Print Friendly

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

На основу члана 2 Закона о Српској православној цркви и члана 7, 31 и 230 УСПЦ, Патријаршиски савет, у споразуму са Светим архијерејским сабором, прописује

 

 

УРЕДБУ

о рачуноводству Српске православне цркве и њених установа и фондова

 

 

УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

 

Члан 1

Рачуноводство Српске православне цркве обухвата норме:

1.    о изради и извршењу црквених буџета;

2.    о приходима црквеним;

3.    о рачуноводној и благајничкој служби;

4.    о уговорима и набавкама;

5.    о црквеним добрима и инвентару;

6.    о црквеним привредним предузећима; установама и заводима и

7.    о надзору и контроли.

 

Члан 2

Црквено рачуноводство стоји под врховном управом и надзором Патријаршиског управног одбора и од њега прима све прописе и упутства за рад.

 

 

I  О ЦРКВЕНИМ БУЏЕТИМА

 

1.    Опште одредбе

 

Члан 3

Буџети црквених установа предвиђају расходе и приходе за време од једне године и та се година зове буџетска година.

Буџетска година траје од 1 априла до 31 марта наредне године.

 

Члан 4

Време за које се сви рачуни о расходима и приходима у једној буџетској години имају закључити, зове се рачунска година. Она почиње када и буџетска година, а свршава се четири месеца доцније.

 

Члан 5

Црквени буџети су јавни. Они се доносе:

1)   за потребе Синодалног фонда;

1)    за опште потребе Српске православне цркве;

2)    за потребе привредних предузећа, установа и завода Српске православне цркве;

3)    за потребе епархија;

4)    за потребе црквених општина;

5)    за потребе манастира и

6)    за потребе појединих самосталних фондова, задужбина, завода и установа.

 

Члан 6

Без одобреног или продуженог буџета не могу се чинити никакви расходи. Од овога се изузимају само исплата интереса и главнице црквених зајмова правилно закључених.

 

Члан 7

Црквени буџети се састоје из финансиске уредбе и предрачуна расхода и прихода.

 

Члан 8

Финансиска уредба садржи одредбе којима се:

1)    одређује за коју се буџетску годину буџет доноси;

2)    одобрава укупна сума расхода и прихода и утврђује њихова разлика;

3)    предвиђа начин покрића дефицита ако га има;

4)    одређује највећи износ позајмица и благајничких записа и

5)    регулише све друго потребно за извршење буџета.

Финансиска уредба као буџет важи само за време трајања буџетске године.

 

Члан 9

Буџети – предрачуни – расхода и прихода састоје се:

1.    из предрачуна расхода и прихода дотичног тела;

2.    из предрачуна расхода и прихода предузећа и установа дотичног тела и

3.    из предрачуна расхода и прихода црквених фондова и задужбина, који улазе у буџет дотичнога тела а не управља се њима одвојено и самостално.

 

Члан 10

Расходи и приходи предвиђају се у бруто износу.

 

Члан 11

Расходи и приходи излажу се у предрачуну по разделима, главама, партијама и позицијама. Суме позиција збирају се и показују као партије.

Разнородне ствари по намени и извору морају се одвојено показивати у расходима и приходима и то засебно за свако предузеће и установу, фонд и задужбину.

Свака партија садржи расходе односно приходе само једне врсте а у њеним позицијама ове се само рашчлањавају.

 

Члан 12

Расходи се деле на: редовне, нередовне и инвестиционе.

Редовни расходи су они који се стално у сваком буџету појављују. Они се деле на личне, који потичу из службеничких односа и на материјалне, где долазе сви расходи потребни за живот и рад надлештва и установа.

Нередовни расходи су они који се не појављују редовно већ само кад затреба, као: дотације, субвенције, помоћи, награде, благодејање и томе слично.

Инвестициони расходи су они који се троше на разне инвестиције и долазе у билансу као актива вредносне имовине.

 

Члан 13

У предлогу буџета могу се предвидети и резервни кредити који ће служити:

а) за повећање буџетом већ одобрених кредита, али само за материјалне издатке који су, међутим, недовољни и

б) за потребе које се буџетом нису могле предвидети.

Резервни кредити могу бити до износа од 3% укупне суме кредита одобрених за материјалне издатке.

 

Члан 14

Све црквене обавезе створене уредним путем морају се унети у предрачун расхода и осигурати покрићем у приходима.

 

Члан 15

У буџету за опште потребе Српске православне цркве могу се предвидети и кредити на поверљиве црквене потребе.

Поверљиви кредити стоје на расположењу само Патријарху за потребе целе Цркве и не подлеже ничијој контроли.

 

Члан 16

Приходи су редовни и нередовни, према томе да ли потичу из сталних редовних извора или не. Они се морају одвојено један од другог показивати.

Као приходи не могу се сматрати примања из позајмица нити буџетски вишкови из прошле године као ни уштеде у кредитима и претеци приреза установљених ради буџетске равнотеже.

 

 

2.    Израда буџета

 

Члан 17

При изради предрачуна расхода и прихода прво се утврђују расходи па онда приходи.

 

Члан 18

Лични издаци показјују се онако како је фактично стање, по броју, звању и плати.

У току буџетске године не могу се заводити нова звања нити мењати групе и класе и повећавати принадлежности, ако за то у буџету нема кредита.

 

Члан 19

Личне и породичне пензије показују се у засебном разделу према стварном стању у глобалним сумама.

У истом разделу показују се и кредити за нова пензионисања.

 

Члан 20

Материјални расходи показују се према намени и што расчлањеније, у што више позиција, на пр: на канцеларијске трошкове, ситне оправке, кирије, огрев, осигурање, одела служитеља итд.

