Statute of the Islamic Community of Serbia 08-19-2007

Rijaset islamske zajednice Srbije

(U Beogradu 01.02.1428. / 19.02.2007. Amandmani na Ustav odluka br. 01-08/07os od 06.08.1428. / 19.08.2007)

Polazeći od Kur'anskih zapovedi: ’’ Svi se čvrsto Allahova užeta držite i nikako se ne razjedinjujte ’’ (Ali-Imran, 103. ajet) i ajeta ’’O vernici, budite strpljivi i izdržljivi, na granicama bdijte i Allaha se bojte, da biste postigli ono što želite ’’ (Ali-Imran, 200. ajet) te hadisa Allahova Poslanika: "Ostavio sam vam dve stvari, ukoliko ih se budete pridržavali, nećete nikada zalutati: Allahovu Knjigu i moj Sunnet" na osnovu odluke Sabora IZ-e Srbije o formiranju Rijaseta Islamske zajednice Srbije br. 01-01/07 donete na dan 10. muharrema 1428. h.g. odnosno 29. januara 2007.g.g. a u skladu sa odredbama člana 9. Zakona o Crkvama i verskim zajednicama (Sl. Glasnik R. Srbije br. 36/06) i u skladu sa odredbama člana 63. i 79. Ustava Islamske zajednice Srbije (od 18. marta 2006.g.g.) Sabor Islamske zajednice Srbije na zasedanju održanom, 1. safera 1428. h.g. odnosno 19.februara 2007. godine u Beogradu usvojio je:

U S T A V
Islamske zajednice
SRBIJE

I KARAKTER I NAČELA ISLAMSKE ZAJEDNICE

Član 1.
Islamska zajednica Srbije je jedinstvena zajednica muslimana Republike Srbije.

Član 2.
Islamska zajednica Srbije svojom nadležnošću pokriva teritoriju Republike Srbije

Član 3.
Islamska zajednica Srbije svoje šerijatsko-pravno utemeljenje crpi iz menšure Šejh-ul-islama i priznanja islama kao zakonite religije Kneževine Srbije rešenjem Državnog saveta Kneževine Srbije od 18. maja 1868. godine

Član 4.
Islamska zajednica Srbije neodvojivi je deo islamskoga ummeta.

Član 5.
Ustrojstvo organa i ustanova Islamske zajednice Srbije i njene delatnosti temelje se na Kur'ani-kerimu i sunnetu Muhammeda alejhi-s-selam, te islamskoj tradiciji ovdašnjih Muslimana i zahtevima vremena.

Član 6.
Svoja verska prava i obaveze Muslimani Srbije ostvaruju u džematu, organima i ustanovama Islamske zajednice Srbije.

Član 7.
Islamska zajednica Srbije je samostalna u uređivanju svojih delatnosti i u upravljanju svojom imovinom.

Član 8.
Cilj Islamske zajednice Srbije je da svi njeni pripadnici žive u skladu sa islamskim normama.
Cilj Islamske zajednice Srbije ostvaruje se promicanjem dobra i odvraćanjem od zla.

Član 9.
Islamska zajednica Srbije čuva verodostojnost islamskih normi i osigurava njihovo tumačenje i primenu.
U tumačenju i izvršavanju ibadetskih islamskih dužnosti u Islamskoj zajednici Srbije primenjuje se hanefijski mezheb.

Član 10.
Islamska zajednica Srbije se brine o islamskom odgoju i obrazovanju svojih pripadnika i zalaže se za očuvanje tradicionalnih vrednosti braka i porodičnog života.

Član 11.
Islamska zajednica Srbije se stara o verskim pravima Muslimana.

Član 12.
Islamska zajednica Srbije, u skladu sa svojim mogućnostima, osigurava svojim pripadnicima uslove za izvršavanje islamskih dužnosti.

Član 13.
Islamska zajednica Srbije organizuje i pomaže aktivnosti kojima se poboljšavaju društveni i materijalni uslovi života Muslimana.

Član 14.
Islamska zajednica Srbije organizuje delatnosti kojima stiče, štiti i uvećava imovina Islamske zajednice.

Član 15.
Islamska zajednica Srbije uspostavlja i održava saradnju sa islamskim zajednicama, ustanovama i organizacijama u svetu.

Član 16.
Islamska zajednica Srbije sarađuje sa drugim verskim zajednicama i organizacijama u aktivnostima kojima se doprinosi miru, pravdi i dobru među ljudima.

Član 17.
Delatnosti u Islamskoj zajednici Srbije podležu načelima zakonitosti, javnosti i odgovornosti, a rukovodne dužnosti podležu načelima izbornosti i ograničenog trajanja.

