Regulation on officials of the Serbian Orthodox Church and their benefits

С обзиром на члан 2 Закона о Српској православној цркви и члан 85 т. 1 Устава Српске православне цркве Патријаршиски савет, по претходно прибављеној сагласности Светог архијерејског сабора, доноси ову

УРЕДБУ

 црквенојерархиским службеницима Српске православне цркве

 и њиховим принадлежностима

I  ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

            Члан 1

            Овом Уредбом регулише се положај, излажу, према Уставу Српске православне цркве, права и дужности и одређују принадлежности црквенојерејских службеника. Изузимају се Патријарх и Архијереји чије се принадлежности регулишу Уредбом о парохиском свештенству Српске православне цркве и њиховим активним и пензиским принадлежностима и свештеномонаси и монаси српских православних манастира за чији унутрашњи и спољашњих живот прописује Уредбу Свети архијерејски сабор (чл. 207 У. с. п. ц.).

            Односе црквенојерархиских службеника што спадају под црквену духовну, дисциплинску и судску власт, а што припада само јерархији (чл. 4 Закона о Срп. правосл. цркви) регулисаће посебним уредбама Свети архијерејски сабор, као највише јерархиско представништво. Нарочито ће Свети архијерејски сабор прописати дисциплинске прописе за различите врсте тих службеника као: богословских, монашких и других школа, епархиских црквених судова и Великог црквеног суда, канцеларије Светог архијерејског синода (чл. 51 У. с. п. ц.).

            Пензиске принадлежности и доприноси за пензије црквенојерархиских службеника регулишу се Уредбом о пензијама службеника Српске православне цркве.

            У истом опсегу у коме ова Уредба регулише односе црквенојерархиских службеника Српске православне цркве у Краљевини Југославији, регулише она и односе црквенојерархиских службеника Српске православне Будимске епархије, делова досадашњих епархија вршачке и темишварске, као и делова других епархија ван Краљевине Југославије, који остају у погледу организације у јерархиском и материјалном односу према Српској православној цркви, у коме су били према појединим српским митрополијама, све док се ови односи не буду друкчије регулисали (чл. 23 Закона о С. п. ц. и чл. 14 У. с. п. ц.).

            Члан 2

            У црквенојерархиску службу могу бити примљени православни држављани Краљевине Југославије по рођењу или по прирођењу. Страни држављани, могу се по потреби примити на рад само као контрактуални или као дневничари.

            Поред овог услова у црквенојерархиску службу може бити примљено лице које испуњава ове услове:

1)    да је навршило осамнаест година живота;

2)    да је телесно и душевно здраво;

3)    да је добра владања;

4)    да у случају малољетства има одобрење родитеља или

тутора;

5)    да потупно зна службени језик (чл. 4 Ц.У.);

6)    да има законом одређену спрему за струку у коју улази и испуњава остале услове који се посебним прописима траже за службу у струци;

7)    да није навршило шесдесет година живота, осим случајева за које је то специјалним законима друкчије одређено, односно осим случајева непосредног прелаза из црквенојерархиске контрактуалне службе;

8)    да је, после навршене 21 године живота, отслужило обавезни рок у сталном кадру, осим ако је, по одредбама закона о устројству војске и морнарице, као једини хранилац неспособних задругара или као стално или привремено неспособно, или због свештеничког чина, ослобођено службе у сталном кадру, односно, ако подлежи плаћању војнице, да докаже да је војницу платило:

9)    да није под старатељством (курателом) или стечајем, или да није над њим продужена очинска власт;

            10) да није било судском пресудом осуђено на губитак часних права, која сметња важи за време док тај губитак траје;

            11) да му као активном црквеном службенику служба није престала са разлога предвиђеног у тачки 1, 2, 7 и 9 члана 70 ове Уредбе;

            12) да му као црквеном пензионеру није судском или дисциплинском пресудом било одузето право на пензију.

            Црквенојерархиски службеник не може бити лице које испољава начела против постојеће државне форме, или начела противправне промене државног или црквеног поретка.

            Примање у службу врши се на основу писмене молбе снабдевене потребним документима.

            Члан 3

            Црквенојерархиски службеници деле се на чиновнике, приправнике, званичнике и служитеље.

            Прописима о уређењу појединих струка црквенојерархиске службе одређује се да ли се за ступање у струку тражи школска спрема непотпуне средње школе, потпуне средње школе или факултетска спрема односно спрема стручних школа са завршеним испитом које су равне овим школским спремама.

            За службу званичника тражи се најмање свршена два разреда средње или њој равне друге школе и две године непрекидне и врло добро оцењене дневничарске службе у истој струци, или две године добро оцењене чиновничке приправне службе под условом непосредног прелаза из такве службе у званичку службу. За званичнике Великог црквеног и Епархиских црквених судова најмање средња богословска спрема. Поједине струке могу за овај прелаз прописати и нарочити стручни испит.

            За службу служитеља тражи се најпотребнија писменост.

            Члан 4

            Постављењу на једно чиновничко службено односно званичничко место мора претходити приправна служба и положени практични стручни испит. Приправна служба траје најмање три године у једној струци. У приправној служби даће се приправнику могућност да се уведе у све врсте послова своје струке. Кад наврше две године приправне службе приправник може полагати прописани стручни испит.

            Стручни испити полажу се пред комисијама које се за сваку годину унапред образују по струкама. Стручни испит у истој струци може се двапут поновити. Размак између испита мора бити најмање шест месеци. Приправник који не положи стручни испит до навршене пете године приправне службе, или који га ни трећи пут не положи пре тога рока, мора се отпустити из приправне службе дотичне службе.

            Члан 5

            Приправнику који у току приправне службе промени струку пре положеног стручног испита, време проведено у ранијој струци може се рачунати у рок приправне службе у новој струци, али приправна служба у овој мора да траје најмање једну годину, стим да се том годином не може да прекорачи крајњи рок од пет година приправне службе.

            У случају ако приправник пређе у другу струку, пошто је у ранијој струци већ положио стручни испит, може се ослободити стручног испита у новој струци из оних предмета из којих је испит у претходној струци положио.

            Ако приправник прекине приправну службу због другог разлога осим због болести или због отслужења обавезног рока у сталном кадру, ранија приправна служба рачунаће му се као у истој струци.

            Члан 6

            Велики црквени суд је сталан и састављају га:

            а) претседник Архијереј кога бира Свети архијерејски сабор на две године;

            б) два члана које одређује Свети архијерејски синод из своје средине;

            в) два члана свештена лица мирскога реда које бира Свети архијерејски сабор;

            г) секретари свештена лица, и

            д) потребни број писара и званичника.

            Претседника и чланове Архијереје замењују Архијереји чланови или заменици чланова Светог архијерејског синода које одређује Свети синод. Чланове свештена лица замењују секретари Великог црквеног суда (чл. 66 У. с. п. ц.).

            За чланове свештена лица у Великом црквеном суду могу бити постављена свештена лица мирског реда која су свршила више богословске и по могућности правне науке, и имају најмање 10 година црквено-судиске или грађанско-судиске службе (чл. 68 У. с. п. ц.).

            Секретар Светог архијерејског синода и секретар канцеларије Патријарха могу бити свештена лица оба реда који су свршили више богословске и по могућности правне науке, а уз то секретар Светог синода са 10 годишњом црквеносудском или црквеноавтономном односно наставничком службом.

            За секретара Великог црквеног суда могу бити постављена свештена лица која су свршила више богословске и по могућности правне науке, а провели су у црквено-судској или грађанско-судској служби најмање пет година. За писаре постављају се лица која су свршила вишу богословску школу, а за званичнике лица која су свршила најмање средњу богословску школу (чл. 69 У. с. п. ц.).

            Секретаре и писаре Великог црквеног суда бира у споразуму са Патријархом Свети архијерејски синод (чл. 64 т. 28 У. с. п. ц.). а званичнике и послужитеље поставља претседник Великог црквеног суда (чл. 67 У. с. п. ц.).

            Члан 7

            Чланови великог црквеног суда и секретари не могу бити сродници, ни међусобно ни с претседником, по крви до четвртог степена завршно, а по тазбини или крштењу до другог степена завршно (чл. 70 У. с. п. ц.).

            Члан 8

            Епархиски Црквени суд састављају: а) претседник, б) два члана, в) секретар и г) потребан број писара и званичника. Претседник епархиског црквеног суда је епархиски Архијереј. Чланове и секретаре бира Свети архијерејски синод на предлог епархиског Архијереја, а писаре, званичнике и послужитеље поставља и отпушта надлежни Архијереј о чему извештава Свети архијерејски синод (чл. 110 и 111 У. с. п. ц.).

            За чланове Епархиских црквених судова могу бити постављена свештена лица која су свршила више богословске школе и по мугућности правне науке и имају најмање десет година црквеносудске или административне службе (чл. 112 У. с. п. ц.).

            За секретаре Епархиских црквених судова постављају се свештена лица која су свршила више богословске школе и по могућности правне науке и имају најмање пет година судске или административне службе (чл. 113 У. с. п. ц.).

            За писаре и званичнике Епархиски црквених судова постављају се лица која су свршила најмање средње богословске школе (чл. 114 У. с. п. ц.).

            Кад је члан Епархиског црквеног суда спречен да врши своју дужност у суду замењује га секретар Црквеног суда (чл. 118 У. с. п. ц.).

            Члан 9

            Код Епархиског црквеног суда врши дужност судског тужиоца свештено лице које има школску квалификацију члана Црквеног суда (чл. 115 У. с. п. ц.).

            Њега поставља епархиски Архијереј о чему обавештава Свети архијерејски синод.

            Чланови Епархиског црквеног суда, судски тужилац, секретари и писари не могу бити ни међусобно ни са претседником у сродству побројаном у чл. 7 ове Уредбе (чл. 116 У. с. п. ц.).

            Службенике Епархиских црквених судова може епархиски Архијереј, с одобрењем Патријаршиског управног одбора по потреби, одредити на рад у Епархиском управном одобору (чл. У. с. п. ц.).

            Члан 10

            Главног секретара Светог архијерејског сабора и синода бира између свештених лица у споразуму са Патријархом Свети архијерејски сабор (чл. 63 т. 22 У. с. п. ц.).

            Свети архијерејски сабор бира, у споразуму са Патријархом своје чиновнике и канцелариско особље (чл. 64 т. 28 У. с. п. ц.).

            Епархиски Архијереј одређује од достојних свештених лица оба реда свога заменика у свим епархиским пословима и разрешава га, и то по одобрењу Светог архијерејског синода (чл. 102 т. 13 У. с. п. ц.). Заменик Епархијског Архијереја замењује га у границама даног му овлашћења (чл. 103 У. с. п. ц.) За архијерејске заменике постављају се она свештена лица оба реда која имају услове предвиђене овом Уредбом за чланове црквених судова (чл. 104 У. с. п. ц.).

            Члан 11

            За првих петнаест година по ступању на снагу Устава Српске православне цркве могу, изузетно, за архијерејске заемнике, чланове и секретаре епархиских црквених судова бити постављена и свештена лица која су свршила средњу богословску школу и имају најмање десет година судске, црквенопросветне, парохиске или административне службе (чл. 275 У. с. п. ц.).

            Члан 12

            Наставници  у богословским и монашким школама могу бити лица која су православне вере и имају прописне квалификације за наставничку службу. Професори за богословске предмете морају бити у свештеничком или монашком чину (чл. 224 У. с. п. ц.).

            Ректоре богословија и управитеље монашких школа бира Свети архијерејски сабор. Наставничко особље бира Свети архијерејски синод на предлог епархиског Архијереја (чл. 226 У. с. п. ц.). Писаре, приправнике, званичнике ии служитеље поставља и разрешава надлежни Архијереј о чему обавештава Свети архијерејски синод.

            За које црквенојерархиске службенике није нарочито наведено ко их разрешава од слубе, разрешава их она власт, која их поставља.

II  ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЦРКВЕНОЈЕРАРХИСКИХ СЛУЖБЕНИКА

            Члан 13

            Црквенојерархиски службеник кад први пут ступи у службу или кад буде враћен из пензије или оставке у активну службу, полаже пред старешином прописану заклетву.

            Чланови црквених судова, осим Архијереја полажу ову заклетву: ''Ја Н. Н. заклињем се свемогућим Богом да ћу владајућем Краљу веран бити, да ћу дужности своје тачно вршити и службене тајне чувати, и да ћу се при изрицању правде, без обзира на лица, придржавати закона Божијега, св. канона, Црквеног устава и осталих црквених закона. Како је судио тако мени судио и помогао Господ Бог''. (чл. 44 У. с. п. ц.).

            Судски тужилац, секретари и писари свих црквених надлештава полажу ову заклетву: ''Ја Н. Н. заклињем се свемогућим Богом, да ћу владајућем Краљу веран бити, да ћу се светих канона, Црквеног устава и осталих црквених и државних зхакона савесно придржавати, да ћу своје дужности тачно вршити, службене тајне чувати и интересе Српске православне цркве увек заступати и бранити. Како ја ово чинио, тако мени Бог помогао и овога и онога света'' (чл. 44 У. с. п. ц.).

            Ову заклетву полажу и остали црквено-јерархиски службеници.

            О положеној заклетви саставља се записник који ће потписати службеник, који је заклетву положио и оверити старешина пред којим је заклетва положена.

            Члан 14

            Црквенојерархиски службеник дужан је да се покорава законима и да дужност врши савесно, марљиво и непристрасно, имајући на уму једино опште и црквене интересе, избегавајући све оно што би било на штету поверене му службе. Наредбе својих старешина, ако су издане у границама закона, дужан је да извршава.

            Ако службеник нађе да је издата му наредба незаконита има права на њу учинити своје примедбе. У таквом случају може задржати наредбу од извршења, ако ствар не би била хитна. При поновљеној наредби после учињених примедаба, дужан је службеник добијену писмену наредбу без одлагања извршити. Само оно што је законима као кривично дело забрањено и кажњиво неће нижи службеник никад смети учинити на заповест старијега, и дужан је јавити својој вишој власти о тако примљеној наредби.

            Кад службени интерес захтева, мора службеник на позив свога старешине вршити и оне службене послове који не припадају опсегу његова рада.

            Члан 15

            Црквенојерархиски службеник дужан је чувати службену тајну, без обзира да ли је у активној служби или не. Под службеном тајном разумева се све што је службеник у служби и у свом службеном раду сазнао, а што би, кад би се изнело, могло осујетити успех црквене службе, или би иначе за цркву или за појединце штетно било. У општем интересу може га надлежни Архијереј односно Патријарх ослободити те дужности.

            Члан 16

            Службеник мора у служби и ван ње чувати свој углед и углед својих старешина и мора избегавати све оно што може наудити угледу и поверењу које његов положај изискује. Исто је тако и службеник у пензији обавезан да своје владање одмери према положају који је заузимао.

            У службеном саобраћају са грађанима службеник је дужан бити предусретљив и учтив.

            Са вишим властима службеник може службено општити само преко старешине надлештва у коме служи, осим случаја где ова Уредба друкчије наређује.

            Члан 17

            Службеник не може поред своје редовне службе имати другу споредну осим ако му то надлежна службена власт нарочито допусти. Он не може заузимати никакав положај који би био противан достојанству и части његова звања или би га ометао у вршењу његових сталних службених дужности.

            Члан 18

            Црквенојерархиски службеници могу оснивати своја професионална удружења по одобрењу правила тога удружења по одобрењу правила тога удружења од стране Светог архијерејског сабора (чл. 63 т. 27 У. с. п. ц.). Надзор над радом таквих удружења води Свети архијерејски синод (чл. 64 т. 31 У. с. п. ц.). Пензионери могу бити редовни чланови, али не могу бити чланови управе удружења. Они службеници, чланови удружења, којима је по пресуди дисциплинског суда престала служба, или који поднесу оставку на службу, не могу остати чланови удружења.

            И за рад у удружењу важе за његове чланове прописи о чувању угледа и достојанства службеника, а тако исто и сви други дисциплински прописи уколико би рад удружења или рад његових чланова додиривао службене односе и службене интересе. На службенике које се огреше с предње одредбе примениће се дисциплински поступак.

            У удружењима која делују противно предњим одредбама Патријарх ће заједно са Светим архијерејским синод распустити управу и надзорни одбор и поставити комесара, који ће пуноважно обављати све послове управног и надзорног одбора, док у удружењу не доведе све пословање у сагласност са предњим одредбама. У поновљеним или тежим случајевима могу удружења одлуком Светог архијерејског сабора бити укинута.

            Прописи претходних ставова не вреде за службеничке задруге и њихове савезе.

            Члан 19

            Црквенојерархијски службеник не може примати од страних влада поклоне, награде или одличја без одобрења Патријарха по предлогу надлежног Архијереја.

            Члан 20

            За штету коју црквенојерархиски службеник у вршењу своје дужности причини трећим лицима, својим незаконитим или неправилним поступком, одговарају дотични службеник и тело или институција код које служи. Оштећеном лицу није потребно одобрење од претпостављених власти за подизање ове тужбе. Тужба се подиже код надлежног суда места где је штета причињена и мора бити управљена против службеника и против институције. Ако тужба није одмах обуставила тело или установу њихова одговорност престаје.

            Право на тужбу застарева за девет месеци од дана кад је штета причињена, односно од дана када је оштећени за њу сазнао. Али и у овом другом случају, крајњи рок за подизање тужбе не може бити дужи од једне године дана од настале штете. Ако је против службеника вођена кривична истрага горњи се рок рачуна од дана извршности судске одлуке која решава питање његове кривичне одговорности.

            Црквено тело или установа биће дужна тужиоцу досуђену штету платити само у случају ако се од службеника не би могла наплатити те је оштећени дужан тражити егзекутивну наплату првенствено од службеника.

            Црквено тело и установа може надлежним решењем својим примити пуну одговорност за накнаду штете и тако туженог службеника ослободити одговорности ако се утврди да је причињена штета последица претеране ревности у служби.

            Члан 21

            Рођаци по крвном сродству у првој линији или по побочној до четвртог степена закључно, муж и жена, сродници у двородном сродству до другог степена закључно, не могу бити у непосредном службеном односу старешине и подручнога, осим ако је то за поједине струке друкчије одређено.

            Члан 22

            Лице које ступи у црквену службу има се јавити на дужност у року од 15 дана од дана када му је саопштено постављење, у противном сматраће се као да није ни постављено. У случају оправдана разлога може надлежна власт овај рок продужити.

            Црквенојерархиски службеници дужни су бити на служби за све време које је за то одређено, али ако интерес службе захтева, на позив старешине, и преко тога времена. Службеници се не могу удаљавати са места рада без допуштања надлежног старешине или без хитног разлога, што морају одмах затим пред старешином оправдати.

            Ако службеник са кога било разлога буде спречен доћи на дужност, мора у року од 24 часа известити о томе свога непосредног старешину и оправдати свој изостанак.

            Члан 23

            Црквенојерархиски службеник, кад је болешћу спречен да долази на дужност, поднеће лекарско уверење ако му старешина то затражи. У таквом случају старешина може, кад нађе за потребно, наредити да преглед стања службениковог здравља изврши лекар у јавној служби или да се то изврши комисиски.

            Комисиски је преглед обавезан кад службеник непрекидно болује више од шест месеци, или кад му због телесне или душевне неспособности за службу, треба да престане активна служба. Комисију одређује службеников старешина а чланови су сам старешина или чиновник, кога он одреди да га замењује и два лекара који су у јавној служби. Путне трошкове и хонорар чланова комисије приликом прегледа сноси дотично црквено тело или установа осим кад сам службеник тражи због болести, да буде пензионисан, односно кад иначе да повода за преглед па се прегледом утврди да му стање здравља допушта вршење дужности. У овом случају све трошкове сноси службеник. За време боловања прима службеник све своје принадлежности. Најдуже боловање за које службенику припадају принадлежности износи 12 месеци у току једно године, или 15 месеци у току две узастопне године.

            Као болешћу спречен сматра се онај службеник, коме је потребно да се неко време од болести опорави или подвргне нарочитом лечењу, било у месту службовања или ван тога места. Трајање тога времена мора бити унапред утврђено и надлежним решењем одобрено. Такво време се рачуна у ток боловања.

            Члан 24

            Црквенојерархиски службеник има правно на годишњи одмор. Дужина одмора зависи за чиновнике 2 и 3 групе шест недеља, за чиновнике осталих група и то са преко 25 година службе четрдесет дана, од 15 – 25 година службе тридесет дана, од 5 – 15 година службе двадесет дана и до 5 година службе десет дана, за чиновничке приправнике десет дана; за званичнике и служитеље са преко 25 година службе тридесет дана; од 15 – 25 година службе двадесет дана, од 5 до 15 година службе дванаест дана и до 5 година службе осам дана. Званичници за које је прописана средња богословска спрема имају одмор као чиновници истих квалификација. Време кад се има одмор искористити одређује на предлог старешине оделења непосредни виши старешина а за службенике врховних надлештава старешине свих надлештава. Годишњи одмор урачунава се у отсуство ради опорављења или лечења.

            Члан 25

            Отстство по приватном послу одобрава надлежни Архијереј односно Патријарх по препоруци старешине надлештва. Службеник на отсуству по приватном послу дужем од укупно два месеца у једној канцеларијској години нема права на принадлежности за време протекло преко два месеца.

            Отсуство ради усавршавања или довршења школовања сматра се као отсуство по приватном послу, осим случаја кад се службеник упућује на усавршавање у непосредном интересу Цркве.

            Отсуство по приватном послу урачунава се у годишњи одмор осим ако је друкчије одређено кад је отсуство одобрено.

            Члан 26

            Црквенојерархиски службеници могу по претходној сагласности надлежног Епархијског архијереја бити премештени: 1) по потреби службе, 2) по молби и 3) кад два службеника са одобрењем надлежних органа промене међусобним споразумом своја места службовања. Премештеном службенику припада накнада трошкова за путовање и сеобу само у случају тачке 1. премештај на основу расписаног конкурса сматра се као премештај по молби.

            Приликом премештаја службеник мора бити разрешен од своје дотадашње дужности најдаље у року од тридесет дана. На нову дужност се мора јавити најдаље у року од пет дана до дана разрешења, не рачунајући у тај рок време потребно за путовање. Ако је премештај из надлештва у надлештво у истом месту, мора се јавити на нову дужност у року од 24 часа. У случају оправдана разлога, нарочито код чиновника који предају благајну или полажу рачуне, надлежна власт која је донела одлуку о премештају може рокове из претходног става продужити.

            Члан 27

            Црквенојерархиски службеници који су свештена лица нису обавезни да врше оне јавне послове који се према канонским прописима противе свештеничком чину и позиву ( чл. 15 Закона о С. п. ц. и чл 37 У. с. п. ц.).

            Члан 28

            Кад надлежне државне власти покрену кривични поступак против ког црквенојерархиског службеника који је свештено лице, дужне су одмах о томе да известе надлежног Архијереја, као и о коначној одлуци коју буду донеле по дотчном предмету. У том случају надлежне црквене власти расмотриће дело, решити да ли је тиме осуђени службеник учинио какву свештеничку кривицу и изрећи прописану казну (чл. 16 Зак. о С. п. ц. и чл. 214 У. с. п. ц.).

            Члан 29

            Судски тужилац код Епархиског црквеног суда има ове дужности: а) руководи претходном истрагом по предметима свештеничких кривица, подиже тужбе и учествује при расправи као тужилац; б) у брачним споровима брани светињу и важност брака; в) врши по потреби и друге послове које му додели Архијереј (чл. 115 У. с. п. ц.).

            Члан 30

            Црквенојерархиски службеници не могу бити уговорене стране у уговорима о црквеним набавкама и радовима, а службеници оног надлештва или црквене установе за чији се рачун прави уговор о набавкама или радовима не могу бити у тој набавци ни заинтересовани, било посредно или непосредно.

            Исто тако црквенојерархиски службеници не могу бити чланови ни једног друштва или предузећа које ради са којим црквеним телом или установом. Изузимају се случајеви где су службеници нарочито за то делегирани од претпостављених власти кад је то ради стручности и контроле неопходно потребно.

III  ПРИНАДЛЕЖНОСТИ

            Члан 31

            Сва звања црквенојерархиских службеника подељена су на положајне групе према овој табели.

Група друга, трећа и четврта имају по два степена. Све што је у овој Уредби прописано за групе важи и за степене.

Члан 32

            Принадлежности чиновника деле се на плату, положајни додатак и лични и породични додатак на скупоћу. Плата, положајни додатак и лични додатак на скупоћу наведени су према групама, степенима и разреду скупоће у таблици члана 31 ове Уредбе. У групама од четврте групе, првог степена до групе десете плате имају и периодске повишице.

Члан 33

            Чиновнинички приправници имају на име принадлежности месечну плату, према разредима скупоће и то:

            1) У струкама у којима су звања распоређена одVIII групе:

            у 1 разреду скупоће Динара 1.464*-  

            у 2      ''              ''             ''      1.211*-

            у 3      ''              ''             ''      1.105*-

            2) У струкама у којима су звања распоређена одIX групе:

            у 1 разреду скупоће Динара 1.267*-

            у 2       ''             ''             ''      1.027*-

            у 3       ''             ''             ''         912*-

            3) У струкама у којима су звања распоређена од Х групе:

            у 1 разреду скупоће Динара 1.057*-

            у 2       ''             ''             ''         907*-

            у 3       ''             ''             ''         857*-

            Поред плате чиновничким приправницима припада и породични додатак на скупоћу.

Члан 34

            Принадлежности званичника деле се на плату, лични и породични додатак на скупоћу. Сва звања званичника подељена су на три положајне групе. Плате званичника имају у I групи три, а у II и III по две периодске повишице. Званичничке месечне плате и лични додаци на скупоћу, по положајним групама и по разредима су ови:

                                   Плата са                Лични додатак

Положајна                   периодским                на скупоћу

    група         плата     повишицама            Разред скупоће

                                  1      2      3           I        II      III

        I             600      680  760  840         680    490    450

       II             440      520  600                680    490    450

      III             280      360   440               680    490    450

            Званичку дужност код Великог црквеног суда и епархиских црквених судова врше лица, која су свршила вишу или најмање средњу богословску школу (Чл. 69 и 114 У. с. п. ц.). оваква лица имају принадлежности званичника и посебан додатак од 300 динара месечно.

            Члан 35

            Принадлежности служитеља деле се на плату и лични и породични додатак на скупоћу. Сва звања служитеља подељена су на две положајне групе, а њихове плате имају по три периодске повишице у свакој групи. Служитељске месечне плате и лични додаци на скупоћу, по положајним групама и разредима скупоће су ови:

                                   Плата са             Лични додатак

Положајна                  периодским              на скупоћу

   група         плата    повишицама           Разред скупоће

                                1      2      3            I        II      III

     I                 425     485   545  605        520    430    410
    II                 252     305   365  425        520    430    410

Члан 36

            У први разред скупоће улази Београд са Земуном, Загреб, Љубљана, Нови Сад, Сарајево, Сплит, Скопље, Ниш, Цетиње и Бања Лука. У други разред скупоће улазе сва места у којима је средиште среског начелства или Епархијског Архијереја, ако ово последње није у првом разреду скупоће. У трећи разред скупоће улазе сва остала места.

Члан 37

            Породични додатак на жену и на свако дете износи 120 динара месечно. Породични додатак припада на свако дете рођено у законитом браку или позакоњено.

            Породични додатак на скупоћу на дете припада црквенојерархиском службенику до навршене шеснаесте године живота детињег. Ако је дете на школовању у државним или приватним заводима, било у држави или иностранству, у јавним или признатим приватним школама опште или стручне наставе и то само за оно време у коме га надлежна школска управа води као свога редовног ученика, прима службеник за њега додатак на скупоћу и иза шеснаесте године живота, али на даље од навршене двадесет треће године живота. Ако је дете услед какве телесне или душевне мане, трајно неспособно за макакав рад или привређивање, прима црквенојерархиски службени додатак на скупоћу на њега све док та мана односно неспособност за рад траје.

            Ни на жену ни на дете не припада додатак на скупоћу ако они имају редовног прихода 200 или више динара месечно било у натури или новцу од свог личног рада, или од свог имања покретног или непокретног. На жену не припада додатак на скупоћу и без обзира на приход, ако живи одвојено од мужа и у циљу раставе брачне заједнице, макар и не била поведена бракоразводна парница. На дете не припада додатак на скупоћу ни онда ако ужива какво бесплатно издржавање или стипендију у износу од 200 и више динара месечно, или ако ступи као ученик на трговину или занат, па му послодавац даје издржавање без награде. На дете које се уда или ожени не припада додатак на скупоћу, исто тако, ако ступи на отслужење обавезног рока у војсци док та служба траје.

            Породични додатак на скупоћу на жену и дете припада службенику од првог дана наредног месеца, по испуњењу услова који му дају право на овај додатак.

Члан 38

            За пријем породичног додатка на скупоћу подноси службеник пријаву по прописаном обрасцу. За доказ истинитости навода у пријави треба да јамче двојица активних или пензионисаних црквених или указних државних службеника. За неистиниту пријаву казниће се кривац губитком породичног додатка за време од једне године дана, и осим тога, наплатиће се од њега износ бесправно примљеног породичног додатка а може одговарати и кривично због преваре. Исто тако биће кажњени и јамци на такој пријави.

            Неспособност за рад и привређивање код деце доказује се уверењем лекарске комисије а похађање школе уверењем надлежне школске власти.

            Службенику, који пријаву не поднесе у року од 90 дана рачунајући од дана стеченог права припада породични додатак од првог дана наредног месеца иза месеца у ком је пријаву поднео.

            Породични и лични додатак на скупоћу може Патријаршиски управни одбор, уз сагласност Светог архијерејског синода, умањити, повећати и укинути.

Члан 39

            Црквенојерархијском службенику који има стан у натури од Цркве, одбија се вредност стана од личног додатка на скупоћу. Од овога се изузимају случајеви у којима је то специјалним одредбама друкчије прописано. Како ће се утврдити вредност стана, прописаће се правилником који ће донети Патријаршиски управни одбор у сагласности са Светим архијерејским синодом. Истим правилником утврдиће се и то, да ли ће службеници појединих струка моћи што друго примати у натури од Цркве, и да ли ће се и како ће се то одбијати од личног додатка на скупоћу.

Члан 40

            Приликом примања у црквенојерархиску службу, било први пут или у случају враћања у активну службу, принадлежности теку од првог дана наредног месеца по ступању на дужност. У случају наименовања односно унапређења у вишу групу, као и у случају добијања периодске повишице и постављања приправника за чиновника, принадлежности теку од првог дана наредног месеца. Ако службеник буде премештен и премештај утиче на величину личног додатка на скупоћу с обзиром на промену места службовања, нови додатак припада службенику од првог дана наредног месеца по разрешењу.

Члан 41

            Звање у струкама за које се тражи непотпуна средња школа распоређују се од Х до VII положајне групе закључно. Звања у струкама за које се тражи потпуна средња школа распоређују се IX до V положајне групе закључно. Звања у струкама за које се трежи факултетска спрема распоређују се од VIII положајне групе на више. Распоред звања црквенојреархиских службеника по положајним грпама а према одредбама претходних ставова изложен је у 64 члану ове Уредбе.

Члан 42

            Патријаршиски савет, у споразуму са Светим архијерејским сабором, утврдиће за све струке црквенојерархијских службеника посебном уредбом број службених места, по звањима и њиховим положајним групама у којима су та звања распоређена. Исто тако утврдиће и број места чиновника приправника (систематизација места) који ће се бројеви уносити у буџет расхода и прихода Српске православне Цркве и неће се моћи прекорачивати. Ако је неко звање предвиђено у више група имају се службена места тога звања распоредити тако, да у вишој групи буде утврђен мањи број места него што га има у пртходној нижој групи.

Члан 43

            Чиновнички приправник може се поставити само на упражњено приправничко место а кад испуни услове за чиновника (чл. 4 ове Уредбе) може се поставити у најнижу положајну групу која је одређена за звања његове струке, и то само на упражњено место.

            Унапређења у истом звању по групама као и наименовања на друга звања могу бити само на упражњено место.

Члан 44

            На упражњено место у вишој групи чиновник не може бити унапређен, односно наименован, док у претходној групи не проведе најмање и то у групама Х и IX по четири, а групама VIII,VII, VI и IV другог степена по три ефективне године.

            На звања распоређена по групама од IV групе првог степена закључно навише, чиновник може бити наименован, ако је у IV групи другог степена провео три ефективне године. Ако је тако звање распоређено у више група, чиновник, наименовањем у то звање, може добити само најнижу групу тога звања, осим случаја ако долази са звања у ком је био на вишем положају. За даље напредовање у истом звању услов је да је у свакој претходној нижој групи тога звања провео најмање четири ефективне године, и да у вишој групи има упражњеног места.

            Ако је једно звање распоређено у IV групи првог степена и у групама испод и изнад те групе, за напредовање по групама до IV групе другог степена закључно важи одредба става првог, а за напредовање по даљим групама одредба става другог.

Члан 45

            На упражњено место у вишој групи званичници и служитељи не могу бити унапређени односно наименовани док у претходној групи не проведу најмање и то: Званичници девет, а служитељи дванаест година.

Члан 46

            Периодске повишице добивају се после сваке три године ефективне службе проведене у дотичној групи. Периодске повишице у групи одређују се о службеној дужности.

Члан 47

            Службеник који је добио слабу оцену или је дисциплински осуђен, губи за периодску повишицу због слабе оцене једну целу годину, а због црквене кривичне или дисциплинске казне онолико времена колико је у пресуди одређено. Изгубљено време у оба случаја не може му се рачунати ни у рок по члану 44 ове Уредбе.

            У случају кривичног или дисциплинског поступка суд ће претходно одлучити да ли ће се за време ислеђења, или удаљења од дужности по одлуци суда, службеник зауставити у напредовању односно кретању у периодским повишицама. Пресудом ће се одлучити да ли ће се заустављено време накнадно рачунати или коначно изгубити.

            Ако се против службеника, отвори кривично ислеђење за злочинство или за какво друго нечасно дело, кажњиво по општем кривичном закону, зауставља се, од дана отворења ислиђења кретање по периодским повишицама и напредовање по групама. Ако службеник, против кога је вођен кривични или дисциплински поступак, буде ослобођен кривице, враћа му се право на рачунање времена које му је било привремено заустављено у смислу претходних ставова.

Члан 48

            За прелаз из струке у струку црквенојерархиске службе, као и за прелаз из државне и самоуправне службе, услов је да онај који прелази има општу односну стручну школску спрему, која је прописана за струке у коју прелази, а да пре прелаза положи прописани практични испит те струке.

            Патријаршиски управни одбор, у споразуму са Светим архијерејским синодом, може ослободити полагања овог стручног испита лице које прелази у четврту или вишу положајну групу.

            При прелазу из струке у струку не може се добити виша положајна група од оне из које се прелази. Ако се чиновник налази у групи у којој нема распоређених звања струке у коју прелази може добити само најнижу групу у којој су распоређена звања струке у коју прелази.

            При прелазу из државне, самоуправне или контрактуалне службе у црквенојерархиску службу не може се добити виша положајна група од оне коју би службеник могао имати, по овој Уредби, да је све време службе које му се  признаје, провео у црквенојерархиској служби.

            Прелаз се може везати за услов да чиновник добије звање нижег положаја, без обзира на дотадањи положај и дотадање трајање службе.

Члан 49

            Из слободне професије пријем у црквенојерархиску службу допушта се на звање почев од пете положајне групе на више, у изузетном случају кад нарочити интерес црквенојерархиске службе изискује да се неки познати стручњак позове на управу струке или на које од виших звања у црквенојерархијској служби.

Члан 50

            Службеник који се враћа из пензије у активну црквенојерархиску службу мора испуњавати све услове који су законом прописани за ступање у црквенојерархиску службу уопште и у дотичну струку посебно. При томе не може добити вишу групу од оне у којој је пензионисан, а по пристанку може добити нижи положај.

            Кад се пензионисани службеник враћа из пензије у коју другу струку црквенојерархиске службе, а не у ону у којој је био пензионисан, Патријаршиски управни одбор у споразуму са Светим архијерејским синодом може га ослободити полагања практичног испита, ако иначе испуњава све прописане услове за ступање у струку и ако се прима у звање почев од IV положајне групе другог степена.

            Ове одредбе важе и за случај враћања у активну службу службеника коме је служба престала оставком или на други начин, ако је повратак по овој Уредби допуштен.

Члан 51

            За сваку одлуку о прелазу (члан 48 ове Уредбе), о пријему (члан 49 Уредбе) и враћању (члан 50 Уредбе) потребна је сагласност Светог архијерејског синода.

            У свима овим случајевима рок из чланова 44 и 46 ове Уредбе рачуна се од дана прелаза, односно пријема. Изузетно, ако се прелаз врши из струке у струку за коју се тражи иста школска спрема и за коју важи ова Уредба, сви рокови рачунају се од дана кад је чиновник који прелази добио исту групу у равној струци.

Члан 52

            За прелаз званичника у звање чиновника сродне струке за коју се тражи спрема непотпуне средње школе или њој равне стручне школе, званичничка служба је једнака приправној служби те струке. Такав званичник, ако има ту школску спрему и најмање три године званичничке службе, може, по положеном практичном испиту те струке, добити звање Х групе, те струке. Ако је његова дотадања плата била већа од плате Х групе, припада му она периодска повишица те групе, која је његовој дотадањој плати најближа. Рок из члана 44 и 46 рачуна му се од дана прелаза.

            Ако званичник, по стеченој школској спреми, прелази у струку за коју се тражи потпуна средња школска или факултетска спрема, може ступити само у приправну службу те струке.

Члан 53

            У случају прелаза служитеља у службу званичника под условом испуњења свих погодаба прописаних за дотичну званичничку струку, служитељ се може примити у најнижу групу званичника. Ако је његова дотадања плата била већа од плате те групе, припада му она периодска повишица те групе, која је његовој дотадањој плати најближа. Рок из члана 45 и 46 ове Уредбе рачуна му се од дана прелаза.

            Ако служитељ, по стеченој школској спреми прелази у звање чиновника, може ступити само у приправну службу дотичне струке.

Члан 54

            За сваког црквенојерархиског службеника основаће се и водити Службенички лист од кога ће један примерак бити код Светог архијерејског синода а други у надлештву у коме служи. У случају премештаја, Службенички лист шаље се новом надлештву. Све што се уписује у Службенички лист мора бити уписано у оба примерка. На службеничком листу мора бити залепљена фотографија службеника, која ће се обнављати сваке десете године и стављати поред дотадање.

            Службенички слист попуњава се само на основу оригиналних докумената, а тачност података оверава старешина надлештва. Службенички лист мора садржавати: 1) име и презиме, 2) место, дан, месец и годину рођења, 3) народност, 4) податке о брачном стању; име и занимање супружника; 5) податке о деци, колико их има, њихова имена, датум рођења и занимање; 6) податке о лицима која он издржава; 7) податке о служби у војсци; 8) податке о служби у рату; 9) податке о знању језика; 10) податке о школској и нарочитој стручној спреми; 11) податке о сродничким везама са лицима која су у истој струци; 12) податке о одликовању 13) податке о дисциплинским и другим казнама; 14) податке о кретању у служби; (постављања, наименовања, напредовања, премештања, промене струке, оставке, пензионисања и т. д.); 15) податке о отсуствовању и боловању; 16) податке о годишњим оценама; 17) податке о изванредним радовима у струци; 18) податке о занимању пре ступања у службу; 19) податке о књижевним, научним и уметничким радовима; 20) податке о томе да ли је био раније у којој служби, у којој, и зашто му је та служба престала.

Члан 55

            Сва документа на основу којих се попуњава Службенички лист чувају се засебно, било у оригиналу, било у потврђеном препису, код Светог архијерејског синода заједно са примерком Службеничког листа који се тамо налази.

            Службеник је дужан без одлагања пријавити непосредном старешини све промене у својим личним и породичним односима које имају утицај на његов службенички однос према Цркви.

            Црквенојерархиски службеници ослобађају се плаћања декретних и свих осталих такса за претпоставке и тражења која се односе на лична и породична права по овој Уредби као и за прилоге за Службенички лист.

            Нико не може без свога пристанка бити постављен на ниже звање нити у звању на нижи положај од онога који је већ имао.

Члан 56

            Из породичних пензиских принадлежности не могу се наплаћивати дугови умрлог службеника, нити ма какова друга потраживања од њега.

            Црквена потраживања од црквенојерархиских службеника која проистичу из службеног односа утврђују се административним путем.

            За црквена потраживања из службеног односа може се ставити забрана административним путем до 50% активних и 30% пензиских принадлежности.

            Црквенојерархиским службеницима, активним у пензији, као и њиховим породицама које уживају породичне пензије, може се ставити забрана на једну трећину њихових принадлежности, осим личног и породичног додатка на скупоћу, и то судским путем, или по њихову пристанку. Од ове трећине одбијаће се и порез на улог у пензиони фонд. За издржавање породице може се забранити и више од трећине принадлежности, заједно за личним додатком на скупоћу, ако би надлежном пресудом било више пресуђено.

Члан 57

            По смрти црквенојерархиског службеника ;- активног или пензионисаног, издаће се, на име сахране, једномесечне целокупне принадлежности умрлог службеника. Поред овога издаће се и жени и деци, на име помоћи, двомесечне целокупне принадлежности ако немају никаквог имања, прихода од имања или личног рада. По смрти контрактуалног чиновника издаће се на име сахране половица једномесечне награде.

Члан 58

            Ако службеник, пре него што стекне право на пензију, а има више од три године активне црквенојерархиске службе, тако оболи да постане неспособан за службу, и због тога буде из ње отпуштен, може му се издавати, на име помоћи 30% од плате и положајног додатка, ако нема других прихода, и ако је неспособан за какав други рад и привреду.

            У случају смрти службеника који по претходном ставу ужива помоћ, или у случају смрти, активног службеника који још није стекао права на породичну пензију а има више од три године активне црквенојерархиске службе, може се породици (жени и деци) ако немају других прихода у колико нису способни за какву привреду, на име помоћи, издавати 20%  од последње плате и положајног додатка службеника.

Члан 59

            Чиновник, ако му се укине службено место или звање које има, или надлештво у коме служи, може се ставити на расположење. Док је на расположењу, које не може трајати дуже од године дана, чиновник има сва права активног чиновника свога дотадањег звања и положаја.

Члан 60

            Ранг службеника одређује се овим редом: 1) према групи; 2) према дужини службе у истој групи; 3) према рангу положаја са кога је дошао; 4) према дужини службе у истој струци; 5) према дужини службе уопште; 6) према датуму рођења. У истој групи старији је онај који је раније добио више звање. Ранг звања одређује се према крајњој групи до које је звање распоређено. Старешина звања према потчињени службеницима има највиши ранг.

Члан 61

            О свим одлукама (постављење, наименовање на звање, унапређење у истом звању, премештање, стављање на расположење и у пензију, уважавање оставке и отпуштање из службе, издаје се службеницима декрет.

            Одлуку о постављењу, наименовању, премештању, престанку службе, уважењу оставке и отпуштању писара, званичника и послужитеља доноси Епархиски архијереј о чему извештава Свети архијерејски синод у смислу члана 111 Црквеног Устава а за одлуку по унапређењу и пензионисању потребна је још и претходна сагласност Светог архијерејског синода. За остале црквенојерархиске службенике одлуку доноси у смислу прописа Устава Српске православне Цркве Свети архијерејски синод, а декрет издаје у смислу чл. 49 т. 12 Устава Патријарх.

            Одлуке о службеним односима чиновника, осим одлуке о периодским повишицама, обнародоваће се у кратком изводу у службеним новинама Српске православне Цркве.

Члан 62

            Пензије и доприноси за пензије регулисани су за црквнојерархиске службенике Уредбом о пензијама службеника Српске православне Цркве.

            Путни и селидбени трошкови црквенојерархиских службеника регулишу се Уредбом о путним и селидбеним трошковима службеника и чланова самоуправних тела Српске православне Цркве.

            Дисциплински поступак за црквенојерархиске службенике регулисаће се дисциплинским правилима која ће Свети архијерејски сабор прописати за поједине струке црквенојерархиских службеника.

Члан 64

            Звања црквенојерархиских службеника расподељена су према овим групама и степенима:

            Главни секретар Патријаршиске канцеларије Светог архијерејског сабора и синода и члан Великог црквеног суда од IV1 – II2;

            Ректор богословије IV1 – III1;

            Професор богословије VIII – III2;

            Архијерејски заменик, члан Епархиског црквеног суда, секретар Великог црквеног суда, црквеносудски тужилац са факултетском спремом од VI – III2, а са средњом школом VII – IV1;

            Секретар Св. архијерејског синода, секретар канцеларије Патријархове, секретар Епархиског црквеног суда, референт Св. архијерејског синода са факултетском спремом од VII до IV1 а са средњом школом од VIII – V;

            Писар Великог црквеног суда, писар Св. архијерејског синода, писар патријаршиске канцеларије и писар Епархиског црквеног суда са факултетском спремом VIII - V, а са средњом школом од IX – VI;

            Управник монашке школе од VIII – III2, а наставник од VIII – IV1, ако имају спрему наставника Богословије, а ако су мањих квалификација према одредбама Главе III ове Уредбе;

            Економ Богословије са средњошколском спремом од IX - V   

            Званичници и служитељи распоређују се према квалификацијама и одређењима главе III ове Уредбе.

IV  ОЦЕЊИВАЊЕ

Члан 65

            Црквенојерархиски службеници оцењују се сваке године. Чиновници од III групе на више не оцењују се.

Члан 66

            За оцењивање црквенојерархиских службеника потребни податци:

1)    о стручној способности,

2)    о владању у служби и ван ње,

3)    о марљивости и поузданости у служби,

4)    о врсти послова које је радио у времену за које се

врши оцењивање и о показаном успеху.

            Старешина надлештва: у Епархији епархиски Архијереј, за богословију Ректор, за Велики црквени суд Претседник Великог црквеног суда, за Патријаршиску односно канцеларију Светог архијерејског синода и сабора Главни секретар Светог архијерејског синода (чл. 61 У. с. п. ц.) дужан је у току године припремити и старешински извештај о сваком службенику посебно тиме што ће се на крају месеца јуна и децембра уписивати у нарочите листове своја опажања о ономе што је за оцењивање потребно. У случају да пре истека напред предвиђених рокова, било старешина било службеник оду из свога дотадањег надлештва, старешина је дужан, пред одлазак уписати своја опажања. Нови старешина наставиће уписивање од рока који је на реду.

            На крају канцелариске године старешина надлештва завршиће свој старешински извештај тиме што ће на крају листа у који су уписивана опажања забележити своју оцену.

Члан 67

            Оцене су: ''одличан'', ''врло добар'', ''добар'', или ''слаб''. Као ''врло добар'' може се оценити службеник који се стручном способношћу, марљивошћу и поузданошћу као и успехом у служби истиче изнад онога што мора показати сваки добар и уредан службеник. Као ''одличан'' може се оценити само онај службеник који се видно истиче изнад службеника који се оценио као врло добар.

Члан 68

            Оцену по тачкама 1 – 4 из чл. 66 ове Уредбе, као и општу оцену, дужан је старешина саопштити писмено оцењеном службенику и Светом архијерејском синоду у току месеца јануара.

Члан 69

            На оцену старешине службеник се може у року од 8 дана по саопштењу, жалити Светом архијерејском синоду. Жалба се предаје напосредном старешини, који је са својим образложењем шаље у року од 14 дана Светом архијерејском синоду.

            Свети архијерејски синод може оцену старешине преиначити или наредити дослеђење или жалбу одбацити. Одлука Светог архијерејског синода мора се доставити са свима актима дотичном старешини и овај ће је саопштити жалиоцу. Одлука Светог архијерејског синода је извршена и уноси се у Службенички лист оцењеног службеника.

V  ПРЕСТАНАК СЛУЖБЕ

            Члан 70

            Црквенојерархиском службенику престаје служба:

            1) ако је судском пресудом осуђен на губитак службе или часних права;

            2) ако је пресудом црквених власти осуђен на казну стављања у пензију или отпуштањем из службе;

            3) ако постане телесно или душевно неспособан за службу;

            4) ако и после дванаест месеци беспрекидна боловања односно и после петнаест месеци укупна боловања у две узастопне године, не може да врши своју дужност;

            5) ако падне под старатељство или стечај, или ако је над њим продужена очинска власт, у којим случајевима ће суд известити надлежног старешину о поведеном поступку;

            6) ако наврши једну годину на расположењу;

            7) ако буде три пута узастопце или шест пута у току службе оцењиван оценом слабо;

            8) ако иступи из држављанства;

            9) ако се, без знања и одобрења старешине, а по својој кривици, за десет дана не јави на дужност по одмору, отсуству, премештању, упућивању на рад ван места службе и по напуштању службе;

            10) ако судском пресудом буде осуђен на затвор дужи од једне године за дело на које се односи тач. 1);

            11) кад буде позван на отслужење редовног рока у кадру;

            12) кад иступи из српскоправославне цркве или отпадне од православне вере;

            13) кад наврши 70 година живота;

            14) ако поднесе оставку;

            15) ако се по своме захтеву мора ставити у пензију.

            16) Ако надлежна власт одлучи, да му престане служба због неспособности или неподобности за службу.

Члан 71

            У случајевима престанка службе по тачкама 1, 8, 9 и 12 члана 70 Уредбе службеник се отпушта. Ако је већ испунио услове за личну пензију, губи право на пензију. Исто тако отпушта се и губи право на пензију службеник комењ је служба престала по тачки 2), ако је пресудом црквеног суда осуђен на казну отпуштања из службе. У случају тачке 14) ако је службеник већ стекао право на пензију, губи то право.

            У случајевима престанка службе из тачке 3, 4, 5, 6, 7, 13 и 16 службеник се отпушта, ако већ није задобио право на пензију, у противном пензионише се. у случају тачке 10) службеник се отпушта ако већ није стекао право на пензију, иначе се пензионише, осим ако је дисциплински суд нашао да има да изгуби и пензију. У случају тачке 11) службеник се отпушта са правом да се врати поново у службу. У случају пак тачке 15) службеник се пензионише.

Члан 72

            У случајевима тачке 1, 2 и 10 члана 71 служба престаје од дане извршности пресуде. У случају тачке 8 и 12 служба престаје на дан иступа из држављанства односно из православне цркве и вере. У случају тачке 9) онога дана кад је напустио дужност, односно кад је требало да се јави на дужност. У случају тачке 14) служба престаје на дан разрешења.

            О осталим случајевима престанка службе надлежна власт донеће одлуку о прстанку службе најдаље у року од три месеца, и служба престаја на дан те одлуке. Ако надлежна власт пропусти да у том року донесе одлуку, као дан престанка службе сматра се последњи дан тромесечног рока.

Члан 73

            Оставка се подноси писмено службеном старешини, и има се уважити најдаље у року од месец дана од дана кад је стигла на надлежно место. Оставка се не мора уважити, ако се службеник налази под дисциплинском истрагом или у новчаној обавези према Цркви из службеног односа. Ако се оставка уважи, може се дисциплински поступак обуставити.

            Уз уважење оставке може се ставити као услов редовна предаја дужности. Уважењем оставке губи службеник сва права црквенојерархиског службеника. При доцнијем враћању у службу поступиће се с њиме као да је био пензионисан, али ће му се од година које је пре био провео у служби признати у рок за напредовање у пензију само половица.

            У случајевима престанка службе по тачки 3, 4, 5 и 6 чл. 70 може се службеник вратити по молби у службу у којем му се случају године службе проведене у ранијој служби рачунају за напредовање у служби и за пензију.

Члан 74

            Службеник који је навршио 35 година ефективно проведених у активној црквенојерархиској служби, или 40 година које се рачунају у пензију, или је навршио 65 година живота, мора се на молбу ставити у пензију (тач. 15 члана 70 Уредбе). Молба се има уважити у року од једног месеца од дана кад је стигла на надлежно место.

Члан 75

            По престанку службе, службеник не може сам напустити дужност, него мора бити надлежно разрешен. То се, у случају отпуштања по судској или дисциплинској пресуди мора извршити одмах чим стигне обавештење о извршености пресуде, по којој је служба престала, а у осталим случајевима члана 70 осим тачке 8, 9 и 12 најдаље у року од месец дана од дана кад је његовом непосредном старешини стигло обавештење о одлуци да је служба престала. Овај рок не може прећи последњи дан тромесечног рока из другог става члана 72 ове Уредбе. Ако службеник није на дужности, па нема могућности да се редовним путем разреши, дан кад његовом непосредном старешини стигне обавештење о одлуци да је служба престала узима се као дан разрешења. У случају тачака 8, 9 и 12 као дан разрешења сматра се дан иступа из држављанства, или губитак држављанства, односно дан кад је службеник напустио дужност или дан кад је требало да се јави на дужност, односно дан иступа из Српске православне цркве и дан отпадништва од православља.

            У случају другог става члана 72 ове Уредбе, ако надлежна власт у тако одређеном року од три месеца не донесе одлуку о престанку службе, као дан разрешења сматра се последњи дан тога тромесечног рока.

Члан 76

            Право на принадлежности активног службеника има службеник до краја месеца у коме је разрешен, или у коме се сматра да је разрешен, односно у случају смрти до краја месеца у ком је умро.

VI  КОНТРАКТУАЛНИ ЧИНОВНИЦИ  И ДНЕВНИЧАРИ

Члан 77

            Према потреби службе могу се у црквенојерархиску службу узимати на рад контрактуални чиновници и дневничари. Контрактуални чиновници узимају се на рад кји врше чиновници, а дневничари на рад који врше званичници и служитељи. Ако је једно лице раније било црквенојерархиски или државни службеник, не може бити контрактуални чиновник ако му је ранија служба престала по тачки 1, 2, 7, 9 и 13 члана 70 ове Уредбе. За дневничара важе исти услови као и за контрактуалне чиновнике с тим да могу бити примљени по навршетку осамнаесте године живота.

Члан 78

            Контрактуални црквенојерархиски чиновници примају се на рад решењем Архијереја или решењем Светог архијерејског синода према томе под чију управу спада надлештво код кога ће радити тај чиновник. У оба случаја потребан је споразум са Патријаршиским управним одбором а у првом случају одобрење Св. архијерејског синода.

            Дужности и права контрактуалних чиновника одређује се уговором, који важи по одобрењу Св. арх. Синода. Решење о примању на рад контрактуалног чиновника објављује се у службеним новинама Српске православне Цркве.

            Дневничари се примају на рад одлуком надлежног Архијереја, односно Патријарха, који могу ово право пренети на своје подручне органе.