 

Члан 21

Инвестициони расходи показују се у предрачуну по засебним главама а на основу утврђених и одобрених планова и предрачуна.

Расходи за инвентарске предмете предвиђају се према приближној процени.

 

Члан 22

За обавезе из ранијих година, ако их има, треба предвидети расходе према стварном стању.

Тако исто и за расходе који се чине на основу уговора у току више година, треба уносити тачно потребне суме уз ознаку, по коме уговору треба да се изврши исплата.

 

Члан 23

Ванредне кредите треба што више избегавати и уносити само према стварној потреби и обзиром на финансиске могућности.

 

Члан 24

Све што важи за расходе, важи и за приходе. И они се морају показивати подељени према својим изворима.

 

Члан 25

Тела која имају право и на прирезе на непосредни порез дужна су да благовремено спреме све што треба и издејствују одобрење приреза пре него што буде предлог буџета коначно одобрен, ради реалности свога буџета.

Захтев за прирез мора бити свестрано образложен и документован.

 

Члан 26

Органи који састављају односно доносе буџете, морају уз предлог буџета поднети и експозе, у којем ће образложити и документовати потребу појединих расхода, нарочито ако су расходи нови или се повећавају.

 

Члан 27

Тела која доносе буџет по учињеним предлозима као и тела која их одобравају, могу предложене суме повећати, смањити или укинути, ако се за то покаже оправдана потреба.

Сваку промену коју ова тела буду учинила, треба и да је образложе.

Тела која коначно одобравају буџете не морају промене и да образлажу.

 

Члан 28

При саставу, прегледу и коначном одобрењу буџета мора се водити рачуна о начелу:

а) да се редовни расходи покривају редовним приходима и

б) да се укупни буџетски расходи крећу у границама предвиђених буџетских прихода.

 

Члан 29

Уз сваки предлог буџета израђује се и рекапитулација која садржи преглед по разделима свих расхода и прихода.

 

Члан 30

Предлог буџета, у самом своме тексту, мора да садржи и рубрику из које ће се видети и разлика према прошлогодишњем буџету.

 

Члан 31

Предлог буџета мора бити израђен у онолико равногласних примерака, колико има тела кроз која пролази до коначног одобрења, више један.

Свако тело кроз које пролази буџет, један примерак задржава а остале шаље даље.

Тело које коначно одобрава буџет, један примерак задржава а други, оверен враћа истим путем телу коме и припада.

 

Члан 32

За потребе Синодалног фонда пројект буџета саставља Свети архијерејски синод (чл. 266 УСПЦ) и подноси га Светом архијерејском сабору на коначно одобрење.

За опште потребе Српске православне цркве пројекат буџета доноси Патријаршиски управни одбор (чл. 94 тачка 3 УСПЦ).

За потребе епархија пројект буџета саставља Епархиски управни одбор (чл. 146 т. 3 УСПЦ) и подноси га на одобрење Епархиском савету који га шаље Патријаршиском управном одбору на коначно одобрење.

За потребе црквених општина пројект буџета саставља црквеноопштински управни одбор (чл. 194 тачка 13 УСПЦ) и подноси га на одобрење Епархиском савету који га шаље Патријаршиском управном одбору на коначно одобрење.

За потребе црквених општина пројект буџета саставља црквеноопштински управни одбор (чл.194 тачка 13 УСПЦ) и подноси га на преглед црквеноопштинском савету који га подноси на коначно одобрење Епархиском управном одбору (чл. 185 тачка 1 УСПЦ).

За потребе манастира пројекат буџета доноси настојатељ манастира с братством (чл. 206 тачка 1 УСПЦ) и подноси га Епархиском управном одбору који га, у споразуму са Епархиским црквеним судом, одобрава.

 

Члан 33

Опште потребе Цркве су оне потребе којима су заинтересовани сви припадници Српске православне цркве, без разлике места где се налазе. Посебне су потребе: потребе епархија, црквених општина и манастира где је заинтересован један ужи круг припадника Српске православне цркве, који је ограничен на епархију, на црквену општину и на манастир.

С обзиром на ово начело опште су потребе Цркве: потребе за личне и материјалне издатке свих централних тела и установа које су под њиховом управом без обзира да ли су за унутрашњу или спољну црквену управу, као: Свети архијерејски сабор и Патријаршиски Савет, свети Архијерејски синод и Патријаршиски управни одбор, Канцеларија Светог синода, Патријаршиског управног одбора, Великог црквеног суда и Патријарха, затим Патријаршијска штампарија и остала Патријаршиска привредна предузећа, и најпосле Патријаршиска и Архијерејска добра и парохиске сесесије, Патријаршиски и Архијерејски дворови, фондови и задужбине под управом Патријаршиског управног одбора.

У опште потребе Цркве спадају даље, осим горњих потреба, и потребе за личне и материјалне издатке оних тела Српске православне цркве која су одређена за унутарњу црквенојерархиску службу, па ма ту био заинтересован и један ужи круг припадника Српске православне цркве.

С обзиром на ово друго начело, у опште потребе Цркве спадају сви лични и материјални издаци на тела унутарње црквенојерархиске службе као: епархиских црквених судова, богословија, монашких школа; издаци за активне и пензиске принадлежности и за репрезентацију Патријарха и Архијереја и парохиског свештенства са изузетним делом принадлежности парохиског свештенства који добива у натури: стан у парохиском дому са баштом и огревом. Ово спада по Уредби о парохиском свештенству у посебне потребе цркве, и то потребе црквених општина.

