Print Friendly, PDF & Email

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД

 

Узп 365/2012

14.12.2012. година

Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Олге Ђуричић и Стојана Јокића, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, одлучујући по захтеву П.е.ц. из Б., коју заступа пуномоћник М.А., адвокат из Б., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда 8У 2539/10 од 08.06.2012.године, са противном странком Министарством правде и државне управе Републике Србије, у предмету уписа у регистар цркава и верских заједница, у нејавној седници већа одржаној дана 14.12.2012. године, донео је

 

ПРЕСУДУ

Захтев се ОДБИЈА.

Образложење

 

Побијаном пресудом одбијена је тужба П.е.ц из Б. поднета против закључка Министарства вера Републике Србије број 080-00-02/2006-01/2 од 04.02.2010. године, донетoг у извршењу пресуде Врховног суда Србије У 7080/07 од 07.05.2009. године, којим је одбачена пријава тужиоца број 271006-1 од 30.10.2006. године за упис у регистар цркава и верских заједница. У захтеву за преиспитивање побијане пресуде, поднетим због повреде правила поступка и погрешне примене одредаба члана 18. Став 2. Закона о црквама и верским заједницама којима је регулисан упис у регистар верских организација у оснивању, подносилац захтева наводи да је П.е.ц стекла статус верске заједнице – правног лица на основу Закона о правном положају верских заједница у СР Србији из 1977. године, због чега је у конкретном случају требало применити одредбе члана 4. и члана 16. Закона о црквама и верским заједницама.

Истиче да је погрешно квалификована као верска организација у оснивању, иако је несумњиво да је стекла правни статус конфесионалне заједнице по раније важећем закону и да тако стечена права законом нису укинута, нити се могу умањивати. Сматра да је неконзистентим тумачењем правног статуса подносиоца захтева повређено његово право на правично суђење, као и принцип равноправности и једнакости верских заједница код уписа у регистар уз повреду одредаба Европске конвенције о људским

правима и протокола Европске конвенције којима је забрањена дискриминација на верској основи.

Предлаже да суд уважи захтев, преиначи побијану пресуду и призна право подносиоцу захтева на упис у регистар цркава и верских заједница.

 

Противна странка, Министарство правде и државне управе Републике Србије у одговору на захтев наводи да је побијана пресуда правилна и на закону заснована а да су наводи захтева неосновани. Субјекти верске слободе у смислу стицања својства правног лица могу бити оне цркве и верске заједнице које стекну то својство у складу са законом, а одредбама члана 18. Закона о црквама и верским заједницама је прописано да све верске организације (самим тим и оне које би могле бити конфесионалне), осим оних из члана 10. (традиционалних), подносе исту документацију за упис у регистар. Предлаже да суд захтев одбије као неоснован.

 

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

 

Захтев је неоснован.

 

Према образложењу побијане пресуде, правилно је оспореним закључком одбачена пријава П.е.ц из Б. за упис у регистар цркава и верских заједница као неуредна. Ово стога јер је тужени орган поступајући по пријави тужиоца од 21.06.2006. године, у поновном поступку, у извршењу пресуде Врховног суда Србије У 1378/08 од 18.09.2009.године, поднеском од 28.12.2009. године, наложио тужиоцу да у року од 30 дана од пријема поднеска исправи поднету документацију у складу са одредбом члана 18. став 2. Закона о црквама и верским заједницама (''Сл. гласник РС'' 36/06). Поступајући по налогу туженогоргана тужилац је доставио туженом органу поднесак 29.01.2010.године, у коме није доставио тражену документацију за упис у регистар, због чега је по оцени Управног суда правилно одлучио тужени орган у складу са одредбом члана 20. став 2. Закона о црквама и верским заједницама и члана 58. став 2. Закона о општем управном поступку и закључком одбацио пријаву тужиоца.

 

Оцењујући законитост побијане пресуде Врховни касациони суд налази да је та пресуда донета без повреда правила поступка и уз правилну примену материјалног права на утврђено чињенично стање садржано у оспореном закључку. Побијаном пресудом оцењена су сва питања и околности које су могле бити од утицаја на законитост оспореног закључка и за ту оцену су дати довољни и јасни разлози које у свему прихвата и овај суд.

