Print Friendly, PDF & Email

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

СПРОВЕДБЕНА НАРЕДБА СВЕТОГ АРХИЈЕРЕЈСКОГ СИНОДА ЗА

УСТАВ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

од год. 1931.

 

 

Указом Његова Величанства Краља Александра I, изданим у Београду године 1931. на дан светог Великомученика Ђорђа јесењег под бројем 134880 санкционисан је од Светога Архијерејскога сабора Српске православне Цркве према члану 24 Закона о Српској православној Цркви од 8 новембра 1929 донесени Устав Српске православне Цркве.

Тако санкционисани Устав Српске православне Цркве обнародован је у Службеним Новинама Краљевине Југославије дана 24 новембра 1931 у броју 275, чиме је задобио обавезну снагу.

Извршујући наређење члана 267 црквенога Устава, Свети архијерејски синод издаје ову Спроведбену наредбу, да би се по њој извршила одмах организација оних тела и органа, која се тим чланом црквенога Устава ставља у дужност Светом архијерејском синоду, а у исти мах, у смислу прописа ове Спроведбене наредбе, спровела организација и оних тела и органа, коју према даном им, истим чланом црквеног Устава, овлашћењу имају да спроведу надлежни епархиски Архијереји, као што су Архијерејска намесништва, парохије и црквене општине. Затим, када се то изведе, приступиће се организацији осталих тела и органа Уставом црквеним предвиђених, да се не би прекорачио црквеним Уставом предвиђени рок од две године (члан 265), у којем се има потпуна организација црквенојерархиских и црквеносамоуправних тела и органа српске православне Цркве до краја извести.

Чим се све те црквеним Уставом предвиђене организације тела и органа коначно спроведу, ступа Устав Српске православне Цркве са свима својим одредбама потпуно у живот, и сва тела и органи који нису црквеним Уставом предвиђени имају тим часом престати да функционишу (чл. 277).

За време док се сама организација црквеним Уставом предвиђених тела и органа врши, ступаће Устав црквени постепено у живот тим, што ће се досадања у Цркви нашој тела и органи престати да функционишу оним часом чим се на њихова места организују црквеним Уставом предвиђена тела и органи, и не чекајући да се организација свих црквеним Уставом предвиђених тела и органа коначно заврши. И обратно, док се организација појединих тела и органа, односно свих црквеним Уставом предвиђених тела и органа не спроведе функционисаће она тела и органи, која су и до доношења црквеног Устава у појединим покрајинама Цркве наше функционисали (члан 265).

Оне пак одредбе црквенога Устава, које по црквеном Уставу нису везане за претходно спровођење организације, нити се за постанак и деловање њихово предвиђа црквеним Уставом најпре нека Уредба или Правилник, ступају у живот одмах чим је црквени Устав у Службеним Новинама обнародован, и по њима се имају сви односни одношаји уређивати и по њима искрсли спорови решавати.

Издавајући ову Спроведбену наредбу Свети архијерејски синод доставља у довољном броју примерака свима епархиским Архијерејима, да је исти са својим Епархиским црквеним судовима доставе одмах сваком парохиском звању, свакој црквеној општини и свакој управи манастира са позивом, да је проучи, и да се у спровођењу у живот Устава Српске православне Цркве тачно и строго придржавају начела и прописа, којима се наређује ово:

 

 

I  Основне одредбе

 

(Чл. 1 – 45)

§ 1

на чл. 3

Грб Српске православне Цркве ставља се на црквена надлештва и свуда где су досад црквене власти стављале државни грб.

Патријаршиски грби има још около штита патријаршиску панагију свих Српских Светитеља (чл. 49 т. 8) подарену од Његова Величанства Краља првом патријарху уједињене Српске православне Цркве.

 

Епархије

§ 2

на чл.12

У смислу овог члана, а у вези одлуке Светог архијерејског сабора АСБр. 230 од 31-Х-(13-ХI)-1930 г. епархиски архијереји имају до 1 марта 1932 г. спровести ароднирање (заокруживање) епархија, пошто је тачно одређен број епархија, седиште њихово, као и број политичких срезова који улазе у састав сваке епархије.

У епархијама од којих су одузети неки делови (срезови) надлежни Архијереј има одмах издтати налог о преношењу предмета (аката) из свога црквенога суда у црквене судове епархија којима су ти делови припојени.

О предаји ових предмета има се саставити записник у три равногласна примерка. Један примерак чува се у архиви суда који је предмете издао, други у архиви суда у коме су предмети предани, а трећи у архиви Светог архијерејског синода. Ако се једна епархија у целини припаја другој епархији, епархиски Архијереј тим повећане епархије одредиће сам време и начин када и како да се то спајање најлакше изведе.

Ако се укинута епархија дели међу две или више епархија (Бихаћка – Пећка), Архијереји којима се поједини делови додељују решиће споразумно питање које се односи на епископски намештај, намештај црквених судова, књижницу, готовину, фондове, и друге уопште црквене ствари.

При овој деоби има се узети у обзир нарочито број православних душа додељеног дела укинутих епархија. О сваком добијеном односно преданом делу епархије има се саставити записник у два равногласна примерка, од којих се један чува у епархијама које су са делом епархије добиле предмете, а други у архиви Светог архијерејског синода.

Ако се пак епархије не укидају, него се деловима других епархија повећавају или умањују, епархиски Архијереји тих епархија имају ступити у споразум и утврдити време и начин, на који ће се то спајање односно одузимање најлакше извести. При овом утврђивању епархиских граница треба обратити нарочито пажњу на парохије које по свима својим деловима (засеоцима) спадају у два или више среза, од којих један срез припада једној а други другој епархији, водећи рачуна и о границама политичких општина. 

О границама православних епархиј, као и о укинутим, раздељеним и новооснованима епархијама Свети архијерејски синод извештава Министарство правде и Министарство унутрашњих дела с молбом, да ова Министарства о овом обавесте подручне им органе.

Исто ће тако и дотични Архијереји обавестити највише власти (бановине), а преко Епархиског црквеног суда архијерејске намеснике, парохиско свештенство и цео народ своје епархије, јер сви треба благовремено да знају куда се имају обраћати за верске и црквене потребе.

Према уставу Српске православне Цркве (чл. 12) ове су епархије:

1.    Београдско-Карловачка архиепископија са седиштем у Београду.

Његова Светост Патријарх донеће потребну одлуку о сливању ових епархија у једну целину као и преношењу свега што је са Епархиским црквеним судом у Сремским Карловцима било везано. Ова епархија губи у корист браничевске епархије срезове: Подунавски и Вел. Орашки а придодаје јој се град Панчево као политички део града Београда. О начину предаје ових срезова решено је код браничевске епархије (бр. 5).

2.    Банатска епрархија са седиштем у Вршцу. Град Панчево као саставни део Београда припашће београдско-карловачкој архиепископији.

Пошто се део темишварске епархије, који се налази у границама наше краљевине, и цела епархија вршачка сливају у новоосновану епархију банатску, то се има Епископ банатске епархије постарати о томе шта се има урадити са епископским намештајем, намештајем конзисторије, књижницом итд. у Вел. Кикинди.

Један архијерејски окрут има остати као својина цркве у Вел. Кикинди. трошкове сноси ново-груписана епархија банатска.

3.    Бачка епархија са седиштем у Новом Саду, остаје у свему каква је била, са додатком срезова: Батина и Дарда од епархије будимске. Надлежни Архијереј ступиће у споразум са будимским Архијерејем ради примања горе речених срезова, и у свему ће поступити како је речено за епархије које се повећавају делом од суседне епархије. Трошкове сноси епархија бачка.

4.    Бањалучка епархија са седиштем у Бањалуци, добија од укинуте бихаћке епархије срезове: Сански Мост и Кључ, од дабробосанске: Јајце и Мркоњић Град, а губи корист зворничко-тузланске епархије срезове: Дервенту и Тешањ. Надлежни Архијереј има да се споразуме са Митрополитом дабробосанским, администратором бихаћким и епископом зворничко-тузланским о пријему односно предаји горе речених срезова. Архијереји епархија бањалучке, горњокарловачке и далматинске којима се придодају делови укинуте бихаћке епархије споразумеће се о деоби целокупне својине – епархиског намештаја, ствари из црквеног суда и свега осталога из епархије бихаћке, водећи рачуна о броју православних душа које се придодају њиховим епархијама и о стварним потребама. Архијерејски окрут остаје као својина цркве бихаћке. Трошкове ће сносити при овом послу свака епархија сразмерно примљеном делу ствари од укинуте епархије.

5.    Браничевска епархија са седиштем у Пожаревцу, повећава се са срезовима: подунавским и великоорашким. Надлежни Архијереј има се споразумети са Његовом Светошћу Патријархом ради пријема у границе своје епархије срезова, и у свему да поступи онако како је речено за епархије које се повећавају делом од суседне епархије. Трошкове сноси епархија браничевска.

6.    Горњокарловачка епархија са седиштем у Плашком односно у Карловцу, добија ове срезове од укинуте бихаћке епархије: Бихаћ, Крупу и Цазин; губи у корист епархије далматинске срезове: Грачац, Д. Лапац, Удбину и Госпић, а у корист новоосноване епархије загребачке, срезове: сисачки са градом Сиском.

Надлежни Архијереј ступиће у споразум са епископом далматинским и администратором бихаћким односно пријема горе речених срезова, као и са епископом загребачким односно предаје и поступити према напред реченим упутствима за епархије које се једним делом повећавају или умањују. Свака епархија сноси при том све фактичне издатке. Сем тога епископ горњокарловачки постараће се у споразуму са својим Црквеним судом да се резиденција епископска пренесе у Карловац.

7.    Дабробосанска епархија са седиштем у Сарајеву, добија од епархије захумско-херцеговачке, срезове: Фочу и Чајниче, а од епархије рашко-призренске срезове: прибојски, нововарошки и милешевски, од епархије пећке срез плеваљски и од епархије зворничко-тузланске парохије: Хрге и Возућу у срезу жепачком. Губи у корист епархије бањалучке срезове: јајачки и мркоњићградски, а у корист епархије далматинске срез ливањски и гламочки. Архијереј добробосански има да се споразуме са епархиским епископима: захумско-херцеговачким, рашко-призренским, пећким и зворничко-тузланским у ствари пријема, а са бањалучким и далматинским у ствари предаје гореименованих срезова. Трошкове око ове регулације сноси свака епархија своје као под 6).

