Print Friendly

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

На основу члана 2 Закона о Српској православној цркви и члана 247 Устава Српске православне цркве Патријаршиски савет прописује

 

 

УРЕДБУ

о осигурању српскоправославних црквених добара против штете од пожара и других непогода

 

I  ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1

Сва покретна и непокретна добра Српске православне цркве: патријаршиска, епархиска, црквеноопштинска и манастирска морају бити осигурана против штете од пожара и других непогода (чл. 146 т. 7 чл. 149 т. 9 и 247 УСПЦ).

 

 

Члан 2

Осигурање је обавезно за све установе које потпадају под Устав Српске православне цркве и врши се код "Фонда за осигурање српскоправославних црквених добара'' који ће се ступањем ове Уредбе на снагу основати код средишње црквене управе, Патријаршиског управног одбора, са главницом од један милион динара.

 

Члан 3

Овај почетни капитал од милион динара уплатиће се у фонд из општих прихода Српске православне цркве те ће се бескаматно вратити, када фонд из својих прихода, достигнувши резервни фонд од најмање милион динара, буде могао одговарати својим обавезама.

 

Члан 4

            Фонд за осигурање стоји под непосредним надзором и упутством Патријаршиског управног одбора, а под руковањем управне канцеларије (чл. 262 УСПЦ), код које се образује посебан отсек под насловом; ''одељење за осигурање добара Српске православне цркве''.

 

Члан 5

Шеф ''Одељења за осигурање'' претставља према трећим лицима Управну канцеларију за послове осигурања. Исти обавезно потписује Одељење у целокупној његовој администрацији по послу осигурања а у погледу материјалних обавеза на су потпис шефа канцеларије.

 

Члан 6

Патријаршиски управни одбор као претпостављени орган Управне канцеларије доноси одлуке за одељење за извођење и руковање осигурања и решава спорове који би у погледу осигурања настали између црквених власти и управне канцеларије одељења за осигурање. Његова решења су коначна и извршна.

 

Члан 7

Управна канцеларија Одељење за осигурање дужна је у послу по осигурању придржавати се законских прописа и утврђених принципа који важе за осигурање против штете од пожара и других непогода. По томе има се управљати у вршењу свих функција претставника Фонда за осигурање који је осигуратељ, нарочито при одлучивању за пријем понуде за осигурање, одлучивању при установљењу премије осигурања и у одлучивању при ликивидацији штете.

 

Члан 8

Док Фонд за осигурање из властитих прихода довољно не ојача, вршиће се по нахођењу и одлуци Патријаршиског управног одбора, а на предлог Управне канцеларије Одељења за осигурање, пуно или делимично реосигурање примљених ризика за осигурање црквених добара. Нарочито се имају реосигурати објекти веће вредности, који су код Фонда за осигурање осигурани.

 

Члан 9

Патријаршиски управни одбор утврдиће висину премије и пристојбе, које ће се за поједина добра за осигурање наплаћивати, класифицирајући добра за осигурање наплаћивати, класифицирајући добра према ризику који прима фонд за осигурање, и придржавајући се при том искуству и принципа којих се придржавају осигуравајућа друштва у Краљевини Југославији.

 

Члан 10

Фонд за осигурање има ове приходе: наплаћене премије и пристојбе, (дажбине) провизије од извршених реосигурања осигураних добара и камате од уложене главнице фонда. Расходи су: извршене и резервисане исплате за накнаду насталих штета; исплате премија и пристојби за осигурање, порези и јавне даће, трошкови администрације и издржавање администрације. По исплати ових расхода остатак као чист приход уносиће се концем рачнунске године у резервни фонд за осигурање, а када овај фонд достигне суму од пет милиона динара, по повратку позајмице од 1 милион динара (чл. 3 ове Уредбе), Патријаршиски управни одбор може до 25% чистог прихода поделити ''Црквеном фонду српске православне цркве'', а до 25% Епархијама.

 

Члан 11

Основна главница од милион динара као и главница резервног фонда уложиће се привремено на приплод у Државну хипотекарну банку или, највише до две трећине, у државне вредносне папире односно у папире за које држава гарантује и имају пупиларну сигурност те нотирају на берзи. Ако настале штете не могу бити потпуно или делимично наплаћене из редовних прихода фонда, покриће се из основне главнице.

