The measure is available in the following languages:
ЗАКОН О ВРАЋАЊУ (РЕСТИТУЦИЈИ) ИМОВИНЕ
ЦРКВАМА И ВЕРСКИМ ЗАЈЕДНИЦАМА*
("Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се почев од 1. октобра 2006. године.)
*Закон објављен у "Службеном гласнику РС", бр. 46/2006 од 2. јуна 2006. године. Ступио на снагу 10. јуна 2006. године, а примењује се од 1. октобра 2006. године. Захтеви за враћање имовине, односно исплату накнаде, могу се подносити овим законом образованој Дирекцији за реституцију до 30. септембра 2008. године. Закон је забранио од 1. маја 2006. године било какво располагање предметном имовином.
Глава прва
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет уређивања
Члан 1.
Овим законом уређују се услови, начин и поступак враћања имовине која је на територији Републике Србије одузета од цркава и верских заједница, као и од њихових задужбина и друштава (у даљем тексту: цркве и верске заједнице), применом прописа о аграрној реформи, национализацији, секвестрацији и других прописа који су донесени и примењивани у периоду од 1945. године, као и свим другим актима којима је вршено одузимање те имовине, без тржишне накнаде.
Основна начела
Члан 2.
Враћање одузете имовине заснива се на начелима: једнаког правног третмана свих цркава и верских заједница; њихове аутономије воље у погледу покретања поступка; заштите правне сигурности садашњих савесних власника и трећих лица, као и на начелима хитног поступања.
Значење израза
Члан 3.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1) под прописима из члана 1. овог закона подразумевају се прописи АВНОЈ-а, ДФЈ, ФНРЈ и СФРЈ, као и прописи НР Србије и СР Србије, којима је после Другог светског рата, по разним основама или без основа, држава у сопствену корист или у корист других правних или физичких лица, одузимала имовину од цркава и верских заједница;
2) под актима одузимања подразумевају се правни акти који су имали непосредно дејство, као што су прописи, пресуде, одлуке, решења, други правни акти, као и материјалне радње државних органа, путем којих је имовина одузимана;
3) под обвезницима враћања, односно исплате накнаде подразумевају се Република Србија, привредна друштва и друга правна или физичка лица која су власници имовине и која су према овом закону у обавези да врате одузету имовину или исплате новчану накнаду;
4) под територијом Републике Србије подразумева се и територија Аутономне покрајине Косово и Метохија.
Приоритет натуралне реституције
Члан 4.
Одузета имовина враћа се, по правилу, у натуралном облику или се накнађује у виду друге одговарајуће имовине, а тржишна новчана накнада исплаћује се само ако враћање у натуралном облику или у виду друге одговарајуће имовине није могуће.
Примена других прописа
Члан 5.
На решавање питања која нису уређена овим законом, примениће се одредбе закона којима су уређени својинскоправни, облигациони, стамбени и други имовински односи.
Права и обавезе из овог закона остварују се у складу са законом којим се уређује општи управни поступак, ако овим законом није друкчије одређено.
Глава друга
СУБЈЕКТИ ПРАВА И ОБАВЕЗА
Субјекти права на реституцију
Члан 6.
Право на враћање имовине припада црквама и верским заједницама, односно њиховим правним следбеницима, у складу са важећим актима цркава и верских заједница.
Субјекти обавеза
Члан 7.
Обвезник враћања непокретности, односно исплате новчане накнаде је Република Србија, привредно друштво или друго правно лице које је у моменту ступања на снагу овог закона власник одузете имовине.
Ако привредно друштво или друго правно лице докаже да је својину на непокретности стекло теретним правним послом, по тржишној цени у време преноса права својине или другог права које у себи садржи право располагања, то привредно друштво, односно друго правно лице остаје власник непокретности, а Република Србија је обвезник исплате новчане накнаде.
Лице из става 2. овог члана, које је стекло право својине или друго право које у себи садржи право располагања на непокретности на основу правног посла за које у време преноса није плаћена тржишна цена, обвезник је враћања непокретности из става 1. овог члана.
Заштита савесних стицаоца и стечених права
Члан 8.
Физичка лица, која су у међувремену законитим (теретним или бестеретним) правним послом стекла право својине на имовини која је била одузета црквама и верским заједницама, нису обвезници њеног враћања или исплате новчане накнаде.