8.    Далматинска епархија са седиштем у Сплиту, засада у Шибенику. Ова се епархија повећава срезовима: ливањским и гламочким од епархије добробосанске, затим: госпићким, грачачким, лоњолапачким и удбинским од епархије горњокарловачке, и срезом босанско-петровачким од укинуте епархије бихаћке. Умањуја се у корист епархије захумско-херцеговачке срезовима: метковићским и корчуланским. У ствари регулисања епархије надлежни Архијереј поступиће према упутствима предвиђеним за овакве случајеве. Трошкове који ће се појавити сноси свака епархија своје.

Пошто је засад седиште ове епархије у Шибенику, надлежни Архијереј има се постарати са Епархиским црквеним судом да се седиште епархије премести у Сплит.

9.    Загребачка епархија са седиштем у Загребу, обухвата све срезове Дравске бановине и од Савске бановине ове срезове: Беловар, Чаковац, Чазма, Черномељ, Дуго Село, Гарешница, Ђурђевац, Грубишно Поље, Иванец, Клањец, Копривница, Крапина, Крижевци, Кутина, Лудбрег, Нови Мароф, Писаровина, Предграда, Прелог, Самобор, Св. Иван Зелина, стубички, вараждински, в. Горички, загребачки, златарски, јастребарски, сисачки, драганићки са градовима: Беловар, Загреб, Копривница, Крижевци, Сисак и Вараждин. При регулисању ове новоосноване епархије администратор њен споразумеће се са епископима епархија горњокарловачке и пакрачке од којих је ова епархија и створена, и у свему поступити према утутствима напред предвиђеним за оваке случајеве. Свети архијерејски синод постараће се благовремено да створи све услове потребне за оснивање и опстанак епархије.

10.  Зворничко-Тузланска епархија са седиштем у Тузли. Ова се епархија повећава срезовима: Дервентом и Тешњем од бањалучке епархије, а губи у корист добробосанске епархије у срезу жепачком парохије: Хрге и Возућу. При регулисању ових измена свака епархија сноси свој трошак. Регулација извешће се на начин како је предвиђен за епархије које се повећавају односно умањују.

11.  Злетовско-струмичка епархија са седиштем у Штипу. Овој се епархији придодаје срез кратовски из епархије скопске. Регулација извешће се на начин предвиђен за епархије којима се придодају делови (срезови) суседне епархије. Трошак сноси епархија злетовско-струмичка.

12.  Жичка епархија са седиштем у Краљеву (Жича). Овој епархији припадају срезови копаонички и жупски из епархије нишке. Архијереји епархија нишке и жичке имају се према горњим упутствима споразумети о утврђењу нових граница њихових епархија. Трошак сноси епархија жичка.

Сем тога епископ жички са својим Црквеним судом дужан је постарати се да се седиште епархије, које се сада налази у Чачку, по могућности што пре премести у Краљеву (Жичу).

13.  Нишка епархија са седиштем у Нишу. Од ове епархије одузимају се срезови: пчињски, пољанички, масурички и Босиљградски и придодају се епархији скопљанској. Архијереји епархије нишке и скопљанске имају се споразумети о границама њихових епархија, на начин, как је напред предвиђен у оваквим случајевима. Трошак сноси епархија скопска.

Од епархије нишке одузимају се два среза: копаонички и жупски.

14.  Охридско-битољска епархија са седиштем у Битољу. Ове две епархије: охридска и битољска спајају се у једну целину и повећавају срезом: поречким и епархије скопске. Архијереји скопски и охридско-битољски споразумеће се о греницама њихових епархија на начин предвиђен о припојењу једног дела (среза) епархије другој. Сем тога епархиски архијереј охридско-битољски има се постарати о свима формалностима које се имају извршити ради стапања ових двеју епархија у једну целину. Он ће одлучити и о стварима које се имају пренети из Охрида у Битољ. Црквени суд има бити у Битољу, где је седиште епархије. Према томе све што је везано за Црквени суд и њему припада има се пренети у Битољ. Трошак пада на епархију битољску.

15.  Пакрачка епархија са седиштем у Пакрацу. Срезови који се одузимају од ове епархије и припадају новооснованој епархији загребачкој побројани су код загребачке епархије (бр. 9) Архијереји паркрачке и загребачке епархије споразумеће се о њиховим границама и поступати у свему онако како је то предвиђено и код других епархија којима се одузимају понеки делови.

16.  Рашко-призренска епархија са седиштем у Призрену. Овој епархији припадају срезови укинуте епархије пећке, уколико не припадају дабробосанској или црногорско-приморској епархији. Архијереј рашко-призренске епархије ступиће одмах у писмене преговоре са досадањим Архијерејем пећке епархије ради преношења у Призрен ствари онога дела епархије пећке, која улази у састав рашко-призренске епархије. Намештај из епископије пећке са епископским окрутом, уколико је својина епархије пећке, има се пренети у зграду пећке патријаршије, као ставропигије Његове Светости Патријарха, а све остало, нарочито канцеларија Црквеног суда са архивом, књижницом има се пренети у Призрен.

Што се тиче делова ове епархије који су придодати епархији дабробосанској и црногорско-приморској, уредиће се на начин како је изложен о припојењу једног дела епархије другој.

Архијереји епархија дабробосанске, пећке и рашко-призренске имају се споразумети о свима предметима који се односе на спајање пећке епархије са суседним јој епархијама.

17.  Скопљанска епархија са седиштем у Скопљу. Овој епархији придодају се срезови из епархије нишке (в. т. 13) те се има поступати како је речено код епархије нишке. Од ове епархије одузимају се срезови: поречки за епархију охридско-битољску и кратовски за епархију злетовско-струмичку.

Архијереји епархија, скопске, охридско-битољске и злетовско-струмичке имају се споразумети о регулацији граница њихових епархија, како је то предвиђено за случајеве када се одузимају неки срезови од једне епархије и придодају другој епархији.

18.  Тимочка епархија са седиштем у Зајечару. Ова епархија остаје у свему каква је и досад била. Њезине се границе не мењају.

19.  Захумско-херцеговачка епархија, са седиштем у Мостару, добива од епархије далматинске срезове: Метковић и Корчулу, а од бококоторске Дубровник; губи у корист сарајевске епархије срезове: Фочу и Чајниче. Архијереји епархија захумско-херцеговачке, црногорско-приморске и далматинске имају се споразумети о извођењу нових граница њихових епархија. Ово ће бити о трошку епархије захумско-херцеговачке.

20.  Црногорско-приморска епархија, са седиштем на Цетињу. Овој се епархији придодају две епархије: никшићка и бококоторска. Ова последња осим среза дубровачког, а од укинуте епархије пећке срезови: берански и бјелопољски. Архијереји црногорско-приморски и пећки споразумеће се о границама својих епархија на начин предвиђен при доделивању једног дела (среза) другој епархији.

Исто тако све што се односи на начин спајања ових епархија у једну целину (епархију црногорско-приморску) поверава се Архијереју епархија црногорско-приморске. Он ће решити шта се има урадити са епископским намештајима у Никшићу и Котору, намештајем конзисторија, књижницом итд.

По један епископски окрут има остати за саборну цркву у Никшићу и Котору.

21.  Шабачка епархија са седиштем у Шапцу. Ова епархија остаје у свему каква је била. Њезине се границе не мењају.

По извршеној арондацији епархија сви заинтересовани Архијереји поднеће Светом архијерејском синоду извештај о учињеном.

Митрополити се титулишу са: Ваше Високопреосвештенство, а епископи са: Ваше Преосвештенство.

 

§ 3

на члан 19

Црквена општина није исто што и парохија. Свака парохија има на челу свога пароха, који има да станује у самој парохији (чл. 156). Једну црквену општину могу сачињавати више парохија, дакле и више пароха. Овим се не одриче могућност да једна парохија буде за себе и једна црквена општина. Парохија, која је везана за једно место (варошица, село или више села) може бити једна црквена општина. Све парохије у једном месту сачињавају само једну црквену општину.

Дакле, једна парохија може чинити само једну црквену општину, док једна црквена општина може имати у себи и више парохија.

У једном месту (за сад само Београд) где има више од 50.000 православних душа, чини се изузетак. Парохије у оваквом месту могу се здружити-груписати у две или више црквених општина.

Епархиски Архијереј у договору са својим Црквеним судом и архијерејским намесником свакога намесништва одредиће границе, и утврдиће број црквених општина у сваком намесништву најдаље до краја месеца априла 1932 године ( чл. 151-155 и чл. 267), и ради коначног одобрења поднеће о том извештај Светом архијерејском синоду.

 

§ 4

на чл. 20 и 21

Парохију чине најмање 300 а највише 500 православних домова. Изузеци могу бити у местима и крајевима где теренске и друге прилике не допуштају такво груписање парохије. Домом се рачуна место где живи једна породица, једна задруга. Ако у једном дому настањена лица не припадају породици (н. пр. станари, квартиранти), али су ова лица пунолетна и имају уз то самосталан положај и занимање (чиновници, трговци, занатлије итд.) тада свако такво лице сматра се као засебан дом, и мора испуњавати све обавезе прописане за домове и за чланове црквене општине.

 

§ 5

на чл. 22

Где епархиски Архијереј, у договору са Црквеним судом, нађе за сходно с обзиром на чл. 267 овог Устава, позваће парохиско свештенство да у договору са заступништвом своје црквене општине, (туторима – привременим повереништвом, а где нема редовног заступништва са виђенијим и побожним у месту људима, црквеним одбором) одреди нове границе своје парохије, т. ј. да изврши регулацију старих парохија или евентуално образује и нове парохије, имајући, наравно, у виду чл. 21 овог Устава. Парохије које одговарају прописима овога члана остају и надаље у својим границама т. ј. не подлеже регулацији. После постигнутог споразума о регулацији парохија, као и о стварању нових парохија, пароси ће сав материјал који се односи на овај посао, поднети са својим мишљењем својим архијерејским намесницима. Сваки архијерејски намесник примивши оваке извештаје прегледаће, у присуству свију пароха свога намесништва, сва акта која се односе на регулацију парохија, и дефинитивно ће се паросима утврдити границе тих парохија. Цео материјал, сва акта са својим мишљењем спровешће иза тога епархиском Архијереју. Пошто епархиски Архијереј са својим Црквеним судом проучи сав овај матереијал, посебно за свако намесништво, он ће га са својим мишљењем поднети Св. архијерејском синоду ради коначне одлуке. Епархиски Архијереј, уз овај материјал, поднеће и евентуалне жалбе против извршене регулације са својим мишљењем о поднесеним жалбама. Св. архијерејски синод по проучењу целога предмета доноси, дакле, коначну одлуку како о предложеним регулацијама старих парохија, тако и о образовању нових парохија.