 

 

II  ПОСЕБНЕ ОДРЕДБЕ ЗА ПОЖАР

 

Члан 12

Фонд за осигурање осигурава против штете, настале на осигураним предметима пожаром или громом као и услед пожара проузрокованим рушењем, кидањем или доказаном потребом уклањања осигураних предмета из угроженог објекта, уколико је штета у оштећењу или уништењу осигураних предмета.

Осигурање се не протеже на штете настале услед рата, оружане силе, насиља, грађанских немира, буне, насилне провале, одредаба власти, уколико нису издане у сврху ограничења пожара, затим у случају очите кривице осигураног као ни за штете, проузроковане хотимице од осигураника или са његовим знањем.

 

Члан 13

Златне и сребрне ствари, драго камење, бисери, црквене утвари, одежде, иконе, слике, иконостас, кипови, зидне слике, уметнички мозаик као и сви предмети особите уметничке вредности осигурани су само онда, ако су у полици изрично наведени односно ако су нарочито и поименце за осигурање пријављени и примљени.

Новац, вредносни папири, исправе, акта сваке врсте и пословне књиге изузете су од осигурања.

 

Члан 14

Ко зграде може се осигурање протезати:

а) на целу зграду односно целу грађевинску вредност, од којом се разумевају сви делови зграде, изузев зидове темеља и подрума;

б) на поједине делове зграде, а нарочито на кров, све изгориве делове без зидова и на саме зидове.

Осигурање крова протеже се на кровну конструкцију заједно са покровом, оплетом, забатом, тавански под (строп) као и за све делове изнад таванског пода изузевши зидане димњаке, ватробране и забатне зидове.

Осигурање свих изгоревих делова без зидова протеже се на све делове зграде изнад и испод таванског пода који сачињавају саставни део зграде, изузевши зидове и камените стубове.

Осигурање самих зидова обухваћа све зидове зграде, камените стубовеи димњаке, изузевши зидове темеља и подрума.

 

Члан 15

Црквена власт која рукује добром јесте осигураник, а Фонд за осигурање српскоправославних црквених добара је осигуратељ. Према томе сматра се пријава црквене власти ''понудом за осигурање'' а потврда управне канцеларије Одељења за осигурање издана у виду полице, да је понуда примљена, сматра се прихватом понуде и тим је уговор о осигурању за обе стране обавезан. Ова обавеза почиње за Фонд за осигурање од часа када је полица предана црквеној власти која добром рукује односно њеној надлежној надзорној вишој власти у претпоставци, да је премија осигурања уплаћена односно да се плати истовремено са преузимањем полице.

 

Члан 16

Обавеза фонда спрам осигураника одређује се једино садржајем полице односно обнове и евентуалних од Управне канцеларије Одељења за осигурање накнадно дозвољених промена и додатака.

Осигураник признаје исправност у полици садржаних услова као и евентуално овим доданих промена и додатака пријемом полице без приговора.

Образац (формулар) полице прописаће Патријаршиски управни одбор. Полица мора садржавати: основно обележје и вредност осигураног добра, време почетка и трајања осигурања, обрачун премије и пристојбе које се плаћају за осигурање, услове осигурања и све остале одредбе, прописане за ваљаност уговорног односа између осигуратеља и осигураника.

 

Члан 17

Осигураник дужан је у року доспелости и без позива уплатити премију са пристојбама потпуно и у готовом, јер осигурање ступа на снагу само иза тачне уплате премија и пристојбе. Уплата која се учини за време пожара или доцније, не обавезује Фонд за осигурање на накнаду ма које штете.

Код вишегодишњег осигурања мора доспели оброк премије са пристојбама бити уплаћен најкаснија до 12 часова у подне на дан доспелости. У противном ступа осигруање изван снаге а оживљује поново, ако се премија накнадно уплати од часа, када премију прими и прихвати Патријаршиска канцеларија Одељење за осигурање.

Фонд за осигурање овлаштен је тражити наплату доспеле премије административним или судским путем.

Прва уплата премије има да се изврши пре или истовремено, са предајом полице.

Штета, настала пре уплате премије, не надокнађује се.

 

 

III  ПОНУДА

 

Члан 18

Патријаршиска канцеларија Одељење за осигурање издаће формуларе за понуде осигурања. Осигураник дужан је у понуди за осигурање савесно и тачно испунити све рубрике и одговорити на сва постављена питања и тачно навести и описати предмете који се осигуравају, свој сопствени одношај и правни интерес за осигурање, а код осигурања покретнина и опис просторија у којима се налазе предмети који се осигуравају, и савесно навести све околности које утичу на опасност од пожара.