 

Врховни касациони суд је ценио наводе захтева, којима П.е.ц из Б. указује да има правни статус конфесионалне заједнице, као правни следбеник Х.п.ц. и да обзиром да она није црква у оснивању приликом уписа у регистар цркава није било основа за примену члана 18. став 2. Закона о црквама и верским организацијама (''Сл. гласник РС'' 36/2006), и налази да су ови наводи неосновани.

 

Одредбама члана 16. Закона о црквама и верским заједницама је прописано да су конфесионалне заједнице све оне цркве и верске организације чији правни статус је био регулисан пријавом у складу са Законом о правном положају верских заједница (''Сл. лист ФНРЈ'' 22/1953) и Законом о правном положају верских заједница (''Сл. гласник СРС'' 44/1977).

 

Према одредбама члана 18. став 2. Закона о црквама и верским заједницама верске организације, осим оних из члана 10. овог закона, за упис у регистар подносе министарству захтев који садржи одлуку о оснивању верске организације, статут или други документ верске организације, приказ основа верског учења, верских обреда, верских циљева и основних активности верске организације и податке о сталним изворима прихода верске организације. Према одредбама члана 10. традиционалне цркве су оне које у Србији имају вишевековни историјски континуитет и чији је правни субјективитет стечен на основу посебних закона, и то: Српска православна црква, Римокатоличка црква, Словачка евангелистичка црква а.в., Реформатска хришћанска црква и Евангелистичка хришћанска црква а.в. Традиционалне верске заједнице су оне које у Србији имају вишевековни историјски континуитет и чији је правни субјективитет стечен на основу посебних закона, и то: Исламска верска заједница и Јеврејска верска заједница.

 

Одредбама члана 7. Правилника о садржини и начину вођења регистра цркава и верских заједница (''Сл. гласник РС'' 64/2006) прописано је да се конфесионалне заједнице и друге верске организације из члана 16. закона и остале верске организације (у даљем тексту Верске организације) уписују у регистар под именима са којима се пријаве, у складу са чланом 9. став 4. и чланом 19. закона.

 

Одредбама члана 9. став 1. Закона о црквама и верским заједницама је прописано да цркве и верске заједнице које су регистроване у складу са овим законом имају својство правног лица.

 

Из списа предмета се види да је Х.п.ц., тиме што је 21.08.1992. године поднела пријаву надлежном органу сагласно члану 7. Закона о правном положају верских заједница (''Сл. гласник СРС'' 44/77) стекла правни статус конфесионалне заједнице из члана 16. Закона о црквама и верским заједницама. П.е.ц. из Б. је поднела Министарству вера Републике Србије 21.06.2006. године пријаву за упис у регистар цркава и верских заједница, у којој је наведено да је лице овлашћено да је заступа С.А., уверење МУП-а Београд од 05.11.1998. године, одлуку Х.п.ц. од 26.05.1998. године и извод из регистра Републичког завода за статистику од 27.07.2001. године. Уз захтев за упис у регистар цркава и верских заједница није поднела доказ да је промену имена извршила у свему у складу са Статутом или другим одговарајућим актом Х.п.ц.

 

Сагласно цитираним прописима и конфесионалне заједнице као и све верске организације, осим оних из члана 10. Закона о црквама и верским заједницама, за упис у регистар подносе министарству захтев који садржи одлуку о оснивању, статут или други документ верске организације који садржи опис организационе структуре и начина управљања, приказ основа верског учења и податке о сталним изворима прихода сагласно члану 18. став 2. наведеног закона и члану 7. Правилника о садржини и начину вођења регистра цркава и верских заједница. Конфесионалне заједнице, у које би П.е.ц. могла спадати уколико би пружила доказе да је промену имена извршила у свему у складу са Статутом или другим одговарајућим актом Х.п.ц. не спадају у традиционалне цркве и верске заједнице из члана 10. Закона о црквама и верским заједницама због чега се на њих у поступку уписа у регистар у погледу докумената које треба доставити примењује члан 18. став 2. наведеног закона.