Ако би међу поднесеним жалбама било и таких које би Св. архијерејски синод нашао да су оправдане и да се мора на лицу места комисиски утврдити право стање ствари, трошкове за комисију сноси онај који жалбу подноси. Због овога сваки који подноси жалбу Епархиском црквеном суду, мора истовремено пожити и новац за комисију.

Регулација парохија има се безусловно извршити до краја месеца марта 1932 године и нарочито код оних које имају мање од 200 домова.

 

§ 6

на чл. 23

Сваки члан црквене општине при сеоби из једне црквене општине у другу црквену општину има се лично пријавити пароху нове црквене општине, и поднети му уверење да је већ примљен у дотичну политичку општину. Том приликом мора поднети своме новом пароху и уверење од своје дотадашње црквене општине да је као члан те црквене општине своје дужности тачно извршио, и све обавезе испунио, те да ли је уживао сва права члана те црквене општине. Шест недеља после овог пријављивања, а на основу решења црквеноопштинског одбора нове црквене општине, овако лице прима се у чланство црквене општине, а тек после шест месеци оно постаје пуноправним чланом исте црквене општине уз ограничење у чл. 177 тач.4. О овом стицању права обавештава дотичнога његов парох.

 

§ 7

на чл. 24

У парохији где има две или више цркава, па се појави спор о том која од ових има бити парохиска црква, у овоме спору важећа је одлука епархиског Архијереја. Само у парохиској цркви врше се о свечаним државним приликама, као и о великим црквеним празницима богослужења. За свако отступање од овога правила потребна је одлука епархиског Архијереја.

 

§ 8

на члан 29

С обзиром на то што Устав познаје само манастире и њихове метохе, то ће досадашњи тако звани '''филијални'' манастири, како су се називали у митрополији карловачкој, постати метоси својих матица, и под именом метоси од сада ће се називати.

 

§ 9

на члан 41

Лица монашког реда, свештеномонаси или монаси, ма где живели или са службом били, морају бити чланови братства једног манастира. Однос оних који живе ван манастира к својој монашкој обитељи уредиће се посебним прописима (чл. 241). Манастиру припада све што остане после смрти монашког лица од онога што су стекла за живота; исто тако и за живота стечена непокретна добра. Са стеченим покретним добрима могу за живота чинити што хоће.

 

 

II  Устројство власти, тела и органа Српске православне Цркве

(Чл. 46 – 207)

 

1.  Патријарх

(Чл. 46 – 49)

 

            § 10

на члан 55

У вези с чланом 57 овај члан има се схватити да отсутнога или спреченога Патријарха у дужностима замењује најстарији по производству члан Светога архијерејскога синода Митрополит, односно најстарији по посвећењу Епископ.

 

 

2.  Свети архијерејски сабор и Свети архијерејски синод

(Чл. 50 – 64)

 

§ 11

на члан 61

Досадашња ''синодална'' канцеларија добија са даном обнародовања ове Наредбе назив ''Патријаршиска канцеларија'', и долази под непосредни надзор Патријарха, који ће, док се не изради специјална уредба о унутрашњем уређењу њеном, издати наредбе како се имају њој вршити званичне дужности. О свему томе биће извештени Архијереји и Министар правде.

 

§ 12

на члан 63

т. 22

Свети архијерејски синод расписаће стечај на место главнога секретара Светога архијерејскога сабора и Светога архијерејскога синода, и приспеле молбенице поднеће Светом архијерејском сабору да обави избор. Принадлежности главнога секретара уредиће се општом прагматиком о црквеноавтономним чиновницима.

 

 

3.  Велики црквени суд

(Чл. 25 – 75)

 

§ 13

на члан 66

а) Свети архијерејски синод известиће Свети архијерејски сабор о потреби да изабере једнога Архијереја за претседника Великога црквенога суда на две године. Дотле врши претседничке дужности Архијереј изабрани за последње заседање Великога духовнога суда у 1932 години.

б) Свети архијерејски синод изабраће из своје средине два члана Великога црквенога суда по црквеном уставу.

в) Свети архијерејски синод расписаће стечај за два свештена члана Великога црквенога суда, с тим да ће им се принадлежности плаћати из досадашње партије државнога буџета за дневнице и путне трошкове чланова Великога духовнога суда – у висини принадлежности судија Апелационога суда према прописима за чиновничко разврставање у државној служби. Овако организовани Велики црквени суд почиње деловање чим се у Светом архијерејском сабору изабере претседник, а у синоду двојица чланова тога суда.

 

§ 14

на члан 68

Приликом расписа стечаја Свети архијерејски синод изразиће пропис овога члана да се, међу осталим квалификацијама, за члана Великога црквенога суда тражи најмање 10 година службе као црквени или грађански судија (''црквеносудска'' или ''грађанскосудиска'' служба), за разлику од других судских службеника, од којих се тражи уопште одређени број година службовања у суду.

 

 

5. Патријаршиски управни одбор

(Чл. 46 – 94)

 

§ 15

на члан 87 и 89

Претседничке дужности у Патријаршиском управном одбору врши Патријарх или његов законити заменик, т. ј. најстарији по производству Митрополит, односно по просвећењу Епископ, члан Светога архијерејскога синода ( чл. 55 и 57 овога Устава и примедба на чл. 55 у овој Наредби).

 

 

6. Епархиски Архијереј

(Чл. 95 – 108)

 

§ 16

на члан 102

т. 12

У надлежности Архијерејској су сва одликовања осим одликовања правом ношења напрснога крста и унапређења у архимандритски чин, што је у смислу члана 64, т. 23 у надлежности Светога архијерејскога синода.

т. 21

У епархијама у којим Архијереј до овога Устава, није имао судске власти, почиње вршити ово право које му пружа тачка 21 овога члана чим се обнародује ова Наредба.

т. 22

До израде новога судскога поступка за Епархиске црквене судове Архијереј може ублажавати казну изречену од Епархиских црквених судова, тек пошто осуђени издржи половину досуђене му казне.

т. 24

Отсуства црквеноавтономним чиновницима даје Архијереј у смислу закона о државним чиновницима. За свако отсуство које тражи свештеник од Архијереја има упутити молбу преко архијерејскога намесника, а он ће је са својим мишљењем спровести Архијереју. Боловање свештенству мирскога и монашкога реда одобрава надлежни Архијереј на основу лекарскога уверењња. Исто тако свештена лица и вероучитељи, који су у државној служби, па добију отсуство, мораће пре одласка јавити се свом Архијереју, расправити питање замене у служби за време трајања отсутства и тек онда ићи н отсутство. По повратку са отсуства имају свом Архијереју јавити дан наступања дужности (АСБр. 37 зап. 162 из 1931).

 

§ 17

на члан 103 и 104

У приликама крајње изузетним, где због буџетске немогућности или иначе због других којих неотклонивих запрека, нарочито сада за овај први мах док се Устав црквени потпуно не уведе у живот, није могућно поставити одмах и посебног заменика архијерејскога, може епархиски Архијереј именовати себи привремено замеником и којега из места или из најближе околине парохискога свештеника, уколико овај по школској квалификацији својој потпуно одговара захтеву из члана 275 црквенога Устава, задржавајући га и поред тога на досадашњој му парохији уз уживање свих с том парохијом скопчаних принадлежности. Тако именовани архијерејски заменик може, уколико је то могуће, и по именовању у седишту своје парохије остати, и тек по потреби, на позив епархиског Архијереја у седиште његово или куда од епархискога Архијереја одређен буде, одлазити. Са истих разлога може епархиски Архијереј замеником својим поставити и којега од чланова свога Епархискога црквенога суда. Ако би када епархиски Архијереј спречен био, вршиће у сваком случају дужност судије у седницама Епархиског црквног суда секретар тога Суда, према члану 118 црквенога Устава. Ово изузетно стање има престати одмах чим то буде могуће, односно чим престану узроци који су овако именовање архијерејскога заменика изазвали. И редовном, а и овако изузетно именованом свом заменику може епархиски Архијереј с обзиром на члан 103 црквенога Устава ограничити своју пуномоћ, било уопште или за поједине случајеве, на навађујући разлоге зашто то чини.

 

 

7.  Епархиски црквени суд

(Чл. 109 – 130)

 

§ 18

на чл. 111

Како ће по новом црквеном Уставу заокружењем појединих епархија, као и спајањем једне са другом, многи од садањих чланова као и секретари Епархиских црквених судова остати на расположењу, расподелиће их Свети архијерејски синод за чланове односно секретаре у оне Епархиске црквене судове, где се сада потреба за то указује. У ту сврху Свети синод ће одмах сада затражити од Архијереја, оне епархије у чијем су Црквеном суду такве црквене судије односно секретари до сада службовали, извештај са мишљењем о квалификацији свакога појединог таквог члана Суда односно секретара, да ли је већ стекао права на пензију или би се по годинама службе могао и иначе пензионисати.

Када такав извештај Светом архијерејском синоду стигне разместиће Свети архијерејски синод такве црквене судије односно секретаре у оне упражњене Епархиске црквене судове, за које би они према приказаним способностима својим најбоље одговарали, пошто се претходно Свети архијерејски синод споразуме о том са оним епархиским Архијерејем, чијем Црквеном суду дотичне судије односно секретари на службу долазе. У случају када се две или више самосталних епархија спајају у једну једину епархиски Архијереј – тако образоване епархије одлучиће самостално, које ће епархискоцкрвене судије, секретаре, односно писаре и званичнике задржати за свој Епархиски црквени суд, а које ће од њих ставити Светом архијерејском синоду на расположење. Исто важи и за оне Епархиске црквене судове где има више оваког особља, него што је Уставом (чл. 66) предвиђено.

