Print Friendly, PDF & Email

Il provvedimento è disponibile nelle seguenti lingue:

РЕПУБЛИКА СРБИЈА

ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД

 

Узп 365/2012

14.12.2012. година

Београд

 

У ИМЕ НАРОДА

 

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Снежане Живковић, председника већа, Олге Ђуричић и Стојана Јокића, чланова већа, са саветником Рајком Милијаш, као записничарем, одлучујући по захтеву П.е.ц. из Б., коју заступа пуномоћник М.А., адвокат из Б., за преиспитивање судске одлуке – пресуде Управног суда 8У 2539/10 од 08.06.2012.године, са противном странком Министарством правде и државне управе Републике Србије, у предмету уписа у регистар цркава и верских заједница, у нејавној седници већа одржаној дана 14.12.2012. године, донео је

 

ПРЕСУДУ

Захтев се ОДБИЈА.

Образложење

 

Побијаном пресудом одбијена је тужба П.е.ц из Б. поднета против закључка Министарства вера Републике Србије број 080-00-02/2006-01/2 од 04.02.2010. године, донетoг у извршењу пресуде Врховног суда Србије У 7080/07 од 07.05.2009. године, којим је одбачена пријава тужиоца број 271006-1 од 30.10.2006. године за упис у регистар цркава и верских заједница. У захтеву за преиспитивање побијане пресуде, поднетим због повреде правила поступка и погрешне примене одредаба члана 18. Став 2. Закона о црквама и верским заједницама којима је регулисан упис у регистар верских организација у оснивању, подносилац захтева наводи да је П.е.ц стекла статус верске заједнице – правног лица на основу Закона о правном положају верских заједница у СР Србији из 1977. године, због чега је у конкретном случају требало применити одредбе члана 4. и члана 16. Закона о црквама и верским заједницама.

Истиче да је погрешно квалификована као верска организација у оснивању, иако је несумњиво да је стекла правни статус конфесионалне заједнице по раније важећем закону и да тако стечена права законом нису укинута, нити се могу умањивати. Сматра да је неконзистентим тумачењем правног статуса подносиоца захтева повређено његово право на правично суђење, као и принцип равноправности и једнакости верских заједница код уписа у регистар уз повреду одредаба Европске конвенције о људским

правима и протокола Европске конвенције којима је забрањена дискриминација на верској основи.

Предлаже да суд уважи захтев, преиначи побијану пресуду и призна право подносиоцу захтева на упис у регистар цркава и верских заједница.

 

Противна странка, Министарство правде и државне управе Републике Србије у одговору на захтев наводи да је побијана пресуда правилна и на закону заснована а да су наводи захтева неосновани. Субјекти верске слободе у смислу стицања својства правног лица могу бити оне цркве и верске заједнице које стекну то својство у складу са законом, а одредбама члана 18. Закона о црквама и верским заједницама је прописано да све верске организације (самим тим и оне које би могле бити конфесионалне), осим оних из члана 10. (традиционалних), подносе исту документацију за упис у регистар. Предлаже да суд захтев одбије као неоснован.

 

Поступајући по поднетом захтеву и испитујући побијану пресуду у границама захтева, у смислу члана 54. Закона о управним споровима (''Службени гласник РС'' број 111/09), Врховни касациони суд је нашао:

 

Захтев је неоснован.

 

Према образложењу побијане пресуде, правилно је оспореним закључком одбачена пријава П.е.ц из Б. за упис у регистар цркава и верских заједница као неуредна. Ово стога јер је тужени орган поступајући по пријави тужиоца од 21.06.2006. године, у поновном поступку, у извршењу пресуде Врховног суда Србије У 1378/08 од 18.09.2009.године, поднеском од 28.12.2009. године, наложио тужиоцу да у року од 30 дана од пријема поднеска исправи поднету документацију у складу са одредбом члана 18. став 2. Закона о црквама и верским заједницама (''Сл. гласник РС'' 36/06). Поступајући по налогу туженогоргана тужилац је доставио туженом органу поднесак 29.01.2010.године, у коме није доставио тражену документацију за упис у регистар, због чега је по оцени Управног суда правилно одлучио тужени орган у складу са одредбом члана 20. став 2. Закона о црквама и верским заједницама и члана 58. став 2. Закона о општем управном поступку и закључком одбацио пријаву тужиоца.

 

Оцењујући законитост побијане пресуде Врховни касациони суд налази да је та пресуда донета без повреда правила поступка и уз правилну примену материјалног права на утврђено чињенично стање садржано у оспореном закључку. Побијаном пресудом оцењена су сва питања и околности које су могле бити од утицаја на законитост оспореног закључка и за ту оцену су дати довољни и јасни разлози које у свему прихвата и овај суд.

 

Врховни касациони суд је ценио наводе захтева, којима П.е.ц из Б. указује да има правни статус конфесионалне заједнице, као правни следбеник Х.п.ц. и да обзиром да она није црква у оснивању приликом уписа у регистар цркава није било основа за примену члана 18. став 2. Закона о црквама и верским организацијама (''Сл. гласник РС'' 36/2006), и налази да су ови наводи неосновани.