Осигурање се редовно врши на период од десет година, а може бити и краћи период времена према добру које се осигурава и потреби тог осигурања.

 

Члан 19

Патријаршиска канцеларија одељење за осигурање овлашћена је преко својих односно епархиских органа или пуномоћника прегледати осигуране предмете и по овим преиспитати фактичку вредност и опасност од пожара, сравњујући исте са наводима у понуди за осигурање. Ако се при том установи нетачност навода понуде, Патријаршиска канцеларија одељење за осигурање извршиће осигурање према фактичкном стању вредности објеката и опасности од пожара. Ако је већ осигурање извршено и полица издана, а при накнадном прегледу се установи мања вредност, већа опасност од пожара или друге нетачности навода стављених у понуди, то је Патријаршиска канцеларија Одељења за осигурање овлашћена према нађеном стању учинити исправке у већ изданој полици у погледу висине осигуране штете и висине установљене пристојбе.

 

Члан 20

Право на захтев повишења премије наступиће нарочито у случају, ако се течајем времена осигурања ма којим начином повећа опасност од пожара на месту осигураних предмета или у њиховом суседству и ако се осигурани предмети пренесу у друге просторије, него што су означене у полици, а изложене су већој опасности од пожара.

Сваки пренос осигураних предмета у друге просторије дужан је осигураник одмах пријавити Патријраршиској канцеларији Одељењу за осигурање те осигурање остаје на снази само у случају ако канцеларија ову промену одобри, одржавајући осигурање и даље на снази и ако је осигураник евентуално затражену понуду премије уплатио.

 

Члан 21

У случају насталог пожара дужан је осигураник:

а) употребити сва могућа средства за спасавање оигураних предмета и умањења штете;

Доказани целисходни трошкови за спасавање осигураних предмета и умањење штете тиме спасених осигураних предмета накнадиће му се;

б) у року од 24 сата препорученим писмом пријавити Патријаршиској канцеларији Одељењу за осигурање сваки пожар, макар се и не тражи одштета;

в) пре исплате штете допринети уверење надлежне власти о доказаном или вероватном поводу штете и да истрага није поведена односно да је истрага због недостатка доказа обустављена или да је утврђено да до осигураника нема кривице.

 

 

IV  УСТАНОВЉЕЊЕ ШТЕТЕ

 

а) Опште одредбе

 

Члан 22

Сврха осигурања је осигуранику надокнадити штету у смислу члана 1 ове Уредбе. Штета се  има установити према правој вредности осигураних предмета на дан пожара, без обзира на евентуално имакли добитак.

Ако је ризик због осигураног добра, на коме се штета десила, реосигуран, процена штете вршиће се у заједници и споразумно са реосигурачем. Вредност означена у полици за осигурање предмета, служи једино да би се установила премија и дажбине (пристојба), а недоказује фактичку вредност осигураних предмета. Вреде ли осигурани предмети мање, него што су осигурани, одмерује се штета по овој мањој вредности.

Ако вредност осигураних предмета надмашује осигурану суму, онда се штета одмерава сразмерно вредности осигураних предмета према осигураној своти.

 

Члан 23

Патријаршиска канцеларија Одељење за осигурање у заступању фонда за осигурање овлаштена је одредити сваку истрагу, извиђање и процену која се односи на штету и њен узрок, а осигураник је дужан пружити сва разјашњења у погледу штете и њеног узрока.

 

 

б) Код некретнина

 

Члан 24

Ако се постигне миран споразум код зграда, има се накнада штете установити по начелима члана 22 ове Уредбе проценом двају вештака од којих свака страна бира по једног. Ако вештаци нису сагласни или се ради о већој штети, додаће им се трећи вештак кога они (вештаци) изаберу као прочелника.

Пропусти ли осигураник на позив осигуратеља односно његова пуномоћника у року од 8 дан иза писменог позива препорученим писмом рачунајући од дана предаје писма на пошту одредити са своје стране вештаке или ако се одређени вештаци не могу сложити у избору прочелника, именоваће вештака односно прочелника територијално надлежни црквени суд.

Вештаци као и прочелник имају се код процене придржавати постављених услова осигурања, нарочито оних у члану 9 ове Уредбе и прописа Грађанског парничног поступка за изабрани суд.

Процена има установити грађевину вредност зграде на дан пожара, затим величину и вредности на њој почињене штете и вредност преосталих делова зграде и материјала.

У случају да се вештаци у процени на слажу, одлучује прочелник у границама процене вештака.