Ако се ма са којега разлога стављене на расположење црквене судије односно секретари, не би могли у истом својству наместити на које од упражњених сада у Епархиском црквеном суду места ставиће их Свети синод обзиром на чл. 272 црквеног Устава надлежном Архијереју њихову на расположење. Ово првенствено важи за оне црквене судије и остале чиновнике Епархиског црквеног суда који нису још по закону стекли право на пензију. Надлежни Архијереј покушаће најпре да их постави на такву у својој епрархији црквену службу, која би положају и позиву Епархиског црквеног судије односно секретара највише одговарала. Ако то не би било могуће, надлежни ће Архијереј покушати тада да такве на расположењу судије, односно секретаре, као државне чиновнике смести посреством државне власти у коју, свештеницима резервисану, државну службу, односно да их као државне чиновнике стави на терет државног буџета у пензију, уколико су они право на пензију већ стекли, односно право то на пензију регулисали. Ако ни то не би било могуће, надлежни ће их Архијереји поставити тада на коју у својој епархији парохиску службу, водећи по могућности рачуна о њиховој спреми и о досадањем њиховом положају и раду. Размештај сада на расположењу осталих писара и званичника укинутих Епархиских црквених судова у друге Епархиске црквене судове извршиће и без Светог архијерејског синода споразумом између себе онај Архијереј, у чијем је Епархиском црквеном суду дотични писар, односно званичник до сада службовао и онај, чијем се Епархиском црквеном суду дотични писар односно званичник има на службу да додели. Споразум ће се тај вршити тражењем претходно извештаја о дотичном писару, односно званичнику на начин, како је горе описано. По обабљеном размештају имаће онај епархиски Архијереј, који таквог писара, односно званичника у службу Епархиског суда прима, известити о томе и Свети архијерејски синод, назначујући у извештају дан када је дотични писар односно званичник место своје заузео.

Са преосталим и иза тога размештаја писарима и званичницима поступаће се, ако су свештеници, слично горњем поступку, а ако нису свештеници онако како се према даним приликама може.

 

§ 19

на чл. 115

Ако је немогуће поставити за судског тужиоца посебно свештено лице према овом члану црквеног Устава, може епархиски Архијереј поверити дужност ову или једном од црквених судија, односно секретару или архијерејском, у месту односно у најближој околини, намеснику, задржавајући га и надаље у положају архијерејског намесника уза све принадлежности  с тим местом скопчане, или најзад којем, из места или из најближе околине парохиском свештенику са квалификацијом према пропису чл. 115 црквеног Устава, задржавајући овога свештеника и надаље у досадањој му парохијској служби са свима принадлежностима. Ако би морао наступити овај последњи случај, именујући парохиског свештеника за судског тужиоца епархиски Архијереј оставиће том свештенику, да самостално међусобним споразумом уреди са својим у парохији му замеником питање награде за замењивање. Уколико се не би са својим замеником могао у том сложити, решиће питање о награди надлежни Епархиски црквени суд. Ако не би ствар трепела, може епархиски Архијереј према приликама оставити именованоме за судског тужиоца парохиском свештенику, да један већи део дужности судскога тужиоца и из свога места т.ј. из своје парохије поред редовних својих дужности обавља, а да у седиште Црквеног суда ради седница или иначе долази тек тада, када нарочита потреба то захтева.

Ако би се догодило, да је епархиски Архијереј дужност судског тужиоца поверио којем од чланова или секретару Епархиског црквеног суда а у епархији тој дужност архијерејског заменика врши већ један од чланова Епархиског црквеног суда, могу се предмети, у којима као судски тужилаца фунгира изузетно један од чланова или секретар истога Црквенога суда, уносити на решавање само у ону седницу тога Суда, којој претседава сам епархиски Архијереј; иначе би противно пропису члана 117 црквенога Устава била та седница неваљана, и свако у тој седници донесено решење постало би услед тога, због недостатка кворума, без правне важности и неизвршивим.

 

§ 20

на члан 120

Молба за изузеће чланова Суда има бити поткрепљена разлозима и фактима, а где је потребно и документима, која то изузеће правдају, јер се без тога неће моћи узети у обзир.

Кад се тражи изузеће више од два члана Суда, документована према горњем молба за то има се поднети Великом црквеном суду преко онога Црквенога суда, чијих се чланова изузеће тражи. Тај ће суд спровести молбу ову Великом црквеном суду са образложењем својим или без тога.

 

§ 21

на члан 22

Свагда при гласању у Епархиском црквеном суду гласа и претседник и то последњи, пошто су сви чланови Суда, почињући од најмлађега, дали по том предмету свој глас.

 

§ 22

на члан 123

Епархиски Архијереј упућујући свом Епархиском црквеном суду предмет на поновну расправу може заједно с тим упутити том Суду и посебне своје на тај предмет примедбе, упутства, па и сам начин и правац по том предмету рада, по којима би ваљало поново предмет тај расправити.

Епархиски црквени суд има се у том случају, при поновној по том предмету расправи, тих примедаба и упутстава држати, а ако то не би било могуће, или би од тих примедаба и упутстава ма у чем морао отступити, или би, и не осврћући се на достављене му примедбе и упутства, остао и надаље у свему код првобитнога свога решења, дужан је то епархиском Архијереју своме и образложити. (Види члан 149 црквеног Устава).

 

§ 23

на члан 124

Одлуке и решења Епархиског црквеног суда записује се у записник у целини, са свом својом садржином тј. исто онако, како се и странкама достављају. Код пресуда пак уноси се у записник само експозитивни и диспозитивни – (тенор) део пресуде у целини, тј. онако како се странкама достављају, док се само образложење пресуде оставља каснијој разради. У епархиском суду изречена пресуда има се заједно са разлозима доставити странкама најдаље за четрнаест дана откако је у Суду изречена.

 

§ 24

на чл. 125 – 128

Унутрашњи ред и начин пословања у Епархиским црквеним судовима прописаће потоње посебни ''Правилник о унутрашњем реду и начину пословања при Епархиским црквеним судовима'', који ће по предлогу Светог архијерејског синода донети Свети архијерејски сабор.

 

§ 25

на чл. 129а)

тач. 1 – 5

Поступак при суђењу у наведеним случајевима прописаће се потање посебним ''Судским поступком за Црквене судове у православној српској Патријаршији'', који ће по предлогу Светог архијерејског синода донети Свети архијерејски сабор (члан 63 тачка 2; и тачка 12 и 13).

на члан 129б)

тач. 1

Парохиско свештенство, парохиске канцеларије и архијерејска намесништва под сталним су надзором Епархиског црквеног суда, надзор тај вршиће Епархиски црквени суд по упутствима свог епархиског Архијереја.

Но у појединим случајевима може епархиски Архијереј, по својој сопственој побуди без нарочите доставе и не давајући о том никаква разјашњења, одредити обзиром на чл. 102 тач. 28 и посебни на лицу места преглед свештенства и тих звања, а ако је потребно и посебне извиде ( ислеђења).

Вођење тих посебних на лицу места прегледа и извида (ислеђења) може епархиски Архијереј на трошак кривца поверити не само свом архијерејском заменику, те којем од чланова или секретару Епархиског црквеног суда или архијерејском намеснику, већ по увиђавности својој ма којем из епархије своје свештеном лицу. У сваком таком случају снабдеће се епархиски Архијереј тога свога изасланика посебном пуномоћи.

 

§ 26

на члан 130

Одлуке Епархиских црквених судова извршују грађанске власти у смислу члана 6 Закона о Српској православној Цркви од 1929 год.

 

 

8. Епархиски савет

(Чл. 131 – 136)

 

           

§ 27

на члан 132

Епархиски Архијереј пре но што учини са своје стране предлог за именовање чланова Епархиског савета своје епархије под в) г) д) и ђ), може затражити мишљење о појединим кандидатима од надлежног архијерејског намесника, одн. Од надлежног пароха.

 

§ 28

на члан 134

Епархиски савет вршиће своје дужности и пошто мине његов шестогодишњи мандат све до избора новог Епархиског савета, обзиром на начело изражено у члану 139 црквеног Устава.

 

 

9. Епархиски управни одбор

(Чл. 137 – 150)

 

§ 29

на члан 140

Спрема сталног секретара при Епархиском управном одбору иста је као и спрема секретара при Епархиском црквеном суду према члану 113 црквеног Устава.

 

§ 30

на члан 146

тачка 7)

О инвентарима вреди оно, што је речено у вези са чланом 246 црквеног Устава.

 

§ 31

на члан 146

тач. 8 – 10с. 11

Сличне одлуке о овде наведеним предметима, које Црквеноопштински савети достављају Епархиском управном одбору на коначну одлуку или даљи поступак, шаљу у исту сврху и манастирска братства.

 

§ 32

на члан 149

Код овог члана вреди исто оно, што је речено у вези са чланом 123 црквеног Устава.

 

            § 33

            на члан 150

            У којим ће случајевима потребе по овом члану црквеног Устава епархиски Архијереј сазвати заједничку седницу Епархиског црквеног суда и Епархиског управног одбора одлучује он сам по својој увиђавности.

 

 

10.  Архијерејско намесништво

(Чл. 151 – 155)

 

            § 34

            на чл. 151 и 152

            Епархиски Архијереј у смислу чл. 16 – 18 и 267 и у споразуму с Епархиским црквеним судом извршиће до 1 априла 1932 године поделу епархије на архијерејска намесништва, и поставити архијерејске намеснике и поднети та постављања на одобрење Светом архијерејском синоду.

            Архијерејско наменсиштво сачињава 10 – 15 парохија. Изузеци могу бити где то не дозвољавају теренске и друге прилике. О чему одлучује епархиски архијереј са својим Црквеним судом и подноси такође Светом архијерејском синоду на одобрење. При одређивању граница неком архијерејском намесништву одредиће се уједно и парохије које дотично архијерејско наменсиштво сачињавају.

            Границе архијерејског намесништва имају се по могућности поклапати са границама срезова. Једно архијерејско намесништво може обухватити и више срезова, као што у једном срезу може бити више архијерејских намесништва.

Окружне протојереје и среске намеснике у Јужној Србији који су досад били државни чиновници, исто тако окружне протојереје у црквеноавтономној служби у Босни и Херцеговини који су имали плату као државни чиновници, као и окружне презвитере у бившој карлобачкој Митрополији који су у име плате примали проценат, може Архијереј поставити за архијерејске намеснике, у прва два случаја са платом коју су до сад имали, а у последњем уз проценат који ће му припасти од парохија које сада буду архијерејско наменсиштво сачињавале (чл. 271). Ако би окружних протојереја и среских намесника било више, него је потребно за архијерејске намеснике поступиће се с њима као и са особљем укинутих Духовних судова односно Консисторија (чл. 111). При именовању архијерејских намесника није епархијски Архијереј обавезан да досадање окружне протопрезвитере и среске намеснике узима у обзир.