Član 18.
Dužnosti u Islamskoj zajednici Srbije mogu se poveravati osobama koje imaju odgovarajuće stručno znanje i koje su svojim islamskim ponašanjem stekle ugled u džematu u kojem žive i u sredini u kojoj deluju.

II OPŠTE ODREDBE

Član 19.
Islamska zajednica Srbije ima svojstvo pravnog lica.

Član 20.
Vrhovni Sabor Islamske zajednice Srbije utvrđuje koje organizacione jedinice, organi i ustanove Islamske zajednice Srbije imaju svojstvo pravnog lica.

Član 21.
Sedište Islamske zajednice Srbije je u Beogradu.

Član 22.
Islamska zajednica Srbije ima svoju zastavu i znak.

Član 23.
Zastava Islamske zajednice Srbije je zelene boje sa belim polumesecom i belom petokrakom zvezdom u sredini otvorenog dela polumeseca, okrenutog suprotno od koplja.
Dužina zastave je dva puta veća od njene širine.

Član 24.
Znak Islamske zajednice čine polumesec, otvoren na desnu stranu, i mapa Srbije u sredini polumeseca.

Član 25.
Organi i ustanove Islamske zajednice imaju pečat okruglog oblika sa znakom Islamske zajednice.

Član 26.
Službeni jezik u Islamskoj zajednici je srpski jezik. Pored srpskog jezika u Islamskoj zajednici Srbije koriste se i jezici nacionalnih zajednica u skladu sa Ustavom Republike Srbije.

Član 27.
Službeni kalendari u Islamskoj zajednici Srbije su hidžretski kalendar i gregorijanski kalendar.
Hidžretski kalendar utvrđuje Rijaset Islamske zajednice i objavljuje u Takvimu.
III OBAVEZE I PRAVA PRIPADNIKA
ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE

Član 28.
Pripadnik Islamske zajednice ima obaveze i prava
Obaveze pripadnika Islamske zajednice su:
- da se pridržava islamskih normi, da štiti islamske vrednosti i čuva islamske običaje,
- da poznaje i primenjuje propise Islamske zajednice Srbije,
- da daje redovne doprinose i druge priloge za potrebe Islamske zajednice Srbije,
- da čuva ugled i jedinstvo Islamske zajednice Srbije, njenih organa i institucija.
Prava pripadnika Islamske zajednice Srbije su:
- da slobodno izražava svoju pripadnost islamu i izvršava islamske dužnosti,
- da se islamski odgaja i obrazuje,
- da koristi ustanove Islamske zajednice Srbije u izvršavanju islamskih dužnosti,
- da sudeluje u zajedničkim aktivnostima u džematu,
- da bira organe Islamske zajednice Srbije i da bude biran u organe Islamske zajednice Srbije,
- da bude obavešten o radu organa i ustanova Islamske zajednice Srbije,
- da se obraća organima Islamske zajednice Srbije radi zaštite svojih verskih prava,
- da u okvirima odgovarajućih propisa koristi imovinu Islamske zajednice.

IV IMOVINA ISLAMSKE ZAJEDNICE

Član 29.
Imovinu Islamske zajednice Srbije čine vakufska (zadužbinska) dobra i druge stvari, prava i novčana sredstva.

Član 30.
Imovina služi Islamskoj zajednici Srbije za delatnosti kojima se postiže cilj Islamske zajednice Srbije i ne može se koristiti za druge svrhe.

Član 31.
Imovina Islamske zajednice Srbije stiče se od:
- vakufskih dobara i druge pokretne i nepokretne imovine Islamske zajednice Srbije, - denacionalizacijom oduzete imovine Islamske zajednice Srbije
- redovnih doprinosa - članarina,
- zekata, sadakatu-l-fitra i kurbana,
- prihoda organizacija i ustanova Islamske zajednice koje ostvaruju dobit,
- fondova,
- poklona, vasijjeta (zaveštanja) i drugih prihoda i priloga.

Član 32.
Svako fizičko i pravno lice može u duhu šerijatskih propisa osnovati Vakuf.
Vakufska dobra su po svojoj naravi neotuđiva.
Rijaset Islamske zajednice Srbije može doneti odluku da se vakufsko dobro zameni za dobro drugog lica ukoliko putem svoje komisije pouzdano utvrdi da je ovakva zamena nesumnjivo u interesu Vakufa. Ovakva odluka ce biti valjana ako za nju na sednici Rijaseta Islamske zajednice glasa najmanje dve trećine prisutnih članova. Neotuđivo je pravo Islamske zajednice Srbije potraživanja nacionalizovanih vakufa i raspolaganje denacionalizovanim vakufima.