 

Суд је ценио и наводе захтева којима се указује да је побијаном пресудом повређено право на

правично суђење и одредбе Европске конвенције о људским правима којима је регулисана слобода вероисповести и забрана дискриминације на основу вероисповести, и налази да су исти неосновани и без значаја за другачију оцену законитости побијане пресуде. Ово стога јер подносилац захтева није доставио документацију прописану Законом о црквама и верским заједницама, што значи да му нису постављена никаква ограничења осим оних која су законом прописана. Из образложења побијане пресуде се види да је Управни суд образложио своју одлуку и брижљиво и пажљиво размотрио све доказе ценећи их појединачно и заједно и за своју одлуку дао јасне и одређене разлоге којима се руководио при оцени законитости оспореног закључка и у погледу чињеничног стања и у примени материјалног и процесног права.

 

Са изнетих разлога Врховни касациони суд налази да је побијана пресуда донета без повреда

правила поступка и уз правилну примену материјалног права због чега је на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

 

 

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

 

дана 14.12.2012. године, Узп 365/2012

 

Записничар,

Рајка Милијаш,с.р.

 

Председник већа - судија,

Снежана Живковић,с.р.__

Trascina file per caricare

REPUBLIKA SRBIJA

VRHOVNI KASACIONI SUD

UZP 365/2012

14.12.2012. GODINA

BEOGRAD

 

U IME NARODA

 

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Živković, predsednika veća, Olge Đuričić i Stojana Jokića, članova veća, sa savetnikom Rajkom Milijaš, kao zapisničarem, odlučujući po zahtevu P.e.c. iz B.,koju zastupa punomoćnik M.A., advokat iz B., za preispitivanje sudske odluke – presude Upravnog suda 8U2539/10 od 08.06.2012.godine, sa protivnom strankom Ministarstvom pravde i državne uprave Republike Srbije,u predmetu upisa u registar crkava i verskih zajednica, u nejavnoj sednici veća održanoj dana 14.12.2012.

godine, doneo je

 

PRESUDU

ZAHTEV SE ODBIJA.

OBRAZLOŽENJE

 

Pobijanom presudom odbijena je tužba P.e.c iz B. podneta protiv zaključka Ministarstva vera RepublikeSrbije broj 080-00-02/2006-01/2 od 04.02.2010. godine, donetog u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U 7080/07 od 07.05.2009. godine, kojim je odbačena prijava tužioca broj 271006-1 od 30.10.2006. godine za upis u registar crkava i verskih zajednica. U zahtevu za preispitivanje pobijane presude, podnetim zbog povrede pravila postupka i pogrešne primene odredaba člana 18. stav 2. Zakona o crkvama i verskim zajednicama kojima je regulisan upis u registar verskih organizacija u osnivanju, podnosilac zahteva navodi da je P.e.c stekla status

verske zajednice – pravnog lica na osnovu Zakona o pravnom položaju verskih zajednica u SR Srbiji iz 1977.godine, zbog čega je u konkretnom slučaju trebalo primeniti odredbe člana 4. i člana 16. Zakona o crkvama i verskim zajednicama. Ističe da je pogrešno kvalifikovana kao verska organizacija u osnivanju, iako je nesumnjivo da je stekla pravni status konfesionalne zajednice po ranije važećem zakonu i da tako stečena prava zakonom nisu ukinuta, niti se mogu umanjivati. Smatra da je nekonzistentim tumačenjem pravnog statusa podnosioca zahteva povređeno njegovo pravo na pravično suđenje, kao i princip ravnopravnosti i jednakosti verskih zajednica kod upisa u registar uz povredu odredaba Evropske konvencije o ljudskim pravima i protokola Evropske konvencije kojima je zabranjena diskriminacija na verskoj osnovi. Predlaže da sud uvaži zahtev,

preinači pobijanu presudu i prizna pravo podnosiocu zahteva na upis u registar crkava i verskih zajednica.