У посебне потребе Цркве т. ј. потребе епархија спадају лични и материјални издаци црквених тела код епархија која су тела одређена за спољну управу Цркве и потребе установа под њиховом управом а то су: епархиски савети, епархиски управни одбори, епархиска привредна предузећа, фондови, задужбине и добра. У посебне потребе Цркве т. ј. потребе епархија спадају и потребе за све оне издатке који су према Уредби о парохиском свештенству предвиђени као награда за изванредне послове пароха као: катихизирање, комисије, путни и подвозни трошкови за катихизирање у школама удаљеним 3 километара и више од парохиског стана.

У посебне потребе Цркве, т. ј. потребе црквених општина спадају лични и материјални издаци тела код општина и установа код општина: црквеноопштински савети и црквеноопштински управни одбори; даље потребе привредних предузећа општина општина, фондова и задужбина и општинских добара. У ове посебне потребе Цркве спада и издржавање цркава, парохиских домова и гробаља, црквеноопштинске и парохиске канцеларије и прибављање материјалних средстава за све потребе Цркве које се односе само на припаднике те општине.

У посебне потребе Цркве т. ј. потребе манастира спадају сви лични и материјални расходи манастира и свих привредних предузећа, фондова, задужбина и добара који припадају манастиру као власништво или су под манастирском управом.

Путни и селидбени трошкови лица и породица могу спадади у опште и у посебне потребе Цркве према томе да ли се врше по налогу централних, епархиских и црквеноопштинских власти и да ли су те власти за унутарњу или спољашњу црквену управу.

Све нове потребе које се буду уводиле у Српској православној цркви после ступања ове Уредбе на снагу, увешће се посебном Уредбом и у њој ће се навести да ли су то опште или посебне потребе Српске православне цркве.

 

Члан 34

У предлог буџета за опште потребе Српске православне цркве морају се уносити и ови расходи:

1.    кредити за дотацију Синодалном фонду; овај кредит не може бити мањи од 1% укупно предвиђених прихода за дотичну годину, и

2.    кредити потребни за одржавање службеног листа Српске православне цркве, ако и уколико нису довољни приходи од самог листа.

 

            Члан 35

            Буџети морају бити реални и расходи имају бити потпуно покривени.

            У колико се буде показивао мањак, мора се јасно показати.

 

Члан 36

Сваке године, а најдаље до 1 фебруара, морају се припремити предлози буџета за наредну годину и послати надлежнима за доношење, преглед и коначно одобрење тако, да их тело које их коначно одобрава, мора имати најдаље до 15 марта, како би их и одобрило и вратило до 31 марта.

У времену од 1 фебруара до 15 марта предлог буџета треба да пређе сва тела кроз која пролази до коначног одобрења.

 

Члан 37

У случају да се буџет из оправданих разлога не донесе ни до 1 априла (до почетка буџетске године) могу се одобравати дванаестине за један или више месеци.

Продужење буџета одобрава тело које одобрава и сам буџет.

Тело које тражи продужење старог буџета подноси за то мотивисани предлог, означујући и укупан износ тих дванаестина.

 

Члан 38

Српске православне епархије и њихови делови ван граница Краљевине Југославије у погледу буџетирања управљају се у свему по прописима ове Уредбе (члан 23 Закона о Српској православној цркви и члан 14 УСПЦ).

 

Члан 39

Расходи и приходи црквених фондова, заводи и установа уносе се у односне предрачуне буџета оних тела која њима рукују и о њима се старају.

Расходи и приходи црквених задужбина (заклада) предвиђају се такође у односним предрачунима буџета, ако су расходи намењени потребама Цркве.

 

Члан 40

Епархиски црквени одбор из одобрених буџета свих црквених општина и манастира на својој територији саставња Преглед свих одобрених буџета расхода и прихода по поделама како су у буџетима изведене.

Епархиски управни одбор такав преглед најдаље до 15 априла шаље Патријаршиском управном одбору који саставља Општи преглед свих одобрених буџета у саставу Српске православне цркве. У тај општи преглед Патријаршиски управни одбор уноси и за опште потребе Српске православне цркве, ради чега ће благовремено затражити и ове буџете.

 

Члан 41

Црквена добра и њихови приходи употребљавају се на опште или посебне црквене потребе и не могу се на друге сврхе употребљавати (члан 244 УСПЦ).

 

 

II ИЗВРШЕЊЕ БУЏЕТА

 

Члан 42

Извршење црквених буџета врше наредбодавци и рачунополагачи.

Наредбодавци су (чл. 234 УСПЦ):

а) по буџету Синодалног фонда претседник Светог архијерејског синода или његов заменик;

б) по буџету за опште потребе Српске православне цркве, патријаршиских привредних тела и установа – претседник Патријаршиског управног одбора или његов заменик или потпретседник;

в) по буџету за потребе епархија претседник Епархиског управног одбора или његов заменик или потпретседник;

г) по буџету за потребе црквених општина претседник црквеноопштинског управног одбора или потпретседник;

д) по буџету за потребе манастира настојатељ манастира и

ђ) по буџету фондова и задужбина или црквених добара претседник Управног одбора те установе ако има Управни одбор, а ако нема, претседник онога тела у чији делокруг спада установа.

Наредбодавци могу овластити, да их у посебним хитним случајевима и до одређене своте замењују и друга лица.

 

Члан 43

Наредбодавац извршује буџет тиме, што издаје одлуку о ангажовању расхода одлуку о доспелости плаћања и наредбу за исплату.

 

Члан 44

Ангажовање кредита може бити привремено и коначно.

Привремено ангажовање врши се уопште сваком одлуком која са собом повлачи ма какав задатак.