Član 33.
Vakufskom imovinom upravlja Vakufska direkcija.
Pravila o organizaciji i radu Vakufske direkcije donosi Vrhovni Sabor Islamske zajednice.
U upravljanju vakufskom imovinom obavezno se primenjuju odredbe vakufname i vasijjeta.

Član 34.
Zekat, sadakatu-l-fitr i kurbani čine fond "Bejtu-l-mal".
Upravljanje fondom "Bejtu-l-mal" propisuje se posebnim aktom, koji donosi Vrhovni Sabor Islamske zajednice.

V ORGANIZACIJA ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE DŽEMAT

Član 35.
Džemat je osnovna organizaciona jedinica Islamske zajednice Srbije. Džemat je skup Muslimana na užem području u okviru koga se obavljaju kolektivne verske dužnosti i neposredno ostvaruju ostala prava i obaveze određene ovim Ustavom Odluku o formiranju džemata donosi Rijaset na predlog nadležnog muftije.

Član 36.
Organi džemata su skupština džemata i džematski odbor.

Član 37.
Skupštinu džemata sačinjavaju svi muslimani i muslimanke iz tog džemata koji su navršili 18 godina života.
Skupština džemata bira: džematski odbor, predsednika džematskog odbora, zastupnike džemata u Skupštinu medžlisa i delegate džemata za izborno telo koje bira sabornike Islamske zajednice, te donosi važnije odluke koje se tiču organizacije džemata i verskog života u džematu.

Član 38.
Džematski odbor ima pet članova u džematima koji imaju do 200 domaćinstava i sedam članova u džematima sa vise od 200 domaćinstava.
Imam je član džematskog odbora po položaju.
Imam se brine o verskom životu u džematu, vodi matične knjige džemata i predstavlja Džemat u stvarima vere.

Član 39.
Džematski odbor osigurava uslove za verski život u džematu.
Predsednik džematskog odbora predstavlja Džemat u administrativnim i imovinskim poslovima i predsedava skupštinom džemata.

MEDŽLIS

Član 40.
Medžlis je viša organizaciona jedinica Islamske zajednice koja obuhvata više džemata koji čine povezanu celinu.
Odluku o osnivanju novog medžlisa ili pripajanju postojećeg medžlisa drugom medžlisu donosi Vrhovni Sabor Islamske zajednice na predlog nadležnog Mešihata Islamske zajednice.
Organi medžlisa su skupština medžlisa i izvrsni odbor medžlisa.
Skupštinu medžlisa čine izabrani zastupnici džemata.
Džemati koji imaju do 200 domaćinstava u Skupštinu medžlisa biraju tri zastupnika, a džemati sa više od 200 domaćinstava biraju pet zastupnika.
skupština medžlisa:
- bira članove i predsednika izvršnog odbora medžlisa,
- daje opšte smernice za rad izvršnog odbora medžlisa,
- usvaja godišnji izveštaj o radu izvršnog odbora medžlisa,
- daje saglasnost na budžet i završni račun medžlisa,

Član 41.
Izvršni odbor medžlisa je izvršni organ Islamske zajednice na području medžlisa.
Broj članova izvrsnog odbora medžlisa određuje se prema broju pripadnika Islamske zajednice na području medžlisa i ne može biti manji od pet niti veći od petnaest.
Glavni imam medžlisa je član izvršnog odbora medžlisa po položaju.
Izvršni odbor medžlisa:
- izvršava odluke i provodi uputstva viših organa Islamske zajednice,
- stara se o uslovima i potrebama verskog života na području medžlisa,
- nadzire rad džematskih odbora i daje im uputstva za rad,
- brine se o imovini Islamske zajednice,
- daje predloge za postavljanje i razrešenje imama, hatiba i muallima.
- podnosi izveštaj o radu.
Predsednik izvršnog odbora medžlisa predsedava skupštinom medžlisa, rukovodi radom izvršnog odbora medžlisa i predstavlja Medžlis u administrativnim i imovinskim poslovima.

Član 42.
Kad Mešihat Islamske zajednice utvrdi da izvršni odbor medžlisa ne obavlja svoje delatnosti u skladu sa Ustavom i drugim propisima Islamske zajednice Srbije, doneće odluku o njegovom raspuštanju i naložiti skupštini medžlisa da izabere novi izvršni odbor medžlisa u roku od 30 dana.
Do izbora novog izvršnog odbora medžlisa poslove će obavljati povereništvo od tri člana koje imenuje Mešihat Islamske zajednice.