Ова процена обавезна за обе стране и против ње нема правног лека.

До извршене процене дужан је осигураник оставити зграде у стању које је пожаром створено.

 

Члан 25

Код зграда које су оптерећене хипотекарним дуговима, дужан је осигураник употребити одштету на успоставу зграда. Фонд за осигурање међутим има хипотекарном веровнику да исплати осигурану своту само у случају, ако је хипотекарни веровник издејствовао судску забрану исплате односно заплену осигуранине, или ако је хипотекарни веровник у поседу полице.

 

 

в) Код покретнина

 

Члан 26

Осигураник је дужан тачно и савесно саставити детаљан попис свих осигураних предмета, који су се у време пожара налазили у просторијама за које осигурање вреди, као и попис изгорелих, оштећених и од пожара спасених предмета. Ови пописи имају се доставити Патријаршиској канцеларији Одељењу за осигурање у року од 14 дана од дана пожара.

 

Члан 27

У пописе има се код сваког осигураног предмета појединачно назначити вредност, придржавајући се начела из члана 22 ове Уредбе. Пописе има својеручно потписати осигураник уз изјаву, да у њих није унесен као уништен ни један предмет, који није постојао нити је затајен који осигурани предмет а који је спасен.

Осигураник је дужан са свима исправама и доказним средствима, којима располаже, доказати исправност својих навода у пописима, а на захтев Патријаршиске канцеларије Одељења за осигурање и заклетвом своје наводе потврдити.

 

Члан 28

Ако се предузме вештачка заједничка процена, вреде у погледу избора вештака и прочелника као и за правне последице исте установе, предвиђене за некретнине у члану 24 ове Уредбе.

 

 

г) Усеви и елементарне непогоде

 

Члан 29

Осигурање усева против града затим осигурање покретности и непокретности против земљотреса, олује, циклона, поплаве и других елементарних непогода бива по општим принципима ове Уредбе и прописима за осигурање покретнина. Иста начела вреде и за процењивање настале штете и за установљење отштете.

 

 

V  ИСПЛАТА ОТШТЕТЕ

 

Члан 30

Пошто је висина штете у целости установљена, било обостраним споразумом било вештачком проценом (члан 24 ове Уредбе) фонд за осигурање исплатиће најкасније у року од 15 дана установљену штету у готову или ће осигуране предмете у натури накнадити односно приступити успостави осигураних предмета. Одлуку о врсти накнађења штете доноси Патријаршиски управни одбор и против те одлуке нема жалбе.

Накнада штете врши се на редовну признаницу и уз повратак полице, која је престала да важи.

 

Члан  31

Све док није установљено право на отштету и висина накнаде било споразумно обе стране било извршеном проценом (члан 24 ове Уредбе) односно судском пресудом не може се потраживање против фонда за осигурање уступити трећем лицу. Фонд није дужан у питању права на отштету и висине отштете упуштати се у расправу са другим лицима сем са осигураником, односно његовим наследницима.

 

Члан 32

Ако исплату отштете спречава судска забрана, интервенције хипотекарног веровника или више црквене власти, недовољна легитимација осигураника или ако се не поднесе полица, није фонд за осигурање дужан суму отштете исплатити нити судски депонирати пре него што се запреке не уклоне, а не одговара ни за последице одоцнеле исплате.

 

Члан 33

Иза настале и исплаћене штете, уколико је осигурани предмет само делимично уништен, остаје полица на снази, али се умањује осигурана свота за установљени износ отштете. Ако износ отштете прелази половину осигуране суме, осигурање из дотичне полице престаје, до успоставе осигураног предмета у првашње стање.

 

 

VI  З А С Т А Р А

 

Члан 34

Застаревају сва права на отштету која нису код надлежног суда утужена у року од једне године дана од дана пријема одлуке Патријаршиског управног одбора у име фонда за осигурање којом је одлуком одбијен захтев за отштету.

Време у које су вођени преговори међу странкама ради поравнања мирним путем, не рачуна се у овај рок од једне године дана.

 

Члан 35

Осигураник губи свако право на отштету ако у понуди за осигурање злонамерно наведе нетачне или криве податке, ако хотимично пропусти навести околности, које утичу код оцене осигурања и кадре су завести осигуратеља или ако не одговара потпуно дужности које је осигурањем преузео.

 

 

III  Р Е Г Р Е С

 

Члан 36

Сва потраживања осигураника у има отштете од трећих лица, у вези са осигураним предметима, прелазе по закону и уговору осигурања, пошто се отштета исплати, на Фонд за осигурање.