 

§ 35

на члан 153

Архијерејском намеснику, који има парохију, може се по потреби додати помоћник свештено лице, где су до сада окр. Протопрезвитератски помоћници постајали уз досадању им плату, односно награду.

 

§ 36

на чл. 154 т. 12

Врши треће помирење завађених супруга из свога намесништва. (Прво и друго помирење врши парох.) Ако су завађени супрузи из парохије архијерејског намесника, врши он сва три помирења.

 

§ 37

на чл. 154 т. 15

Отсуство које дају архијерејски намесници подручним свештеницима не сме бити више од 10 дана у години. О сваком отсуству извештава архијерејски намесник ради евиденције епархиског Архијереја. Отсуствовање ван епархије може бити само по личном одобрењу надлежног Архијереја.

У отсуство не рачуна се одлазак на један дан у најближе среско место ради свршавања свакодневних потреба.

 

 

11.  Парох

(Чл. 156 – 171)

 

§ 38

на чл. 156 и 157

По ступању у живот овог Устава не може се нико поставити за сталног пароха, који нема прописане квалификације из чл. 157 ал. 2.

У епархијама, где до сада није било обавезно полагање практичног испита за сталног парохиског свештеника, ослобађају се од полагања тог испита они свештеници и ђакони, који су на дан ступања на снагу црквеног Устава били навршили три (3) године свештеничке или ђаконске службе.

Епархиски ће Архијереј систематизоване пархиске помоћнике у бившој карловачкој Митрополији утврдити за сталне парохе до 1 априла 1932 године.

Свештена лица која нису држављани Југославије не могу уопште бити стални парохиски свештеници.

 

§ 39

на чл. 158

Да би неко могао конкурисати за сталног пароха у туђој епархији, мора имати изјаву Епископа епархије којој ј до сад припадао, да ће му у случају избора дати канонски отпуст и да није под судом или забраном.

 

§ 40

на чл. 159

Вишу богословску спрему имају кандидати који су свршили теолошки факултет, или духовну академију, или богословију којој је призната равноправност са теолошким факултетом.

 

§ 41

на чл. 160 и 161

Секретари и виши чиновници Светог архијерејског синода и Црквених судова, ако су у свештеничком чину полажу допунски испит: што значи да ће се од њих, покрај већ стечене праксе, тражити још и оно знање које им је потребно за парохиску службу. Ближе одредбе о допунском испиту одредиће се у Правилнику о полагању практичног испита за парохиске свештенике (чл. 160).

 

§ 42

на чл. 162

Свештеномонаси који по потреби цркве опслужују парохије имају сва права и дужности као и парохиско свештенство. Шта ће такви свештеномонаси давати манастиру од прихода са своје парохије, односно манастири за издржавање тога на парохији свештеномонаха одређује епаријски Архијереј.

 

§ 43

на чл. 164

Привремени парохиски свештеник, којга Архијереј премести по потреби службе, нема права жалбе, и одлука је извршна.

 

§ 44

на чл. 168

т. 6

Парохиско свештенство има неизоставно убудуће после Св. литургије, молитве, или после неког јавног богослужења – нарочито по селима – објавити народу празнике који падају идуће седмице, као и да ли у те празничне дане да раде или да их светкују.

т. 12

Врши право и друго мирење завађених супруга. (Треће помирење врши ар. Намесник 154 т. 12.)

т. 14

У Епархијама у којима досад нису вођени анаграфи (домовници) епархиски ће Архијереј позвати парохиско свештенство да их што пре заведе, и води по упутству које е издати Св. архијерејски синод.

 

§ 45

на чл. 171

До доношења нарочитог Правилника о делокругу верскодобротворног старатељства, као и управљању његовим фондом биће оно додато пароху и Црквеноопштинском управном одбору као помоћни орган.

 

 

13. Црквеноопштински савет и управни одбор

(Чл. 173 – 200)

 

§ 46

на чл. 174

т. 3

Када је неко или већ осуђен због злочинства губи бирачко право у сваком случају, без обзира на то који су мотиви (побуде), каква су обележја, и у чему је само дело тога злочинства. Код другог пак кривичног дела, по овом члану црквеног Устава, губи се бирачко право док је неко под ислеђењем, односно осуђен, па док трају последице те осуде само у том случају, ако је то кривично дело учињено из користољубља, или против вере и јавног морала.

Под злочинством, по овом члану цркв. Устава, разуме се злочинство у смислу кривичнога закона од 1929. а под кривичним делом, по овом члану разуме се преступ у смислу кривичног закона (§ 15).

На услове под 3-7 из овога члана мора се пазити већ код састава списка бирача, те се ни у списак бирача не уносе они, који по тим условима не би могли имати бирачког права.

 

§ 47

на чл. 175

Да би се чим пре и јединствено, у свима покрајинама Цркве наше, спровела у смислу црквенога Устава организација црквених општина избором Црквеноопштинског савета и одбора, епархиски ће Архијереј са свјим Цркв. Судом с обзиром на оређење члана 267 цркв. Устава одмах чим се ова Спроведбена наредба прогласи разрешити сва садања у својој Епархији црквеноопштинска заступства тј. црквена туторства, црквене скупштине и одборе, те управне у црквеним општинама одборе, и место тих именовати одмах, према члану 199 црквенога Устава, тзв. Нарочито привремено поверенство (т.ј. привремену управу) од 3-5 чланова са парохом, одн. најстаријим по чину, одн. по рукоположењу парохом (старешином цркве) (чл. 180 црк. Устава). Чланове тог нарочитог привременог поверенства именује епарх. Архијереј са својим Епарх. црквеним судом на предлог дотичног пароха, одн. најстаријег по чину, одн. по рукоположењу пароха у месту. то нарочито привремено поверенство, поред обављања најнужнијих и неодгодивих текућих послова, има као најглавнију и искључиву задаћу, да спроведе организацију своје црквене општине избором Црквене општине, избором Црквеноопштинског савета и Црквеноопштинског управног одбора у смислу црквеног Устава. Чим тај посао коначно обави престаје сам собом мандат, а тим и функција тога нарочитога привременога поверенства, и исти се ступањем у дужност изабраног Црквеноопштинског савета односно Црквеноопштинског управног одбора сам собом разрешује.

Парох, односно најстарији по чину односно по рукоположењу парохиски свештеник у једној црквеној општини има одмах а најдаље за 30 дана проглашења ове Спроведбене наредбе, заједно са својим нарочито именованим привременим поверенством сачинити, на основу домовнога протокола (анаграфа), а где овога случјано нема, на основу матица, пописних општинских књига људства, или других парохиских књига, по азбучном реду списак свих бирача своје парохије према овде наведеном обрасцу

 

 

 

 

 

Текући број

 

 

 

Име и презиме

бирача и његово

занимање

 

Место или

заселак

Станује у

Кбр.

 

Колико му је

година

 

Може ли бирати

 

Остао у списку или је

брисан

 

На основу које

Тачке члана

174 црквеног

Устава брисан

 

Примедба

 

При саставу тога списка бирача може се тај парохиски свештеник користити за случај потребе и најновијим бирачким списком, који је служио и за недавно обављене изборе за народну скупштину. Код састава списка бирача има се нарочито пазити на то да није можда наступио који од случајева споменутих у члану 174 тачка 3-7, да се такав члан Црквеноопштинског збора и не уврсти у списак бирача.

Када је с обзиром на пропис члана 174 црквеног Устава списак бирача сачињен, изложиће га парохиски свештеник са својим привременим поверенством кроз 14 дана иза тога у парохиској канцеларији, или у званичној просторији црквене општине где таквих има, јавно на увид сваком, уједно ће месни парохиски свештеник првог недељног или празничног дана иза тога одмах по свршеној светој служби Божјој огласити јавно у цркви или у капели, а где таквих нема и преко надлежне политичке општине или другим којим уобичајеним начином да је списак бирача сачињен, и где се налази, те да је сваком парохијану слободно учинити увид у исти, и кроз све време од 14 дана док је тај списак бирача јавно изложен учинити написмено, или у записник евентуалне своје примедбе (приговоре) против тог списка бирача, односно против сваког појединог бирача у њему, који се имају за тих 14 дана поднети привременом поверенству на решење.

О евентуално поднесеним приговорима против списка бирача доноси решење привремено поверенство под претседништвом пароха, односно најстаријега по чину, односно по рукоположењу парохискога у месту свештеника, и то за осам дана како је тај приговор том привременом поверенству поднесен.

Ако се странка не би задовољила са решењем тога привременог поверенства може у року од осам дана, пошто је то решење примила, жалити се преко истога тога привременог поверенства надлежном Епархиском црквеном суду, који ту жалбу коначно решава.

 

§ 48

на чл. 176

Број чланова Црквеноопштинског савета имао би према броју душа у појединим црквним општинама бити овај:

1.    у црквеним општинама до 2000 душа има чланова 24 заменика 12;

2.    у црквеним општинама од 2 до 4000 душа има чланова 30 заменика 15;

3.    у црквеним општинама од 4 до 6000 душа има чланова 40 заменика 20;

4.    у црквеним општинама преко 6000 душа има чланова 60 заменика 30.

Овај размер може Архијереј са својим Епархиским црквеним судом према приликама особитога обзира достојним и променити, одређујући да се у неким црквеним општинама више или мање од овде означеног броја црквеноопштинских саветника бира.

Ако је у једној црквеној општини један, а највише три пароха, сви су тада ти пароси и чланови Црквеноопштинског савета. Ако је у једној црквеној општини више од 3 пароха, тада ће све у тој црквеној општини парохиско свештенство изабрати између себе три пароха, првенствено старешине цркава, који имају бити члановима Црквеноопштинског савета.

 

§ 49

на чл. 177

тач. 4

Члан парохије, који у једној црквеној општини станује најмање годину дана, мора осим тога да је испунио и све услове предвиђене овом Спроведбеном наредбом у вези члана 23 црквеног Устава, да би могао бити биран за члана Црквеноопштинског савет.