Član 43.
Glavni imam se brine o verskom životu na području medžlisa i odgovoran je za rad imama, hatiba i muallima.
Glavni imam predstavlja Medžlis u stvarima vere.
Glavnog imama postavlja, premešta i razrešava dužnosti Reis-ul-ulema na predlog nadležnog muftije.

MEŠIHAT ISLAMSKE ZAJEDNICE

Član 44.
Mešihat Islamske zajednice je vrhovni verski i administrativni organ na svom području. Područje Mešihata i sedište utvrđuje Vrhovni Sabor.
Na čelu Mešihata je Muftija. Mešihat Islamske zajednice sačinjavaju predsednik i određeni broj članova utvrđen Statutom Mešihata.

Član 45.
Mandat članova Mešihata traje 4 godine.

Član 46.
područja delatnosti Mešihata Islamske zajednice su:
- organizacija verskog života,
- mearifski poslovi,
- izgradnja i održavanje objekata Islamske zajednice,
- organizacija i rad organa i ustanova Islamske zajednice u dijaspori,
- saradnja sa islamskim organizacijama i ustanovama u svetu,
- administrativno-pravni, i
- privredno-finansijski poslovi.

Član 47.
Mešihat Islamske zajednice na svom području:
- brine se o verskom životu i o utemeljenosti delatnosti u Islamskoj zajednici na načelima Šerijata,
- vrši nadzor nad radom izvrsnih organa i ustanova u Islamskoj zajednici,
- predlaže postavljanje , premeštaj i razrešenje dužnosti glavnih imama, imame, hatiba i muallima,
- osigurava zaštitu verskih prava muslimana,
- nadzire prikupljanje zekata i sadakatu-l-fitra ,
- predlaže osnivanje Vakufa za verske namene,

Član 48.
Mešihat Islamske zajednice može imati stalne i povremene komisije.

Član 49.
Mešihat Islamske zajednice podnosi izveštaj o radu Saboru Islamske zajednice na području Mešihata i Rijasetu Islamske zajednice Srbije.

MUFTIJA

Član 50.
Muftija je glavni verski organ na području Mešihata.

Član 51.
Sedište muftije i područje Mešihata određuje Vrhovni Sabor Islamske zajednice Srbije.

Član 52.
Muftiju postavlja, premešta i razrešava dužnosti Vrhovni Sabor Islamske zajednice na predlog Reis-ul-uleme.
Za muftiju može biti imenovan alim koji je svojim poznavanjem islamskog učenja i svojim ponašanjem stekao ugled među pripadnicima Islamske zajednice, koji posjeduje visoko islamsko obrazovanje i najmanje 5 godina rada u Islamskoj zajednici.
Muftija predstavlja Islamsku zajednicu u stvarima vere na području Mešihata, te:
- tumači islamske norme i izdaje fetve,
- nadzire rad imama, hatiba, muallima i muderrisa,
- stara se o zaštiti verskih prava muslimana,
- brine se o uslovima za izvršavanje islamskih dužnosti,
- stara se o izvršavanju odluka i uputa viših organa Islamske zajednice,
- predlaže postavljenje, razrešenje i premeštaj glavnog imama.

Član 53.
Vrhovni Sabor Islamske zajednice svake četiri godine potvrđuje postavljenje muftije, na predlog Reis-ul-uleme.

Član 54.
Muftija ima ured.
Muftiji u radu pomaže Savet koji čine svi glavni imami i direktor medrese sa područja Mešihata.

Član 55.
Muftija polaze zakletvu pred Reis-ul-ulemom i u radu je odgovoran Reis-ul-ulemi.
SABOR ISLAMSKE ZAJEDNICE

Član 56.
Sabor Islamske zajednice je najviši predstavnički i zakonodavni organ Islamske zajednice na području Mešihata.
Sabor Islamske zajednice:
- donosi Statut i druge propise kojima se uređuje organizacija i delovanje organa i ustanova Mešihata Islamske zajednice u skladu sa Ustavom Islamske zajednice Srbije,
- daje smernice za rad organa i ustanova i za upravljanje imovinom Islamske zajednice na području Mešihata,
- donosi budžet i usvaja završni račun Mešihata Islamske zajednice,
- osniva ustanove i fondove i odobrava osnivanje preduzeća i udruženja na području Mešihata,
- bira članove Mešihata Islamske zajednice u skladu sa Statutom Mešihata,

Član 57.
Broj sabornika, izborni proces uređuje se Statutom Mešihata u skladu sa Ustavom Islamske zajednice Srbije.