Коначно ангажовање је одлука којом се ствара обавеза којој неминовно следује и исплата.

Одлукa о доспелости доноси се онда, када је по уговору доспела једна исплата на основу раније свршенога посла који тада треба да се исплати у целости или у ратама.

Наредбом за исплату наређује се благајнику или рачунополагачу, да исплату и изврши. Њоме се припрема дефинитивна исплата.

 

Члан 45

Одлука о ангажовању расхода мора да садржи:

1.    на што се расход има да изврши т. ј. која потреба да се задовољи;

2.    износ кредита који се има утрошити;

3.    буџетску партију на терет које се исплата врши или износ отвореног кредита и

4.    којим се путем има набавка извршити. Сума коначно ангажованог кредита не сме се прекорачити.

 

Члан 46

Расходи се могу ангажовати само у границама одобрених кредита односно у границама отворених кредита.

Кредити се отварају и затварају одлуком наредбодавца за дотични буџет у коме су предвиђени.

 

Члан 47

Наредба за исплату мора да садржи:

1.    коме се исплата има да изврши;

2.    на име чега се исплата врши;

3.    бруто износ који се има исплатити;

4.    одбитке који се при исплати имају извршити (порез, таксе итд)

5.    буџетску партију и позицију или акт којим је кредит отворен;

6.    место где се исплата врши и

7.    начин плаћања (у готову, у боновима итд)

 

Члан 48

Наредбодавац је дужан уз наредбу за исплату доставити надлежном рачунополагачу-благајнику одлуку о коначном ангажовању расхода, или о доспелости плаћања са свима исправама на основу којих је иста донесена.

 

Члан 49

Ако се исплата врши у оброцима и за дуже време, за више буџетских година, одлука о коначном ангажовању расхода мора садржати износ целокупне обавезе и износ који терети буџетске кредите оне буџетске године у којој је донета одлука о коначном ангажовању. За наредне године буџет се извршује одлуком о доспелости плаћања и наредбом за исплату, уколико је предвиђен за дотичну годину.

 

Члан 50

Исплате се могу вршити и преко режисера. Режисери су лица којима се поверава неки специјални издатак за набавку или радове.

 

Члан 51

Код радова у режији наредбодавац извршује буџет одлуком о привременом ангажовању и наредбом за исплату.

На основу ове одлуке могу се издавати привремене наредбе за исплату надлештву или пословођи-режисеру коме је извршење набавке или радова поверено. Све ово врши се под условом накнадног обрачуна са свима правдајућим документима.

После овог обрачуна наредбодавац доноси одлуку о коначном одобрењу расхода и издаје коначну наредбу за исплату којом се ликвидира привремена наредба.

У овој коначној наредби за исплату мора се означити да се њоме има да ликвидира раније издата привремена наредба, позивајући се на број исте.

 

Члан 52

Режисери морају извршити дате им налоге у остављеном року; у противном морају изузети новац вратити у целости, ако посао уопште није свршен или делимично, уколико је новац претекао.

 

Члан 53

Наређење из претходног члана важи и за привремене акконтације, за путне и селидбене трошкове и када се плата исплаћује преко режисера.

 

Члан 54

На терет кредита одобрених буџетом могу се вршити привремена и коначна ангажовања сам на материјалне издатке у току буџетске године.

Истеком буџетске године, т. ј. 31 марта, сви се кредити аутоматски затварају.

 

Члан 55

Одлуке о доспелости плаћања и наредбе за исплату по уредбно ангажованим расходима могу се доносити до краја трећег месеца по истеку те буџетске године. Исплате у овим случајевима врше се до краја рачунске године.

 

Члан 56

Доспеле а неизвршене исплате ни до краја рачунске године пописују се и њихове исплате могу бити у наредној буџетској години и то:

а) на терет одговарајуће буџетске партије за овакве обавезе и

б) на терет готовине Резервног фонда, ако овај и уколико постоји.

 

Члан 57

Наредбодавац по буџету за опште потребе Српске православне цркве као и наредбодавци по епархиским буџетима могу своје наредбодавно право пренети на подручне органе, али само до суме од 20.000 динара.

 

Члан 58

Ни један се кредит не сме прекорачити нити употребити на нешто друго осим на оно што је намењен.

Вирманисање је повећање једног кредита на терет другог и оно је дозвољено самo између позиција једне партије.

Изузетно може се дозволити вирманисање и између партија једне исте главе, по одобрењу онога тела које је надлежно и за одобрење буџета.

 

Члан 59

Код црквених привредних установа може се одобравати повећање расхода и на личне издатке за радну снагу и на материјалне издатке, ако се тиме стварају и већи приходи. То се одобрава на терет самих прихода.

За ово је потребно одобрење тела које коначно одобрава и буџет.

 

Члан 60

Уколико се предрачуном одобрени кредити покажу недовољни а не могу се повећати из резервних кредита или вирмисањем могу се тражити накнадни кредити.

За расходе који нису предвиђени у буџету а не могу се одобрити из резервних кредити мора се тражити ванредни кредит.

Накнаде и ванредне кредите одобравају она тела која и коначно одобравају буџете.

И ови кредити морају имати своја покрића у приходима.

 

Члан 61

Рачунополагачи су они органи и лица којима је поверено руковање новцем, стварима и материјалом (чл.235 УСПЦ).

 

Члан 62

Дужности наредбодавца односно помоћног наредбодавца и рачунополагача не могу се спојити у једном лицу ни стално ни привремено.

Наредбодавци не смеју руковати ни новцем, ни вредностима ни материјалом.