 

§ 50

на чл. 178

У погледу трајања шестогодишњег мандата Црквеноопштинског савета вреди оно што је овом Спроведбеном наредбом речено у вези члана 134 црквеног Устава.

 

§ 51

на чл. 179

Када Епархиски црквени суд коначно реши све из једне црквене општине поднесене му жалбе против одлуке привременог подверенства на примедбе против списка бирача, и о том привремено поверенство, а ово опет жалиоце обавести, или ако за све време од 14 дана док је списак бирача изложен био нико на изложени списак бирача није поднео примедбе (приговоре), имаће привремено поверенство у седници својој, а у записнику те седнице констатовати све то, као и то да је исти списак бирача постао сада пуноважним и да се сада на основу истога списка бирача може обавити избор Црквеноопштинског савета. Одлуку своју о том да је списак бирача закључен и да је правомоћним постао, има привремено поверенство одмах из те седнице своје, у којој је та одлука донесена, јавно у кратком је изводу изложити, и на горе описани начин ту околност и јавно прогласити.

У истој својој седници, у којој је закључен списак бирача, привремено ће поверенство закључити одмах и сазив бирача у збор ради избора новога црквеоопштинског заступства, и пријавити то у смислу члана 145 тачка 16 црквеног Устава надлежном свом Епархиском црквеном суду предложивши уједно том пријавом својом са своје стране дан и место Црквеноопштинскога збора ради избора Црквеноопштинског савета. Предлажући дан и место збора бирача може привремено поверенство предложити тај дан тек онама иза 20 дана откако је привремено поверенство јавно прогласило, да је списак бирача коначно закључен и правомоћним постао и то са разлога, који се у вези члана 180 црквеног Устава наводе.

 

§ 52

на чл. 180

Чим од Епархиског црквеног суда стигне у смислу члана 179 обавештај да је узео на знање предложени му дан и место избора црквено општинских саветника, позиваће привремено поверенство посебним позивницама са потписом претседника и деловође, тога привременога поверенства и са званичним печатом дотичне црквене општине, сваког појединачног бирача према сада коначно утврђеном списку бирача. У позивници тој има се тачно и јасно навести да се Црквеноопштински збор бирача сазива за тај и тај дан, на то и то место ради избора Црквеноопштинског савета. У исти мах објављује дан и место бирања и месни свештеник на осам дана пред избор у цркви јавно иза свршене свете службе Божје.

Црквеноопштински збор бирача може приступити избору Црквеноопштинског савета без обзира, колики је број бирача том избору присутан.

Избор Црквеноопштинског савета у Црквеноопштинском збору врши се у сваком случају по листама, и то или акламацијом, или појединачним усменим гласањем, ако се не би прихватило гласање аклимацијом. Сматра се, да није прихваћено гласање акламацијом, односно да се од акламације одустало, ако најмање десеторица од присутних бирача затраже најпре усмено, а у исти мах и писменом поднеском својим, који сви они имају и потписати, или изјавом њиховом у записник о избору, да се пређе на појединачно усмено гласање. Захтеву овом има се одмах уодовољити. Против тога никакве жалбе нема.

Број листа није ограничен. Листу кандидата може поднети свако. Подноси се привременом поверенству. Но да би се по поднесеној листи и гласало, не сме у исту бити унесен као кандидат за црквеноопштинског саветника ни један једини бирач, који не би и у коначно утврђеном списку бирача унесен био, и који уз то не би имао својства набројена у члану 177 црквеног Устава. У листу кандидата има бити унесен укупан број чланова Црквеноопштинског савета, као и укупан број њихових заменика, који се имају тим избором изабрати. Листу кандидата имају потписати најмање онолико бирача унесених у коначно утврђени списак бирача, колики је број заменика, односно колико износи половина укупнога броја црквноопштинских саветника који се имају тим избором изабрати. Ако би на пример у једној црквеној општини ваљало изабрати 24 црквеноопштинска саветника, тада листу кандидата имају потписати најмање њих 12 бирача. Ако би број саветника износио 40 тада листу кандидата потписује њих 20 бирача итд. Листа кандидата има се поднети у року од 8 дана, који се рачуна од дана када је коначно утврђени списак бирача јавно на увид изложен. Листа кандидата подноси се привременом поверенству у три равногласна оригинална примерка: један, који ће се за даљих осам дана, пошто сада споменути рок од осам дана мине, јавно изложити; други примерак, који ће остати у изборним списима и трећи који се шаље надлежном Епархиском црквеном суду. Листа кандидата има најпосле бити оверена (легализована) и од стране привременог поверенства потврдом званичног печата дотичне црквене општине потврђена.

Сада се први пут може и месни парох договорно са привременим поверенством, или без тог сам од себе поднети своју листу кандидата за избор црквеноопштинских саветника. У том случају није потребно да ту листу потписује потребан број бирача, већ је довољно, да листу ову потпише дотични парох и потврди је званичним печатом парохиског звања. Од парохискиг свештеника очекује се у овом случају, да у листу своју као кандидате за црквеноопштинске саветнике уврсти најбоље чланове своје парохије, људе од угледа, на добром гласу и познате са своје црквене свести.

За осам дана, рачунајући од дана, када је привремено поверенство јавно огласило, да је списак бирача коначно закључен и да је правоваљаним постао, имају се предати листе кандидата привременом поверенству. Привремено поверенство ће тада те листе кандидата, чим их прими, завести одмах у деловодни протокол дотичне црквене општине и то оним редом како су стизале. Чим привремено поверенство прими у три примерка листу кандидата одмах ће иза тога у седници својој прегледати тачно сваку поједину примљену листу, да би се установило да ли је поднесена листа кандидата и формално ваљано сачињена: посебно пак да ли је сачињена према сада постављеним условима; тј. да ли су сви до једног, од унесених у листу, кандидати за црквеноопштинске саветнике у коначно утврђеном списку бирача унесени; да ли је потпуни број кандидата и њихових заменика у листу унесено; да ли је листу кандидата потписао потребни број правоваљаних бирача; да ли је листа поднесена у прописаном осмодневном року; да ли је поднесена у три равногласна и оригинална примерка. Ако ма којем од тих захтева не би предана листа кандидата одговарала вратиће је привремено поверенство подносиоцу, да је још, уколико је то могуће, до краја осмодневнога рока саобрази, сада наведеним захтевима, и тако допуњену, односно исправљену до краја тог осмодневног рока поново том привременом поверенству  поднесе. Ако се пак листа кандидата, већ први пут или сада, овако исправљена и надопуњена, преда привременом поваренству иза тог осмодневног рока, вратиће је привремено поверенство, одмах кратким путем подносиоцу као да није ни поднесена. Ако ли би пак привремено поверенство, приликом прегледа предане му листе кандидата, изгубило из вида који од наведених захтева, односно ако и иза учињеног тог прегледа, предана листа кандидата, не би имала све наведене услове те не би по томе била способна да се по њој гласа, односно по њој и избор обави, а ипак би се по таквој листи гласало и избор обавио, моћиће се против тога жалити се и иза обављеног, на основу те листе, избора и то жалби предвиђеној у члану 181 црквеног Устава, тј. у жалби против самог избора црквеноопштинских саветника. Ако би се при решавању те жалбе против избора установило, да у предњој листи кандидата заиста није било који од наведених за листу кандидата прописаних услова, па се ипак по тој листи гласало и избор обавио, моћиће се због тога и сам тај, на том основу, обављени избор црквеноопштинских саветника уништити.

Ако би се прегледом листе кандидата привремено поверенство установило да је та листа потпуно исправна, тј. да одговара у свему условима (захтевима) горе означеним потврдиће је званичним печатом црквене општине тј. овериће је. Када тај први рок од осам дана истече, изложиће привремено поверенство један примерак овако оверене листе кандидата за даљих осам дана јавно на увид, и то на начин како се излажу и спискови бирача, други тако оверени примерак послаће одмах надлежном Епархиском црквеном суду, а трећи ће задржати код себе за изборне списе, односно да се на основу истих сам избор обави. Излагање листа кандидата на увид кроз осам дана има само ту сврху, да се бирачи упознају са тим листама, односно са кандидатима који су у тим листама наведени, а никако да би се у том оснодневном року послужили правом жалбе против листе, оносно против појединог у листу унесеног кандидата. Ово право жалбе сачвано је, према члану 181 црквеног Устава, у жалби против самога избора, којом се приликом може жалити и против саме листе кандидата због недостатка једног од горе наведених услова, као и против појединог у листу унесеног кандидата за црквеноопштинског саветника.

Док листе кандидата стоје за осам дана јавно на увид изложене, привремено ће поверенство спремити за то време све што је потребно за сам избор црквеноопштинских саветника. У првом реду привремено ће поверенство сачинити толико изборних записника колико је лист кандидата, за случај ако би се избор обављао појединачним усменим гласањем. На челу сваког појединог од тих изборних записника ставиће се на средини као наслов име носиоца листе, а то је онај, који је први на листи кандидата записан. Образац изборног записника је овај:

 

 

Примедба

 

Гласао

 

Присутан

 

Може ли бирати

 

Колико му је

година

 

Станује у

Кбр.

 

Селу

Засеоку

махали

Име и презиме бирача

и његово занимање

 

Текући број

 

 

            У заказани и од Епархиског црквеног суда према члану 146 тач. 16 црквеног Устава одобрени дан и час за избор црквеноопштинског савета отвориће најстарији по чину, односно по рукоположењу парох (старешина цркве) седницу збора бирача и позвати присутне бираче, да акламацијом или устајањем изаберу привремене секретаре тога збора, најмање двојицу, и двојицу писмених бирача, који ће вршити легитимисање гласача, пребројавање гласова и оверење записника по свршеном избору. Легитимисање је бирача у том, што ће ова двојица, ако би се избор вршио појединачним усменим гласањем, свакога појединога гласача посматрати, да ли је он уистину онај исти бирач за каквог се код гласања пријавио. Ако ниједан од те двојице приликом гласања појединог бирача ништа не приговори, припушта се тај бирач гласању.