RIJASET ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE

Član 58.

Rijaset Islamske zajednice Srbije je najviši verski i administrativni organ u Islamskoj zajednici Srbije.
Na čelu Rijaseta je Reis-ul-ulema Islamske zajednice Srbije.
Pored predsednika Rijaseta ima još 14 članova.
Članovi Rijaseta po položaju su: zamenik predsednika, generalni sekretar Rijaseta, predsednici Mešihata Islamske zajednice i direktor Vakufske direkcije.
Ostale članove Rijaseta bira Vrhovni Sabor Islamske zajednice i to: iz reda, glavnih Imama, dekana i direktora islamskih obrazovnih ustanova i dva člana iz reda istaknutih pripadnika Islamske zajednice, koji nisu zaposleni u Islamskoj zajednici. Prilikom izbora članova Rijaseta vodi se računa o podjednakoj zastupljenosti kadrova iz svih Mešihata.

Član 59.
Mandat članova Rijaseta traje 4 godine.
Izuzetno u narednom periodu od tri godine, od dana usvajanja ove dopune, mandat članova Rijaseta i Reisu-l-uleme traje godinu dana, a Reisu-l-ulema u tom periodu se bira redom iz Mešihata sandžačkog, srbijanskog i preševskog.

Član 60.
područja delatnosti Rijaseta Islamske zajednice Srbije su:
- organizacija verskog života,
- mearifski poslovi,
- izgradnja i održavanje objekata Islamske zajednice,
- saradnja sa islamskim organizacijama i ustanovama u svetu,
- administrativno-pravni, i
- privredno-finansijski poslovi.

Član 61.
Rijaset Islamske zajednice Srbije:
- brine se o celokupnom verskom životu i o utemeljenosti svih delatnosti u Islamskoj zajednici Srbije na načelima Šerijata,
- vrši nadzor nad radom izvršnih organa i ustanova u Islamskoj zajednici Srbije,
- postavlja, premešta i razrešava dužnosti imame, glavne imame, hatibe i muallime,
- postavlja i razrešava dekane i direktore islamskih obrazovnih ustanova,
- odobrava nastavne planove i programe islamskih obrazovnih ustanova te programe i udžbenike za veronauku,
- osigurava zaštitu verskih prava muslimana,
- donosi propise o nošnji i obeležjima verskih predstavnika Islamske zajednice,
- nadzire prikupljanje zekata i sadakatu-l-fitra i upravlja fondom "Bejtu-l-mal",
- odobrava osnivanje Vakufa za verske namene,
- donosi odluke o zameni vakufske imovine,
- uspostavlja i održava neposredne veze sa islamskim zajednicama,
- izdaje rešenja o upisu u registar islamskih odgojno obrazovnih ustanova,
- potvrđuje izbor nastavnika od nastavno-naučnih veća Fakulteta islamskih nauka i pedagoških akademija,
- uspostavlja veze sa drugim verskim zajednicama.

Član 62.
Rijaset Islamske zajednice može imati stalne i povremene komisije.

Član 63.
Rijaset Islamske zajednice podnosi izveštaj o radu Vrhovnom Saboru Islamske zajednice Srbije.

REIS-UL-ULEMA

Član 64.
Reis-ul-ulema je vrhovni poglavar Islamske zajednice Srbije.
Reis-ul-ulema predstavlja jedinstvo dina i ummeta u Islamskoj zajednici Srbije.
Reis-ul-ulema predstavlja Islamsku zajednicu u zemlji i inostranstvu.
Reis-ul-ulemi pomaže u radu i zamenjuje ga u njegovoj odsutnosti zamenik Reis-ul-uleme.

Član 65.
Za Reis-ul-ulemu i zamenika Reis-ul-uleme mogu biti kandidovani istaknuti alimi koji su obavljali dužnosti u Islamskoj zajednici najmanje 10 godina i koji su svojim poznavanjem islamskog učenja i svojim ponašanjem stekli opšti ugled i poverenje pripadnika Islamske zajednice.
Kandidati za Reis-ul-ulemu i zamenika Reis-ul-ulemu ne mogu biti mlađi od 40 godina.
Vrhovni Sabor Islamske zajednice utvrđuje kandidature kandidata za Reis-ul-ulemu i kandidata za zamenika Reis-ul-uleme.

Član 66.
Reis-ul-ulemu i zamenika Reis-ul-uleme bira telo koje sačinjavaju: sabornici Islamske zajednice, Članovi Mešihata Islamske zajednice, muftije, glavni imami i dekani i direktori islamskih ustanova.