 

 

III  С П О Р О В И

 

Члан 37

Тужба на отштету као и свака парница из уговора о осигурању може се подићи само код надлежног суда у седишту Епархије у којој се осигурано добро налази као суда уговора за обе парничне странке.

У парницама против Фонда за осигурање српскоправославних црквених добара заступа Фонд Патријаршиски управни одбор.

У случају парнице може се висина штете установити вештачењем или заклетвом осигураника (заклетва од процене).

 

Члан 38

Пре него што се донесе одлука о томе, има ли осигураник у опште право на отштету и ако има на колику, не може осигураник подићи тужбу против Фонда за осигурање. Исто тако не сме осигураник, под претњом губитка права на отштету, под претњом губитка права на отштету, пре него што му се призна, или извршно досуди отштета предузимати против Фонда за осигурање судске односно административне мере за обезбеђење свога права на предбележбу, забрану, заплену, оврху до обезбеђења и слично.

 

 

IX  ПРЕЛАЗНА НАРЕЂЕЊА

 

Члан 39

Постојећа осигурања црквених добара, извршена код осигуравајућих друштава, престају истеком времена за које је плаћена последња премија. Иста осигурања ће се благовремено извршити по одредбама ове Уредбе, а почињу трајати од дана када је осигурање, према предњем, престало да важи.

Црквена добра, ако су и уколико су тада неосигурана, морају се осигурати по одредбама ове Уредбе, чим Одељење за осигурање буде отпочело да прима пријаве за осигурање.

 

Члан 40

Епархиски управни одбор који је, сходно тачци 7 члана 146 Устава Српске православне цркве, надзорни орган над црквеним добрима у Епархији, пружиће своју административну помоћ Патријаршиској управној канцеларији Одељењу за осигурање ради осигурања свих црквених добара у Епархији.

Упутство за извођење ове помоћи прописаће Патријаршиски управни одбор.

 

Члан 41

Све црквене власти дужне су уредно и о року да плаћају премијску уплату у готову.

 

 

Х  КОНАЧНА НАРЕЂЕЊА

 

Члан 42

Почетак рада Одељења за осигурања објавиће се преко службеног листа Српске православне цркве. Све црквене власти дужне су, одмах по објави, да доставе својој претпостављеној власти која је Уставом одређена за старање о црквеним добрима, све податке који се буду објавом тражили. Ова ће, пошто провери податке и стави евентуалне своје примедбе, послати их Патријаршиској управној канцеларији Одељењу за осигурање на даљи рад.

 

Члан 43

Одељење за осигурање издржава се својим сопственим приходима. Дотле му приходи почну пристизати, кредитоваће се за организационе и административне трошкове из општих прихода Српске православне цркве. Износ тога кредита вратиће се општим приходима Српске православне цркве без камата, чим Одељење за осигурање буде у могућности да то учини.

 

Члан 44

Одељење за осигурање имаће своје рачуноводство. Исто ће се закључивати концем сваке рачунске године. Завршни рачуни подносиће се на преглед и одобрење Патријаршиском управном одбору.

 

Члан 45

Претставника Одељења за осигурање бира Патријаршиски управни одбор и изабраног Патријарх поставља и потврђује декретом. Исти се сматра као стални службеник по тачци 14 члана 94 Устава Српске православне цркве.

 

Члан 46

Уколико би посао захтевао, Патријаршиски управни одбор може изабрати и утврдити помоћне службенике, који се имају сматрати као органи Патријаршиске канцеларије Одељења за осигурање.

 

Члан 47

Све црквене власти дужне су да се строго придржавају одредаба ове Уредбе, ако би настала штета на којем црквеном добру, а оно не би било осигурано, носиће пуну одоговорност претставници црквене власти којој је стављено у дужност старање о одржавању дотичног добра.

 

Члан 48

Премије и дажбине (пристојбе) осигурања не смеју бити веће од оних, које узимају домаћа осигуравајућа друштва, а ни мања од оне суме, коју би тражило осигуравајуће друштво код кога би се вршило реосигурање осигураних добара.

 

Члан 49

Ова Уредба ступа на снагу од дана њенога обнародовања у службеном листу Српске православне цркве

 

 

____________

 

 

Из седнице Патријаршиског савета Српске православне Цркве, држане у Сремским Карловцима 4/17 јуна 1936 године.

 

 

 Патријарх српски,

ВАРНАВА

 

 

 

 

Trascina file per caricare