Ако је имовина која је предмет враћања прешла из државне, односно друштвене у приватну својину на основу незаконитих, односно фиктивних правних аката и послова, обвезник враћања или исплате тржишне новчане накнаде је правно, односно физичко лице које је на дан ступања на снагу овог закона неосновано обогаћено од те имовине. Ако такво лице не постоји, обвезник плаћања новчане накнаде је Република Србија.
Незаконитост, односно фиктивност правних аката и послова из става 2. овог члана утврђују се у судском поступку.
Глава трећа
ПРЕДМЕТ ВРАЋАЊА И ОБЕШТЕЋЕЊА
Имовина која се враћа
Члан 9.
Предмет враћања су непокретности које су у моменту одузимања биле у власништву цркава и верских заједница, и то: пољопривредно земљиште; шуме и шумско земљиште; грађевинско земљиште; стамбене и пословне зграде, односно идеални делови таквих зграда; станови и пословне просторије; покретне ствари од културног, историјског или уметничког значаја.
Глава четврта
ОБЛИЦИ ВРАЋАЊА ИМОВИНЕ
I ВРАЋАЊЕ У НАТУРАЛНОМ ОБЛИКУ
Враћање исте или друге имовине
Члан 10.
Обвезник враћања дужан је да цркви, односно верској заједници врати право својине и државине на непокретности која је била одузета, ако је у приближно истом облику и стању у коме је била у време одузимања.
Ако се имовина не може вратити у целини, могуће је делимично враћање, с тим да се за разлику у вредности плати тржишна накнада.
Изузеци од враћања у натуралном облику
Члан 11.
Непокретност се не враћа ако је изван правног промета, односно ако се на њој не може стећи право својине, односно право коришћења, као и ако би услед њеног враћања дошло до битнијег ометања рада и функционисања државних органа, јавних здравствених, културних или образовних институција или других јавних служби и ако би у том случају наступила несразмерна штета.
Непокретност се не враћа ако би њеним враћањем била битно нарушена економска, односно технолошка одрживост и функционалност привредног субјекта у чијој се својини налази и ако би се знатно отежало пословање тог субјекта (енормним губицима, отпуштањем већег броја запослених, немогућношћу обављања делатности и сл.).
Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, вратиће се непокретност која је у имовини обвезника без правног основа или ако је обвезник дао у најам, закуп или други томе сродан однос.
Правни положај закупца непокретности
Члан 12.
Закупац непокретности која је предмет враћања има право да, под условима предвиђеним уговором, користи непокретност за своју делатност за период који је неопходан за прилагођавање његовог пословања измењеним условима, али не дуже од две године од дана правноснажности решења о враћању имовине, с тим што се црква, односно верска заједница и закупац могу и друкчије споразумети.
Правна судбина терета
Члан 13.
Непокретности се враћају ослобођене хипотекарних терета који су настали од момента њиховог одузимања до дана ступања на снагу овог закона.
За потраживања која су била обезбеђена овим теретима гарантује Република Србија, уз право регреса према хипотекарном дужнику.
Поново успостављање службености
Члан 14.
Службености избрисане подржављењем, поново се успостављају, ако се тиме не нарушавају права трећих лица.
Враћање културних, историјских или уметничких добара
Члан 15.
Покретне ствари од културног, историјског или уметничког значаја враћају се у својину цркви, односно верској заједници, а ако су саставни део збирки јавних музеја, галерија и других сродних установа, односи у погледу њиховог даљег коришћења између цркве, односно верске заједнице и држаоца ствари уређују се уговором.
II НОВЧАНО ОБЕШТЕЋЕЊЕ
Новчана накнада
Члан 16.
Ако се непокретност која је предмет враћања по овом закону не може вратити, црква, односно верска заједница има право на новчану накнаду у државним обвезницама издатим у ту сврху или у новцу ако је обвезник исплате накнаде физичко или правно лице.
У случајевима из става 1. овог члана, црква, односно верска заједница и обвезник могу се споразумети да цркви, односно верској заједници припадне друга имовина.
Утврђивање вредности
Члан 17.
Висина накнаде за одузету имовину утврђује се према стању те имовине у моменту одузимања, а према њеној вредности у време доношења првостепеног решења.
Дирекција за реституцију ће утврдити методологију за утврђивање вредности имовине из става 1. овог члана.
Државне обвезнице
Члан 18.
Ако је обвезник враћања Република Србија, накнада се исплаћује у обвезницама Републике Србије којима се може трговати на организованом тржишту или ван организованог тржишта, у смислу закона који уређује тржиште хартија од вредности.