Član 67.
Izbor Reis-ul-uleme i zamenika Reis-ul-uleme vrši se tajnim glasanjem u skladu sa pravilnikom koji donosi Vrhovni Sabor Islamske zajednice. Reis-ul-ulema i zamenik Reis-ul-uleme se biraju na period od pet godina s mogućnošću još jednog izbora. Nakon izbora Reis-ul-uleme i zamenika Reis-ul-uleme, sve do uspostave hilafeta, Vrhovni Sabor Islamske zajednice imenuje Odbor za predaju menšure Reis-ul-ulemi. Po preuzimanju menšure Reis-ul-ulema polaže zakletvu u Bajrakli džamiji u Beogradu.
Zakletvu polaže i zamenik Reis-ul-uleme.

Član 68.
Reis-ul-ulema izdaje murasele muftijama, profesorima verskih nauka i hatibima.
Reis-ul-ulema daje predlog Vrhovnom Saboru Islamske zajednice za imenovanje i razrešenje sekretara Rijaseta Islamske zajednice i direktora Vakufske direkcije.
Reis-ul-ulema zaustavlja od izvršenja svaku odluku organa Islamske zajednice Srbije za koju oceni da je u suprotnosti sa islamskim normama, rešenjem kojim nalaze njeno poništenje ili usklađivanje sa islamskim normama.

Član 69.
Reis-ul-ulemi pomaže u radu Savet Reis-ul-uleme koji sačinjavaju zamenik Reis-ul-uleme, muftije, dekani Fakulteta islamskih nauka i direktori medresa,

Član 70.
Reis-ul-ulema je odgovoran za svoj rad Vrhovnom Saboru Islamske zajednice.

VRHOVNI SABOR ISLAMSKE ZAJEDNICE

Član 71.
Vrhovni Sabor Islamske zajednice je najviši predstavnički i zakonodavni organ Islamske zajednice Srbije.
Vrhovni Sabor Islamske zajednice:
- donosi Ustav i druge propise kojima se uređuje organizacija i delovanje organa i ustanova Islamske zajednice,
- donosi propise o upotrebi zastave i znaka Islamske zajednice,
- daje smernice za rad organa i ustanova i za upravljanje imovinom Islamske zajednice Srbije,
- donosi budžet i usvaja završni račun Rijaseta Islamske zajednice Srbije,
- osniva ustanove i fondove i odobrava osnivanje preduzeća i udruženja u Islamskoj zajednici Srbije,
- imenuje, premešta i razrešava dužnosti muftije,
- bira članove Rijaseta Islamske zajednice Srbije,
- imenuje i razrešava dužnosti generalnog sekretara Rijaseta i potvrđuje izbor i razrešenje direktora Vakufske direkcije,
- imenuje članove Ustavnog suda Islamske zajednice Srbije

Član 72.
Vrhovni Sabor Islamske zajednice Srbije sačinjavaju izabrani predstavnici iz Sabora sa područja Mešihata , srbijanskog, sandžačkog i preševskog. Broj izabranih predstavnika iz Sabora sa područja jednog Mešihata je deset tako da Vrhovni Sabor broji ukupno trideset predstavnika.

Član 73.
Vrhovni Sabor Islamske zajednice ima predsednika, dva potpredsednika i sekretara.
Predsednika, potpredsednika i sekretara Vrhovnog Sabora Islamske zajednice biraju sabornici na konstitutivnoj sednici Vrhovnog Sabora Islamske zajednice.
Vrhovni Sabor Islamske zajednice može imati stalne i povremene komisije.
Predsednik Vrhovnog Sabora Islamske zajednice saziva sednice Vrhovnog Sabora najmanje dva puta godišnje.
Predsednik Vrhovnog Sabora je dužan sazvati sednicu Vrhovnog Sabora Islamske zajednice ako to od njega zatraži najmanje jedna četvrtina sabornika, ili Rijaset Islamske zajednice, ili Reis-ul-ulema.

USTAVNI SUD ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE

Član 74.
Ustavni sud Islamske zajednice Srbije je najviše telo za kontrolu ustavnosti u radu organa i ustanova Islamske zajednice Srbije.
Ustavni sud broji pet članova koje imenuje Sabor Islamske zajednice Srbije na predlog Rijaseta Islamske zajednice Srbije.
Članovi Ustavnog suda imenuju se iz reda istaknutih poznavalaca verskih i društveno-pravnih nauka koji uživaju ugled u Islamskoj zajednici Srbije.
Mandat članova Ustavnog suda traje šest godina i za to vreme oni ne mogu biti Članovi predstavničkih tela ni izvrsnih organa Islamske zajednice Srbije.