Изузимају се случајеви где је то технички немогуће због недостатка потребних лица.

 

Члан 63

Црквени приходи прикупљају се без обзира на буџетску годину у којој доспевају.

Црквени приходи прикупљају се само на основу финансиске уредбе и буџета и дотле док они важе.

 

Члан 64

Сви црквени приходи по сваком буџету као и приходи црквених привредних предузећа служе само за покриће њихових расхода.

 

Члан 65

Лица која прикупљају црквене приходе или рукују црквеном имовином, одговорни су руковаоци и рачунополагачи.

 

Члан 66

Повраћај више или погрешно наплаћених црквених прихода врши се из текућих прихода исте врсте, без обзира у којој је рачунској години приход био наплаћен.

 

Члан 67

Црквене обавезе и потраживања застаревају по грађанском закону.

 

 

III ПРИХОДИ ЦРКВЕНИ

 

Члан 68

Приходи црквени јесу:

А) по чл. 9 Закона о Српској православној цркви:

1.    приходи од црквених добара,

2.    приходи од црквених фондова,

3.    приходи од државне накнаде из члана 22 Закона о Српској православној цркви,

4.    приходи од црквених такса,

5.    приходи од разреза на приходе манстирских и црквених имања,

6.    приходи од државне помоћи из члана 21 Закона о Српској православној цркви, и

7.    приходи од црквених приреза на непосредни прирез.

Б) по Уставу Српске православне цркве:

1.    приходи од црквених задужбина,

2.    приходи од храмова,

3.    помоћ самоуправних и других тела, добровољни прилози, дарови и завештања и

4.    заоставштине умрлих Архијереја и лица монашког реда.

 

Члан 69

Сви приходи морају се сваки засебно и одвојено водити и показивати.

 

Члан 70

Које тело и које приходе може прикупљати, предвиђено је у Уставу Српске православне цркве (чл. 238-241).

 

Члан 71

Све црквене приходе, сем приреза, прикупљају црквени органи који су за ово овлашћени.

 

Члан 72

Црквене прирезе прикупљају органи државне пореске администрације једновремено и у свему по прописима за државне дажбине и предају их у тромесечним ратама (чл. 11 Закона о Српској православној цркви), и то:

а) општинске прирезе надлежном црквеноопштинском управном одбору односно лицу кога он овласти;

б) епархиске прирезе надлежном Епархиском управном одбору односно лицу које он овласти и

в) прирезе за опште потребе Српске православне цркве Управној канцеларији при Патријаршиском управном одбору (чл. 261 Устава Српске православне цркве).

 

Члан 73

При одмеравању разреза и приреза мора се водити рачуна о платној моћи опорезованих и могућности саме наплате.

Због тога, сваки предлог о томе мора бити свестрано образложен и поткрепљен бројем пореских глава, износом порезе и могућношћу наплате.

Уз захтев за прирезе односи се и преглед расхода и прихода.

 

Члан 74

Прирези се прописују и врше на непосредне порезе.

 

Члан 75

Прирезе на непосредни порез који плаћају православни порезовници, имају право да распишу: Патријаршија, епархија и црквене општине, свака за своје потребе, и то само ако приходи предвиђени у члану 9 тачка 1-5 Закона о Српској православној цркви не могу покрити њихове расходе предвиђене буџетом (чл. 10 Закона о Српској православној цркви).

 

Члан 76

Приходе државне накнаде и државне помоћи регулисаће посебне Уредба коју подносе Министар правде и Министар финансија с једне стране, а Свети архијерејски сабор с друге стране.

 

Члан 77

Приходе од црквених такса регулише посебна Уредба.

 

Члан 78

Политичке општине и друга самоуправна тела која у своме годишњем буџету одређују за верске сврхе помоћи, одређиваће према броју душа такву помоћ и српским православним црквеним општинама које се налазе на њихову подручју (чл. 34 УСПЦ).

 

 

IV О РАЧУНОВОДНОЈ И БЛАГАЈНИЧКОЈ СЛУЖБИ

 

1.    Основне одредбе

 

Члан 79

При Патријаршиској управној канцеларији, при канцеларијама епархиских и црквеноопштинских управних одбора и манастира постоје благајне којима рукују благајници, по прописима ове Уредбе.

 

Члан 80

Благајници рукују свом црквеном готовином и вредностима и врше ове послове:

а) воде рачуна о стању и вредности црквене имовине,

б) ликвидирају и књиже расходе и приходе,

в) воде рачуна о депозитима, фондовима и закладама и

г) полажу рачуна о целокупном газдинству.

 

Члан 81

Наредбодавци и благајници старају се да у црквеним касама држе само онолико новаца, колико им је потребно за најхитније послове.

Сав вишак они ће предавати на чување и приплод првенствено црквеним новчаним установама или државним и самоуправним новчаним заводима користећи се за пренос новца Поштанском штедионицом.

Хартије од вредности и друге вредности треба држати у сигурним тресорима где је то могуће, у сефовима банака.

 

Члан 82

Црквене рачуноводне књиге воде се по начелима простог књиговодства.

Изузетно код Патријаршиске управне канцеларије могу се књиге водити по начелима двојног књиговодства.

 

Члан 83

Књиге се воде ћирилицом (чл. 4 УСПЦ).

 

Члан 84

Књиге рачуноводне и благајничке мора пре почетка употребе, оверити наредбодавац.

 

Члан 85

Књижења се  имају вршити само по уредно и правилно ликвидираним рачунима и налозима.