Обвезнице из става 1. овог члана издаће се под условима и у роковима одређеним општим законом којим се уређују питања враћања и обештећења за одузету имовину.
Средства за измирење обавеза по основу издатих обвезница обезбеђују се у буџету Републике Србије.
Урачунавање примљеног и изгубљена добит
Члан 19.
Враћена имовина и исплаћена накнада црквама и верским заједницама по досадашњим прописима, узимају се у обзир и урачунаће се у обрачун накнаде по овом закону.
Не може се захтевати накнада штете по основу изгубљене добити због немогућности коришћења, односно управљања одузетом имовином, као и по основу њеног одржавања у периоду од дана одузимања до њеног враћања.
Право на регрес
Члан 20.
Црква, односно верска заједница која је своју раније одузету непокретност вратила на основу теретног правног посла има право регреса у новцу од Републике Србије.
Глава пета
ПОСТУПАК ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА
Дирекција за реституцију
Члан 21.
Образује се Дирекција за реституцију (у даљем тексту: Дирекција), као посебна организација.
Делокруг Дирекције
Члан 22.
Дирекција води поступак и одлучује о захтевима за враћање имовине, односно за исплату новчане накнаде или обештећење, пружа стручну помоћ подносиоцима захтева и обвезницима враћања, води прописане евиденције, извештава Владу тромесечно о обављеним пословима из своје надлежности и обавља друге послове прописане законом.
Подношење захтева
Члан 23.
Поступак за враћање имовине, односно исплату накнаде или обештећење покреће се захтевом који се подноси Дирекцији.
Странке у поступку
Члан 24.
Странке у поступку за враћање имовине јесу:
- црква, односно верска заједница, или њен правни следбеник;
- обвезник враћања;
- друго правно или физичко лице које, ради заштите својих права или правних интереса има право да учествује у поступку.
Рок за подношење захтева
Члан 25.
Захтев за враћање имовине, односно исплату накнаде или обештећење може се поднети најкасније до 30. септембра 2008. године.
Подаци и документација уз захтев
Члан 26.
Захтев за враћање имовине, односно исплату накнаде или обештећење садржи нарочито следеће податке:
1) о врсти, величини и локацији имовине на коју се захтев односи;
2) о акту одузимања, начину и времену одузимања.
Уз захтев се прилаже:
1) исправа о одузимању имовине или навод о службеном гласилу у коме је објављен акт, уз конкретно навођење предмета одузимања;
2) доказ о својству подносиоца захтева, тј. да ли је он непосредни ранији власник или његов правни следбеник;
3) ако се захтев односи на непокретност подноси се и извод из јавне књиге у коју се врши упис непокретности, као и подаци из катастра земљишта или друге исправе које ближе одређују те податке;
4) захтев може да садржи и друге податке који су од значаја за утврђивање оправданости захтева.
Службено обезбеђење доказа
Члан 27.
Ако су подносиоцу захтева недоступне исправе из члана 26. овог закона, Дирекција ће по службеној дужности од обвезника враћања или трећих лица да захтева доказе о вероватности постојања права.
Обвезници враћања и трећа лица дужни су да Дирекцији поднесу све доказе и дозволе увид у исправе и податке који су потребни за комплетирање документације о захтеву, под претњом новчане казне.
Предлог за споразум и поравнање
Члан 28.
Уз захтев за враћање имовине и у току поступка до доношења решења странке у поступку могу предложити споразумно решење о имовинским питањима.
Црква, односно верска заједница, као подносилац захтева, може у току поступка, на основу предложеног споразума, да закључи поравнање са обвезником враћања.
Дирекција ће странкама у поступку указати на могућност закључења споразума или поравнања и пружити им помоћ у његовом закључењу водећи рачуна о томе да споразум, односно поравнање не буде у супротности са принудним прописима и да је извршиво.
Ако се постигнути споразум или поравнање односи само на део имовине која је предмет захтева, Дирекција ће постигнути споразум, односно поравнање унети у своје решење.
Постигнути споразум или поравнање има снагу извршне исправе.
Садржина решења
Члан 29.
Дирекција утврђује све чињенице и околности од значаја за одлучивање о захтеву, доноси решење којим одлучује о одузетој имовини, о субјекту права на реституцију, о облику, обиму и вредности имовине, о обвезницима за предају имовине и условима враћања, као и о начину и роковима за извршење решења.