Član 75.
Ustavni sud Islamske zajednice Srbije:
- ocjenjuje ustavnost normativnih akata i delatnosti organa i ustanova Islamske zajednice Srbije;
- donosi odluke kojima utvrđuje povrede ustavnosti i nalaze njihovo otklanjanje;
- rešava sukobe nadležnosti u radu organa i ustanova Islamske zajednice Srbije.

Član 76.
Odluke Ustavnog suda Islamske zajednice Srbije obavezujuće su za sve organe i ustanove Islamske zajednice Srbije.
Za izvršenje odluka Ustavnog suda Islamske zajednice Srbije odgovoran je Rijaset Islamske zajednice Srbije.

Član 77.
Radom Ustavnog suda Islamske zajednice Srbije rukovodi predsednik Ustavnog suda Islamske zajednice Srbije koga biraju Članovi Ustavnog suda Islamske zajednice Srbije na prvoj sednici koju saziva predsednik Vrhovnog Sabora Islamske zajednice Srbije.
Rad i organizacija Ustavnog suda Islamske zajednice Srbije uređuju se aktom koji donosi Vrhovni Sabor Islamske zajednice na predlog Ustavnog suda Islamske zajednice Srbije.
VI USTANOVE ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE

Član 78.
Odgojno-obrazovne, humanitarno-socijalne i privredno-finansijske delatnosti u Islamskoj zajednici Srbije obavljaju se u ustanovama Islamske zajednice Srbije.

Član 79.
Rukovodne dužnosti u ustanovama Islamske zajednice Srbije poveravaju se osobama koje uživaju ugled u svom džematu i ustanovi u kojoj rade, koje poseduju odgovarajuće stručno znanje i koje imaju organizacione sposobnosti.

Član 80.
U okvirima Islamske zajednice Srbije mogu se osnivati udruženja.
Rad udruženja uređuje se Statutom.
Statut donosi skupština udruženja, a potvrđuje ga Vrhovni Sabor Islamske zajednice.
VII IZBORNI SISTEM

Član 81.
Aktivno biračko pravo u Islamskoj zajednici Srbije ima svaki pripadnik džemata koji je navršio 18 godina života i koji izvršava svoje obaveze u džematu.
Pasivno biračko pravo u Islamskoj zajednici Srbije ima svaki pripadnik džemata koji je navršio osamnaest godina i koji izvršava svoje obaveze u džematu.

Član 82.
Izbori u Islamskoj zajednici Srbije vrše se tajnim glasanjem između više kandidata.
Komisija za izbore dužna je odbiti kandidaturu lica za koje se utvrdi da ne ispunjava uslove za izbor u organe Islamske zajednice Srbije.
Jedna osoba ne može istovremeno obavljati dužnost u najvišim predstavničkim i izvršnim organima Islamske zajednice Srbije.
U predstavničkim organima Islamske zajednice ne može biti vise od jedne trećine zaposlenih u Islamskoj zajednici Srbije.

Član 83.
Mandat članova svih kolegijalnih organa u Islamskoj zajednici Srbije traje četiri godine.
Izabrani organi Islamske zajednice Srbije obavljaju svoju dužnost i posle isteka mandata, sve do izbora, odnosno, konstituiranja novih organa.
Mandat organa Islamske zajednice koji je istekao u vanrednim uslovima produžava se do prestanka vanrednih uslova.

Član 84.
Nosioci dužnosti u predstavničkim i izvršnim organima Islamske zajednice Srbije imaju pravo na podnošenje ostavke.
Nosilac dužnosti u organima Islamske zajednice Srbije opoziva se ili razrešava dužnosti kada se utvrdi:
- da su njegovo ponašanje i rad u suprotnosti sa islamskim normama,
- da radi suprotno propisima i odlukama organa Islamske zajednice Srbije te važećim zakonima države,
- da ne izvršava osnovne obaveze na mestu za koje je izabran, odnosno imenovan,
- da je svoj položaj zloupotrebio,
- da je nesposoban da obavlja svoju dužnost.

VIII RAD ORGANA I USTANOVA ISLAMSKE ZAJEDNICE SRBIJE U VANREDNIM USLOVIMA

Član 85.
U vanrednim uslovima svi organi i ustanove Islamske zajednice Srbije dužni su nastaviti svoj rad prilagođavajući se vanrednim uslovima.
Za organizaciju i odvijanje rada organa i ustanova Islamske zajednice Srbije u vanrednim uslovima odgovorni su predsednici organa i direktori ustanova.