 

 

2.    Рачуноводна и благајничка служба

 

Члан 86

Благајне воде ове књиге:

1.    дневник касе у који ће хронолошким редом уносити сва примања и сва издавања,

2.    књигу инвентара у коју ће убележавати сваки инвентарски непотрошни прибор,

3.    матичну књигу у коју ће убележавати црквене некретнине,

4.    књигу депозита у коју ће уводити примљене и враћене депозите, ма у чему они били и

5.    аманетник, књига о новчаним пошиљкама.

 

Члан 87

Све црквене установе уколико имају своје дужнике, дужне су да исте воде по књигама и да се старају, да се сва црквена потраживања уредно и на време наплаћују или осигуравају.

Исто важи и за црквена дуговања која треба по могућности тачно и на време плаћати.

 

Члан 88

Прикупљане прихода могу вршити само надлежни органи и нико не може приходима руковати без знања и одобрења надлежних.

 

Члан 89

Исплате на црквеним благајнама врше се на основу благајничких писмених налога који морају да садрже:

а) на којој се благајни има да исплати,

б) коме и на име чега се плаћање врши,

в) бруто износ плаћања,

г) поједине одбитке које треба задржати,

д) чист износ плаћања и

ђ) буџетску партију и позицију или отворени кредит на чији се терет исплата врши.

 

Члан 90

Благајнички налози могу се издавати и по њима исплата вршити само до краја рачунске године. После тога рока исплата се не сме извршити на терет протеклог буџета.

 

Члан 91

Рачунополагач не сме да изврши наредбу за исплату која није саображена овој Уредби.

Ако наредбодавац понови своју наредбу за исплату, рачунополагач је дужан да је исплати али под одговорношчу наредбодавчевом. О томе је рачунополагач дужан да одмах извести оно тело које је надлежно за одобравање буџета.

 

Члан 92

Код Управне канцеларије, где постоји и отсек рачуноводни, благајник рукује само касом као руковалац а као рачунополагач појављује се шеф рачунарског отсека.

У том случају могу се установити и ликвидатори и контролори и сакључари.

 

Члан 93

Ликвидаторова је дужност да прегледа правилност наредбе за исплату и утврди чист износ који треба исплатити или примити и да састави благајнички налог за исплату.

Контролорова је дужност да прегледа благајнички налог за исплату, провери тачност истог и утврди могућност плаћања с обзиром на стање кредита. Код благајничког примања контролор премапотписује потврду пријема новца.

 

Члан 94

Исплата се врши само правом потражиоцу или његовом уредно овлашћеном пуномоћнику који пријем новца потврђује признаницом.

 

Члан 95

О повраћају депозита издаје наредбу надлежни наредбодавац.

 

Члан 96

У току извршења буџета, ако приходи слабу притичу, могу црквене општине, манастири и епархије тражити од Патријаршиског управног одбора привремене позајмице. Ове се морају вратити до краја буџетске године.

 

Члан 97

За већа и дугорочна задужења потребна је одлука тела, које је предвиђено у Уставу Српске православне цркве.

 

Члан 98

При појави јачег опадања прихода, мора се завести највећа штедња у расходима које треба смањити на најмању и најнижу меру, како би се избегли дефицити у буџету и непотребна задуживања.

 

 

3.    Завршни рачуни

 

Члан 99

Коначни успех сваког црквеног газдинства за сваку буџетску годину показује дотично тело у своме завршном рачуну.

 

Члан 100

Завршни рачун:

1.    за потребе Синодалног фонда саставља Свети архијерејски синод (чл. 225 УСПЦ) и подноси га Светом архијерејском сабору на одобрење (чл. 63 тачка 24 УСПЦ);

2.    за опште потребе Српске православне цркве и привредних предузећа саставља Патријаршиски управни одбор (чл. 231 став други УСПЦ) и подноси га Патријаршиском савету на одобрење (чл. 94 тачка 3 УСПЦ);

3.    за посебне потребе епархије саставља Епархиски управни одбор и подноси га на одобрење Епархиском савету (чл. 146 тачка 3 УСПЦ). који га спроводи  Патријаршиском управном одбору на коначно одобрење (чл. 94 тачка 4 УСПЦ).

4.    за потребе црквених општина саставља црквеноопштински управни одбор и шаље га, заједно са инвентаром, црквеноопштинском савету који га по том шаље на преглед и коначно одобрење Епархиском управном одбору;

5.    за потребе манастира доноси настојатељ са братством и шаље га на преглед Епархиском управном одбору да га у сагласности са Светим архијерејским синодом одобри (чл. 146 тачка 5 УСПЦ), и

6.    за потребе фондова и задужбина управе тих установа, ако их има, а ако их нема, Управни одбори тела под чијом управом стоје дотичне установе.

 

Члан 101

Завршни рачун мора имати облик и раздеобу буџета. Он показује дефинитивно стање извршеног буџета упоређеног са предвиђеним и стварно извршеним расходима, приходима, са додатком рубрике: „више или мање утрошено односно примљено“.

На крају мора се показати и рекапитулација целокупног пословања са финансиским ефектом вишком (суфицитом) или мањком (дефицитом).

 

Члан 102

Вишак или мањак по завршеном рачуну преноси се на посебан рачун.

Потраживање по том рачуну представља готовину која се уноси у Резервни фонд, а дуговање претставља мањак који се покрива одобреним средствима.

 

Члан 103

Готовина или резервни фонд може се трошити по одобрењу тела које и буџет одобрава:

1.    на подмирење буџетске равнотеже;

2.    на измирење неисплаћених уредно одобрених рачуна из раније године;

3.    на подизање цркава, болница, летовалишта и других зграда или за њихове оправке;

4.    на друге потребе по решењу Патријаршиског управног одбора и

5.    на дотирање Синодалног фонда Српске православне цркве.