У решењу о враћању имовине се означава да се имовина враћа или да се даје накнада, односно обештећење.
У решењу о враћању имовине издаје се и налог надлежним органима за извршење решења, као и за брисање евентуалних терета и одлучује о трошковима поступка.
Решењем о накнади, односно обештећењу, налаже се субјекту обавезе да у року не дужем од три месеца изврши своју обавезу, под претњом принудног извршења.
Измене у јавним књигама
Члан 30.
Измене стања у земљишним или другим јавним књигама на основу извршног решења Дирекције, спроводе се по службеној дужности.
Рок за доношење решења
Члан 31.
Дирекција је дужна да решење поводом захтева донесе и достави странкама у поступку најкасније у року од шест месеци од дана подношења уредно састављеног захтева.
Даном подношења уредно састављеног захтева сматра се и дан када је непотпуни захтев у целини допуњен.
Право на тужбу
Члан 32.
Против решења Дирекције не може се изјавити жалба, али се може покренути управни спор.
Извршење одлука
Члан 33.
Извршно решење има снагу извршне исправе и на основу њега може се спровести судско или административно извршење.
Решење о враћању имовине, новчаној накнади, односно обештећењу извршавају:
- судови, ако се враћа непокретност, односно успоставља право својине на другој непокретности или ако се враћају покретне ствари од културног, историјског или уметничког значаја;
- Министарство финансија, ако се даје накнада у обвезницама или исплаћује новчана накнада.
Административне таксе
Члан 34.
Странке у поступку поводом захтева за враћање имовине по овом закону не плаћају административне таксе.
Глава шеста
ИЗВРШАВАЊЕ ЗАКОНА
Доношење аката за извршавање закона
Члан 35.
Директор Дирекције прописаће обрасце који ће бити коришћени у поступку који води Дирекција.
Глава седма
ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 36.
Од 1. маја 2006. године није дозвољено било какво располагање имовином која је по одредбама овог закона предмет враћања, нити заснивање хипотеке, залоге или закупа на тој имовини.
Правни послови и правни акти који су у супротности са одредбом става 1. овог члана ништави су.
Забрана из става 1. овог члана престаје да важи даном доношења коначног и извршног решења Дирекције којим се одлучује о захтеву за враћање имовине.
Члан 37.
Подношење захтева и одлучивање о питањима из овог закона допуштено је без обзира на то да ли је до ступања на снагу овог закона суд или други државни орган правноснажно већ одлучивао о захтеву за враћање, односно за исплату накнаде, у случају кад захтеву није удовољено.
Члан 38.
Влада ће поставити директора Дирекције у року од месец дана од дана ступања на снагу овог закона.
Члан 39.
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Републике Србије", а примењиваће се почев од 1. октобра 2006. године.
ZAKON O VRAĆANJU (RESTITUCIJI) IMOVINE CRKVAMA I VERSKIM ZAJEDNICAMA
Zakon objavljen u "Službenom glasniku RS", br. 46/2006 od 2. juna 2006. godine. Stupio na snagu 10. juna
2006. godine, a primenjuje se od 1. oktobra 2006. godine. Zahtevi za vraćanje imovine, odnosno isplatu naknade, mogu se podnositi ovim zakonom obrazovanoj Direkciji za restituciju do 30. septembra 2008. godine. Zakon je zabranio od 1. maja 2006. godine bilo kakvo raspolaganje predmetnom imovinom.
"Službeni glasnik RS", br. 46/2006
GLAVA PRVA
O S N O V N E O DR E D B E
Predmet uređivanja
Član 1.
Ovim zakonom uređuju se uslovi, način i postupak vraćanja imovine koja je na teritoriji Republike Srbije oduzeta od crkava i verskih zajednica, kao i od njihovih zadužbina i društava (u daljem tekstu: crkve i verske zajednice), primenom propisa o agrarnoj reformi, nacionalizaciji, sekvestraciji i drugih propisa koji su doneseni i primenjivani u periodu od 1945. godine, kao i svim drugim aktima kojima je vršeno oduzimanje te imovine, bez tržišne naknade.
Osnovna načela
Član 2.
Vraćanje oduzete imovine zasniva se na načelima: jednakog pravnog tretmana svih crkava i verskih zajednica; njihove autonomije volje u pogledu pokretanja postupka; zaštite pravne sigurnosti sadašnjih savesnih vlasnika i trećih lica, kao i na načelima hitnog postupanja.
Značenje izraza
Član 3.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:
1) pod propisima iz člana 1. ovog zakona podrazumevaju se propisi AVNOJ-a, DFJ, FNRJ i SFRJ, kao i propisi NR Srbije i SR Srbije, kojima je posle Drugog svetskog rata, po raznim osnovama ili bez osnova, država u sopstvenu korist ili u korist drugih pravnih ili fizičkih lica, oduzimala imovinu od crkava i verskih zajednica;
2) pod aktima oduzimanja podrazumevaju se pravni akti koji su imali neposredno dejstvo, kao što su propisi, presude, odluke, rešenja, drugi pravni akti, kao i materijalne radnje državnih organa, putem kojih je imovina oduzimana;
3) pod obveznicima vraćanja, odnosno isplate naknade podrazumevaju se Republika Srbija, privredna društva i druga pravna ili fizička lica koja su vlasnici imovine i koja su prema ovom zakonu u obavezi da vrate oduzetu imovinu ili isplate novčanu naknadu;
4) pod teritorijom Republike Srbije podrazumeva se i teritorija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija.
Prioritet naturalne restitucije
Član 4.
Oduzeta imovina vraća se, po pravilu, u naturalnom obliku ili se naknađuje u vidu druge odgovarajuće imovine, a tržišna novčana naknada isplaćuje se samo ako vraćanje u naturalnom obliku ili u vidu druge odgovarajuće imovine nije moguće.
Primena drugih propisa
Član 5.
Na rešavanje pitanja koja nisu uređena ovim zakonom, primeniće se odredbe zakona kojima su uređeni svojinskopravni, obligacioni, stambeni i drugi imovinski odnosi.
Prava i obaveze iz ovog zakona ostvaruju se u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.
GLAVA DRUGA
S U B J E K TI P R A V A I O B AV E Z A
Subjekti prava na restituciju
Član 6.
Pravo na vraćanje imovine pripada crkvama i verskim zajednicama, odnosno njihovim pravnim sledbenicima, u skladu sa važećim aktima crkava i verskih zajednica.
Subjekti obaveza
Član 7.
Obveznik vraćanja nepokretnosti, odnosno isplate novčane naknade je Republika Srbija, privredno društvo ili drugo pravno lice koje je u momentu stupanja na snagu ovog zakona vlasnik oduzete imovine.
Ako privredno društvo ili drugo pravno lice dokaže da je svojinu na nepokretnosti steklo teretnim pravnim poslom, po tržišnoj ceni u vreme prenosa prava svojine ili drugog prava koje
u sebi sadrži pravo raspolaganja, to privredno društvo, odnosno drugo pravno lice ostaje
vlasnik nepokretnosti, a Republika Srbija je obveznik isplate novčane naknade.
Lice iz stava 2. ovog člana, koje je steklo pravo svojine ili drugo pravo koje u sebi sadrži pravo raspolaganja na nepokretnosti na osnovu pravnog posla za koje u vreme prenosa nije plaćena tržišna cena, obveznik je vraćanja nepokretnosti iz stava 1. ovog člana.
Zaštita savesnih sticaoca i stečenih prava
Član 8.
Fizička lica, koja su u međuvremenu zakonitim (teretnim ili besteretnim) pravnim poslom stekla pravo svojine na imovini koja je bila oduzeta crkvama i verskim zajednicama, nisu obveznici njenog vraćanja ili isplate novčane naknade.
Ako je imovina koja je predmet vraćanja prešla iz državne, odnosno društvene u privatnu svojinu na osnovu nezakonitih, odnosno fiktivnih pravnih akata i poslova, obveznik vraćanja ili isplate tržišne novčane naknade je pravno, odnosno fizičko lice koje je na dan stupanja na snagu ovog zakona neosnovano obogaćeno od te imovine. Ako takvo lice ne postoji, obveznik plaćanja novčane naknade je Republika Srbija.
Nezakonitost, odnosno fiktivnost pravnih akata i poslova iz stava 2. ovog člana utvrđuju se u sudskom postupku.
GLAVA TREĆA
P R E D M E T V R AĆ A N J A I O B E Š T E Ć E N J A
Imovina koja se vraća
Član 9.
Predmet vraćanja su nepokretnosti koje su u momentu oduzimanja bile u vlasništvu crkava i verskih zajednica, i to: poljoprivredno zemljište; šume i šumsko zemljište; građevinsko zemljište; stambene i poslovne zgrade, odnosno idealni delovi takvih zgrada; stanovi i poslovne prostorije; pokretne stvari od kulturnog, istorijskog ili umetničkog značaja.