Protivna stranka, Ministarstvo pravde i državne uprave Republike Srbije u odgovoru na zahtev navodi da je pobijana presuda pravilna i na zakonu zasnovana a da su navodi zahteva neosnovani. Subjekti verske slobode u smislu sticanja svojstva pravnog lica mogu biti one crkve i verske zajednice koje steknu to svojstvo u skladu sa zakonom, a odredbama člana 18. Zakona o crkvama i verskim zajednicama je propisano da sve verske organizacije (samim tim i one koje bi mogle biti konfesionalne), osim onih iz člana 10. (tradicionalnih), podnose istu dokumentaciju za upis u registar. Predlaže da sud zahtev odbije kao neosnovan.

Postupajući po podnetom zahtevu i ispitujući pobijanu presudu u granicama zahteva, u smislu člana 54. Zakona o upravnim sporovima (''Službeni glasnik RS'' broj 111/09), Vrhovni kasacioni sud je našao: Zahtev je neosnovan.

Prema obrazloženju pobijane presude, pravilno je osporenim zaključkom odbačena prijava P.e.c iz B. za upis u registar crkava i verskih zajednica kao neuredna. Ovo stoga jer je tuženi organ postupajući po prijavi tužioca od 21.06.2006. godine, u ponovnom postupku, u izvršenju presude Vrhovnog suda Srbije U 1378/08 od 18.09.2009.godine, podneskom od 28.12.2009. godine, naložio tužiocu da u roku od 30 dana od prijema podneska ispravi podnetu dokumentaciju u skladu sa odredbom člana 18. stav 2. Zakona o crkvama i verskim zajednicama (''Sl. glasnik RS'' 36/06). Postupajući po nalogu tuženog organa tužilac je dostavio tuženom organu podnesak 29.01.2010. godine, u kome nije dostavio traženu dokumentaciju za upis u registar, zbog čega je po oceni Upravnog suda pravilno odlučio tuženi organ u skladu sa odredbom člana 20. stav 2. Zakona o crkvama i verskim zajednicama i člana 58. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku i zaključkom odbacio prijavu tužioca.

Ocenjujući zakonitost pobijane presude Vrhovni kasacioni sud nalazi da je ta presuda doneta bez povreda pravila postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje sadržano u osporenom zaključku. Pobijanom presudom ocenjena su sva pitanja i okolnosti koje su mogle biti od uticaja na zakonitost osporenog zaključka i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi koje u svemu prihvata i ovaj sud. osporenog zaključka i za tu ocenu su dati dovoljni i jasni razlozi koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Vrhovni kasacioni sud je cenio navode zahteva, kojima P.e.c iz B. ukazuje da ima pravni status

konfesionalne zajednice, kao pravni sledbenik H.p.c. i da obzirom da ona nije crkva u osnivanju prilikom upisa u registar crkava nije bilo osnova za primenu člana 18. stav 2. Zakona o crkvama i verskim organizacijama (''Sl. glasnik RS'' 36/2006), i nalazi da su ovi navodi neosnovani.

Odredbama člana 16. Zakona o crkvama i verskim zajednicama je propisano da su konfesionalne

zajednice sve one crkve i verske organizacije čiji pravni status je bio regulisan prijavom u skladu sa Zakonom o pravnom položaju verskih zajednica (''Sl. list FNRJ'' 22/1953) i Zakonom o pravnom položaju verskih zajednica (''Sl. glasnik SRS'' 44/1977).

Prema odredbama člana 18. stav 2. Zakona o crkvama i verskim zajednicama verske organizacije, osim onih iz člana 10. ovog zakona, za upis u registar podnose ministarstvu zahtev koji sadrži odluku o osnivanju verske organizacije, statut ili drugi dokument verske organizacije, prikaz osnova verskog učenja, verskih obreda, verskih ciljeva i osnovnih aktivnosti verske organizacije i podatke o stalnim izvorima prihoda verske organizacije. Prema odredbama člana 10. tradicionalne crkve su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to: Srpska pravoslavna crkva, Rimokatolička crkva, Slovačka evangelistička crkva a.v., Reformatska hrišćanska crkva i Evangelistička hrišćanska crkva a.v. Tradicionalne verske zajednice su one koje u Srbiji imaju viševekovni istorijski kontinuitet i

čiji je pravni subjektivitet stečen na osnovu posebnih zakona, i to: Islamska verska zajednica i Jevrejska verska zajednica.

Odredbama člana 7. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja registra crkava i verskih zajednica (''Sl.

glasnik RS'' 64/2006) propisano je da se konfesionalne zajednice i druge verske organizacije iz člana 16. Zakona i ostale verske organizacije (u daljem tekstu Verske organizacije) upisuju u registar pod imenima sa kojima se prijave, u skladu sa članom 9. stav 4. i članom 19. zakona. Odredbama člana 9. stav 1. Zakona o crkvama i verskim zajednicama je propisano da crkve i verske zajednice koje su registrovane u skladu sa ovim zakonom imaju svojstvo pravnog lica.

Iz spisa predmeta se vidi da je H.p.c., time što je 21.08.1992. godine podnela prijavu nadležnom organu saglasno članu 7. Zakona o pravnom položaju verskih zajednica (''Sl. glasnik SRS'' 44/77) stekla pravni status konfesionalne zajednice iz člana 16. Zakona o crkvama i verskim zajednicama. P.e.c. iz B. je podnela Ministarstvu vera Republike Srbije 21.06.2006. godine prijavu za upis u registar crkava i verskih zajednica, u kojoj je navedeno da je lice ovlašćeno da je zastupa S.A., uverenje MUP-a Beograd od 05.11.1998. godine, odluku H.p.c. od 26.05.1998. godine i izvod iz registra Republičkog zavoda za statistiku od 27.07.2001. godine. Uz zahtev za upis u registar crkava i verskih zajednica nije podnela dokaz da je promenu imena izvršila u svemu u skladu sa

Statutom ili drugim odgovarajućim aktom H.p.c.Saglasno citiranim propisima i konfesionalne zajednice kao i sve verske organizacije, osim onih iz člana10. Zakona o crkvama i verskim zajednicama, za upis u registar podnose ministarstvu zahtev koji sadrži odluku oosnivanju, statut ili drugi dokument verske organizacije koji sadrži opis organizacione strukture i načina upravljanja, prikaz osnova verskog učenja i podatke o stalnim izvorima prihoda saglasno članu 18. stav 2.

navedenog zakona i članu 7. Pravilnika o sadržini i načinu vođenja registra crkava i verskih zajednica.

Konfesionalne zajednice, u koje bi P.e.c. mogla spadati ukoliko bi pružila dokaze da je promenu imena izvršila u svemu u skladu sa Statutom ili drugim odgovarajućim aktom H.p.c. ne spadaju u tradicionalne crkve i verske zajednice iz člana 10. Zakona o crkvama i verskim zajednicama zbog čega se na njih u postupku upisa u registar u pogledu dokumenata koje treba dostaviti primenjuje član 18. stav 2. navedenog zakona.

Sud je cenio i navode zahteva kojima se ukazuje da je pobijanom presudom povređeno pravo na pravično suđenje i odredbe Evropske konvencije o ljudskim pravima kojima je regulisana sloboda veroispovesti i zabrana diskriminacije na osnovu veroispovesti, i nalazi da su isti neosnovani i bez značaja za drugačiju ocenu zakonitosti pobijane presude. Ovo stoga jer podnosilac zahteva nije dostavio dokumentaciju propisanu Zakonom o crkvama i verskim zajednicama, što znači da mu nisu postavljena nikakva ograničenja osim onih koja su zakonom propisana. Iz obrazloženja pobijane presude se vidi da je Upravni sud obrazložio svoju odluku i brižljivo i pažljivo

razmotrio sve dokaze ceneći ih pojedinačno i zajedno i za svoju odluku dao jasne i određene razloge kojima se rukovodio pri oceni zakonitosti osporenog zaključka i u pogledu činjeničnog stanja i u primeni materijalnog iprocesnog prava.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijana presuda doneta bez povreda pravila

postupka i uz pravilnu primenu materijalnog prava zbog čega je na osnovu člana 55. stav 1. Zakona o upravnimsporovima odlučio kao u dispozitivu ove presude.

 

PRESUĐENO U VRHOVNOM KASACIONOM SUDU

 

dana 14.12.2012. godine, Uzp 365/2012

Zapisničar, Predsednik veća - sudija,