 

Члан 104

Рачун изравнања благајне показује на дан закључка рачунских књига, на крају рачунских књига, на крају рачунске године, разлику по посебном рачуну из члана 102 ове Уредбе стање благајничке готовине, стање хартија од вредности и драгоцености и обавезе у новцу.

Уз завршни рачун подноси се увек и рачун изравнања благајне.

 

Члан 105

Епархиски управни одбор саставља и преглед завршних рачуна свих тела на територији дотичне епархије те тај преглед заједно са својим завшним рачунима шаље Патријаршиском управном одбору који је дужан израдити општи преглед завршних рачуна свих тела Српске православне цркве.

У општи преглед уносе се и завршни рачуни Синодалног фонда и завршни рачуни за опште потребе Српске православне цркве.

 

 

V УГОВОРИ И НАБАВКЕ

 

Члан 106

Све набавке које се врше за Српску православну цркву имају се вршити јавно и путем надметања, осим случајева овом Уредбом друкчије предвиђених.

 

Члан 107

Јавна надметања су офертална или усмена. Који ће се начин употребљавати наређиваће орган који лицитацију расписује.

 

Члан 108

Послови и набавке уступају се за време које најбоље одговара природи посла, а закупи непокретности како ће се постићи најбоља корист. Закуп преко три године одобрава прва виша власт.

 

Члан 109

Непосредно и без јавног надметања могу се за куповине и продаје закључити ове погодбе:

1.    за набавке, транспорте, грађевине, узимање и давање под закуп непокретности до дин.5.000;

2.    за све радове на грађевинама у хитним случајевима до вредности до 10.000 динара;

3.    за све предмете чија је израда патнтна а друге врсте тих предмета нема;

4.    за све предмете који се, као старине уметничке и научне збирке, могу наћи само код појединих личности и

5.    за набавке, радове и грађевине за које није поднесена приликом две одржане лицитације никаква понуда или је и поднесена али су цене претеране.

 

Члан 110

За све набавке, продаје и радове који се закључују путем јавног надметања или путем непосредне погодбе, морају се претходно прописати писмени услови, па утврдити и обрасци, ако је то могуће. У главном треба прописати све оно што је потребно да би се отклонило неиспуњавање примљених услова.

 

Члан 111

За сигурност извршења уговора набављачи или предузимачи полажу кауцију: домаћи 5% а стране 10% од уговорене вредности.

То јемство може бити:

1.    у готовом новцу;

2.    у државним и државом гарантованим хартијама од вредности по берзанској цени;

3.    у уложним књижицама државних и самоуправних новчаних завода уз изјаву сопственика и уверења дотичног завода да на овом улогу нема никаквог терета нити постоје какве сметње за подизање новца.

 

Члан 112

Лицитације, усмене и оферталне, обајвљују се у службеном листу Српске православне цркве бар једанпут да оглас изиђе бар на 10 дана пре дана лицитације, и поред тога објавом у месту и околини другим уобичајеним и целисходним начином.

У огласу треба означити:

1.    која власт држи лицитацију;

2.    на коме месту, кога дана и у колико часова врши се надметање;

3.    где се могу услови видети;

4.    величина кауције и где се она и до кога часа има положити.

 

Члан 113

Оферталне лицитације врше се на основу писмених и запечаћених оферата а усмене јавним надметањем.

Отварање оферата врши комисија коју одређује власт која је и лицитацију наредила.

 

Члан 114

Код оферталне лицитације пре отварања оферата и код усмене пре почетка надметања, комисија има да испита, да ли су сви лицитанти положили прописану кауцију, а ако нису, оферте им неће ни примити односно неће им дозволити учешће на лицитацији.

Лицитације су јавне.

Примљени такмичари дужни су, пре почетка лицитације, да даду изјаву „да су им услови лицитације познати и да пристају да се по њима надмећу“.

 

Члан 115

По свршетку лицитације проглашава се резултат исте, који је за достаоца обавезан одмах, а за тело које је лицитацију одржало, кад је надлежна власт одобри.

 

Члан 116

Са примљеним понуђачем закључује се уговор. Уговор се саставља у онолико примерака колико има уговарача.

Набављач или предузимач односно купац, или приватни уговарач сноси све државне и црквене дажбине по постојећим законима (о непосредном порезу, таксама итд) које важе, изузимајући оне које би били законима од тога ослобођени.

 

Члан 117

Ако набављач или предузимач не би извршио уговор уопште или га не би извршио у потпуности, губи кауцију и одговоран је за штету која би због тога произашла.

 

Члан 118

Ако су више такмичара поднели једнаке понуде које су и најповољније, онда ће се одмах, у истој седници, између њих вршити уже надметање, било усмено било писмено и то на засебном протоколу.

 

Члан 119

Неодређени оферти или оферти који немају расписане услове, неће се узимати у поступак. Исто важи и за накнадне оферте поднесене после закљученог пријема.

 

Члан 120

Ако једна лицитација не успе ма из кога разлога, расписаће се друга.

 

Члан 121

Резултат сваке лицитације и сваке погодбе утврдиће се једним записником који ће садржати ток лицитације. Цене ће се писати и бројевима и сливима код офеталне лицитације, а кок усмене само бројевима а само последња и најповољнија и словима.

Овај записник потписаће комисија и сви присутни такмичари. Ко од присутних такмичара не буде хтео да потпише, констатоваће се у записнику.

 

Члан 122

У сваком уговору о набавкама прeдвидеће се и казна за уговарача у случају да уговорени посао не изврши на време.