GLAVA ČETVRTA
O B L I C I V R A Ć AN J A I M O V I N E
I. VRAĆANJE U NATURALNOM OBLIKU
Vraćanje iste ili druge imovine
Član 10.
Obveznik vraćanja dužan je da crkvi, odnosno verskoj zajednici vrati pravo svojine i državine na nepokretnosti koja je bila oduzeta, ako je u približno istom obliku i stanju u kome je bila u vreme oduzimanja.
Ako se imovina ne može vratiti u celini, moguće je delimično vraćanje, s tim da se za razliku u vrednosti plati tržišna naknada.
Izuzeci od vraćanja u naturalnom obliku
Član 11.
Nepokretnost se ne vraća ako je izvan pravnog prometa, odnosno ako se na njoj ne može steći pravo svojine, odnosno pravo korišćenja, kao i ako bi usled njenog vraćanja došlo do bitnijeg ometanja rada i funkcionisanja državnih organa, javnih zdravstvenih, kulturnih ili obrazovnih institucija ili drugih javnih službi i ako bi u tom slučaju nastupila nesrazmerna
šteta.
Nepokretnost se ne vraća ako bi njenim vraćanjem bila bitno narušena ekonomska, odnosno tehnološka održivost i funkcionalnost privrednog subjekta u čijoj se svojini nalazi i ako bi se znatno otežalo poslovanje tog subjekta (enormnim gubicima, otpuštanjem većeg broja zaposlenih, nemogućnošću obavljanja delatnosti i sl.).
Izuzetno od st. 1. i 2. ovog člana, vratiće se nepokretnost koja je u imovini obveznika bez pravnog osnova ili ako je obveznik dao u najam, zakup ili drugi tome srodan odnos.
Pravni položaj zakupca nepokretnosti
Član 12.
Zakupac nepokretnosti koja je predmet vraćanja ima pravo da, pod uslovima predviđenim ugovorom, koristi nepokretnost za svoju delatnost za period koji je neophodan za prilagođavanje njegovog poslovanja izmenjenim uslovima, ali ne duže od dve godine od dana pravnosnažnosti rešenja o vraćanju imovine, s tim što se crkva, odnosno verska zajednica i zakupac mogu i drukčije sporazumeti.
Pravna sudbina tereta
Član 13.
Nepokretnosti se vraćaju oslobođene hipotekarnih tereta koji su nastali od momenta njihovog oduzimanja do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Za potraživanja koja su bila obezbeđena ovim teretima garantuje Republika Srbija, uz pravo regresa prema hipotekarnom dužniku.
Ponovo uspostavljanje službenosti
Član 14.
Službenosti izbrisane podržavljenjem, ponovo se uspostavljaju, ako se time ne narušavaju prava trećih lica.
Vraćanje kulturnih, istorijskih ili umetničkih dobara
Član 15.
Pokretne stvari od kulturnog, istorijskog ili umetničkog značaja vraćaju se u svojinu crkvi, odnosno verskoj zajednici, a ako su sastavni deo zbirki javnih muzeja, galerija i drugih srodnih ustanova, odnosi u pogledu njihovog daljeg korišćenja između crkve, odnosno verske zajednice i držaoca stvari uređuju se ugovorom.
II. NOVČANO OBEŠTEĆENJE
Novčana naknada
Član 16.
Ako se nepokretnost koja je predmet vraćanja po ovom zakonu ne može vratiti, crkva, odnosno verska zajednica ima pravo na novčanu naknadu u državnim obveznicama izdatim u tu svrhu ili u novcu ako je obveznik isplate naknade fizičko ili pravno lice.
U slučajevima iz stava 1. ovog člana, crkva, odnosno verska zajednica i obveznik mogu se sporazumeti da crkvi, odnosno verskoj zajednici pripadne druga imovina.
Utvrđivanje vrednosti
Član 17.
Visina naknade za oduzetu imovinu utvrđuje se prema stanju te imovine u momentu oduzimanja, a prema njenoj vrednosti u vreme donošenja prvostepenog rešenja.
Direkcija za restituciju će utvrditi metodologiju za utvrđivanje vrednosti imovine iz stava 1. ovog člana.
Državne obveznice
Član 18.
Ako je obveznik vraćanja Republika Srbija, naknada se isplaćuje u obveznicama Republike Srbije kojima se može trgovati na organizovanom tržištu ili van organizovanog tržišta, u smislu zakona koji uređuje tržište hartija od vrednosti.
Obveznice iz stava 1. ovog člana izdaće se pod uslovima i u rokovima određenim opštim zakonom kojim se uređuju pitanja vraćanja i obeštećenja za oduzetu imovinu.
Sredstva za izmirenje obaveza po osnovu izdatih obveznica obezbeđuju se u budžetu Republike Srbije.
Uračunavanje primljenog i izgubljena dobit
Član 19.
Vraćena imovina i isplaćena naknada crkvama i verskim zajednicama po dosadašnjim propisima, uzimaju se u obzir i uračunaće se u obračun naknade po ovom zakonu.
Ne može se zahtevati naknada štete po osnovu izgubljene dobiti zbog nemogućnosti korišćenja, odnosno upravljanja oduzetom imovinom, kao i po osnovu njenog održavanja u periodu od dana oduzimanja do njenog vraćanja.
Pravo na regres
Član 20.
Crkva, odnosno verska zajednica koja je svoju ranije oduzetu nepokretnost vratila na osnovu teretnog pravnog posla ima pravo regresa u novcu od Republike Srbije.
GLAVA PETA
P O S TU P A K Z A O S TV A R I V AN J E P R AV A
Direkcija za restituciju
Član 21.
Obrazuje se Direkcija za restituciju (u daljem tekstu: Direkcija), kao posebna organizacija.
Delokrug Direkcije
Član 22.
Direkcija vodi postupak i odlučuje o zahtevima za vraćanje imovine, odnosno za isplatu novčane naknade ili obeštećenje, pruža stručnu pomoć podnosiocima zahteva i obveznicima vraćanja, vodi propisane evidencije, izveštava Vladu tromesečno o obavljenim poslovima iz svoje nadležnosti i obavlja druge poslove propisane zakonom.
Podnošenje zahteva
Član 23.
Postupak za vraćanje imovine, odnosno isplatu naknade ili obeštećenje pokreće se zahtevom koji se podnosi Direkciji.
Stranke u postupku
Član 24.
Stranke u postupku za vraćanje imovine jesu:
- crkva, odnosno verska zajednica, ili njen pravni sledbenik;
- obveznik vraćanja;
- drugo pravno ili fizičko lice koje, radi zaštite svojih prava ili pravnih interesa ima pravo da učestvuje u postupku.
Rok za podnošenje zahteva
Član 25.
Zahtev za vraćanje imovine, odnosno isplatu naknade ili obeštećenje može se podneti najkasnije do 30. septembra 2008. godine.
Podaci i dokumentacija uz zahtev
Član 26.
Zahtev za vraćanje imovine, odnosno isplatu naknade ili obeštećenje sadrži naročito sledeće podatke:
1) o vrsti, veličini i lokaciji imovine na koju se zahtev odnosi;
2) o aktu oduzimanja, načinu i vremenu oduzimanja.
Uz zahtev se prilaže:
1) isprava o oduzimanju imovine ili navod o službenom glasilu u kome je objavljen akt, uz konkretno navođenje predmeta oduzimanja;
2) dokaz o svojstvu podnosioca zahteva, tj. da li je on neposredni raniji vlasnik ili njegov pravni sledbenik;
3) ako se zahtev odnosi na nepokretnost podnosi se i izvod iz javne knjige u koju se vrši upis nepokretnosti, kao i podaci iz katastra zemljišta ili druge isprave koje bliže određuju te podatke;
4) zahtev može da sadrži i druge podatke koji su od značaja za utvrđivanje opravdanosti zahteva.
Službeno obezbeđenje dokaza
Član 27.
Ako su podnosiocu zahteva nedostupne isprave iz člana 26. ovog zakona, Direkcija će po službenoj dužnosti od obveznika vraćanja ili trećih lica da zahteva dokaze o verovatnosti postojanja prava.
Obveznici vraćanja i treća lica dužni su da Direkciji podnesu sve dokaze i dozvole uvid u isprave i podatke koji su potrebni za kompletiranje dokumentacije o zahtevu, pod pretnjom novčane kazne.
Predlog za sporazum i poravnanje
Član 28.
Uz zahtev za vraćanje imovine i u toku postupka do donošenja rešenja stranke u postupku mogu predložiti sporazumno rešenje o imovinskim pitanjima.
Crkva, odnosno verska zajednica, kao podnosilac zahteva, može u toku postupka, na osnovu predloženog sporazuma, da zaključi poravnanje sa obveznikom vraćanja.
Direkcija će strankama u postupku ukazati na mogućnost zaključenja sporazuma ili poravnanja i pružiti im pomoć u njegovom zaključenju vodeći računa o tome da sporazum, odnosno poravnanje ne bude u suprotnosti sa prinudnim propisima i da je izvršivo.
Ako se postignuti sporazum ili poravnanje odnosi samo na deo imovine koja je predmet zahteva, Direkcija će postignuti sporazum, odnosno poravnanje uneti u svoje rešenje.
Postignuti sporazum ili poravnanje ima snagu izvršne isprave.
Sadržina rešenja
Član 29.
Direkcija utvrđuje sve činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje o zahtevu, donosi rešenje kojim odlučuje o oduzetoj imovini, o subjektu prava na restituciju, o obliku, obimu i vrednosti imovine, o obveznicima za predaju imovine i uslovima vraćanja, kao i o načinu i rokovima za izvršenje rešenja.
U rešenju o vraćanju imovine se označava da se imovina vraća ili da se daje naknada, odnosno obeštećenje.
U rešenju o vraćanju imovine izdaje se i nalog nadležnim organima za izvršenje rešenja, kao i za brisanje eventualnih tereta i odlučuje o troškovima postupka.
Rešenjem o naknadi, odnosno obeštećenju, nalaže se subjektu obaveze da u roku ne dužem od tri meseca izvrši svoju obavezu, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Izmene u javnim knjigama
Član 30.
Izmene stanja u zemljišnim ili drugim javnim knjigama na osnovu izvršnog rešenja Direkcije, sprovode se po službenoj dužnosti.
Rok za donošenje rešenja
Član 31.
Direkcija je dužna da rešenje povodom zahteva donese i dostavi strankama u postupku najkasnije u roku od šest meseci od dana podnošenja uredno sastavljenog zahteva.
Danom podnošenja uredno sastavljenog zahteva smatra se i dan kada je nepotpuni zahtev u celini dopunjen.
Pravo na tužbu
Član 32.
Protiv rešenja Direkcije ne može se izjaviti žalba, ali se može pokrenuti upravni spor.
Izvršenje odluka
Član 33.
Izvršno rešenje ima snagu izvršne isprave i na osnovu njega može se sprovesti sudsko ili administrativno izvršenje.
Rešenje o vraćanju imovine, novčanoj naknadi, odnosno obeštećenju izvršavaju:
- sudovi, ako se vraća nepokretnost, odnosno uspostavlja pravo svojine na drugoj nepokretnosti ili ako se vraćaju pokretne stvari od kulturnog, istorijskog ili umetničkog značaja;
- Ministarstvo finansija, ako se daje naknada u obveznicama ili isplaćuje novčana naknada.
Administrativne takse
Član 34.
Zakon o vraćanju (restituciji) imovine crkvama i verskim zajednicama (2006) Stranke u postupku povodom zahteva za vraćanje imovine po ovom zakonu ne plaćaju administrativne takse.
GLAVA ŠESTA
IZVRŠAVANJE ZAKONA
Donošenje akata za izvršavanje zakona
Član 35.
Direktor Direkcije propisaće obrasce koji će biti korišćeni u postupku koji vodi Direkcija.
GLAVA SEDMA
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Član 36.
Od 1. maja 2006. godine nije dozvoljeno bilo kakvo raspolaganje imovinom koja je po odredbama ovog zakona predmet vraćanja, niti zasnivanje hipoteke, zaloge ili zakupa na toj imovini.
Pravni poslovi i pravni akti koji su u suprotnosti sa odredbom stava 1. ovog člana ništavi su.
Zabrana iz stava 1. ovog člana prestaje da važi danom donošenja konačnog i izvršnog rešenja Direkcije kojim se odlučuje o zahtevu za vraćanje imovine.
Član 37.
Podnošenje zahteva i odlučivanje o pitanjima iz ovog zakona dopušteno je bez obzira na to da li je do stupanja na snagu ovog zakona sud ili drugi državni organ pravnosnažno već odlučivao o zahtevu za vraćanje, odnosno za isplatu naknade, u slučaju kad zahtevu nije udovoljeno.
Član 38.
Vlada će postaviti direktora Direkcije u roku od mesec dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Član 39.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjivaće se počev od 1. oktobra 2006. godine.