православне Цркве,

њихових жена и деце

Да би парохиски свештеник уживао пензију од сто динара месечно, након навршених седамдесет година живота или, у случају његове смрти одмах иза његове смрти његова жена и деца исту толику пензију, треба да се доприноси: