The measure is available in the following languages:
На основу члана 2 Закона о Српској православној цркви и члана 7, 31, 85 тачке 5, 230 и 250 Устава Српске православне цркве, Патријаршиски савет прописује
УРЕДБУ
о управи, руковању, контроли и надзору црквених фондова,
задужбина (заклада) и добара.
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1
Пословање код свих црквених фондова, задужбина и добара воде се тако да се њихова главница никако не крњи, већ по могућству повећава.
Члан 2
На што ће се трошити приход ових установа, ако то основним завештањем није јасно одређено, регулисаће се њиховим правилима, а на друге сврхе не могу се њиховим правилима, а на други сврхе не могу се употребљавати, осим ако се намена тих установа, у смислу члана 257 Устава Српске православне цркве, друкчије одреди.
Члан 3
Уколико се крајем године појави вишак у приходима и расходима, употребиће се за ојачање главнице и стварање резерве за одржање и повећање вредности те установе, ако није друкчије предвиђено у основном завештајном документу или у специјалним правилима.
Члан 4
Сваки фонд, свака задужбина и свако добро претпостављају посебни рачунски објекат и њима се, као и њиховим приходима и расходима, посебно и рукује.
Ако фонд или задужбина има у својој активи и непокретности, свака врста активе води се и показује одвојено.
Члан 5
Рачунске књиге воде се тако, како ће се увек и у свако доба моћи да види и стање благајне и стање свих осталих делова имовине.
Члан 6
Рачуноводне књиге воде се по начелима и одредбама Уредбе о рачуноводству Српске православне цркве.
Члан 7
Пословна година код црквених фондова, заклада и добара поклапа се са црквеном буџетском годином.
Члан 8
Вредност имовине као и све промене у вредности имовине морају се у рачунским књигама тачно показати.
Члан 9
За буџете ових установа важе прописи Уредбе о рачуноводству Српске православне цркве, уколико су ове установе самосталне и не улазе у састав буџета оног тела које њима рукује и управља.
Члан 10
Руководиоци и рачунополагачи код црквених фондова, задужбина и добара могу бити: црквене власти, црквена надлештва и нарочито овлашћени одбори или лица, што се регулише њиховим правилима.
Члан 11
Управе односно руковаоци и рачунополагачи дужни су:
а) да се о повереним установама старају као добри домаћини;
б) да се старају да се приходи троше само на намењене сврхе;
в) да се старају да се сви приходи прикупљају тачно на време (закупи, купони, камате итд).
г) да се расположива готовина на време улаже на чување и приплод и
д) да воде потребне књиге и полажу рачуне о раду и да састављају биланс.
Члан 12
Уколико овим установама рукује нарочита управа, дужна је да води и књигу „Записник седница“, у који ће бележити целокупан рад на седницама.
Члан 13
О свакој промени или проширеној намени појединих установа морају се благовремено известити и односни руковаоци.
Члан 14
У погледу пословања овим установама и у погледу дужности и права њихових управљача, рачунополагача и руковалаца вреде прописи Уредбе о рачуноводству Српске православне цркве.
Члан 15
Правилима о управљању појединим фондовима, задужбинама и добрима не могу се мењати рачуноводни прописи ове Уредбе и Уредбе о рачуноводству Српске православне цркве.
Члан 16
Сви фондови и задужбине морају бити убележени у фондовске односно задужбинске регистре, а црквена добра у инвентар.
Члан 17
Фондовске и задужбинске регистре и инвентаре добара води Патријаршиски управни одбор за опште установе Цркве преко своје Канцеларије под чијом су контролом исти; Епархиски управни одбори за установе својих Епархија, а Црквеноопштински одбори за њихове установе, под контролом надлежних црквених власти.
Управна канцеларија води ове регистре за све фондове, задужбине и добра која су својина целе Цркве.
Члан 18
Сваки новоосновани фонд или задужбина мора се објавити у службеном листу Српске православне цркве.
Тако исто објављиваће се и годишња стања свих фондова и задужбина (члан 94 тач. 9 УСПЦ).
Члан 19
Где пословање новцем то нарочито изискује, могу се увести специјалне благајне са благајником, као и руковаоци појединих објеката и режисери.
Рад ових прописан је Уредбом о рачуноводству Српске православне цркве.
Члан 20
Чим се прими и одобри нова задужбина или фонд, морају се одмах предузети мере да се они заштите и да се изврши пренос својине законским путем.
Члан 21
О своме пословању ова односна тела састављају рачуне расхода и прихода и рачуне изравнања.
На крају године ови се билансом објављују у службеном листу.
Државни папири од вредности рачунају се у билансу према берзанском курсу последњег дана рачунске године.
Члан 22
Књиге које треба водити јесу:
- Дневник касе у који се уписују посведневно сва примања и издавања;
- Патријалник у који се најпре уписују целокупна имовина и затим се према дневнику касе разводе по партијама све промене и кретања имовинског стања;
- Инвентар покретне и непокретне имовине;
- Аманетник за пријем и предају новца и аманета, уколико се не служи организацијом Поштанске штедионице, и
- Деловодни протокол у који се заводи сва преписка и сви налози и расписи.
Према потреби могу се увести и друге књиге, о чему решава Управа.
Члан 23
О задужењу, оптерећењу, отуђењу, замени и закупу имовине свих установа решава управни одбор ако га има, или тела која њима управљају, а коначно одобравају надлежне власти по Црквеном уставу, уколико то није односним Правилима друкчије наређено.
Члан 24
Управни одбор односно тела или лицакоја рукују фондовима, задужбинама и добрима, подносе годишњи извештај о своме раду заједно са билансом, тј. са рачуном расхода и прихода и рачуном изравнања, црквеној власти под чијом контролом стоје.
Ове црквене власти састављају своје годишње извештаје о стању свих фондова на својој територији и шаљу их Патријаршиском управном одбору који саставља општи годишњи извештај за све фондове на територији Српске православне цркве и штампа га у службеном листу.
Члан 25
Ако се из фондова и задужбина одобравају и зајмови, они морају бити уз хипотеку на првом месту у судске књиге уведени. Правилник који ће за то прописати Патријаршиски управни одбор одредиће посебни поступак о томе. О њиховим дужницима морају се водити засебни рачуни.
Члан 26
Ако се расположива готовина улаже у хартије од вредности, може се то учинити само ако се улаже у хартије државне, црквене и државом гарантоване.
Члан 27
Новац – готовина – у касама не сме се држати бесплодно, већ се мора давати на приплод првенствено црквеним финансиским установама, затим Државној хипотекарној банци или Поштанској штедионици.
Уложне књижице или потврде о давању на текући рачун, чуваће се у каси као готов новац.
Приход од камата књижиће се у каси као ванредан приход.
I О ЦРКВЕНИМ ФОНДОВИМА
Члан 28
Ради олакшања свога пословања Српска православна црква може, према потреби и материјалним средствима, оснивати и црквене фондове са нарочитом наменом у црквене сврхе (члан 252 УСПЦ).
Члан 29
Фондови се могу оснивати:
а) за опште потребе Српске православне цркве и
б) за посебне потребе њених саставних делова, завода и установа (члан 252 УСПЦ).
Члан 30
Фондове могу оснивати:
а) Патријаршиски управни одбор за опште потребе Српске православне цркве (члан 94 тач. 17 УСПЦ);
б) Епархиски савет (члан 136 тач. 9 УСПЦ), по предлогу Епархиског управног одбора за посебне потребе Епархије;
в) Црквеноопштински савет, по предлогу црквеноопштинског управног одбора (члан 185 тач. 8 и 9 УСПЦ) на посебне потребе црквене општине и
г) црквени заводи и установе свака за своје потребе.
Члан 31
Оснивање фондова као и њихова Правила одобрава коначно Патријаршиски управни одбор (члан 254 УСПЦ).
Члан 32
Правила фонда морају садржавати ове одредбе:
- ко оснива;
- име – назив – фонда;
- седиште фонда;
- имовина намењена фонду;
- сврха – намена – фонда која мора бити тачно и јасно изражена;
- ко ће фондом управљати, нарочити одбор или тело, за чије се сврхе и установљава;
- какав је надзор предвиђен;
- начин заступања пред влашћу и пред трећим лицима и
- ликвидација.
Члан 33
За образовање једног фонда морају се претходно осигурати потребна материјална средства у потпуности, једном за свагда или делимично, ако се жели постепено улагање за дужи низ година, док се не достигне једна утврђена сума.
Члан 34
Фондовима могу управљати сва црквена тела и установе, према томе коме су поверени.
Тако фондовима могу руковати: Свети архијерејски синод (члан 64 тач. 24 УСПЦ); Патријаршиски управни одбор (члан 94 тач. 6 УСПЦ), Епархиски управни одбор (члан 146 тач. 2 УСПЦ), Црквеноопштински управни одбор (члан 194 тач. 8 УСПЦ) и заводи и установе (члан 252 УСПЦ).
Члан 35
Чим Патријаршиски управни одбор одобри оснивање једног фонда и његова правила, наредиће одмах да се и имовина тога фонда преда управи дотичног фонда на управу и руковање.
Пријем и предаја врши се комисиским путем. За тачност пописа чланови комисије одговорни су материјално, морално и кривично.
Члан 36
Управљачи фондова морају годишње подносити стања фондова надлежнима, ради објављивања у службеном листу.
II О ЦРКВЕНИМ ЗАДУЖБИНАМА
Члан 37
Српске црквене задужбине (закладе) су оне установе које су поједини добротвори основали или их буду оснивали, са одређеном наменом за верске, црквено-просветне, добротворне или друге потребе Српске православне цркве или појединих њених саставних делова, завода и установа (члан 253 УСПЦ).
Исто тако црквене су задужбине и оне које нису намењене црквеним потребама и циљевима, али су поверене на управу и руковање цкрвеним властима, заводима и установама (члан 253 УСПЦ).
Члан 38
Задужбина се може основати:
- приватном исправом коју је оснивач својеручно написао, потписао и датирао;
- приватном исправом овереном од суда, управне власти или јавног бележника;
- изјавом воље коју је оснивач дао код управне власти или јавног бележника и о којој је службено састављен записник односно бележнички спис и
- наредбом своје последње воље.
Члан 39
У исправи којом се оснива црквена задужбина треба да се означи:
- назив задужбине;
- сврха – намена – задужбине;
- имовина која је тој задужбини намењена;
- седиште задужбине;
- ко ће и како њоме управљати;
- какав се надзор предвиђа и
- начин заступања пред властима и пред другим лицима (члан 55 ове Уредбе).
Члан 40
Управа задужбином може се поверити како физичким тако и правним лицима.
Ако назив и управа не би били јасно означени у основном акту, одредиће то Патријаршиски управни одбор.
Управа задужбине може се састојати од 3 – 5 чланова, ако у основном писму задужбине (чл. 38 ове Уредбе) није друкчије одређено.
Члан 41
Ако у случају тачке 2 члана 38 ове Уредбе оснивач за живота преда исправу о оснивању задужбине којој црквеној власти, она ће је доставити Патријаршиском управном одбору. Предаја основног акта може бити и преко пуномоћника па и после смрти оснивачеве.
Члан 42
Оснивач ће саставити Правила (Статут) задужбине, а ако он то не учини, саставиће их Патријаршиски управни одбор.
Члан 43
Оснивање задужбина и њихова Правила одобрава Патријаршиски управни одбор. Основни акт задужбине неће се одобрити ако је сврха задужбине немогућа или ако су завештана средства за намењену сврху сасвим недовољна, правно или морално недопуштена, или је противна верским правилима и начелима, или је очигледно неозбиљна и не би за њу посојао никакав разборити разлог.
Члан 44
Као седиште задужбине, ако оно није означено, сматра се место у којем се налази управа задужбине и према томе се одређује надлежна судска власт уколико не би нарочито што друго било одређено.
Члан 45
Кад је Патријаршиски управни одбор оснивање задужбине примио и одобрио, онда се сматра да она правно постоји од тренутка, кад је изјава о оснивању задужбине предата црквеној власти (члан 41 ове Уредбе) односно как је потписан записник или састављен бележнички спис, или ако је основана наредбом последње воље, од дана смрти (члан 38 тач. 3 и 4 ове Уредбе).
Члан 46
Патријаршиска управна канцеларија о свима задужбинама код Српске православне цркве води нарочити Задужбински регистар.
У овај регистар уводи се извод из акта о оснивању задужбине (назив, сврха, имовина, име оснивача, управа задужбине итд.
Члан 47
Оснивач задужбине не може без пристанка Патријаршиског управног одбора ни у чему мењати правила једном већ одобрене задужбине.
Члан 48
Чим се Патријаршиском управном одбору поднесе акт о оснивању задужбине, он ће одмах преузети све мере да се имовина задужбине обезбеди и сачува.
Члан 49
Пошто се заврши сав поступак и задужбина одобри, предузеће задужбинску имовину одмах управа задужбине, осим ако што друго није наређено у основном акту.
Предаја имовине управи врши се комисиски и по списку, по могућству са што тачнијим описом ствари.
Ако одговорна лица не би извршила предају задужбинске имовине, одговараће за штету која би услед тога настала за задужбину.
Члан 50
Црквена задужбина, основана по прописима ове Уредбе правно је лице.
Њена имовина не може се ни на шта друго употребити, осим на оно чему је и како намењена (чл. 256 УСПЦ).
Члан 51
Али ако се у току временa покаже да је остварење сврхе задужбине постало немогућно, или је престала потреба за коју је одређена, Патријаршиски савет, у споразуму са Светим архијерејским сабором, а по предлогу Патријаршиског управног одбора и по саслушању оснивача, ако је жив, може одредити задужбини другу сличну сврху или је сјединитиса другом по сврси сродном задужбином, тј. ако у основном акту није шта друго за овај случај одређено (члан 256 УСПЦ).
Одлуку о промени намене задужбине, ако је оснивач умро, одобрава Краљ на предлог надлежног Министра (члан 257 УСПЦ).
Члан 52
Намена постојећих задужбина може се проширити на исте потребе у целој Српској православној цркви и њеним саставним деловима.
О томе решава Патријаршиски савет на предлог Патријаршиског управног одбора а у споразуму са Светим архијерејским сабором.
Члан 53
Ако средства неке задужбине постану недовољна, односно нема изгледа да ће у догледном времену постати довољна за остварење сврхе, може се њезина намена смањити или се та задужбина припојити другој са сродном сврхом.
О томе решава Патријаршиски савет на предлог Патријаршиског управног одбора, а у споразуму са Светим архијерејским сабором.
Члан 54
Управа задужбине има дужност да води све послове задужбине самостално и као добар домаћин а у границама ове Уредбе и Правила дотичне задужбине.
Ако управа немарним, несавесним и противзаконитим радом нанесе штете задужбини, одговара по грађанском а евентуално и по кривичном закону.
Члан 55
Управа заступа задужбину према трећим лицима и према властима, уколико је за то овлаштена од Патријаршиског управног одбора који је у првом реду надлежан да заступа задужбину код суда и других власти.
Основним актом или Правилима може бити наређено, да имају право заступања само одређени чланови Управе. У таквом случају треба да су такви чланови уписани у задужбински регистар.
Члан 56
За правну вредност закључака, управе, потребна је већина гласова на седници управе присутних чланова управе уколико Основним актом Задужбине или Правилника није шта друго наређено. При једној подели гласова, одлучује глас председавајућег члана.
За случај, када је који члан управе односно његов брачни друг или сродник по крви до четвртог степена и тазбини до другог степена заинтересован у правном послу или спору између њега и задужбине, нема он право гласања или заступања уколико се тиче тога правног посла или спора.
Ако је Управа задужбине поверена којој црквеној власти, задужбину ће код других власти заступати црквени правобранилац. Он се у том случају има држати прописа који вреде за ову власт, а нарочито наређења Патријашиског управног одбора, као и основног акта и правила дотичне задужбине.
Члан 57
Не могу бити чланови задужбинске управе:
- лица која немају пуних 25 година живота осим ако је оснивач задужбине поставио лице испод тих година, али оно мора бити пунолетно;
- лица која су под старатељством или под стечајем као и лица осуђивана због кривице из користољубља или због повреде јавног морала;
- службеници који по Уредби врше контролу над задужбинама;
- лица која су била у осведоченом непријатељству са оснивачем задужбине, и
- лица која припадају кругу оних којима су намењене користи задужбине.
Члан 58
Упражњена места чланова задужбинске управе попуњавају се према одредбама Основног акта Задужбине и Правила, а ако там није ништа одређено, попуњавају се закључком првостепене надзорне црквене власти.
Ако задужбина остане без управе, нову Управу поставиће Патријаршиски управни одбор, осим ако Основним актом или Правилима није шта друго предвиђено.
Ако је оснивач одредио чланове управе по положају, могу они у случају потребе предложити да се управа прошири новим члановима који не би били постављени по положају него по нарочитом споразуму између првостепене надзорне власти и задужбинске управе.
Члан 59
Задужбинско имање одржаваће се из редовних прихода задужбине. Ако би за одржавање или унапређење тога имања било потребно чинити издатке смањивањем задужбинског имања, потребно је одобрење и Патријаршиског савета.
Ако би управни трошкови заједно са трошковима за помен оснивача задужбине прелазили 10% прихода задужбинског имања, потребно је одобрење Патријаршиског савета.
Ако награду задужбинској управи није одредио сам оснивач а постоји потреба за то, одредиће је она црквена власт која води непосредни надзор над задужбином, према природи и величини посла задужбине. Одлуку о томе одобрава Патријаршиски управни одбор.
Ако је управа задужбине поверена којој црквеној власти, не могу се њеним чиновницима из прихода задужбинског имања давати никакве награде за вршење послова скопчаних с управом задужбине, сем ако друкчије није наредио оснивач.
Члан 60
Ако нека задужбина нема својих правила, прописашће их Патријаршиски управни одбор.
Члан 61
Свака готовина која по исплати свих трошкова задужбине преостане, има се предавати на приплод првенствено црквеној финансиској установи, а у недостатку ове Државној хипотекарној банци, Поштанској штедионици или самоуправном новчаном заводу, осим ако друкчије није наређено у Основном акту или Правилима.
Како ће се готовина коначно употребити, зависиће од прописа Правилника.
Ко држи новац задужбински из личне користи бесплодно, накнадиће неплаћену камату задужбини и одговараће по грађанском, евентуално и по кривичном закону.
Члан 62
За задужење, оптерећење, замену или отуђење непокретних добара, давање непокретних имања под закуп и за пријем наслеђа без пописа, поступа се по прописима Устава Српске православне цркве.
Члан 63
За улагање задужбинске имовине у непокретности, у папире од вредности, управа је дужна држати се Правила.
Сва новчана пословања задужбине треба упућивати преко Поштанске штедионице и њених филијала.
Члан 64
Задужбинска управа подноси непосредној надзорној црквеној власти годишњи извештај о своме раду, заједно са билансом, а све епархиске надзорне власти Патријаршиском управном одбору.
Патријаршиски управни одбор објављиваће ове извештаје у Службеном листу Српске православне цркве (члан 94 тач. 9 УСПЦ).
Члан 65
Непосреднса надзорна власт може образложеним решењем по извршеном претходном поступку казнити било целу управу било поједине њене одговорне чланове у случају повреде прописа ове Уредбе и односних Правила опоменом, укором или новчаном казном у корист касе задужбине. А ако задужбином управља црквена власт, може она тражити да се против одговорних чиновника поступи дисциплински. А против саме власти поступиће виша претпостављена црквена власт. Казне подлеже одобрењу више претпостављене управне власти.
Ова се казна независно од њихове одговорности по грађанском или кривичном закону.
Првостепена надзорна црквена власт може управу односно њезине одговорне чланове и разрешити од дужности после краће кривице.
Члан 66
Сви управни одбори врше све послове по овој Уредби преко својих канцеларија.
III О ЦРКВЕНИМ ДОБРИМА
Члан 67
Црквена су добра покретна и непокретна имовина црквена.
Она могу бити као општа имовина Српске православне цркве или као својина појединих Епархија, манастира, црквених општина, црквених задужбина и самосталних установа и фондова.
Члан 68
О сваком црквеном добру воде се засебне књиге и засебно показују расходи и приходи по одредбама Уредбе о рачуноводству Српске православне цркве.
Члан 69
Црквеним добрима управљају надлежни наредбодавци по односним црквеним буџетима којима и припадају и то непосредно или преко овлашћених управљача и руковалаца.
Члан 70
Расходи за одржавање добра показују се у буџету као материјални расходи и они не повећавају његову вредност.
Инвестициони расходи показују се као имовина дотичног добра.
Члан 71
Црквена добра служе само за потребе цркве и црквене управе.
За уступање добра на употребу другоме, потребно је одобрење тела које је у Уставу Српске православне цркве предвиђено за одобрење закупа.
Члан 72
Црквене власти и управљачи дужни су старати се да се црквено добро што боље искористи.
Добро које црква не може сама да користи треба издавати под закуп где год је то могуће.
Издавање под закуп може бити надметањем или непосредно погодбом.
Члан 73
Ако међу добрима има и шуме, мора се о шуми водити рационално газдинство како у погледу подизања и подмлађивања тако и у погледу експлоатисања шуме.
Члан 74
Уопште треба настојавати да црквена добра буду и угледна добра.
Члан 75
О добрима издатим под закуп, управљачи ће се старати да закупац закупљено добро користи тако, како га неће упропашћивати.
Са закупцем се мора закључити уговор о закупу у који треба унети све услове и што подробније описати стање закупног добра.
Уговор закључује тело које дотичним добрима управља.
Члан 76
Ако се неко добро не може да изда под закуп а не може да се ни за шта друго употреби и само је на штету цркве, треба га, ако се може другим заменити или продати по одобрењу надлежне власти а новац истој сврси наменити.
Члан 77
О црквеним добрима воде се инвентари и то:
а) за некретнине Инвентар некретнина;
б) за покретности Инвентар покретности;
Инвентар покретности треба делити на:
а) Инвентар канцелариског материјала, прибора и намештаја;
б) Инвентар покретности за остале трајније црквене покретности које су и веће вредности (прибор и спрема у храмовима).
Члан 78
Инвентаре састављају оне власти и органи, који добрима непосредно управљају (члан 246 УСПЦ).
Инвентаром рукују благајници или овлашћена лица.
Члан 79
За материјал или робу при храмовима која се продаје (свеће, восак итд.) воде се магацинске књиге у којима ће се показивати стање сваке врсте предмета посебно, како по вредности тако и по количини, тежини, броју комада итд.
Члан 80
У магацинске књиге бележиће се роба по цени коштања кад се роба прима, а кад се продаје, бележиће се по продајној цени.
Разлика у продајној и куповној цени показаће добит.
Члан 81
За свако добро, покретно и непокретно, мора постојати и доказ о својини (тапија, извод из земљишне књиге, фактура).
Докази о својини имају се чувати у каси, нарочито тапије.
Члан 82
За закупе, задуживања, оптерећивања, отуђивања и замењивања имања и отписивања потраживања, расходовање ствари и томе слично вреде одредбе Устава Српске православне цркве.
Члан 83
Уступање добра из управе једног у управу другог надлештва врши се по последњој вредности која је у Инвентару.
Члан 84
За дозиђивање и поправке на црквеним добрима треба претходно утврдити шта треба уредити, и израдити планове, па тек онда покренути поступак за одобрење и извршење радова.
Члан 85
Сва црквена добра осигуравају се од пожара.
Начин где ће се и како вршити осигурања од пожара, предвиђа нарочита Уредба.
Члан 86
Ако се црквена добра, нарочито манастирска, употребе за летовалишта приход од тога исказаће се одвојено.
Члан 87
Црквена добра и њихови приходи употребљавају се на опште или на посебне црквене потребе и не могу се на друге сврхе употребљавати (члан 244 УСПЦ).
IV О НАДЗОРУ И КОНТРОЛИ
Члан 88
Непосредну и редовну контролу врше тела или лица која управљају фондовима, задужбинама и добрима, по одредбама Уредбе о рачуноводству Српске православне цркве.
Члан 89
Тела која су одобрила оснивање фондова, задужбина и добара и воде надзор над њима, дужна су бар једанпут годишње да прегледају целокупан њихов рад.
Члан 90
Врховни надзор и контролу над свима фондовима, задужбинама и добрима на целокупној територији Српске православне цркве и без обзира на њихову намену, врши Патријаршиски управни одбор.
Члан 91
Ако код неких фондова и задужбина по њиховим Правилима постоје надзорни органи, дужни су они да полугодишње врше преглед да се уверавају о правилном раду и пословању а за то носе и пуну одговорност.
Члан 92
Контролу послова фондова и задужбина може вршити и Главна контрола, али само по захтеву црквених власти (члан 2 Закона о Српској п. ц.)
Члан 93
Контролисање се састоји:
а) у прегледу касе,
б) у прегледу свих књига,
в) у прегледу предмета, материјала и добара,
г) у погледу прихода и расхода и да ли се расходи врше само на оно на што су намењени, и
д) у прегледу целокупног пословања.
Члан 94
О резултату нађеног стања прегледачи су дужни да поднесу исцрпан извештај ономе који је преглед наредио. Овај ће у случају ма какве неправилности предузети мере за заштиту црквених интереса.
ПРЕЛАЗНА НАРЕЂЕЊА
Члан 95
Сви фондови и задужбине и добра која се затеку на дан ступања ове Уредбе на снагу, морају се прилагодити овој Уредби. Исто то важи и за све црквене, манастирске епархиске, свештеничке и друге фондове, капитале и задужбине који се буду преузели од државних органа сходно чл. 268 Устава Српске православне цркве.
Патријаршиски управни одбор извршиће ревизију свих фондова и задужбина и учинити све да би се што пре прилагодили овој Уредби.
Члан 96
Ако се код појединих фондова, задужбина и добара нису водиле правилне књиге и не зна се вредност појединих објеката, има се комисиским путем извршити попис и процена а по комисиском извешћу извршиће се и потребно књижење.
Ако не достају Правила, имају се израдити.
Ако нису регистроване, имају се увести у фондовски односно Задужбински регистар.
Члан 97
Ова Уредба ступа на снагу када се објави у службеном листу Српске православне цркве.
________________
Патријарх српски,
ВАРНАВА