Казну треба одмерити обзиром на хитност посла и дужину задоцњења и она се мора унети у услове за лицитацију.

 

Члан 123

За евентуалне спорове око извршења уговора мора се предвидети ко решава спорове:

да ли грађански или изабрани суд, односно коморе чијем се решењу обе стране унапред покоравају.

            И ово се мора у условима за лицитацију видно истаћи.

 

 

VI  ЦРКВЕНА ДОБРА И ИНВЕНТАРСКЕ СТВАРИ

 

Члан 124

О црквеним добрима – некретнинама – воде се матичне књиге у које се мора бити уведена свака некретнина.

О црквеним добрима морају се имати уредна документа о својини т. ј. тапије односно упис земљишне (грунтовне) књиге (чл. 245 тачка 5 УСПЦ).

 

Члан 125

О сваком црквеном добру воде се одвојено расходи и приходи.

Патријаршиски савет прописује начин управљања добрима (чл. 250 УСПЦ).

 

Члан 126

Одредбе о задуживању и отуђивању некретнина, о отписивању, потраживања, о расходовању ствари, о парницама и поравнањима и о закупима прописује Устав Српске православне цркве.

 

Члан 127

О канцелариском покретном материјалу води се Инвентар у који се свака ствар мора да унесе и о њој  води рачуна.

У Инвентар се уносе ови подаци: дан набавке, куповна цена или вредност поклона и од кога је поклон као и најпотребнији опис.

Кад се ствар изда или расходује, има се то у Инвентару и означити.

Инвентар води благајник или лице које је за то одређено.

 

Члан 128

Инвентар потрошних ствари или магацинску књигу води руковалац истих. Он у њу убележава сваки улаз и излаз робе са назначењем, кад је ствар примљена или издата, коме и по чијем наређењу.

Дотрајалост и неупотребљивост инвентарских предмета утврђује се комисиским путем.

Комисија утврђује да ли се те ствари, као посве неупотребљиве, имају поништити и расходовати или, ако ипак претстављају какву вредност, да се продаду.

Тако добивени приходи књиже се као нередовни приходи.

 

Члан 129

Црквеном библиотеком рукује парох (члан 168 тачка 9 УСПЦ), а при којој цркви има више парох онај кога старешина цркве одреди, а код осталих тела лице које за то буде одређено.

 

Члан 130

О инвентару и матичној књизи епископије води бригу Епархиски црквени суд (члан 129 УСПЦ).

 

Члан 131

Чим се којим начином упразни Епископија, Епархиски црквени суд одређује комисију која ће по инвентару прегледати и примити имовину и ствари епископије. Ако што недостаје, суд ће известити Свети архијерејски синод који ће донети решења о накнади (члан 107 УСПЦ).

 

Члан 132

Сва по инвентару и матичној књизи примљена покретна и непокретна имовина Епископије предаје се писменим путем администратору односно новопоствљеном епархиском Архијереју (члан 108 УСПЦ).

 

 

VII  О ЦРКВЕНИМ ПРИВРЕДНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА, ЗАВОДИМА И УСТАНОВАМА

 

            Члан 133

О своме пословању црквена привредна предузећа, заводи и установе морају се руководити начелима привредног газдовања: да из својих прихода покривају све своје расходе и амортизацију уношених објеката, обнављајући их и одржавајући их у стању способном за експлоатацију и да преко тога још даду и добит.

 

Члан 134

Привредна предузећа, заводи и установе морају водити уредно књиге према овој Уредби, како би се увек могло видети њихово стање.

 

Члан 135

На шта ће се употребити чист приход ових предузећа, завода и установа прописаће Патријаршиски управни одбор.

 

 

 

VIII  О НАДЗОРУ И КОНТРОЛИ

 

Члан 136

Контролу над радом по овој Уредби врше у првом реду надлежни наредбодавци и то најмање свако пола године а ванредну кад потреба изискује.

По извршеном прегледу (књига, касе, магацина, инвентара) наредбодавци ће констатовати у самим односним књигама какво су стање нашли (члан 194 тач. 12 УСПЦ).

За нађене неисправности дужни су одмах да предузму мере за заштиту интереса цркве.

 

Члан 137

Контролу у епархији врши Епархиски управни одбор преко својих изасланика (члан 146 тач. 4 УСПЦ).

 

Члан 138

Врховну контролу над свима самоуправним црквеним органима као фондовима, задужбинам и добрима врши Патријаршиски управни одбор или преко својих нарочитих изасланика или преко Управне канцеларије (члан 86 и 94 тач. 2 и 6 УСПЦ).

 

Члан 139

Контролу буџета и рачуноводства може вршити и Главна контрола, али само на захтев Министра Правде или самих црквених власти (члан 2 Закона о С. п. ц.).

 

Члан 140

Контролни органи дужни су да прегледају све рачунске књиге и радње по свима пословима у рачунском и материјалном погледу и да о нађеном стању поднесу исцрпан извештај.

О нађеним неисправностима морају предузети потребне мере за обезбеђење интереса Цркве.

 

Члан 141

Наредбодавац и рачунополагачи одговорни су за свој рад који би био противан прописима (члан 236 УСПЦ) и по закону о главној Контроли.

 

Члан 142

Ова Уредба ступа на снагу од дана обнародовања у Службеном листу Српске православне цркве (члан 39 УСПЦ).

 

 

___________________

 

 

Из седнице Патријаршиског света Српске православне цркве држане у Сремским Карловцима 6/19 јуна 1936 године.

 

 

Патријарх српски,

ВАРНАВА

 

 

 

 

Trascina file per caricare