Član 86.
U slučaju onemogućenosti funkcionisanja Vrhovnog Sabora i Rijaseta Islamske zajednice Srbije prava i obaveze Vrhovnog Sabora i Rijaseta Islamske zajednice prenose se na posebno telo, koje sačinjavaju:
Predsednik Rijaseta,
predsednik Vrhovnog Sabora Islamske zajednice Srbije,
zamenik predsednika Rijaseta,
generalni sekretar Rijaseta Islamske zajednice Srbije, i muftije koji mogu sudelovati u radu tela.

IX DONOŠENJE I PROMENA USTAVA

Član 87.
Donošenje i promenu Ustava vrši Vrhovni Sabor Islamske zajednice Srbije po postupku propisanom ovim Ustavom.
Za donošenje i promenu Ustava neophodno je prisustvo najmanje dve trećine sabornika.
Odluka o donošenju ili promeni Ustava je valjana ako je za nju glasalo najmanje dve trećine prisutnih sabornika.
Ustav Islamske zajednice Srbije može se menjati u celosti ili Ustavnim amandmanima.
Predlog za promenu Ustava može podneti najmanje trećina članova Vrhovnog Sabora Islamske zajednice Srbije ili Rijaset Islamske zajednice Srbije.
O predlogu za promenu Ustava odlučuje Vrhovni Sabor Islamske zajednice Srbije.
Nacrt akta o promeni Ustava utvrđuje Ustavna komisija, koja ima predsednika i osam članova. Ustavnu komisiju imenuje Vrhovni Sabor Islamske zajednice.
Nacrt akta o promeni Ustava se stavlja na javnu raspravu, koja ne može trajati kraće od 30 dana, nakon koje Ustavna komisija utvrđuje predlog akta o promeni Ustava i dostavlja ga Vrhovnom Saboru Islamske zajednice.
Usvojenu promenu Ustava Vrhovni Sabor Islamske zajednice proglašava svojom odlukom.
Ako promena Ustava ne bude usvojena o tome se ne može ponovo odlučivati pre isteka jedne godine od dana kada je predlog odbijen.

X PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 88.
Islamska zajednica Srbije može sklapati ugovore kojima se određuje pravni okvir odnosa Islamske zajednice Srbije i države. Predlog ugovora, koji ispred Islamske zajednice Srbije potpisuje Reis-ul-ulema, odobrava Vrhovni Sabor Islamske zajednice. Sve odluke koje se donose i ime Islamske zajednice a mogu imati političku ili jedno-nacionalnu konotaciju postižu se opštim koncenzusom izvršnih i zakonodavnih organa Islamske zajednice Srbije odnosno Rijaseta i Vrhovnog Sabora.

Član 89.
Viši organi Islamske zajednice Srbije mogu ukinuti pojedinačne odluke nižih organa ukoliko one nisu u skladu sa propisima Islamske zajednice Srbije.

Član 90.
Sva normativna akta Islamske zajednice Srbije moraju se uskladiti sa odredbama ovog Ustava u roku od šest meseci nakon njegovog proglašenja.

Član 91.
Po proglašenju Ustava, a najdalje u roku od 60 dana, raspisaće se izbori za predstavnička tela i organe Islamske zajednice Srbije. Izbori će se provesti prema načelima izbornog postupka sadržanog u ovom Ustavu. Izbori, imenovanje i konstituisanje svih tela i organa Islamske zajednice, propisanih ovim Ustavom, obaviće se u roku od 6 meseci od dana raspisivanja izbora.

Član 92.
Do raspisivanja izbora i konstituisanje predstavničkih tela i Organa Islamske zajednice Srbije po odredbama ovog Ustava, Vrhovni Sabor Islamske zajednice Srbije imenovaće privremene Organe Rijaseta Islamske zajednice Srbije.

Član 93.
Konstituisanjem organa izabranih i imenovanih u skladu sa ovim Ustavom, prestaje mandat prethodnim organima.

Član 94.
Vrhovni Sabor Islamske zajednice Srbije daje autentično tumačenje odredaba ovog Ustava.

Član 95.
Stupanjem na snagu ovog Ustava prestaje da važi prethodni Ustav Islamske zajednice Srbije br 18/06 od 18. marta 2006.god.

Član 96.
Ovaj Ustav stupa na snagu danom proglašenja, a objaviće se u službenom glasilu Islamske zajednice Srbije i službenom glasniku Republike Srbije.

U Beogradu 01.02.1428. / هـ19.02.2007.
Amandmani na Ustav odluka br. 01-08/07os od 06.08.1428. / هـ19.08.2007.