Када се то обави прочитаће тада претседник збора гласно и јасно све поднесене, и од Епархиског црквеног суда оверене, листе кандидата оним редом како су оне привременом поверенству стизале, односно, којим су редом по датуму у деловодник дотичне црквене општине заведене. Листе ће читати тако што ће прочитати име само онога, који је први унесен у листу кандидата као тзв. носилац листе. Претседник збора ће тада изјавити да ће се тим истим редом износити те листе на гласање, за случај, да се избор црквеноопштинских саветника обавља акламацијом, ако се при том не би прва, односно друга, односно трећа од тих листа акламацијом примила.

Иза тога позива претседник збора присутне бираче, да акламацијом или устајањем одлуче, да ли ће се избор црквеноопштинских саветника вршити акламацијом или појединачним усменим гласањем како то предвиђа овај члан црквеног Устава о коме се говори. Ако би се тада одлучило, да се избор црквеноопштинских саветника обави акламацијом тада ће се избор тај обавити овако: Ако је предана само једна једина листа кандидата тада ће претседник збора изнети њу на прихват. Када се та листа прихвати гласање је завршено, и избор је у листу унесених кандидата за избор црквеноопштинских саветника обављен. Ако је предано више листа кандидата изнеће претседник збора најпре прву по реду на усвајање или одбијање. Ако се та листа акламацијом прихвати гласање је, као у првом случају, завршено и избор обављен. Ако ли се пак та листа не прихвати, односно ако се акламацијом одбије, тада претседник износи на прихват (усвајање) другу листу, са којом исто бива као и са првом, и тако редом док не дође и до последње која ће се најзад прихватити. Ако који од присутних бирача не би били за прву листу они ће, већ пре но што би почела акламација, тражити најпре усмено, а у исти мах и писменим поднеском својим, или изјавом у записник да се пређе на појединачно усмено гласање, чему се има одмах удовољити и на појединачно усмено гласање прећи. Таку изјаву могу учинити најмање десеторица од присутних бирача. На мањи од десеторице број неће се узети у обзир. Када се по тражењу ове десеторице пређе на појединачно усмено гласање, обавиће се тим начином избор црквеноопштинских саветника не само по тој првој листи, већ у исти мах по свима листама. И тако та десеторица спречавајући да се по првој листи избор акламацијом обави спречавајући тим самим, да се и по идућим из те прве листе избор акламацијом обави, јер се тада има у опште т.ј. и према другим (идућим) листама са акламацијом престати. Но збор бирача и не чекајући, да претседник збора износи једну по једну листу кандидата на прихват акламацијом, може одмах чим се одлучи за избор акламацијом, изјавити, да ту и ту листу кандидата, била она ма која по реду, акламацијом прима. Ако у том случају њих десеторица против тога не приговори и не затражи појединачно усмено гласање прихватом те листе, гласање је завршено, и сви су у тој листи унесени кандидати за црквеноопштинске саветнике тада изабрани.

Ако би се одлучило, да се избор обави појединачним усменим гласањем поступаће се овако:

Један по једна од присутних бирача улази у изборну дворану и казује гласно привременом поверенству, које тај избор обавља, на коју листу кандидата гласа. Секретар збора убележава одмах затим име тога гласача у онај изборни записник који носи име онога, на чију је листу дотични гласач гласао , заједно са свима подацима, које према приложеном обрасцу ваља поред имена у тај изборни записник унети. Ако би одмах, чим неки бирач ради гласања пред поверенством ступи, она двојица писмених бирача одређена за легитимисање гласача изјавила да то није тај бирач, за каквог се исти пријавио, неће се исти припустити гласању, а ова ће се околност унети у записник о избору, у такозвани изборни записник.

Избор црквеноопштинских саветника, било да се избор тај врши акламацијом, било пак појединачним усменим гласањем, има почети у десет сати и трајати непрекидно до 16 сати (4 сата по подне) истога дана. Ако би тога дана била недеља, или који празнични дан, ваља свету службу Божју започети много раније, да би избор могао несметано у десет сати започети. Када откуца шеснаест сати (4 сата по подне) избор се сматра завршеним, без обзира колико је бирача том избору приступило. У већим местима може се трајање избора и продужити.

 

§ 53

на чл. 181

О сваком избору црквеноопштинских саветника води се од самога почетка па кроз све време до краја избора тзв. Записник о избору. У записник тај убележава се када је избор започео, како је обављен избор секретара и двојице писмених бирача за легитимисање гласача итд., и ко је на та места изабран. Надаље, да ли је избор црквеноопштинских саветника обављен акламацијом, или појединачним усменим гласањем; како је тај избор текао, да се није можда непосредно пред акламацију прешло услед тражења десеторице присутних бирача на појединачно усмено гласање; да није било можда каквог инцидента током избора, или уопће или од стране појединога бирача, нпр. тим што се један бирач пре гласања свога издао за другог бирача него што је уистину он, и са каквим је резултатом избор тај обављен, т.ј. која је листа кандидата и са колико је гласова (код појединачног усменог гласања) усвојена итд. Записник тај потписује претседник, сви чланови, секретар збора и она двојица изабрана писмена бирача. Записник се има завршити и потписати одмах чим је и сам избор обављен. Записник тај има претседник збора бирача поднети у року од осам дана иза обављеног избора Епархиском црквеном суду заједно са изборним записницима о гласању и осталим у вези са избором списима.

Ако се у којој црквеној општини не би спровела организација црквене општине према црквеном Уставу у року који ова Спроведбена наредба предвиђа, епархиски ће Архијереј заједно са својим Црквеним судом изаслати нарочитога изасланика у ту црквену општину, који ће ту организацију по пропису спровести, и о том извештај свој епархиском Архијереју поднети. Трошкове за то сносиће онај, који је крив томе, да се нарочито изасланик морао на лице места изаслати.

Ако би којег год разлога пропустио који од епархиских Архијереја, да у даном му року Свети архијрејски синод извести о спроведној организацији тела и органа своје епархије изаслаће Свети архијерејски синод нарочитога свога изасланика, који ће о трошку тога епархиског Архијереја извршити у седишту епархије његове организацију тела и органа, коју је дотични епрахијски Архијереј имао са својим Епархиским црквеним судом да изведе.

При спровођењу у живот црквеног Устава овом Спроведбеном наредбом све, при организацији црквених општина, споменуте функције које би по црквеном Уставу имале да врше Епархиски управни одбори вршиће за сад Епархиски црквени суд са својим епархиским Архијерејем као претседником тога Суда према наређењу члана 267 црквеног Устава.

 

§ 54

на чл. 183

Против самог конституисања Црквеноопштинског савета нема места жалби како то јасно из овога члана црквеног Устава истиче.

 

§ 55

на чл. 188

Број чланова Црквеноопштинског управног одбора одређује се засад овако:

Ако је у Црквеноопштинском савету 24 члана, у Одбору има бити 6 чланова и толико заменика.

Ако је у Црквеноопштинском савету 30 чланова, у Одбору ће бити 8 чланова и 8 заменика.

Ако је у Црквеноопштинском савету 40 чланова, у Одбору ће бити 10 чланова и 10 заменика.

Ако је у Црквеноопштинском савету 60 чланова, у Одбору ће бити 12 чланова и 12 заменика.

 У овај број не рачунају се претседник, потпретседник Црквеноопштинскога савета, те парох (старешина цркве), јер они улазе у Црквеноопштински управни одбор у истом својству и положају какав имају у Црквеноопштинском савету, то јест задржавају свој досадањи у Црквеноопштинском савету положај прем члану 191 црквеног Устава.

 

§ 56

на чл. 192

Под већином чланова разуме се проста већина, која је према члану 193 довољна и за доношење правоваљаних одлука Црквеноопштинског управног одбора.

 

§ 57

на чл. 196

Парох (старешина цркве) већ по свом свештеничком позиву и положају своме, како у парохији (члан 16 тачка 8 и 11) тако и у црквеној општини (члан 176 алинеја 2 и 162 алинеја 3), дужан је да се правом жалбе надлежној власти против одлука Црквеноопштинског савета и Црквеноопштинског управног одбора у наведеним случајевима послужи.

 

 

14.  Настојатељ и братство манастира

(Чл. 201 – 207)

 

§ 58

на чл. 201

И они свештеномонасти и монаси, који не живе у самом манастиру, а у списку су његова братства, потпадају под надзор и власт настојатеља свога манастира, уколико није тај надзор, или та власт, по службеном положају тога свештеномонаха односно монаха, пренесена на друго надлежно лице.

 

§ 59

на чл. 202

Чланови манастирског братства су и они свештеномонаси и монаси који служе  или живе ван своје свете обитељи, али Управи манастира помажу непосредно само они, који стално у манастиру живе. Сваки од монашких лица мора припадати братству којега манастира.

 

§ 60

на чл. 205

У избору настојатеља манстирског учествују како чланови братства који живе у самој обитељи тако и они, који су ван свога манастира на служби, или ван свога манастира живе.

 

 

 Црквена имовина

(Чл. 230 – 264)

 

§ 61

на чл. 234

Наредбодавци су ова лица:

Српске православне Цркве: претседник Патријаршиског управног одбора, односно његов заменик; епархије: претседник Епархиског управног одбора, односно његов заменик; богословија и монашке школе:  ректори и управник монашке школе; црквених општина: претседник Црквеноопштинског управног одбора; манстира: настојатељи; задужбина, фондова и појединих храмова: претседници, уколико по правилима за поједине задужбине – фондове и храмове није друкче предвиђено (чл. 5).

Орган, на кога је наредбено право пренесено, дужан је што пре, а најдаље у року од 40 дана, оправдати учињене издатке.

Већи издаци без одобрења смеју се чинити само у приликама које не трпе одлагања.

 

§ 62

на чл. 235

Рачунополагачи су ова лица:

Српске православне Цркве, кога одреди претседник Патријаршиског управног одбора, односно његов заменик; епрахије, кога одреди претседник Епархиског управног одбора, односно његов заменик; богословије и монашке школе: економи; црквених општина: благајници; манастира: намесници; задужбина, фондова и појединих храмова: њихови благајници.

            На чл. 236

            У случјау злоупотребе наредбодавци и рачунополагачи одговарају солидарно и то: морално, материјално и кривично.

 

§ 63

на чл. 241

У посебне потребе за подмиривање манастира рачунају се још и приходи добијени од опслуживања парохија (чл. 162).

 

§ 64

на чл. 245

Епархиски црквени суд позваће одмах органе који управљају непокретном црквеном имовином, да је, уколико то није досад учињено, снабдеју законским исправама о својини (тапијама, грунтовним изводима). У непокретну црквену имовину рачунају се и сви имовински објекти побројани у чл. 35 црквеног Устава.