Члан 79

            Оно што Црква плаћа контрактуалним чиновницима и дневничарима назива се наградом, за разлику од плате и осталих принадлежности, које добијају редовни црквенојерархиски службеници и има се одредити у једној суми. Исто тако у решењу о пријему контрактуалних чиновника и дневничара не може бити одредбе да се та лица примају са принадлежностима редовних службеника извесне групе, нити, им се на тај начин може одређивати ранг.

            Награде контрактуалних чиновника и дневничара рачунају се од дана ступања на дужност. Висина награде одређује се код контрактуалних чиновника уговором а код дневничара одлуком о пријему.

Члан 80

            Награде путних трошкова и дневнице за случај службеног путовања, плаћају се контрактуалним чиновницима и дневничарима по прописима о накнади путних и селидбених трошкова црквенојерархиских службеника. То исто важи за путне и селидбене трошкове ако се контрактуални чиновник или дневничар преместе по потреби службе. Висина накнаде контрактуалних чиновника и дневничара једнака је висини накнаде оних чиновника чије принадлежности износе колико и награда контрактуалног чиновника и дневничара.

Члан 81

            Контрактуални чиновници и дневничари имају се јавити на дужност најдаље у року од десет дана, и то контрактуални чиновници од дана одобрења уговора, а дневничари од дана саопштења одлуке о пријему; у противном сматраће се као да су се одрекли службе. У случају оправдана разлога орган који је донео решење о пријему, може овај рок продужити. У погледу контрактуалних чиновника, може се уговором предвидети и дужи рок, до ког се службеник најдаље мора јавити на дужност.

Члан 82

            Ако је контрактуални чиновник и дневничар неоправдано изостане од своје дужности дуже од три дана биће одмах отпуштен из службе. То му се може догодити и само због једног дана који неоправдано изостане од посла, ако се то три пута понови. За време неоправданог изостанка не припадају контрактуални чиновнику и дневничару принадлежности.

            Отсуство по приватној потреби са правом на награду може се у једној години одобрити контрактуални чиновницима и дневничарима највише до петнаест дана. У погледу контрактуалних чиновника може се уговором предвидети могућност дужег отсуства.

            У надлештвима у којима је нарочитим законима регулисан годишњи одмор, контрактуални чиновници имају право на тај одмор под истим условима као и чиновници тих надлештава, а дневничари по нахођењу старешине и према потреби службе.

Члан 83

            Контрактуални чиновници и дневничари у случају болести због које не могу да врше своју дужност, имају право на награду највише до шездесет дана у једној години, ако неби били осигурани по закону о осигурању радника. Ако су осигуарани припада им помоћ у болести коју тај закон предвиђа. У погледу контрактуалних чиновника може се уговором предвидети и дужи рок, но ни у ком случају не може тај рок бити дужи од деведесет дана. У случају дуже болести престаје им рад у служби Цркве.

Члан 84

            Контрактуалне чиновнике и дневничаре оцењују њихове непосредне старешине. Овима припада и право изрицања казни за неуредност. Казне су: опомена или умањење једномесечне награде, највише до 15%.

            Дисциплинске казне контрактуалних чиновника и дневничара су ове: 1) укор, 2) умањење награде до 25% највише за три месеца 3) отпуштање (престанак службе без отказа).

            Дисциплинске казне изричу контрактуалним чиновницима и дневничарима органи који доносе решења о пријему и казне су одмах извршне.

Члан 85

            Служба контрактуалног чиновника и дневничара престаје:

1)    кад истече уговор односно отказни рок;

2)    ако постане душевно или телесно неспособан за рад;

3)    ако настане случај из члана 83 и 84 ове Уредбе;

4)    ако падне под стечај;

5)    ако буде осуђен на казну лишења слободе дуже од месец дана;

6)    ако је навршио 21 годину живота а није отслужио обавезни рок у сталном кадру, осим ако није наш држављанин, или ако је по одредбама закона о устројству војске и морнарице, као стално или привремено неспособан, или као једини хранилац или због свештеничког чина, ослобођен службе у сталном кадру, односно ако подлежи плаћању војнице, па је није платио;

7)    дисциплинском одлуком.

            О престанку службе доноси одлуку онај орган који доноси решење о пријему.

            Дневничару се може служба у свако доба административно отказати, у року од петнаест дана, рачунајући од дана саопштења. У истом року припада и њему право отказа у свако доба. Ово важи и за контрактуалне чиновнике, ако уговором није друкчије одређено.

            Члан 86

            У уговору о контрактуалној служби мора се:

            1) утврдити да се уговор склапа на основу одредаба ове главе Уредбе;

            2) изјавити да се уговор склапа у име Српске православне Цркве, и назначити који га орган склапа у њено име;

            3) назначити име и презиме, стручну квалификацију, досадашње занимање, место боравка, држављанство, место и годину рођења и општинску надлежност лица која се прима на рад у службу Цркве као контрактуални чиновник;

4)    одредити звање на које и надлештво за које се прима, у колико се ово последње не би оставило решењу о постављању на дужност;

5)    одредити награда;

6)    одредити трајања уговорног односа, начин његова престанка и рок отказа;

7)    унети ова одредба; ''Сва одредба гл. IV Уредбе о црквенојерархиским службеницима и њиховим принадлежностима важе за обе уговорне стране, овим уговором нису промењене, ако ту промену поменуте одредбе допуштају''.

            Члан 87

            Одредбе ове главе не важе за хонорарне службенике односно надничаре. Таква лица имају се плаћати према хонорарима и надницама које се за такве радове обично плаћају у месту надлештва које их узима на рад.

VII  ПРЕЛАЗНА РЕШЕЊА

Члан 88

            Кад ова Уредба ступи на снагу преводе се сви црквенојерархиски службеници на групе и степене које им одговарају према овој Уредби и даће им се одговарајуће принадлежности. Ако се који црквенојерархиски службеник налази у звању вишем, које према овој Уредби не одговара његовим квалификацијама и годнама службе, даће му се онај степен и група тога звања који одговара висини његових затечених принадлежности и у томе степену и групи ће остати све дотле, док напредовањем у служби, према одређењима ове Уредбе не постигне виши степен или групу свога звања.

            Црквенојерархиски службеници који буду имали веће принадлежности или боље разврстање него би им припало по овој Уредби задржаће те принадлежности, разврстање и време проведено у групи у којој су за идућу групу и пошто ова Уредба ступи на снагу, док напредовањем у служби не постигну те принадлежности, али ће за даље њихово напредовање у служби вредити одређења ове Уредбе те ће доћи најдаље до оне групе, која је прописана Уредбом.

            Парохиске године службе рачунају се по одбитку три године на име приправничке службе за сваку групу по пет година почев од најниже групе, а године административне службе по члану 44 ове Уредбе.

            Привремени службеници ако су више од три године у служби превешће се на сталне, према њиховим квалификацијама. Године проведене у служби признаће им се према оцени рада, који су показали у служби за напредовање у служби и за пензију.

            Црквенојерархиским службеницима који су ратом ометени те нису на време свршили студије и добили службу, него су је добили касније, а најдаље до краја 1925 године може Свети архијерејски синод у сагласности са Патријаршиским управним Одбором на образложену и документовану молбу, препоручену од надлежног Архијереја одобрити за напредовање у служби и пензији онолико времена, колико би им се уз одбитак времена проведеног у кадру рачунало да нису били ратом ометени него да су на време свршили студије и добили службу.

            Протопрезвитери и срески намесници без парохије, које је Устав Српске православне Цркве затекао као такове те су разврстани као чиновници задржавају своја права како су разврстани на принадлежности и на пензију, а за све друге њихове односе вреди Уредба о парохиском свештенству.

            Ако је који црквенојерархиски службеник у звању за које се тражи већа спрема од његове, онда ће његово напредовање у служби или за једну групу мање од оне до које иде црквенојерархиски службеник са пуном спремом.

            Члан 89

            Ступањем на снагу ове Уредбе престају важити све одредбе и прописи, који се њој противе.

            Члан 90

            Ова Уредба ступа на снагу кад буде објављена у службеном листу Српске православне Цркве. 

____________

            из седнице Патријаршиског савета српске православне Цркве држане у Сремским Карловцима 6/19 јуна 1936 године.