 

Одредбама члана 16. Закона о црквама и верским заједницама је прописано да су конфесионалне заједнице све оне цркве и верске организације чији правни статус је био регулисан пријавом у складу са Законом о правном положају верских заједница (''Сл. лист ФНРЈ'' 22/1953) и Законом о правном положају верских заједница (''Сл. гласник СРС'' 44/1977).

 

Према одредбама члана 18. став 2. Закона о црквама и верским заједницама верске организације, осим оних из члана 10. овог закона, за упис у регистар подносе министарству захтев који садржи одлуку о оснивању верске организације, статут или други документ верске организације, приказ основа верског учења, верских обреда, верских циљева и основних активности верске организације и податке о сталним изворима прихода верске организације. Према одредбама члана 10. традиционалне цркве су оне које у Србији имају вишевековни историјски континуитет и чији је правни субјективитет стечен на основу посебних закона, и то: Српска православна црква, Римокатоличка црква, Словачка евангелистичка црква а.в., Реформатска хришћанска црква и Евангелистичка хришћанска црква а.в. Традиционалне верске заједнице су оне које у Србији имају вишевековни историјски континуитет и чији је правни субјективитет стечен на основу посебних закона, и то: Исламска верска заједница и Јеврејска верска заједница.

 

Одредбама члана 7. Правилника о садржини и начину вођења регистра цркава и верских заједница (''Сл. гласник РС'' 64/2006) прописано је да се конфесионалне заједнице и друге верске организације из члана 16. закона и остале верске организације (у даљем тексту Верске организације) уписују у регистар под именима са којима се пријаве, у складу са чланом 9. став 4. и чланом 19. закона.

 

Одредбама члана 9. став 1. Закона о црквама и верским заједницама је прописано да цркве и верске заједнице које су регистроване у складу са овим законом имају својство правног лица.

 

Из списа предмета се види да је Х.п.ц., тиме што је 21.08.1992. године поднела пријаву надлежном органу сагласно члану 7. Закона о правном положају верских заједница (''Сл. гласник СРС'' 44/77) стекла правни статус конфесионалне заједнице из члана 16. Закона о црквама и верским заједницама. П.е.ц. из Б. је поднела Министарству вера Републике Србије 21.06.2006. године пријаву за упис у регистар цркава и верских заједница, у којој је наведено да је лице овлашћено да је заступа С.А., уверење МУП-а Београд од 05.11.1998. године, одлуку Х.п.ц. од 26.05.1998. године и извод из регистра Републичког завода за статистику од 27.07.2001. године. Уз захтев за упис у регистар цркава и верских заједница није поднела доказ да је промену имена извршила у свему у складу са Статутом или другим одговарајућим актом Х.п.ц.

 

Сагласно цитираним прописима и конфесионалне заједнице као и све верске организације, осим оних из члана 10. Закона о црквама и верским заједницама, за упис у регистар подносе министарству захтев који садржи одлуку о оснивању, статут или други документ верске организације који садржи опис организационе структуре и начина управљања, приказ основа верског учења и податке о сталним изворима прихода сагласно члану 18. став 2. наведеног закона и члану 7. Правилника о садржини и начину вођења регистра цркава и верских заједница. Конфесионалне заједнице, у које би П.е.ц. могла спадати уколико би пружила доказе да је промену имена извршила у свему у складу са Статутом или другим одговарајућим актом Х.п.ц. не спадају у традиционалне цркве и верске заједнице из члана 10. Закона о црквама и верским заједницама због чега се на њих у поступку уписа у регистар у погледу докумената које треба доставити примењује члан 18. став 2. наведеног закона.

 

Суд је ценио и наводе захтева којима се указује да је побијаном пресудом повређено право на

правично суђење и одредбе Европске конвенције о људским правима којима је регулисана слобода вероисповести и забрана дискриминације на основу вероисповести, и налази да су исти неосновани и без значаја за другачију оцену законитости побијане пресуде. Ово стога јер подносилац захтева није доставио документацију прописану Законом о црквама и верским заједницама, што значи да му нису постављена никаква ограничења осим оних која су законом прописана. Из образложења побијане пресуде се види да је Управни суд образложио своју одлуку и брижљиво и пажљиво размотрио све доказе ценећи их појединачно и заједно и за своју одлуку дао јасне и одређене разлоге којима се руководио при оцени законитости оспореног закључка и у погледу чињеничног стања и у примени материјалног и процесног права.

 

Са изнетих разлога Врховни касациони суд налази да је побијана пресуда донета без повреда

правила поступка и уз правилну примену материјалног права због чега је на основу члана 55. став 1. Закона о управним споровима одлучио као у диспозитиву ове пресуде.

 

 

ПРЕСУЂЕНО У ВРХОВНОМ КАСАЦИОНОМ СУДУ

 

дана 14.12.2012. године, Узп 365/2012

 

Записничар,

Рајка Милијаш,с.р.

 

Председник већа - судија,

Снежана Живковић,с.р.__