 

§ 65

на чл. 246

Власти и органи који црквеним добрима управљају или се њима служе морају их инвенстарисати (чл. 146 т. 7).

Инвентарисање има се обавити у року од 6 месеци по ступању на снагу овог Устава. Оно се односи на целокупну непокретну и покретну имовину Српске православне Цркве и мора бити састављено у три равногласна примерка. Један примерак остаје код оне власти, тела и органа код кога је састављен, други се шаље Епархиском управном одбору, а где овог нема Црквеном суду, а трећи ради евиденције Светом архијерејском синоду.

 

§ 66

на чл. 247

Црквена добра уколико нису пре осигурана имају се осигурати само код црквних Завода за осигурање. Посебну Уредбу о осигурању донеће Патријаршиски савет (чл. 263).

 

§ 67

на чл. 258

До доношења Правилника о таксама за званичне радње црквених власти, тела и органа, плаћају се таксе државним властима предвиђене у Закону о таксама.

 

§ 68

на чл. 263

Употреба свећа у целокупној православној Цркви зависи од одобрења црквених власти и смеју бити само од чистог воска.

 

§ 69

на чл. 264

Путне трошкове и дневнице члановима јерархије и црквеноавтономних тела уколико не буду плаћани из државних средстава, до доношења Правилника сносиће њихове епархије.

 

 

VI  Прелазна наређења и завршне одредбе

(Чл. 265 – 280)

 

§ 70

на чл. 267

Организација има се извршити:

1.    епархија до 1 марта 1932 године;

2.    архијерејских намесништва до 1 априла 1932 године;

3.    парохија и црквених општина до 1 маја 1932 године;

 

§ 71

на чл. 271 и 272

Да би свештеник мирског или монашког реда могао се кандидовати за народног посланика или сенатора, потребно му је претходно одобрење надлежног епархиског Архијереја (чл. 167 и 201).

Исто тако црквеноавтономни чиновници – световна лица могу се кандидовати за народне посланике или сенаторе по претходном одобрењу Светог архијерејског синода, а на предлог епрхиског Архијереја.

 

§ 72

на чл. 277

Епархиски ће Архијереј позвати свештенике и ђаконе, који нису положили практични испит за сталног свештеника, а били су га обавезни положити у смислу чл. 277 црквеног Устава поднесу молбе за ослобођење од тога до 1 априла 1932 године. Ко то не буде у овом року учинио губи свако право на ослобођење од практичног испита.

 

 

_________________

 

 

 

Арондација и разграничење поједниних епархија има да буде оваква:

 

1.    Београдско-Карловачка архиепископија, са седиштем у Београду, обухвата ове срезове: Београд-Земун-Панчево, врачарски (Београд), грочански (Гроцка), космајски (Сопот), младеновачки (Младеновац), орашачки (Аранђеловац), посавски (Умка), колубарски (Лазаревац), јасенички (Паланка), крагујевачки (Крагујевац), опленачки (Топола), лепенички (Рача), белички (Јагодина); темнићки (Варварин), леваћки (Раковац), митровачки (Митровица); шидски (Шид), винковачки (Винковци); вуковарски (Вуковар), жупањски (Жупања), илочки (Илок), иришки (Ириг), румски (Рума), старопазовски (Стара Пазова), земунски (Земун), осечки (Осек), и градови: Осек, Сремски Карловци, Сремска Митровица, Вуковар и Винковци.

2.    Банатска епархија, са седиштем у Вршцу, обухвата ове срезове: алибунарски, белоцрквански, Јаша Томић, Ковачица, Ковин, Нови Бечеј, Нова Кањижа, панчевачки, велико-кикиндски, великобечкеречки, вршачки и градови: Бела Црква, Вршац, Велики Бечкерек и Велика Кикинда.

3.    Бањалучка епархија са седиштем у Бања-луци, обухвата ове срезове: бањалучки, приједорски, босансконовски, босанскодубички, босанскоградишки, прњаворски, которварошки, санскомостски, кључки, јајачки и мркоњићградски.

4.    Бачка епархија, са седиштем у Новом Саду, обухвата ове срезове: Апатин, Жабаљ, Кула, Нови Сад град и срез, Оцаци, Паланка, Сента град и срез, Сомбор град и срез, Стара Кањижа, Стари Бечеј, Суботица, Тител, Топола, Батина и Дарда.

5.    Браничевска епархија, са седиштем у Пожаревцу, обухвата ове срезове: подунавски, орашки, параћински, звишки, млавски, хомољски, моравски, пожаревачки, деспотовачки, ресавски, рамски и голубачки.

6.    Горњокарловачка епархија, са седиштем у Плашком обухвата ове срезове: бихаћки, цазински, босанскокрупски, дворски, костајнички, петрињски, глински, вргинмостски, војнићки, карловачки, слуњски, коренички, врбовски, огулински, брињски, оточачки, перушички, сењски, црквенички, нововинодолски, делнички, сушачки, бакарски, каставски, крчки, и градови: Бакар, Карловац, Петриња, Сушак и Сењ.

7.    Добробосанска епархија, са седиштем у Сарајеву, обухвата ове срезове: сарајевски, височки, фојнички, травнички, бугојански, рогатички, чајнички, фочански, прибојски, плеваљски, нововарошки, милешевски и вишеградски.

8.    Далматинска епархија, са седиштем у Сплиту, обухвата ове срезове: бенковачки, биоградски, брачки, имотски, кнински, сињски, сплитски, хварски, шибенички, ливањски, гламочки, босанскопетровачки, госпићски, грачачки, доњолапачки, удбински.

9.    Загребачка епархија, са седиштем у Загребу, обухвата ове срезове: Дравска бановина цела и срезови: беловарски (Беловар), чаковачки (Чаковац), чазмански (Чазма), чрномељски (Чрномељ), дугоселски (Дугосело), гарешнички (Гарешница), ђурђевачки (Ђурђевац), грубинопољски (Грубишно поље), иванечки (Иванец), клањечки (Клањец), копривнички (Копривица), крапински (Крапина), крижевачки (Крижевци), кутински (Кутина), лудбрешки (Лудбрег), новомарофски (Нови Мароф), писаровски (Писаровина), преградски (Преграда), прелошки (Прелог), сомборски (Сомбор), Св. иванзелински, стубички, вараждински, в. горички, загребачки, златарски, јастребарски, сисачки, драганички и градови: Беловар, Загреб, Копривница, Крижевци, Сисак, Вараждин.

10.  Захумско-херцеговачка епархија, са седиштем у Мостару, обухвата ове срезове: мостарски, коњички, љубушки, метковићки у бановини Приморској, билећки, гатачки, дубровачки, љубински, невесињски, столачки, требињски, и корчулански у бановини Зетској и прозорски (Приморска бановина).

11.  Зворничко-тузланска епархија, са седиштем у Тузли, обухвата ове срезове: бијељински, брчански, власенички, грачанички, дервентски, власенички, зворнички, кладањски, сребренички, тузлански и тешањски.

12.  Злетовско-струмичка епархија, са седиштем у Штипу, обухвата ове срезове: штипски, овче пољски, кратовски, царевоселски, малешки (беровски), радовишки, струмички, вандовски, ђевђелиски, неготин-вардарски, кавадарски и кочански.

13.  Жичка епархија, са седиштем у Чачку, обухвата ове срезове: трнавски (чачански), жички, драгачевски, моравички, студенички, ужички, црногорски, пожешки, ариљски, рачански, златиборски, таковски, (горњемилановачки), качерски, љубички, трстенички, гружански, жупски, копаонички.

14.  Нишка епархија, са седиштем у Нишу, обухвата ове срезове: алексиначки, белопаланачки, косанички, Ниш са срезом нишким, нишавски, прокупачки, расински (Крушевац), сврљишки, царибродски, власотиначки, јабланички, лесковачки, лужнички, ражањски, моравски и добрички.

15.   Охридско-битољска епархија, са седиштем у Битољу, обухвата ове срезове: битољски, мориховски, прилепски, крушевски, преспански, кичевски, охридски, поречки, струшки и дебарски.

16.   Пакрачка епархија, са седиштем у Пакрацу, обухвата ове срезове: ђаковачки, бродски, даруварски, д. михољачки, пашички, новоградишки, новски, пакрачки, пожешки, слатински, валповски и вировитички.

17.   Рашкопризренска епархија, са седиштем у Призрену, обухвата ове срезове: шарпланински, горски, подгорски, неродимски, подрински, гњилански, грачанички, подујевски, вучитрнски, митровачки, србички (дренички), дежевски, седлички, ђаковички, пећки, источки, штавички, (Тутуин).

18.   Скопљанска епархија, са седиштем у Скопљу, обухвата ове срезове: скопљански, качански, велешки, жеглиговски (Куманово), прешевски, кривопаланачки, босиљградски, масурички (Сурдулица), пчињски, пољанички (Владичин Хан), доњополошки (Тетово), горњополошки (Гостивар), и галички, и град Скопље.

19.   Тимочка епархија, са седиштем у Зајечару, обухвата ове срезове: зајечарски, бољевачки, тимочки, заглавски, сокобањски, крајински, неготински, брзопаланачки, кључки и поречки.

20.   Црногорско-приморска епархија, са седиштем на Цетињу, обухвата ове срезове: андријевачки (Андријевица), барски (Бар), берански (Беране), бијелопољски (Бијело Поље), даниловградски (Данилов Град), колашински (Колашин), бококоторска (Котор), никшићки (Никшић), подогрички (Подгорица), цетињски (Цетиње), шавнички (Шавник).

21.   Шабачка епархија, са седиштем у Шапцу, обухвата ове срезове: поцерски (Шабац), н. посавски (Владимирци), мачвански (Богатић), рађевски (Крупањ), јадрански (Лозница), азбуковачки (Љубовија), подгорски (Ваљевска Каменица), колубарски (Мионица), тамнавски (Уб), посаво-тамнавски (Обреновац), ваљевски (Ваљево).

У исто време част Нам је умолити Вас, Господине Министре да овој арондацији и разграничењу епархија известите Краљевску Владу ради знања.

Изволите, Господине Министре, и овом приликом примити уверење Нашег особитог поштовања.

 

Син. број  4507

Београд 29/16. децембра 1931.

 

Trascina file per caricare